PITANJA IZ PREDMETA EKONOMSKA DIPLOMATIJA I PIJUNAA

1. Objasniti pojam ekonomska obavetajna delatnost

Pojam ekonomska obavetajna delatnost
Uobiajene je shvatanje da je ekonomska obavetajna delatnost kao pojava neto
starija od ekonomske pijunae. U prvi mah su privredni subjekti nastojali da do
potrebnih informacija dou na legalan nain, da prikupljaju one informacije koje su javno
dostupne, a tek onda metodama i tehnikama pijunae. Smatra se da je oko 90%
ekonomska obavetajna delatnost moe da prikupi potrebnih informacija iz javnih i
dostupnih izvora, odnosno legalnim putem.1 Tu se najee kao izvori koriste Internet,
izvetaji, analize, planovi, nauni skupovi, objavljeni radovi i sl. Poveanoj koliini
prikupljenih podataka o nekom ekonomskom subjektu najvie je doprineo Internet i time
poveao obim ekonomske obavetajne aktivnosti.
Kao sinonim esto se upotrebljava i pojam poslovno obavetavanje koji je
neto satriji od pojma ekonomska obavetajna delatnost. Sam termin poslovno
obavetavanje (Business Intelligence) je prvi upotrebio Riard Miler Divens (Richard
Millar Devens) u svojoj knjizi Enciklopediji komercijalnih i poslovnih anegdota
(Cyclopdia of Commercial and Business Anecdotes) iz 1865.2 Ovim terminom
objanjava kako je bankar ser Henri Furnese profitirao od blagovremeno prikupljenih
informacijama iz bankarskog okruenju i postupaka pre svojih konkurenata.

2. Objasniti pojam ekonomska pijunaa

Pojam ekonomska pijunaa
Pojam ekonomska pijunaa (engleski Economist Intelligence; Business
Intelligence - BI; ruski -, -; nemaki Abkrzung,
francuski economic intelligence) je kovanica (sloenica) dve rei: prefiks ekonomska
ukazuje na karakter (vrstu, osobinu, oblik, specifinost) odreene aktivnosti (u ovom
sluaju je to pijunaa) i sufiks pijunaa koji konkretizuje oblast aktivnosti. U
literaturi je mogue nai razliite pojmove u sinonimnom znaenju: ekonomska
pijunaa, komercijalna pijunaa, industrijska pijunaa, biznis pijunaa,
poslovna pijunaa, ekonomska obavetajnost, konomska obavetajna aktivnost,
ekonomska obavetajna delatnost, poslovno obavetavanje, poslovno izvetavanje,
ekonomska bezbednost, marketinka pijunaa, konkurentska pijunaa,
marketinka obavetajna delatnost, kompetitivna obavetajnost (competitive
intelligence- CI), organizaciona pijunaa (Harold Vilenski), tehnoloka pijunaa,
ekonomska obavetajna analiza, biznis obavetajnost, tehnoloka obavetajna
delatnost, korporativna pijunaa, korporativna obavetajna aktivnost, gospodarska
pijunaa itd. Najrasprostranjeniji je ipak izraz ekonomska pijunaa jer se smatra da
je pojam obavetajnost iri i semantiki kompleksniji od pojma pijunae. Pored
toga, re obavetajnost je neologizam3 to je jo jedan razlog za korienje pojma
ekonomska pijunaa. Dakle oblast koju pokrivamo pojmom ekonomska pijunaa je
pojmovno raznorodna i bogata.

3. Objasniti pojam ekonomska kontrapijunaa

1
2
3
 2

Pojam ekonomska kontrapijunaa

Privredni subjekti se u savremenim uslovima trinog privreivanja i narasle
konkurencije moraju suoavati sa brojnim rizicima meu kojima je i ekonomska
pijunaa. Nuno je da se shvati opasnost od ekonomske pijunae i da se preduzmu
akcije za zatitu svojih vanih podataka od sluajnih posetilaca, odnosno potrebno je da
preduzmu mere ekonomske kontrapijunae. Da bi se obezbedio kontinuitet privreivanja
privredni subjekt je prinuen da od ekonomske pijunae titi sve svoje aktive (activis)
svim svojim sredstvima i metodama ali i osloncem na poslovnog partnera. U tome se
esto ukljuuju i pojedine dravne kontraobavetajne organizacije jer su one deo i
nacionalne ekonomije. One su i deo nacionalne bezbednosti jer se ona oslanja i na
ekonomsku mo zajednice, tehnolokim inovacijama i ljudskim potencijalima. Dakle,
neophodno je izgraditi svet da su privredni subjekti na frontu na kojem se permanentno
atakuje na njihov informativn opus, odnosno na informacije koje su znaajne za
funkcionisanje privrednog subjekta. Zoran Petrovi smatra da su najznaajnije sledee
oblasti industrijske kontrapijunae:
infiltriranje preduzea,
detekcija prislukivanja;
postavljanje mini kamera i
saveti u domenu bezbednosti.
Kontrapijunaa je usmerena protiv:
- nelojalne konkurencije (divlje konkurencije) ,
- falsifikovanja proizvoda,
- kraa projekata (nestanka patenata),
- preusmeravanje finansijskih fondova,
- trgovine na crno,
- prevara, obmana, manipulacija i sl.

4. Koje su osnovne razlike i slinosti izmeu ekonomske obavetajne aktivnost i

ekonomske pijunae
Razlike i slinosti izmeu ekonomske obavetajne aktivnost i ekonomske
pijunae
Ova dva pojma (i aktivnosti) su po mnogo emu slina ali postoje i odreene
razlike. Autori se razlikuju po shvatanju njihove slinosti ali i po nainu razlikovanja.
Direktor asopisa Obavetajni svet (World of Intelligence) Moris Batbol (Maurice
Batbol) na sledei nain objanjava razliku izmeu ekonomske obavetajne aktivnost i
ekonomske pijunae: Ne treba meati ekonomsko obavetajne aktivnost i ekonomsku
pijunau. Ekonomske obavetajne aktivnost se sprovode legalnim sredstvima kojima se
prikupljaju informacije o predmetu istraivanja, dok se ekonomska pijunaa obavlja na
sasvim ilegalno. Ali upravo tehnike koje se primenjuju prave konfuziju jer se naini koji
koriste klasine obavetajne slube primenjuju i na privredne subjekte. 4 Organizacione
jedinice koje se bave ekonomskim obavetajnim aktivnostima s esto kriju pod
nazivom Odelenje za analizu i razvoj u kojima rade strunjaci za finansijsku,
ekonomsku i industrijsku analizu, eksperti za medije, odnose s javnou i sl. Ovaj vid

4 Batbol Maurice, www.Inteligenceonline.com/Indigo publication (23.1.2014)

2
 3

obavetajne delatnosti je legalan i razlikuje se od rada klasinih obavetajnih slubi.

Prikupljaju se podaci iz tzv. otvorenih izvora.
Ekonomska pijunaa s obavlja ilegalno, tajno i usmerena je na prikupljanje
podataka koji se odnose na makroekonomiju iz tzv. zatvorenih izvora. Da se domogne
dobro uvanih informacija koje mogu da budu od izuzetne koristi za sopstvenu poslovnu
strategiju i postizanja konkurentske prednosti na bio kom nivou.

5. Objasniti pojam benmarking

Pojam benmarking

Benmarking (benchmarking) odnosno uporedna analiza se definie kao referentni

standard uspenosti na osnovu koga se svi ostali u toj brani porede i ocenjuju. To je onaj
ekonomski subjekt koji je najbolji u svojoj oblasti. 5 Njega su nastojali da kopiraju i
dostignu ostale kompanije i zato je on uvek bio centralni objekat ekonomske pijunae.
Ovaj izraz je iz SAD prenese u Evropu tek esdesetih godina XX veka. Kersten Berla i
Markus Sulcberger i (Karsten Berlage and Markus Sulzberger) benmarking definiu
kao permanentni i sistematski proces praenja, ocenjivanja i uporeivanja sa
proizvodima, uslugama, nainima distribucije i aktivnostima konkurenata koji su priznati
kao najbolji a sa ciljem da se pobolja sopstvena organizacija i sopstveni proizvod. 6
Prvu knjigu o benmarking (benchmarking) napisao je Keiser Asociates (Kaiser
Associates) naslovom Pobeivanje konkurencije: praktini vodi za benmarking
(Beating the Competition: A Practical Guide to Benchmarking) kao praktini vodi za
uporednu analizu koja se realizuje u sedam faza.7

6. Osnovni elementi istorije ekonomskog pijuniranja

Fenomen ekonomske pijunae ima dugu tradiciju. To nije pojava savremenog
doba. Njeni koreni se mogu pratiti od najstarijeg doba nastanka civilizacije. Ekonomska
pijunaa se razvila iz vojne pijunae, pa bi se gotovo moglo rei i uporedo sanjom.
Pojava ekonomske pijunae u klasinom obliku se najee vee za sukobe dravica u
Srednjem veku. Koriena je za prikupljanje podataka o ekonomskoj moi (ali i vojno-
tehnolokoj moi, opremljenosti i obuenosti oruanih snaga, koliini i vrsti oruja i
orua, vojnim planovima i svih drugih podataka o protivniku) pre utoku i posle oruanih
sukoba. Uporedo sa tim javila se potreba da se prikupljeni podaci uvaju ali i namera
suprotne strane da doe do tih podataka. To izrodilo i kontrapijunau ali i potrebu da se
pravno regulie ova materija kao vie ili manje krivino delo. Ekonomska pijunaa se
vremenom odvojila od vojne pijunae i prerasla u prerasla u samostalnu delatnost koja

5 Termin benchmarking je kovanica koja ima etimologiju u engleskim reima bench klupa, tezga i
marking primeen, markiran. Pri su je koristili obuari za merenje duine stopala kod ljudi. Postavljali
su neku muteriju da sedi na klupi ispred njih kako bi mogli da vizuelno procene veliinu stopala i shodno
tome da prave veliinu obue.
6 Berlage Karsten. and Sulzberger Markus. (1996). Competitive Intelligence and Benchmarking in
Practice, pp. 115, in Gilad B. and Herring J. P. [eds.] The Art and Science of Business Intelligence
Analysis: Intelligence Analysis and its Applications, Advances in Applied Business Strategy (Supplement 2,
Part B) Greenwich, CT: JAI Press Inc.
7 Associates Kaiser (1988). Beating the Competition: A Practical Guide to Benchmarking, Washington,
DC.

3
 4

ima za cilj da prikuplja podatke o ekonomskoj moi neke drava pa i za voenje

unutranje i spoljne dravne politike. Time ona postaje znaajni inilac geopolitike i
geostrategije. To je ostala i do dananjeg dana. Stoga se i formiraju profesionalne
organizuje (obavetajne agencije, agenture) sa visoko obuenim i tehniki opremljenim
kadrovima. To su dravni slubenici sa posebnim ovlaenima koji se nazivaju
obavetajcima, operativcima, pijunima (i drugi nazivi koji imaju negativnu
konotaciju). Kratka istorija pijunae pokazuje kako su sa razvojem drutva razvijale i
usavravale metode i tehnike pijunae.
Kao jedna od prvih primera organizovane pijunae zabeleen je u Starom Zavetu,
Kuranu i Tori. Jo u XIII veku. p.n.e. je verski voa, prorok zakonodavac u
Knjizi bojeva (etvrta knjiga Starog zaveta; poglavlje 13, stihovi od 3 do 26) stoji
da je Mojsije svojih dvanaest odabranih pijuna poslao u okolne zemlje sa ciljem da
prikupe i donesu podatke iz tih zemalja koji se odnose na karakteristike naroda koji u
njima ive, na gradove koje su izgradili, na njihova prirodna bogatstva i na kvalitet
zemlje i klime u njima.8 Dakle, pre nego to je pozvao voe svih 12 jevrejskih
plemena i poveo iz Egipta u zemlju Kaanana (Obeanu zemlju) on je nastojao da
sazna uslove budueg ivljenja svojih sledbenika. Iz onoga ta je rekao pre puta, iz
onoga na ta je traio da obrate posebnu panju vidi se objekti njihove opservacije i
karakter informacija koje su bile posebno znaajne. U Jerusalemskoj Bibliji se
navodi: Popnite se do Negeba, a potom se popnite na planinu. Pogledajte ta je ta
zemlja, kakav je narod koji je nastanjuje, jak ili slab, ratrkan ili brojan, kakva je
zemlja koju nastanjuju, dobra ili rava, kakvi su gradovi koje nastanjuju, logori ili
utvreni gradovi, kakva je zemlja, plodna ili siromana, poumljena ili ne. Budite
hrabri. Pokupite proizvod etog kraja.9 Posle etrdeset dana pijuni su se vratili doneli
plodove i izvestili Mojsija o svemu to su uli i videli. Neki su doneli, za Mojsijevu
nameru, nevane podatke ali veina ih je bilo znaajno da odredi zemlju u koju e se
njegovi sledbenici naseliti. On i njegov sledbenik Doua se smatraju prvim
primerima savremenog naina pijuniranja

7. Koji su osnovni ciljevi ekonomske pijunae

Jedan od najpoznatijih amerikih strunjaka za ekonomsku obavetajnost
(businiss intelligence) Herbert Majer (Herbert Mayer) smatra da su osnovni ciljevi
ekonomske pijunae:
- istraivanje trita (nacionalnog, regionalnog, svetskog),
- istraivanje konkurencije,
- dubinska analiza rizika poslovanja (ekonomskog, politikog, geopolitikog,
kulturolokog) na odreenom prostoru,
- spreavanje tehnolokog napretka konkurencije,
- suprotstavljanje konkurentskoj pijunai
- smanjiti tehnoloki jaz i osigurati ekonomski napredak,
- osigurati profit u poslovanju,

8 Mojsiju (hebrejski Moe, arapski Musa) se tradicionalno pripisuje i pisanje Tore. On je najznaajniji
prorok u judeizmu, a smatra se vanim prorokom i u hrianstvu i islamu.
9 Citirano prema: Petrovi Zoran (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 17.

4
 5

- obazbediti konkurentsku poziciju na globalnom tritu i sl.10

Sutinski cilje ekonomske pijunae je i anticipacija ekonomski trendova i procesa.
Traganje za informacijama (obavetajnostima) koje mogu ukazati na mogunosti
poslovne prilike ili na izazove (opasnosti, rizike) koji mogu da ugroze odreeno
poslovanje pomae menadmentu da anticipira sve ono to moe da ugrozi poslovni
uspeh i prednost nad konkurencijom.
Kao krajnji cilj poslovnog subjekta koja kree u ekonomsku pijunau moe da
bude i dolaenje do poslovne tajne, stekne finansijsku dobit (ekonomska korist),
poslovni uspeh jaanja kompanije i irenje trita. To proizilazi i iz samog pojma
pijunaa.

8. Koje su osnovne funkcije ekonomske pijunae

Brojni autori navode razliite funkcije koje obavlja ekonomska pijunaa. Iz
brojnih primera mogue je izvesti sledee etiri osnovne funkcije ekonomske pijunae:
1. Sticanje (ovladavanje i transfer) naunog i tehnolokog znanja iz oblasti
ekonomske pijunae
2. Otkrivanje (detekcija) stvarnih i potencijalnih izazova, pretnji i rizika kako na
domaem tako i na spoljnem tritu.
3. Izgradnja sposobnost (vetine, umea, strunost, kapaciteta) za izradu
strategija prikupljanja ekonomskih informacija i zatite sopstvenih.
4. Izgradnja sposobnost (vetine, umea, strunost, kapaciteta) operativne
aktivnosti u prikupljanju, selekciji, obradi i primeni informacija do kojih je
dola sluba za ekonomsku pijunau.

10 Mayer Herbert (1991). Real World Intelligence, Storm King Press, Washington, Friday Harbor, p. 59.
5
 6

9. Navesti jednu definiciju ekonomske pijunae

1. Ekonomska pijunaa predstavlja skup dobro planiranih i veoma struno
izvedenih aktivnosti iji je cilj pribavljanje poverljivih ekonomskih informacija,
koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zatitu ekonomskih interesa
vlastite drave.
2. Zoran Petrovi smatra da se ekonomska pijunaa moe definisati i kao skup
praksi i strategija tumaenja korisne informacije i saznanja.
3. Definicija ekonomske pijunae u francuskom Krivinom zakoniku glasi: To je
skup koordiniranih akcija istraivanja, interpretacije, difuzije i zatite informacija
koje su korisne ekonomskim akterima, a koje su dobijene legalno u najboljim
uslovima kvaliteta, roka i kotanja.

10. Navedite nekoliko primera obrade ekonomske pijunae u umetnikim delima

(literatura, film isl.)
Teme iz sveta pijuna
e i pijuna su sama po sebi intrigantna i zanimljiva i nije sluajno to je odavno
postala motiv za razliitu umetniku obradu. Brojni filmovi i knjige su napisane sa ovom
tematikom. Ovde emo ilustracije radi izdvojiti nekoliko.
Na prvom mestu je engleski obavetajac i pisac pijunskih romana Don Le Kare, alijas
Dejvid Don Mur Kornvel (David John Moore Cornwell, poznat pod pseudonimom
John le Carr; ro 1913.god.) autora vie od 20 dela koja su prevoena na sve svetske
jezike. Smatraju ga kraljem pijunskih trilera (kultnim piscem) koji veoma realistino,
osobeno, uverljivo na visokom literalnom nivou prikazuje meunarodnu pijunau i razne
pijunske akcije engleske obavetajne slube MI6 iji protagonista i sam bio. Njegovi
likovi su uverljivo literalno oblikovani pogotovo njegov najpoznatiji literalni pijun
Dord Smajl. U romanima je uneo to je rezultat njegovog obavetajnog iskustva. Iako
je bio vrhunski obavetajac i pripadnik tajnih slubi Ujedinjenog Kraljevstva dobitnik je
jedne od najprestinije knjievne nagrade Geteove medalje.

1. Britanski pisac i lekar Artur Konan Dojl je kreirao knjievni lik erloka
Holmsa (Sherlock Holmes) je privatni detektiv.
2. Tvorac lika pijuna Dejmsa Bonda (James Bond), poznat i kao 007 je
britanski pisca Jana Fleminga koji glavni junak u njegovih dvanaest romana
3. Aleksandar Radovi i Iv Bone (2013). Trilogija: vajcarski gambit, Beograd,
Laguna.
4. Trei ovek( The Third Man) je roman engleskog pisca Grejema Grina
(Graham Greene; 1904 1991), po kojem je snimljen jedan od najuvenijih
pijunskih trilera.11 Ovaj film je remek-delo britanske kinematografije i ubraja se
meu 100 najpopularnijih filmova svih vremena,
5. Sinia Kovaevi Balkanski pijun - Ilije vorovia

11 Grejem Grin (2009). Trei ovek, IPS, Beograd.

6
 7

11. Najpoznatiji obavetajci sveta: Mata Hari i Grof Sava Vladislavi

Mata Hari
Jedna od najpoznatijih pijunki koja je postala ne samo legenda ve i svojevrsni zatitni
znak pijunske delatnosti je Holananka Margareta Gertruda Zele (Margaretha
Geertruida Grietje Zelle;1876 - 1917) poznatija pod umetnikim imenom Mata Hari. to
na malaskom jeziku znai sunce ili oko dana. Bila je igraica i kurtizana a streljana je
kao nemaki pijun u toku prvog svetskog rata. Bila je iz bogate porodice a egzotinim
plesom se poela baviti u Parizu 1905. Plenila je lepotom, visinom, atraktivnou i
vetinom izvoenja indijskih plesova. Bila je ljubavnica bogataa i indistrijalca Emila
Gimea, ali i brojnih drugih lanova francuskog plemstva i mnogih visokih oficira.
Najee se predstvaljala kao javanska princeza koja je od malena uila ples. Tokom
Prvog svetskog rata je putovala izmeu Engleske, Francuske, Holandije i panije. Iako se
sumnjalo da radi za francusku obavetajnu slubu deifrovanjem nemakih tajnih poruka
je otkriveno za nemaku obavetajnu slubu radi pijun sa kodnim znakom N-21, i
istragom francuske obavetajne slube je navodno utvreno da se radi o Mata Hari.
Uhapena je sredino februara 1917. god. u jednom Hotelu u Parizu i streljana sredinom
oktobra. Kasnija istraivanja nisu potvrdila njenu pijunsku ulogu, a dominira miljanje
da je ona rtvovana kako bi se prikrile neke greke francuske obavetajne slube.
Dokumenti o njenom sluaju e biti dostupni javnost tek 2017. godine i konano e se
tada saznati prava istina. To do sada nije bio problem da se ona pojavi kao inspiracija za
nekoliko romana i vie filmova.

Grof Sava Vladislavi Raguzinski (1668-1738) je osnovao savremenu rusku spoljnu

obavetajnu slubu kao specijalni (tajni) savetnik cara Petra Velikog za pitanja
pravoslavnog istoka i kao ovek od njegovog najveeg poverenja je organizovao mnoge
pijunske i diplomatske igre koje su ojaale tadanju Rusiju. Organizovao je razgranatu
trgovinsku mreu u brojnim zemljama koja je u sutini prva ruska obavetajna mrea u
inostranstvu. Za carsku Rusiju je obavljao veoma znaajne finansijske, diplomatske i
obavetajne poslove. Gotovo da nije bilo ni jednog vanog dravnog posla za Rusiju tog
vremena a da on nije bio na neki nain ukljuen. U velikoj meri je uticao na spoljnu
politiku mone ruske carevine. Pomagao je oslobaanje balkanskih Slovena od Turaka

12. Najpoznatiji obavetajci sveta: Rihard Zorge i Stevan Dedijer

Rihard Zorge (Richard Sorge; 1895 1944) se smatra najveim ruskim Drugog
svetskog rata. Pod maskom novinara je radio u Nemakoj i Japanu gde je uspostavio
razgranatu pijunsku mreu koja mu je i dostavila informacije o tanom vremenu poetka
operacije Barbarosa, ali i informaciju da Japan nema nameru (ni planova) da napadne
Rusiju to je i omoguio da se brojna armija prebaci sa dalekog istoka na moskovsko
bojite. Krio se pod lanim japanskim imenom Hocumi Ozaki. Japanska tajna sluba je
presretanjem njegovih radio poruka i na osnovu njegove kobne greke (poruku
upozorenja je bacio na put a agent koji ga je prati ju je uzeo) uhvaen je krajem 1941.

7
 8

god. Na osnovu pronaenih linih dokumenata mislili su da je agent Abvera (imao je i

nacistiku prolost), ali su nemaka obevetajna sluba demantovala. Iako je muen nije
otkrio svoj pravi identitet. Krajem 1944.god. je obeen a malo kasnije je ubijen i njegov
dvojnik u Rusiji. Tek 1964. god. je SSSR otkriven i posthumno proglaen narodnim
herojem jer se nije htelo dozvoliti da se sazna istina o njemu i da je na vereme dostavio
prave informacije o ratnim planovima Nemake i Jpana a da mu nisu verovali ili nisu
hteli da ih uvae.

Stevan Dedijer

U doprinosu uspenom radu svetske pijunske aktivnosti posebno se isticao

nuklearni fiziar i socijalni teoretiar Stevan Dedijer (1911-2004) poreklom iz Bilea
(roen u Sarajevu, umro u Dubrovniku) koji je postao jedan od najpoznatijih svetskih
strunjaka koji se bavio problemom ekonomske pijunae, odnosno podrujem poslovnog
obavjetavanja (business intelligence). Njegova biografija (curiculum vitae CV) kao
obavetajca i naunika je veoma zanimljiva i bogata i stoga emo je ovde naznaiti u
kratkim crtama. Objavio je preko 250 akademskih radova iz oblasti ekonomske
pijunae.12 U svojim radovima je nagovestio u viziju razvoja ove discipline (kulture
ekonomske pijunae) u XXI veku. U svojim strunim radovima je tvrdio da vie nema
razloga za klasinim obavetajnim slubama, jer su mnogi izvori informacija javni i da se
mnogi podaci mogu nai u knjigama, medijima i bibliotekama. Time je hteo da razbije
tabue i mitove o agenturama i da ih uini jeftinim servisom drave. Stoga je predlagao da
se teite rada agentura prebacio na obavetajni rad u poslovnom svetu, kompanijama, na
tritima, u industriji.

13. Najpoznatiji obavetajci sveta: Martin Borman, Nikolaj Ivanovi Kuznjecov i Vili
Leman

Vili Leman
Vili Leman Brajtenbaha sada u grupu najpoznatijih sovjetskih obavetajaca iz
Drugog svetskog rata. Bio je visokopozicionirani oficir Gestapo-a (politike policije).
Zahvaljujui njemu rukovodstvo SSSR je 19. juna 1941. saznalo taan datum i vreme
napada na SSSR.13 Naime sovjetska obavetajna sluba je na vreme informisala dravno
rukovodstvo zemlje da je Adolf Hitler doneo odluku da napadne SSSR 22. juna 1941.
godine. On je na sastanku sa saradnikom u Berlinu Borisom uravljovim 19. juna 1941.
godine dostavio informaciju da je donesena naredba za poetak rata protiv Sovjetskog
Saveza 22. juna u tri sata ujutro, a informacija je iste veeri dostavljena Moskvi.
Iako je Staljin kao vrhovni komandant Crvene armije imao obavetajne podatke da se
sprema napad na Rusiju odbijao je da u to poveruje. Legenda lae da kad su ga obavestili

12 Prvi rad o globalnoj socijalnoj obavetajnosti je objavio 1972.god. naa Dertmut

koledu.
13
8
 9

o poetku invazija da je smatrao da je to greka ili neka odmetnuta tenkovskih brigada, pa

je ak pokuao da stupi sa Hitlerom u kontakt. U zoru 22. juna 1941. godine faistika
Nemaka je napala Sovjetski Savez. Masovnim bombardovanjem aerodroma, vojno-
morskih baza, eleznikih vorita, vojnih jedinica i gradov i po nekoliko mtotina
kilometara od dravne granice naneseni su veliki gubici. Gestapo je Vilija Lemana
streljao 1942. god.

Martin Borman (biva siva eminencija Treeg rajhai lini sekretar Adolfa Hitlera)
ovek Rusije u Hitlerovom okruenju. Na groblju blizu Moskve postoji groblje KGB,
postoji stela sa herojima Sovjetskog Saveza koja na kojoj stoji ime Martin Borman sa
datumom roenja i smrti. (1900 1974). u zvaninoj verziji on je ubijen 2. maja 1945.
god. u Berlinu ali to nikada nije dokazano. Rusi su i tokom Drugog svetskog rata imali
svoj izvor informisanja na visokom mestu u Vermahtu. Nije bio lan Narodnog
komesarijata unutranjih poslova ( - )
ve ruske Vojne obavetajne slube Glavna obavetajna uprava Generaltaba Oruanih
snaga Rusije ( - ).
Nikolaj Ivanovi Kuznjecov (Nikola Ivanovi Kuznecov; 1911 1944) bio je
ruski obavetajac koji je delovao u okupiranoj Ukrajini u toku Drugog dverskog rata.
Izveo je nekoliko veoma sloenih obavetajnih operacija pa i otmice nacistikih
zvaninika i generala. Sistematskim prikupljanjem informacija otkrio je nemake planove
o napadu na Kursk, o nemakim raketama V-2, o namerama da se podigne ustanak na
Kavkazu, planove o spremanju atentata na uesnike Teheranske konferencije. Poginuo je
u borbi sa ukrajinskim nacistina Stepana Bandere. Preuzeo je identitet porunika Paula
Vilhelma Ziberta, koji je bio zarobljen i smeten u zarobljeniki logor blizu Moskve.
Poshumno je odlikovan ordenom Heroja Sovjetskog saveza

14. Sajber pijunaa

Sajber pijunaa je sam po sebi zanimljivo podruje za istraivanje. Poetak
treeg milenijuma e biti upamen i po revolucionarnom napretku u informatikoj sferi.
Savremeno komunikacijsko drutvo stvara, transferie, obrauje i skladiti velike koliine
informacija. Kreirani su moni programi za elektronsko arhivirinje informacija ali i
programe za pretraivanje baza podataka. Tehnoloka informatika revolucija je dovela
do pojava umreenog drutva, ali i do novih opasnosti, izazova i pretnji. Internet
saobraaj se udvostruuje svaka tri meseca. Sve je uestalija kraa finansijskih podataka,
brojeva kreditnih kartica, dok se sajber kraom tehnologija ubrzavaju sopstveni
tehnoloki i ekonomski rast. Sajber napadi su razliito motivisani. Jedni to rade radi
zabave, samopotvrivanja i meusobnog takmienja. Neki to rade iz iste radoznalosti
prema multinacionalnim kompanijama ili iz ideolokih pobuda borbe protiv
globalizacije. To se ini i pre odreenih poslovnih pregovora da bi se dobila dodatna
poluga pritiska i stekla pregovaraka prednost. Postoje i oni koji sajber pijunau koriste
da testiraju sistemi sajber odbrane nekih institucija, organizacija ili korporacija. Ali veliki
je broj i onih koji na ovakav nain kradu znaajne informacije zarad prodaje. Postoje i
veoma struni sajber napadai koje odreene korporacije, dravne institucije ili
obavetajne slube unajmljuju zarad provala u odreene informacione sisteme.
Istraivanja govore da je preko 90% privrednih subjekata bar jednom bilo meta sajber
napada. Direktni gubici na svetskom nivo izazvani ovom vrstom ekonomskog

9
 10

pijuniranja se mere stotinama milijardi dolara. Ali ovi napadai, ne samo da kradu
nauno-tehnike informacije, ve razaraju odreene kompjuterske sisteme. Sajber
pijunai kao i zatiti od nje se, u poslednje vreme, pridaje velika panja iz razumljivih
razloga: njena raspostranjenost i posledice koje ostavlja za sobom zavreuju panju
nauke ali i informatiara. Ugroavanja privatnosti i linih sloboda putem sajber pijunae
poprima sve veu razmere.
15. Sajber ratovanje
Sajber pijunaa je poprimila razmere novog oblika nekonvencionalnog ratovanja
sajber ratovanja (engleski cyber war; ruski ). Pojmovi sajber napad
(softverski napad) i sajber rat (virtuelni rat, rat bez krvi, kiber rat) obuhvataju
veoma irok spektar mera i aktivnosti (izmene sadraja sajta, uskraivanje usluga, krae
informacije u sajber prostoru, pijuniranja, do razaranja sajta ili baze podataka). To je
svojevrsno informaciono nadmetanje, elektronski sukob u sajber prostoru, neprijateljska
akcija u sajber prostoru kojim se postie i fiziko nasilje a da napada ostane anoniman.
U njemu fizika razdvojenost neprijateljskih snaga nema nikakav znaaj a vremenska
dimenzija nije vezana sa iscrpljenou ive sile. Operacija je daleko jeftinija i
jednostavnija od klasinog ratovanja. Centi moi koji raspolau savremenom tehnikom i
edukovanim ljudskim resursom uveliko pribegavaju sajber napadima na druge zemlje ali
i strategiji sajber kontranapada.
Sajber rat je postao novi oblik ratovodstva koji spada u asimetrine sukobe.
Otkrivena je taka u kojoj su drave bile slabo branjene i gde su najranjivije.
Kompjuterski sistemi su osnovi ekonomije, bankarstva i industrije. Bez njih ne moe da
funkcionie avio i pomorski saobraaj, dravne institucije, nuklearne elektrane, prenos
elektrine energije, satelitski sistem, industrija, vojni i mnogi drugi sistemi. Sve su to
potencijalna mesta napada. Postavlja se pitanje: kakve sve posledice to moe imati po
svet i ljudsku civilizaciju? Drave se poinju veoma ozbiljno baviti sajber-pretnjama. U
vojne strategije je sajber-prostor (pored kopna, mora, vazduha i kosmosa) uvrten u petu
oblast ratnih dejstava. Iako se moe rei da je on u svojoj poetnoj fazi, mogunosti koje
otvara i posledice koje izaziva govore da e izrasti u jednu od najveih pijunskih pretnji
i izazova. Virtelni svet kompjutera je kompleksno orue ali i oruje. Iako je on u samom
zaetku, strunjaci smatraju da moe veoma brzo da preraste u jedna od najopasnijih
pretnji, izazova i rizika savremenog sveta. Njime se uz pomo visoke informatike
tehnologije i strunih ljudskih resursa protivniku mogu veliki gubici. Kao su objekti
napada vojni ali i civilni ciljevi posledice se mogu porediti sa posledicama koje izaziva
konvencionalno (tradicionalno) ratovanje i pored toga to su im metodi razliiti. Iako je
to tzv. Virtuelni sukob a posledice koje ostavlja su veoma realne. Sa njim je mnogo lake,
bre i jeftinije ratovati. Cilj je isti postii dominaciju i osvojiti odreeni prostor. U
sluaju sajber prostora je mogue neopaeno ui i protivniku naneti znaajne gubitke u
tehnici ali i u ivoj sili. Sajber rat izaziva i realne fizike efekte jer je virtuelni dio sajber
prostora povezan sa fizikim prostorom.

16. Prislukivanje i video-nadzor

Sredinom 2013. god. Edvard Snouden amerikoi slubenik (analitiar) NSA je otkrio
da su amerikae obavetajna agencija Nacionalna bezbednosna agencija (National
Security Agency) zajedno sa britanskom obavetajnom slubom Centrala optih
komunikacija (Government Communications Headquarters - GCHQ) koji se

10
 11

nalazi eltenamu (Cheltenham) uestvovale u svestranom nadzoru graana na celoj

zemaljskoj kugli: snimanje razgovora posredstvom Interneta, mejlova, mobilnih
telefona, sms poruka, presretala i arhivirala na milione fotografija snimane veb
kamerom korisnika amerika internet kompanija Yahoo Velika Britanija je na
osnovu ugovora iz 2007. god. (za vreme mandata premijera Tonija Blera) omoguila
da amerika Nacionalna bezbednosna agencija pijunira njene graane, odnosno da
pregleda, analizira i arhivira sve njihove telefonske razgovore, mejlove i internet
protokole. Za tu svrhu je korien program Optiki nerv (Optic Nerve) za
automatsko prepoznavanja lica. Time je potvreno da je ovim softverskim
programom preko skajpa, odnosno video kamera na kompjuterima i mobilnih telefona
obavlja posmatranje svega onoga ta se radi u prostoriji u kojoj je kompjuter ili
mobilni telefon. Tajno se ukljuuju kamere kompjutera i mobilnih telefona direktno
prenose dogaanja. Korisnik toga nije svestan jer se ne pali i lampica koja oznaava
da kamera radi. Saznanje da je privatni ivot graana Velike Britanije bio na uvid
obavetajnim agencijama je izazvalo njihovo veliko ogorenje. Kao da je Veliki
brat (Dord Orvel) je prislonio svoje uvo na sve elektronske komunikacije

17. pijunska oprema

pijunska olovka-kamera

pijunska olovka kamera je u stvari hemijska olovka kao mikro-kamera za

snimanje situacije, prikupljanje informacija. Izgleda kao i obina hemijska
olovka, ali je opremljene mini kamerom, mini mikrofonom i nekim drugim
mikroureajima. Snima audio i video zapis, a ima mogunosti podeavanja
vremena snimanja, a u moe da belei i fotografije.

Detektor za pijunsku opremu i blokatori pijunske opreme

Kako da se zatitite od neovlatenog praenja, posmatranja ili prislukivanja?
Kada ponete da sumnjate ili verujete da vas prislukuju, prate, posmatraju, najbolje je to
i proveriti. Poinje detektivska igra. To vam omoguava detektor pijunskih ureaja
koji registruje mikrotalasno zraenje i na taj nain otkriva postojanje ureaja za
prislukivanje. Otkriva sve frekvencije u opsegu od 10 metara.On registruje pijunske
ureaje samo kada su oni ukljueni pa stoga postoje i blokatori pijunske opreme iji rad
se zasniva na ometanju pijunske opreme
Federalni istrani biro (Federal Bureau of Investigation - FBI) je federalna
kriminalistiko-istrana i obavetajna agencija SAD je osnovana sredinom 1908.god.
raspolae sa godinjim budetom oko 7 milijardi dolara i sa oko 40.000
zaposlenih. Ona je glavna agencija za sprovoenje zakona saveznih vlasti SAD.

18. Savremeni koncept ekonomske pijunae

Savremena scena ekonomske pijunae u nekoliko razlikuje od tradicionalne. Te
razlike se odnose kako na teoriju, tako i na primenjene tehnike i metode obavetajnog
prikupljanja informacija. Teoretiari ekonomske pijunae se slau da je za nastanak ove
naune oblasti i i koncipiranje ekonomske pijunae kao savremene ekonomske

11
 12

delatnosti zasluno niz naunika. Savremena ekonomska pijunaa svoje temelje je

ustanovila esdesetih godina XX veka. Kao pionir modernog pristupa ovoj delatnosti
najee se navodi Harold Vilenski (Harold Wilensky). On je otvorio raspravu o dva
znaajna problema ekonomske pijunae. Prva se ticala neophodnosti saradnje vlada i
privrednih subjekata na stvaranju teorijske osnove (znanja) o ekonomskoj pijunai i
kontrapijunai, pronalaenju savremenih tehnika i metoda kako za ekonomski
obavetajni rada tako i zatitu svojih informacija od ekonomskog pijuniranja. Druga
rasprava se odnosila na znaaj savremenih znanja o ekonomiji i industriji kao dva
strateka elementa ekonomske propulzivnosti. On slovi kao jedna od tvoraca savremenog
koncepta meunarodne ekonomske pijunae.

19. Metode i tehnike prikupljanje obavetajnih informacija

Ekonomska pijunaa se organizuje pomou brojnih metoda, tehnika i sredstva.

Obavetajni podaci (informacije) se prikupljaju na razliite naine.

praenje (posmatranje) aktivnosti i kretanja odreenih pojedinaca i grupa,

tajno nadgledanja odreenih prostora,
ucenjivanje, cinkarenje, ogovaranje,
otmice i ubistva,
ubacivanje i infiltriranje spavaa,
tajno snimanja dokumenata,
kraa ideja, projekata, planova i sl.
Savremena pijunaa se oslanja na kompjutersku tehnologiju i informatika kao na
svoje osnovno orue. Zbog toga se savremena pijunaa esto naziva i kompjutersko
nadziranje (nadziranje asistirano kompjuterom). Svojim velikim memorijskom
kapacitetom kompjuteri omoguavaju skladitenje (telepunjenje, skeniranje) velikog
broja informacija, njihovu obradi, analizu i distribuciju putem Interneta. Upadi u
kompjuterske sisteme korporacija postaju sve ei naini nelegalnog pribavljanje
ekonomskih informacija jer se oni sve vie koriste za skladitenje podataka.

20. Najpoznatije svetske savremene obavetajne i kontraobavetajne slube

12