Универзитет „УНИОН Никола Тесла“

у Београду
Факултет за пословне студије и право

Корпоративна безбедност

- семинарски рад-

Ментор: Студент:
Проф. Драган Триван Тамара Гавриловић I476-17

Београд, јануар 2018.

САДРЖАЈ:

1. Увод.............................................................................................................................1
2. Настанак и основна обележја корпоративне
безбедности......................................4
3. Дефинисање корпоративне
безбедности..................................................................8
4. Циљеви и задаци корпоративне безбедности..........................................................9
5. Правно – нормативни оквир корпоративне безбедности.....................................10
6. Делокруг корпоративне безбедности.....................................................................11
7. Закључак....................................................................................................................1
2
8. Литература................................................................................................................13

1
 1. УВОД

У савременом окружењу, безбедносни изазови и претње по пословање великих

економских система су у значајној мери еволуирали у односу на ризике који су били
актуелни у не тако далекој прошлости. Корпоративна безбедност има за циљ да
осигура виталне вредности компаније у складу са важећим законским одредбама
државе у којој послује и тако оправда своје место у систему националне безбедности.
Будући да корпоративна безбедност не може самостално да егзистира, потребан јој је
адекватан функционални оквир, па битан сегмент проблема истраживања представља
одређење места и улоге приватне безбедности у склопу националне безбедности.
Намеће се основно питање: да ли је корпоративна безбедност у довољној мери
укључена у систем националне безбедности? Национална безбедност је опште познат
термин који обухвата скуп свих чиниоца безбедности државе. Актере националне
безбедности, у ширем смислу, чине војска, полиција, безбедносно-обавештајне
службе, правосудни органи, приватна безбедност (корпоративна безбедност),
ватрогасци, царина, комунална полиција, хитне службе и остали државни и
недржавни носиоци безбедносних функција у земљи.
Корпоративна безбедност, заједно са осталим чиниоцима националне безбедности,
треба да буде организована у систем који одговарајућим механизмима и међусобном
„упућеношћу“ свих чланова, чини ефикасан безбедносни апарат и унапређује ниво
безбедности друштва, чак и шире - на регионалном и глобалном нивоу. У нашој
земљи чиниоци националне безбедности нису у довољној мери упућени једни на
друге, те немају одговарајући систем комуникације и координације који би целокупну
безбедност друштва уздигао на виши ниво, углавном из разлога јер се пажња поклања
искључиво „традиционалним“ гарантима националне безбедности.
Корпоративна безбедност је функција заштите виталних вредности друштва, а
посебно економско - привредних ресурса и субјеката. Термин „корпоративна
безбедност“ препознатљив је као појам који означава заштиту економских субјеката, а

2
посебно великих компанија/корпорација. Корпоративна безбедност је значајно шири
појам од свакидашњег система видео надзора у супермаркету, али се бави и
„простим“ системима заштите. Са друге стране, корпоративна безбедност поред
функција заштите, обухвата и кризни менаџмент и анализу ризика у циљу
неутралисања претњи, смањења последица њиховог испољавања и обезбеђења
континуитета пословања.
Важно је истаћи да је велики број сличних термина данас у употреби који означавају
поједине аспекте делатности корпоративне безбеднсоти, као што су индустријска или
организациона безбедност, али и термина као што су сама приватна безбедност или
приватно обезбеђење. Корпоративна безбедност је пословна функција унутар великих
компанија успостављена са циљем заштите властитих виталних вредности,
превасходно делујући против разноврсних угрожавајућих фактора који прете да
наруше безбедност лица, имовине и пословања. Безбедност треба схватити и као
услов опстанка и развоја (државе, друштва, нације, људи), будући да безбедност
ништа не ствара (нарочито не материјална добра), али омогућава много тога (живот,
здравље, слободу и сл.), па и стварање материјалних добара. Чињеница је да
корпоративна безбедност највише од свих сегмената приватне безбедности,
посредним путем, утиче на економски развој друштва.

3
 2. НАСТАНАК И ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА КОРПОРАТИВНЕ
БЕЗБЕДНОСТИ

Настанак корпоративне безбедности везује се за настанак института својине и

корпорације као заједнице људи о чијој заштити су бринули чланови корпорације. У
складу са схватањем корпорације као организационог система чији је битан елеменат
окружење, за корпоративну безбедност се везује способност прилагођавања
корпорације безбедносним изазовима, ризицима и претњама из окружења, али и
одређеном социјалном идеалу и вредностима својине које је ваљало штитити,
укључујући човека, породице, нације и друштва.
У теорији и пракси безбедности постоје суштинске разлике у појмовном одређивању
корпоративне безбедности, а самим тим и у погледу њених садржаја. Известан број
аутора садржаје корпоративне безбедности у потпуности изједначава са садржајима
приватне безбедности. Истовремено, не постоји сагласност ни у томе шта приватна
безбедност обухвата, односно не обухвата. Уместо тога, велики број радова се бави
разликовањем послова приватне безбедности од полицијских послова, што је
природна последица широко присутног тренда марктетизације јавног сектора који
је обухватио и сферу безбедности. Тај тренд је омогућио да велики број послова који
су традиционално обављале полицијске и војне организације постане широко
прихваћена тржишна пракса компанија или појединаца. Разлози за то су бројни, од
тежње да се у склопу реформе полицијских и војних снага смањи њихова бројност,
повећа техничка опремљеност, те ојача способност државе да брже и ефикасније
реагује на савремене безбедносне изазове и претње. С тим у вези, интересантни су
теоријски увиди који указују на замагљену границу између приватних безбедносних
функција са сличним полицијским функцијама, у које се убрајају:
криминалистичке истраге везане за преваре и сумњиве пословне трансакције;
послови корпоративне безбедности који се односе на обезбеђење и заштиту
сложених компанијских послова, превенцију криминала против корпорација и

4
унутрашње истраге; приватне истраге углавном везане за безбедносне провере
запослених; услуге безбедности у сфери превенције криминала, патролирања у
штићеном простору и примене уговора са локалним властима; стационарног
обезбеђења имовине и контроле приступа објектима и штићеном простору.
Још теже је прецизно дефинисати границу између корпоративне и приватне
безбедности. Коришћење критеријума приватног интереса неће нам много помоћи јер
компаније које плаћају услуге приватног обезбеђења и истовремено имају унутрашњу
службу обезбеђења своје пословање такође заснивају на приватном интересу и у циљу
заштите приватне имовине. Биро за статистику Министарства правде САД је
децембра 2010. године објавио документ под називом: The Private Security Industry: A
Review of the Definitions, Available Data Sources, and Paths Moving Forward, који,
између осталог, садржи преглед дефиниција приватне безбедности. У овој
студији наводи се дефиниција приватне безбедности RAND корпорације која
под тим појмом подразумева све типове приватних организација и појединаца који
обављају различите типове безбедносних услуга, као што су: истраге, обезбеђење,
патролна делатност, детекција лажи, алармни системи, блиндирани транспорт. Ова
дефиниција је критикована од стране Радне групе за приватну безбедност Америчке
алијансе за примену закона (the Law Enforcement Alliance of America - LEAA) јер не
садржи однос према клијентима и профитну природу индустрије безбедности.
Усвојена је дефиниција која укључује појединце и ентитете који на профитним
основама пружају услуге обезбеђења клијентима које такође чине појединци или
ентитети у циљу заштите лица и приватне својине од разних опасности. У истој
студији се истиче да разликовање засновано на профитној оријентацији или извору
финансирања не објашњава зашто непрофитне институције, као што су болнице,
школе, аеродроми, такође изнајмљују приватну безбедност. 1
Данас преовлађује шири приступ улози приватне безбедности. На пример, Америчко
друштво за индустрију приватне безбедности (American Society for Industrial Security
(ASIS) International), највеће удружење у САД које окупља професионалце у области
приватне безбедности, дефинише приватну безбедност као невладину,
приватну праксу заштите лица, имовине и информација, спровођења истрага и
обезбеђења имовине организације (ASIS International, 2009a). Додаје се да приватна
безбедност има улогу да помогне приватном сектору, тј. привреди, да обезбеди
пословање и критичну инфраструктуру од природних опасности, акцидената или
1
Анђелковић С., Корпоративна безбедност као чинилац националне безбедности, Нови Сад, 2015.

5
намерних аката, као што су терористички напади, акти насиља, итд (ASIS
International, 2009). Наводи се листа од 18 кључних елемената који дефинишу
безбедност (ASIS Foundation, 2009):
 приватна безбедност,
 безбедност запослених,
 безбедност информационих система,
 истраге,
 превенција губитака,
 менаџмент ризика,
 правни аспекти,
 планирање ванредних и непредвиђених ситуација,
 заштита од пожара,
 кризни менаџмент,
 менаџмент катастрофа,
 противтерористичка борба,
 конкурентска шпијунажа,
 заштита,
 насиље на радном месту,
 превенција криминала,
 превенција криминала кроз дизајнирање простора,
 безбедносна архитектура и инжењеринг.2
Можемо закључити да наведене дефиниције нису применљиве на услове сложене
власничке структуре, какви постоје у земљама у транзицији, јер ништа не говоре о
природи односа између клијената и даваоца услуга.
Због тога, значајан допринос у правцу разликовања приватне од корпоративне
безбедности омогућава опис приватне безбедности који разликује уговорну од
самозаштитне природе безбедносних послова организације, притом имајући у виду
врсте безбедносних послова (физичка заштита, информациона безбедност,
безбедносне провере запослених), и потребе тржишта (нпр. заштита критичних
инфраструктура, обзбеђивање комерцијалних простора, итд). Према ASIS
International, самозаштитна делатност представља било коју организацију, или

2
Исто

6
њен део, који запошљава службенике безбедности у пуном радном времену и за
сопствене потребе.3
Већина споменутих и других дефиниција, појам корпоративне безбедности доводи у
везу са приватним и профитним интересима организације која обавља те послове.
Међутим, за разумевање овог појма од пресудног је утицаја структурни однос у који
ступа група људи удружених у организацију као систем настао ради остварења
одређених циљева у интеракцији са његовим окружењем.4
Тај однос се може изразити на више начина. У системско-организационом смислу,
копроративну безбедност чини целина интеракција у које организација ступа у
окружењу и са окружењем применом услужних и самозаштитних модалитета
безбедности и заштите штитећи на тај начин своје пословне интересе. Применом
функционалних критеријума, корпоративна безбедност се одређује навођењем
садржаја, тј. врсте послова које обавља или делегира група људи интегрисаних у
циљу обављања бизниса. У литератури, као и у пракси безбедности, данас је
присутнији тренд да се о корпоративној безбедности говори у функционалном
смислу, тј о групи послова којима се остварују циљеви организације.

3
Исто
4
Према Уставу Републике Србије (чл. 82, „Службени гласник РС“, бр. 83/2006), економско уређење у
Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи
предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика
својине.

7
 3. ДЕФИНИСАЊЕ КОРПОРАТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Корпоративна безбедност је пословна функција унутар организационе структуре

великих пословних система, успостављена са циљем заштите виталних вредности,
односно, лица, имовине и пословања предузећа, од различитих облика угрожавања.
Допринос који корпоративна безбедности остварује својим деловањем је вишеструка;
превасходно корпоративна безбедност, као што је наведено, служи како би заштитила
основне виталне вредности економско - привредних субјеката. Будући да је примарни
задатак, а самим тим и допринос, заштита запослених, имовине компаније и
континуитета пословања, свакако да је секундарни допринос повећање степена
безбедности у окружењу у коме компанија послује. Оправданост овакве тврдње
проналази се у чињеници да се, попут ризика који се „преливају“, односно преносе са
једних на друге субјекте, и сама безбедност трансферише са једне компаније на другу
и тиме на целокупну друштвену заједницу.
Термин „корпоративна безбедност“ препознатљив је као појам који означава заштиту
економских субјеката, а посебно великих компанија/корпорација. Са друге стране,
корпоративна безбедност поред функција заштите, обухвата и кризни менаџмент и
анализу ризика у циљу неутралисања претњи, смањења последица њиховог
испољавања и обезбеђења континуитета пословања. Националну безбедност, тј.
сигурност и заштиту државе и друштва и обезбеђење њихових виталних интереса, у
теорији се остварује кроз деловање свих чиниоца националне безбедности у складу са
њиховим ингеренцијама (задацима и овлашћењима) као и способностима. На тај
начин корпоративна безбедност представља пословну функцију компаније на заштити
сопствених вредности, али посредно и делатност заштите националних интереса кроз
интегрисани систем националне безбедности.

8
 4. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ КОРПОРАТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Циљеви и задаци корпоративне безбедности односе се на делатност заштите

компанијских интереса, али су у многоме условљени различитим карактеристикама
корпоративног окружења. Циљеви корпоративне безбедности огледају се у настојању
да се заштите сви сегменти пословања компаније, што произилази из функције самог
сектора. Ипак, они су у значајној мери условљени циљевима организације, где поред
основног циља сваког предузећа (профитне организације), а то је несумњиво профит,
постоје и низ других дефинисаних циљева. Тако по временском оквиру препознајемо
краткорочне, средњерочне или дугорочне циљеве, које функција корпоративне
безбедности треба да, у домену свог деловања, доследно прати. На тај начин се
постављени корпоративни циљеви трансформишу у циљеве корпоративне
безбедности који су у функцији корпоративних интереса, а из домена заштите лица,
имовине и пословања.
Задаци корпоративне безбедности су оперативна категорија и они су на управљачком
нивоу усклађени са циљевима функције корпоративне безбедности. Опште говорећи,
усклађеност циљева и задатака представља предуслов како би се постигла сама сврха
деловања. Може се закључити да су задаци корпоративне безбедности оперативна
артикулација циљева корпоративне безбедности, који су усмерени дефинисаним
компанијским циљевима и интересима организације. Задаци модерне функције
корпоративне безбедности односе се на превенцију настанка штете по компанију,
заштиту лица имовине и пословања и спровођење одговарајућих мера и радњи како
би се осигурао континуитет пословања.

9
 5. ПРАВНО – НОРМАТИВНИ ОКВИР КОРПОРАТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

У Стратегији националне безбедности Републике Србије, наводи се да је од посебног

друштвеног значаја да делатност субјеката из области приватног обезбеђења буде у
целости нормативно и доктринарно уређена. Корпоративна безбедност је функција
заштите виталних вредности, углавном великих међународних компанија, те је
правно - нормативни оквир у коме функционише сама функција корпоративне
безбедности условљена важећим законским одредбама сваке конкретне државе на
чијој територије послује одређена компанија.
Међународни споразуми, декларације и слични акти које је подржала Влада одређене
државе (односно у случајевима када је држава потписник међународног споразума) не
чине аутоматски и правну регулативу те државе, тј. нису правно обавезујући. Са
друге, компаније могу независно од правног уређења конкретне државе (али не и
супротно њему) регулисати поступања и процедуре у одређеним областима
пословања, али и у областима друштвених норми и облигација.
Свакако најважнији закон из ове области у то време, био је Закон о друштвеној
самозаштити, који је усвојен 1973, а претрпео одређење измене 1986. године, да би
коначно био укинут 1993. године. Овим Законом биле су дефинисане надлежности
различитих актера националне безбедности, између осталог у сектору приватне
безбедности. Закон одређује права и дужности оних који су дефинисани као „субјекти
одбране“ грађана, војске Југославије (ЈНА), савезне власти и републичке власти,
локалне управе, предузећа у државном и друштвеном власништву, приватних фирми
и других правних лица.5 На основу изнетог може се закључити да су Закон и
подзаконски акти препознавали правне субјекте као субјекте одбране, те су били
укључени и у Уредбу о мобилизацији. Након укидања Индустријске милиције па до

5
Димитријевић, В. „Југословенско војно законодавство: Усаглашавање са стандардима људских права
и принципима демократије“, Преглед југословенских прописа о сектору безбедности: статус људских
права и демократске контроле, Женевски центар за демократску контролу оружаних снага, Центар за
цивилно војне односе, Београд, 2002.

10
доношења Закона о приватном обезбеђењу 2013. године настаје одређена „празнина“
у правној регулативи која се негативно одражавала на делатност приватног
обезбеђења, па тиме и на безбедност самих економских субјеката. Наравно, не треба
тумачити да су службеници приватног обезбеђења више од пола века радили без
закона (или малициозно речено мимо закона). Њихов рад су усмеравали важећи
прописи везани за њихову делатност, али није постојао лекс специалис којим би се
посебно уредила област приватне безбедности. Поред поменутог, важан правни оквир
за функционисање предузећа која се баве приватном безбедношћу, био је Закон о
оружју и муницији, који је делимично третирао предметну област. Наиме, овим
законом је била дефинисана процедура набавке ватреног оружија, као и обавезна
обука службеника приватног обезбеђења, њихова безбедносна провера и коначно
сагласност МУП-а да предметни службеник може да обавља послове обезбеђења са
ношењем оружја.

6. ДЕЛОКРУГ КОРПОРАТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Делокруг савремене функције корпоративне безбедности је вишедимензионалан, а

често може и да варира од државе до државе у складу са важећим законским
прописима. Поред правно - нормативног оквира, делокруг корпоративне безбедности
условљен је привредном граном компаније, разуђеношћу њених пословних процеса,
дислокацијом имовине, бројем и структуром запослених, нивоом заступљености
информационих технологија у пословним активностима и друго.
Корпоративна безбедност се, између осталог, бави и заштитом компанијских
вредности од традиционалних облика угрожавања и отуђења имовине од стране
трећих лица, али и од стране запослених који се збирно сврставају у криминалитет
„плавих оковратника“. Ове делатности корпоративне безбедности називају се
традиционалним јер нису у многоме мењале своје деловање од времена настанка саме
функције корпоративне безбедности, једино што се начин испољавања појавних
облика ових кривичних дела временом модификовао у складу са техничко -
технолошким напретком друштва у целини. Узрочно - последичном везом су се и
системи физичке и техничке заштите трансформисали у облике које познајемо данас.
Као додатак на поменуте делатности корпоративне безбедности, временом су се
развијали и комплексни системи и функције који су по својим карактеристикама
значајно суфистициранији. Провера биографија кандидата за посао, заштита од

11
саботажа, чување пословних тајни, заштита информационих система, превенција и
откривање корупције и прања новца, само су неке од области које обухвата делокруг
савремене корпоративне безбедности.

7. ЗАКЉУЧАК

Корпоративна безбедност као један пропратни сегмент укупног пословања, следи

корпоративну политику и доприноси остварењу задатих циљева. Како је већ
назначено, делокруг рада корпоративне безбедности условљен је правно-
нормативним актима и специфичностима привредне гране у којој компанија послује.
Будући да се свака пословна функција успоставља ради својеврсног доприноса
организацији, у обавези је да са становишта одрживог развоја оправда своје место и
улогу унутар пословног система.
Циљеви и задаци корпоративне безбедности, као и конкретне делатности који из њих
проистичу, условљени су њиховом основном функцијом - заштитом имовине, лица и
пословања, али и унапред дефинисаним организационим циљевима. Постављене
циљеве компаније (краткорочне, средњорочне и дугорочне), функција корпоративне
безбедности артикулише кроз призму безбедности и на тај начин одређује конкретне
задатке на њиховој реализацији. Задаци се остварују кроз превентивну делатност,
заштитну делатност и делатност континуитета пословања у случају већег нарушавања
безбедности.
Коперативна безбедност осигурава континуитет пословања компанија, што у
појединим привредним гранама од посебног значаја за друштво, значи и обезбеђење
редовног снабдевања тржишта основним животним намирницама и енергентима.
Стога се са правом може тврдити да је функција корпоративне безбедности формално
чинилац система националне безбедност и да даје свој допринос на унапређењу нивоа
националне безбедности на посредан и непосредан начин.

12
8. ЛИТЕРАТУРА

1. Димитријевић, В. „Југословенско војно законодавство: Усаглашавање са

стандардима људских права и принципима демократије“, Преглед
југословенских прописа о сектору безбедности: статус људских права и
демократске контроле, Женевски центар за демократску контролу оружаних
снага, Центар за цивилно војне односе, Београд, 2002.
2. Анђелковић, С., Корпоративна безбедност као чинилац националне
безбедности, Нови Сад, 2015.
3. Савић, A., Национална безбедност, Криминалистичко-полицијска академија,
Београд, 2007.
4. Устав Републике Србије, чл. 82, „Службени гласник РС“, бр. 83/2006.
5. http://www.fb.bg.ac.rs/download/Pitanja/201617%20Korporativna
%20%20bezbednost.pdf, приступљено 12.01.2017. године.

13