1. Појам и предмет безбједносног менаџмента?

-Безбједносни менаџмент у ширем смислу означава управљање ресурсима усмјерено

ка постизању утврђених циљева безбједности.
Ресурси безбједносног менаџмента су људски, материјални и информациони.
Као послови безбједносног менаџмента наводе се планирање, организовање,
прибављање ресурса, усмјеравање, односно вођење и контролисање.
2. Менаџер безбједности?
То је лице које руководи пословима и задацима приватне безбједности, односно лице
овлашћено и оспособљено да планира, организује, спроводи контролише и усмјерава
рад предузећа која пружају услуге безбједности.
3. Значај менаџмента?
Манифестује се у потреби обезбеђења несметаног функционисања организације и
спречавања расипања енергије и материјала.
Значај менаџмента је управо у потреби обезбјеђивања ефикасног функционисања
организације. Наиме, организације на једном мјесту скупљају неопходна знања и
ресурсе, а менаџмент их рационално употребљава и назире.
4. Нивои менаџмента?
-Први ниво – оперативни ниво – чине менаџери који су одговорни за испуњавање
задатака на оперативном нивоу, то су руководиоци који непосредно назиру и
координирају активности радника.
Други ниво – средњи ниво – менаџери на средњем нивоу представљају везу између
оперативног и највишег нивоа организације. Веома су важне вјештине међуљудских
односа.
Трећи ниво – највиши ниво – топ менаџмент је онај на коме приоритет имају
концептуалне вјештине. Чини га релативно мала група извршилаца, која управља
цјелом организацијом. Менаџери на овом нивоу постављају циљеве организације и
потребне стратегије и планове.
5. Појмовно одређење безбједности, сигурности и угрожености?
-Безбједност је стање онога који је безбједан, тј. онога који је осигуран од опасности,
који је заштићен.
Безбједност као функцију државе схватамо као ону виталну функцију државних органа и
служби која у идејном, легитимном, организацијском и функционалном систему
осигурава успјешно очување темељних друштвених вриједности и уопште друштвеног
живота и рада.
О проблемима безбједности говоримо онда када спречавајућим превентивним и
репресивним мјерама не успјевамо умањити или отклонити узроке и посљедице
штетних појава.
6. Безбједносни ризици и пријетње као условљавајући фактор у Републици Српској?
- велики оружани сукоби,
- регионални неспоразуми и сукоби,
- оружане побуне,
- национални и вјерски екстремизам,
- организовани криминал и корупција,
- тероризам,
- природне и индустријске катастрофе
7. Компоненте система безбједности?
Пројектовање система обезбјеђења – представља прву и незаобилазну карику
безбједносног менаџмента. У пракси безбједносног менаџмента присутно је неколико
битних елемената пројектовања.
- појам и садржај процјене безбједности,
- појам и садржај процјене угрожености,
- методологија израде процјене ризика и посљедица,
- израда и ажурирање оперативно-планске документације и упустава,
- израда и ревизија пројектног задатка и документације техничког система заштите.
Друга компонента је организовање система обезбјеђења – која подразумјева
одговарајуће организационе облике и хијерархијско – организациону структуру служби
обезбјеђења
Трећа компонента је управљање системом обезбјеђења – она обухвата издавање
налога, контролно-усмјеравајућу дјелатност, координирајућу дјелатност
8. Начела и принципи безбједносног менаџмента?
У пракси су се издиференцирала начела (принципи) којима се обезбјеђује организовано
и ефикасно функционисање менаџмента безбједности. То су:
- начело законитости – законским актима је изричито одређено које су то ситуације у
којима су припадници државних органа безбједности овлашћени, али и дужни да
реагују а циљем заштите друштвеног поредка. У правној држави сила мора да буде у
служби права и у границама предвиђеним правом.
- начело једностарјешинства и субординације – једностарјешинство подразумјева да
се руковођењу сваком потчињеном као руководилац појављује само један
предпостављени који наређује и коме подчињени одговара. Принцип субординације
подразумјева право и одговорност предпостављеног да самостално доноси одлуке,
одређује задатке и издаје наређења потчињеним и са друге стране, дужност
потчињених је да те одлуке и задатке изврше.
Начело ефективности и ефикасности
Начело ефикасности односи се на потребу да организација у што краћем времену и са
што мање снаге и средстава оствари задати циљ.
Ефективност је постизање резултата који се очекују од позиције менаџера, а који
резултирају профитом.
Начело етичности
То је реализовање процеса менаџмента, на морално прихватљив и дозвољен начин.
Морална норма је императив понашања појединца Начело правичности –
претпоставља поштовање закона, прописа и правила рада и понашања.
Начело реалности циљева и посвећеност тежишним циљевима – добар менаџер је
само онај који подједнако води рачуна о реалности и извјесности остварења циљева.
Начело иницијативности и креативности – потреба за свакодневним радом на
проналажењу најадекватнијих метода и рјешења у покретању одређених активности.
Начело систематичности – подразумјева складан, логичан и уредан слијед потеза у
процесу руковођења.
Начело тачности
Начело еластичности и поступности
Начело правовремености и оперативности
9. Појмовно одређење менаџера?
-Манаџер је особа која организује рад, усмјерава и обезбјеђује његову реализацију
радом и напором других особа. То је особа која употребљава своје способности,
стручне вјештине и знања у доношењу одлука да би комуницирала, утицала и водила
друге ка достизању организационих циљева.
Менаџерима се сматрају руководиоци свих организационих јединица у предузећу од
највиших до најнижих.
10. Најважније личне особине које менаџер треба да посједује?
- самосталност, самопоуздање, комуникативност, упорност, стрпљивост, способност
брзог дјеловања, амбиција и сл.
Непожељне особине менаџера су.
- агресивност и егоцентричност, депресивност, самовоља, полтронство,
некомпетентност
11. Безбједносна процјена?
Свака процјена мора начелно обухватити неке сталне садржаје, а то су.
- узроци, видови и посљедице угрожавања,
- носиоци угрожавања мира и сигурности,
- вријеме и мјесто угрожавања,
- циљеви, задаци и послови које треба обавити и начин како их завршити,
- извршиоци задатака и послова,
- средства за рад.
12. Праћење и процјењивање?
Праћењем и процјењивањем се започиње, између осталог, осмишљавање и међусобно
повезивање рада припадника обезбјеђења.
Оно се дјели на.
- оперативно или ситуационо праћење, које се остварује у току рјешавања уобичајних
радних проблема,
- праћење које за резултат има доношење одређеног акта менаџмента (процјена,
оцјена).
Приликом обављања дјелатности праћења и процјењивања, сљедећа начела су
домонантна:
- свестраност, објективност, ажурност, конкретност, динамичност, акциона усмјереност,
усаглашеност
13. Планирање и фазе планирања?
Без плана нема сврсисходног и ефективног дјеловања.
Основни модел планирања има пет фаза:
- дефинисање циљева организације,
- утврђивање свих могућих путева постизања дефинисаних циљева,
- избор најбоље опције за постизање циљева,
- развој одабране опције,
- активирање планова.
Постоје двије основне врсте планирања у безбједносном менаџменту:
- стратегијско планирање и
- оперативно планирање.
14. Функција планирања?
 Функција планирања се остварује обављањем одређених послова руководства који се
могу сврстати у три међусобно повезане фазе:
- предвиђање – имамо традиционални и научни приступ предвиђања,
- одлучивање – доношење одлуке је свакодневни посао сваког менаџера, од доњетих
одлука зависи какви ће планови бити донијети и какви ће резултати бити постигнути.
- израда планова – представља активност на оформљењу посебног документа тј. плана.
Када се донесе одлука, у план се уносе сви њени елементи који до тада нису уњети
15. Организовање?
Дјелатност организовања се може условно подјелити на три фазе.
- изналажење и избор одговарајућих поступака за реализацију задатка,
- стварање функционалне организационе структуре,
- припреме за извршење планираног задатка.
Организовање за извршење било ког задатка обухвата:
- саопштење, упознавање извршиоца задатка са циљем који треба остварити,
- дефинисање задатка у односу на људе, средства, простор и вријеме,
- утврђивање времена почетка и завршетка задатка,
- упознавање са условима и начинима извршавања задатака,
- утврђивања врсте и обима органа контроле
16. Координација?
Координацијом се остварује складан однос приликом извршавања одређених акција,
односно, рјешавања радних проблема, као и у укупном функционисању организације.
Координација има двије основне фазе:
- пројектовање процеса,
- успостављање координације по циљу, просторним и временским обиљежјима.
17. Контрола и фазе контроле?
Контрола је активност омогућавања да се ствари догоде као што је планирано.
Процес контроле подразумјева три фазе.
- мјерење учинка,
- упоређивање измјереног учинка с утврђеним стандардом – нормом,
- предузимање корективних акција.
Постоје три основна типа контроле и то:
- пријетконтрола – превентивно дјеловање с циљем спречавања неповољних резултата
пословања,
- контрола у току рада,
- контрола послије рада
18. Извјештавање?
Остварује се путем свих уобичајених облика службеног комуницирања у
организацијама.
Информације су основни облик извјештавања и могу бити редовне и специјалне.
Извјештаји представљају комплексно излагање и приказ резултата и информација
аналитичког сагледавања стања безбједности, појава и догађаја, предузетих мјера и
радњи, односно степена реализације програмских и планских докумената
19. Информисање?
Остварује се између свих припадника организације као цјелине, те између, предузећа и
других правних субјеката и најшире јавности остварује, са основним циљем да се што
успјешније остваре циљеви безбједности.
Информације мораји бити.
- прецизне,
- детаљне и
- исцрпне.
20. Управљање ризицима безбједности у организацији?
Ризик се посебно везује за пословне, истраживачке, војне и сличне активности.
Ризик је , по дефиницији повезан са неизвјесношћу и са опасношћу.
Према извору и поријеклу настанка ризике можемо подијелити на.
- ризике из друштвеног, физичког, политичког, правног, економског, оперативног и
когнитивног окружења. У једном ширем приступу, управљање ризиком може се
приказати кроз сљедеће процедуре.
- идентификација ризика – процес идентификације отпочиње изналажењем и
дефинисањем ризичних догађаја. Ризик се у том смислу може подјелити на.
- пословни ризик (позитивни или негативни резултати),
- чисти ризик (могућност штетног утицаја и остварења губитка).
- Анализа ризика – је фаза у којој се врши детаљна анализа утицаја појединих ризичних
догађаја на резултате пословног процеса.
- планирање реакције на ризик – планирање реакције обухвата неколико могућих
стратегија као што су:
- игнорисање ризика,
- подношење ризика,
- смањивање ризика,
- пребацивање ризика и
- подјела ризика.
21. Ефективно комуницирање?
Израз комуникација потиче од латинске ријечи “communis”, што значи веза
заједништво.
Примарне компоненте процеса комуникације су.
- пошиљалац,
- порука,
- прималац,
- повратна информација.
Менаџер мора непрекидно да комуницира са радницима, али и са подређеним и
надређеним менаџерима.
Комуницирањем лидери издају директиве, рјешавају проблеме, врше контролу,
омогућавају нормално функционисање организације
22. Компетенција?

Појам компетенција имплицира стручност за одређену област.

Компетентан је неко ко је надлежан, мјеродаван, формално или стварно оспособљен,
тј. квалификован за неки посао.
Сваки менаџер, без обзира на ком нивоу или у каквој организацији ради, треба да
обавља сљедеће послове:
- предвиђање и планирање – гледање у напријед
- организовање, рокови и начин обављања послова,
- издавање наредби – лидерство,
- координација,
- контрола – провјеравање да ли се посао извршава на задовољавајући начин.