FAKULTET BEZBEDNOSTI

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Civilna zaštita

Tema: Civilno planiranje za vanredne situacije (CEP)

Profesor-mentor: Student:
Doc.dr. Jasmina Gačić Miloš Milovanović 297/12
Lazar Tomović 307/12

Januar, 2015.
 SADRŽAJ

UVOD...........................................................................................................................3
1 Civilno planiranje za vanredne situacije (CEP)....................................................4
1.1 Pojam civilnog planiranja..................................................................................4
1.2 Priprema civilnog planiranja.............................................................................5
1.3 Organizacija civilnog planiranja za vanredne situacije.................................6
ZAKLJUČAK.............................................................................................................14
LITERATURA.............................................................................................................15

2
UVOD

Civilna zaštita je delatnost čije je efikasno funkcionisanje podjednako značajno

u vanrednim situacijama u miru, kao i u ratu, pre, u vreme i nakon izvršenja
bezbednosnih zadataka. Stoga je sektor civilne zaštita kategorijalni pojam sa jasnim
prioritetima, organizacijom i modalitetima funkcionisanja u sferi bezbednosti.
Okolnosti u kojima se odvija funkcija civilne zaštite nužno nameću neophodnost
redefinisanja strategije i doktrine odbrane, bezbednosti i zaštite pa samim tim i
izmene u sistemu civilnog realizovanja zaštite. Prema međunarodnim standardima,
civilna zaštita predstavlja organizovanu delatnost države u mobilisanju građana na
zaštiti bezbednosti i otklanjanju opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, materijalna
dobra i životnu sredinu. Civilna zaštita je delatnost koja danas prvenstveno
funkcioniše u vanrednim situacijama u miru, kao i u ratu, pre, u vreme i nakon
izvršenja zadataka iz oblasti odbrane, ali je ona i komponenta životne egzistencije
uopšte. Stoga je civilna zaštita kategorijalni pojam sa jasnim prioritetima,
organizacijom i modalitetima funkcionisanja u sferi bezbednosti. Sistem civilne zaštite
sadrži komponente sistema odbrane na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i
globalnom nivou i on se transformiše prema novim modalitetima shodno uslovima
koji pred njega postavljaju aktuelni tokovi političke, ekonomske i ekološke stvarnosti,
zahtevi društva i zahtevi vremena. Organizacija civilne zaštite jeste dinamičan sistem
koji se konstantno menja, kao što svi fenomeni društvene stvarnosti podležu razvoju i
promeni, tako i organizacija civilne zaštite se stalno transformiše. Organizacija
jednog ovakvog sistema treba da zadovolji potrebe konkretne društvene zajednice i
da odgovori duhu vremena. Takođe, sve organizacione promene u sistemu civilne
zaštite treba da budu usmerene na povećanje stepena zaštite stanovništva,
izbegavanje gubitaka i smanjenje šteta pri vanrednim situacijama u miru i ratu.
Civilna zaštita je deo sistema zaštite i spasavanja. Sistem zaštite i spasavanja
podrazumeva organizovani sistem aktivnosti u kojima učestvuju društveno-političke
zajednice, državni organi, radne i druge organizacije i građani i koje se organizuju
radi zaštite stanovnistva i materijalnih dobara zemlje u slučaju vanrednih situacija,
elementarnih i drugih nesreća većih razmjera. 1 Zadaci sistema zaštite i spasavanja
jesu preduzimanje odgovarajućih mera sa ciljem da se izbegnu, umanje i otklone
posledice dejstava, odnosno da se umanje efekti i otklone posledice elementarnih i
drugih nesreća većih razmera.2 Funkcije sistema zaštite i spašavanja su:
- sprečavanje nastanka opasnosti koja može da dovede do pojave neke
prirodne ili druge nesreće ili da ublaži njeno delovanje u odnosu na broj žrtava kod
ljudi, odnosno posledica po materijalna i druga dobra;
- blagovremeno preduzimanje svih mera i aktivnosti na spašavanju ugroženih
ljudi i materijalnih dobara;
- izvršavanje onih zadataka i aktivnosti kojima se vrši otklanjanje svih posledica
koje su nastale od delovanja prirodne ili druge nesreće, odnosno da se izvrši
saniranje svih nastalih posledica.

1
Dozet D., Ibrahimpašić M., Vučinić M., Pandak M., Domanković S., Osnovi civilne zaštite, Naučna
knjiga, Beograd, 1985., str. 208.
2
Dozet D., Ibrahimpašić M., Vučinić M., Pandak M., Domanković S., Osnovi civilne zaštite, Naučna
knjiga, Beograd, 1985., str. 208.

3
 Predmet ovog rada biće jedna od tema kojom se bavi civilna zaštita u svojoj
teoriji praksi. Reč je o civilnom planiraju u vanrednim situacijama. Cilj rada jeste da
prikaže i objasni značaju i sadržinu civilnog planiranja u pomenutim situacijama.

1 Civilno planiranje za vanredne situacije (CEP)

1.1 Pojam civilnog planiranja

Iako pre svega spada u odgovornost država na individualnom nivou, civilno

planiranje u slučaju vanrednih situacija - CEP (Civil Emergency Planning) tokom
protekle decenije u sve većoj meri postaje predmet rada međunarodnih organizacija.
Strateški koncept Severnoatlantskog saveza iz 1999. godine navodi velike civilne
vanredne situacije kao jednu od mogućih pretnji bezbednosti i stabilnosti.
Države na individualnom planu često ne mogu da se oslone samo na domaća
rešenja u slučaju ogromnih katastrofa, a naročito kada se uzme u obzir složena
priroda savremenih pretnji i nepredvidivo bezbednosno okruženje. Vanredne situacije
često pogađaju i značajnija prostranstva koja obuhvataju teritorije čitavih država,
regiona pa i kontinenata. Havarija u nuklearnoj elektrani u Černobilu 1986. godine
dovela je do radioaktivnog zagađenja čitave Evrope i istočnih delova Severne
Amerike. Uragan Katrina koji je pogodio jug SAD 2005. godine, zemljotres u
Pakistanu u kome je život izgubilo preko 70.000 ljudi pa i katastrofalne poplave koje
su pogodile Rumuniju i severoistočni deo Srbije ukazali su na neophodnost
planiranja u slučaju vanrednih situacija i značaj šireg međunarodnog delovanja u
takvim okolnostima.
Civilno planiranje je obaveza društveno-političkih zajednica, mesnih zajednica i
drugih organa i organizacija. Civilno planiranje za vanredne situacije treba da
obezbedi povezanost celokupnih priprema i efikasno funkcionisanje sistema zaštite i
spasavanja.
Planovi upotrebe civilne zaštite su sastavni deo civilnog planiranja. Oni baziraju
na proceni ugrožavanja opasnostima i obuhvataju sve elemente zaštite i spasavanja.
Procena ugroženosti i mogućnosti zaštite je bitna pretpostavka za uspešno
sprovođenje civilnog planiranja za vanredne situacije i ono mora da obuhvati:
- analizu posledica vazdušnih napada i drugih vrsta dejstava na pojedine rejone
i objekte i moguće elementarne nepogode;
- najugroženije rejone i objekte u kojima se može pojaviti potreba za brzom
intervencijom većih snaga i tehničkih sredstava;
- vrste jedinica koje treba formirati, njihovu jačinu, sastav i organizacijsku
strukturu, vrstu opreme, način mobilizacije i popune, lokaciju, način upotrebe i dr.;
- mogućnost organizovanja i opremanja jedinica tehničkim sredstvima i drugom
opremom.3
Društveno-političke zajednice na čijoj se teritoriji nalaze veći i veliki gradovi,
industrijski centri i saobraćajni čvorovi moraju posvetiti posebnu pažnju proceni
zaštite stanovništa, jer mogu biti privlačan cilj i za napad nuklearnim oružjem i drugim
sredstvima za masovno uništavanje. Procena zaštite stanovništva mora da obuhvati
sve što posredno i neposredno može da utiče na zaštitu. S tim ciljem se obavezno
analiziraju i obuhvataju sledeći elementi:

3
Stojanović, R., Zaštita i spasavanje ljudi i materijalnih dobara u vanrednim situacijama,
Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1994., str. 361.

4
 - ugroženost stanovništva u gradu i drugim naseljenim mestima: vrste
opasnosti i posledice, vreme u kojem može nastupiti ugroženost, procena gubitaka
koji mogu nastati i zaključak o merama i načinu zaštite stanovništva;
- procena zaštite sklanjanjem u sklonište, prostorije i objekte;
- analiza stanja i kategorizacija postojećih skloništa i način spasavanja u slučaju
da budu zatrpana ruševinama;
- procena mogućnosti zaštite u drugim prostorijama i objektima, način njihove
adaptacije i osposobljavanja;
- procena potreba i mogućnosti za izgradnju novih skloništa i organizovanje
reda i posedanja skloništa;
- procena zaštite stanovništva putem evakuacije, pri čemu analizom obuhvatiti:
mesta i područja iz kojih treba vršiti evakuaciju, broj i strukturu stanovništva koje
treba evakuisati, najpogodnije rejone za smeštaj, uslove i nacin zaštite u rejonima za
smeštaj, ekonomske, higijensko-epidemološke i druge uslove za smeštaj;
najpogodniji način evakuacije, organizacijske pripreme za evakuaciju. 4
Pri oceni zastite stanovništva neophodna je detaljnija analiza zbrinjavanja
stanovnika, koji zbog posledica ratnih dejstava mogu ostati u materijalnom i drugom
pogledu nezbrinuti. Pri tome poseban problem i obavezu predstavlja zbrinjavanje
maloletne dece koja su ostala bez roditelja. Društveno-političke zajednice, mesne
zajednice i druge organizacije su obavezne da posle završene procene i analize
ratne ugroženosti i mogućnosti zaštite stanovništva izrade plan izgradnje i adaptacije
sklonista, mesta i objekte za zaštitu i sklanjanje određenih materijalnih dobara; plan
za intervenciju civilne zaštite, organizacijske, materijalne i druge pripreme koje treba
sprovesti. Društveno-političke zajednice, mesne zajednice i druge organizacije, koje
su ugrožene pojedinim elementarnim nepogodama, rade i posebne planove za
zaštitu od elementarnih nepogoda.

1.2 Priprema civilnog planiranja

Radi uspešnog izvršavanja zadataka zaštite, spasavanja, zbrinjavanja i

asanacije civilno planiranje se u miru mora pripremiti. Pripreme treba da budu
sveobuhvatne, blagovremene, funkcionalne i racionalne. Stanje pripremljenosti se
meri obimom i stepenom organizovanosti, obučenosti, uvežbanosti i opremljenosti
sistema zaštite i spasavanja u celini i svih njegovim elemenata za izvršavanje
zadataka u ratu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nepogoda. Dostignuti
nivo pripremljenosti odlučujuće utiče na efikasnost delovanja pri sprovođenju akcija
zaštite i spasavanja u svim vanrednim situacijama. Polazeći od toga, pripremama
civilnog planiranja i celokupnog sistema zaštite i spašavanja mora se posvetiti
izuzetna pažnja. Razume se da se pri sprovođenju priprema sistema zaštite i
spasavanja za delovanje u radu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih
nesreća mora polaziti od uslova u kojima će delovati, kao i potreba i mogućnosti.
Ponovo se ističe da će stepen razaranja i druge posledice koje bi izazvala ratna
dejsta, u pogledu širenja požara, kontaminacije, razaranja komunalnih, privrednih i
društvenih objekata, kao i većeg broja društvenih, sistem zaštite i spasavanja staviti
u veoma složenu situaciju. Zato on mora rešavati brojne i obimne zadatke na
4
Stojanović, R., Zaštita i spasavanje ljudi i materijalnih dobara u vanrednim situacijama,
Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1994., str. 361 - 362.

5
spasavanju radnih ljudi, građana, materijalnih dobara i otklanjati nastale posledice
raščišćavanjem ruševina, gašenjem brojnih i obimnih požara, dekontaminaciji,
saniranju komunalnih i drugih objekata i na brojnim drugim zadacima. U isto vreme,
štabovi i jedinice civilne zaštite zadatke će izvršavati u uslovima sopstvene opasnosti
od ruševina, požara, eksplozija i drugih vrsta opasnosti. Sve ovo ukazuje da će
civilno planiranje i sistem zaštite i spasavanja u celini izvršavati zadatke u veoma
složenim uslovima. Iz ovoga proizilaze oštri kriterijumi i zahtevi za vrhunsku
osposobljenost, uvežbanost i opremljenost jedinica i stabova civilne zaštite i
celokupnog sistema zaštite i spasavanja za izvršavanje zadataka pri otklanjanju
posledica ratnih dejstava, elementarnih i drugih nesreća.
Vanredne situacije stvaraju vrlo složene i promenljive uslove u kojima civilno
planiranje i svi njegovi elementi treba da deluju na otklanjanju posledica ratnih
dejstava i elementarnih nepogoda. Zato se u njegovom organizovanju i pripremanju
mora polaziti od osnovnih kriterijuma i zahteva, i to: obezbeđivanje visokog stepena
organizovanosti civilne zaštite u svim društvenim sredinama, dobra opremljenost
civilne zaštite materijalno-tehničkim sredstvima i ostalom opremom radi izvršavanja
svih zadataka, postizanje visokog stepena obučenosti i uvežbanosti sistema za
delovanje u svim uslovima i na izvršavanju svih zadataka, visoka razvijenost
međusobne saradnje svih elemenata sistema zaštite i spasavanja, da se pripremanje
i osposobljavanje civilne zaštite izvodi u što približnijim uslovima u kakvim će delovati
u ratu, da se osposobljavanje vrši na mestu i rejonima gde se predviđa delovanje
civilne zaštite u slučaju rata ili pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih
nesreća.
Sadržaj civilnog planiranja za vanredne situacije obuhvata: utvrđivanje
organizacijske strukture štabova i jedinica civilne zaštite, opremanje materijalno-
tehničkim sredstvima i ostalom opremom, mobilizacijske pripreme, izradu planova
upotrebe - delovanja civilne zaštite, obučavanje i uvežbavanje sistema zaštite i
spasavanja za delovanje u ratu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih
nesreća, pripremu mera civilne zaštite kao preventivu, izradu i sprovođenje planova
razvoja civilne zaštite.

1.3 Organizacija civilnog planiranja za vanredne situacije

Civilno planiranje za vanredne situacije - razvojni planovi - razvojnim planovima

utvrđuju se potrebe razvoja civilnog planiranje i mogućnosti za njegovu realizaciju.
Realnost plana predstavlja meru usklađenosti potreba sa mogućnostima za njihovu
realizaciju u planovima i programima društveno-ekonomskog razvoja. Planovi razvoja
obuhvataju pripremu, izradu, usvajanje i obezbeđenje realizacije ciljeva i zadataka
kojima se obezbeđuje stalan rast i proširivanje organizacijskih, kadrovskih i
materijalnih sposobnosti civilne zastite. Da bi se procesom planiranja obezbedila
jedinstvenost i skladnost razvoja civilne zaštite neophodno je pridrzavati se sledećih
opštih principa:
- razvojnim planom se predviđaju ciljevi, zatim zadaci koje treba realizovati i
vremenski period u kojem će se realizovati;
- svaki razvojni plan treba da predvidi neophodan obim srtedstava za
finansiranje realizovanja postavljenih ciljeva i zadataka sa dinamikom (vremenom)
njihovog obezbeđivanja;
- planom se obezbeđuju smernice, akcije i mere za realizaciju i utvrđuju
obaveze nosioca planiranja;

6
 - plan mora biti dovoljno elastičan da omogućuje unosenje promena koje se
utvrduju rebalansom planova;
- u procesu realizacije planova neophodno je obezbediti praćenje, izveštavanje,
analiziranje i ocenjivanje ostvarenih rezultata u skladu sa utvrđenim oblicima
praćenja planova društveno-ekonomskog razvoja.
Zbog posebnih uslova i potreba civilnog planiranja za vanredne situacije, mora
se voditi računa i o nekim specifičnim principima u planiranju: realnost planova
obezbeđuje sklad između potreba razvoja civilne zastite i mogućnosti nosioca
razvoja, skladnost planiranja treba da obezbedi usklađen razvoj zaštite civila sa
ostalim komponentama odbrane, uključivanjem u jedinstveni sistem društvenog
planiranja obezbeduje se postojanost i konstantnost civilnog planiranja,
kontinuiranost planiranja zahteva da se tekući planovi rade na bazi prethodnih
planova i rezultata njihove realizacije, princip ekonomičnosti i racionalnosti zahteva
da se u procesu realizacije planova ostvaruju najbolji mogući rezultati i neprekidno
povećava spremnost za preduzimanje mera za što racionalnija i manja ulaganja.
Prema vremenskom dometu, spremnosti i oblicima realizacije planovi civilnog
planiranja dele se na: dugoročne (desetogodišnje), srednjoročne (petogodišnje) i
kratkoročne (godišnje).
Dugoročni planovi se načelno utvrđuju u na republičkom nivou i njima se
utvrđuju ciljevi, zadaci i politika razvoja. Oni predstavljaju osnovu za pripremu, izradu,
usvajanje i realizovanje srednjoročnih i kratkoročnih planova. Pri izradi i utvrđivanju
dugoročnog plana razvoja mora se polaziti od: analitičke ocene dosadašnjeg razvoja
civilnog planiranja i dosadašnjeg stepena opremljenosti i obučenosti stanovništva za
odbranu i zaštitu, predviđanja potreba daljeg razvoja zaštite u skladu sa
predviđanjima društveno-ekonomskog razvoja za naredni period, potreba daljeg
opremanja sredstvima za zaštitu i drugim materijalno-tehničkim sredstvima,
objektima zaštite i njihovim održavanjem, stvaranjem neophodnih rezervi zaštitnih i
drugih sredstava, a i potreba za smeštaj, čuvanje i održavanje sredstava zaštite
civila, ciljeva i zadataka obuke i vaspitanja u oblasti civilnog planiranja i globalno
utvrđenih potreba za kadrovima, politike i mogućnosti finansiranja civilnog planiranja
za vanredne situacije.
Srednjoročni plan je kompleksan plan koji objedinjuje planove svih nosilaca
finansiranja civilnog planiranja za vanredne situacije. Njime se utvrđuju konkretna
politika, ciljevi i zadaci finansiranja civilnog planiranja za vanredne situacije u okviru i
na osnovu dugoročnog plana razvoja. Srednjoročni plan se raščlanjuje na pet
godišnjih transi, a iskazuje se naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Njegova
realizacija teče uporedo sa realizacijom planova društveno-ekonomskog razvoja.
Neophodan obim materijalnih sredstava planira se na bazi planskih cena. Pri tome se
uzimaju u obzir svi mogući uticaji na porast cena sredstava zaštite civila za
celokupan petogodišnji period.
Kratkoročni plan finansiranja civilnog planiranja za vanredne situacije čini
godipnju transu srednjoročnog plana i iskazuje dinamiku njegove realizacije. Po
pravilu je konkretan i ne odstupa od realizacije ciljeva i zadataka predviđenih
srednjoročnim planom. Sadrzaj kratkoročnog plana čini konkretan prikaz zadataka
koje u toku godine treba realizovati i neophodnih novčanih iznosa za odgovarajuće
namene. U njemu se sadrže i oni zadaci koji iz bilo kojih razloga nisu realizovani u
prethodnim godinama.
Na kraju svake godine obavezno se pravi analiza i ocenjuje realizacija plana.
Analize i ocene razmatraju i usvajaju svi nosioci planiranja i njihovi organi. Prilikom
analize upoređuje se sa realizacijom u prethodnim godinama. Na nivou društveno-

7
političke zajednice upoređuje se i ocenjuje dostignuta realizacija između istorodnih i
raznorodnih nosilaca realizacije razvojnih planova. Kako na tok realizacije razvojnih
planova utiče rast društvene proizvodnje, pa prema tome i porast materijalne osnove
za razvoj civilnog planiranja za vanredne situacije, vrše se rebalansi razvojnih
planova. Rebalansi se vrše na osnovu utvrđenih prioritetnih zadataka u toku
realizacije planova, a na osnovu analize i ocene tokova realizacije ili na predlog ili
zahtev viših nivoa planiranja. Rebalansi planova obuhvataju unošenje novih
zadataka koje treba realizovati u razvojnim planovima ili sadrže izmene i dopune
zadataka koji su postavljeni srednjoročnim planom razvoja. Rebalansi obuhvataju i
odustajanje od realizacije pojedinih zadataka u godini u kojoj se ona ostvaruje ili do
kraja realizacije srednjoročnog plana. Razvojni planovi civilnog planiranja za
vanredne situacije izrađuju se na pet nivoa, i to:
- prvi nivo planiranja čine razvojni planovi svih nosilaca planiranja;
- drugi nivo planiranja čine razvojni planovi skupština opština i nosilaca
razvojnih planova značajnih za opštinu;
- treci nivo planiranja čine razvojni planovi međuopštinskih i gradskih zajednica,
a i nosilaca razvojnih planova koji su značajni za grad ili međuopštinsku zajednicu;
- četvrti nivo planiranja čini razvojni plan republike ili pokrajine i razvojni planovi
nosilaca civilnog planiranja u republici i pokrajini;
- peti nivo planiranja cčini usaglašavanje razvojnog plana repubike i pokrajine.
Osnovni dokumenti plana civilnog planiranja za vanredne situacije. sačinjavaju
plan opremanja jedinica i štabova opremom i sredstvima zaštite civila; plan
opremanja sredstvima za sprovođenje mera civilnog planiranja; plan izgradnje,
adaptacije, opremanja i održavanja skloništa za zaštitu ljudi i materijalnih dobara;
plan izgradnje i održavanja skladišta za sredstva f civilnog planiranja; plan smeštaja,
održavanja i čuvanja sredstava civilnog planiranja; plan obuke pripadnika jedinica i
štabova civilnog planiranja; plan sprovođenja obuke stanovništva i plan školovanja
strucnih kadrova civilnog planiranja; plan finansiranja razvoja civilnog planiranja.
Ostali dokumenti plana koriste se radi osiguranja procesa priprema, izrade, usvajanja
realizacije i praćenja razvojnog plana.
Sadržaj planova civilne zaštite treba da obezbedi što je moguće veći stepen
zaštite, spasavanja ljudi i materijalnih dobara i otklanjanja posledica ratnih dejstava,
elementarnih nepogoda i nesreća većih razmera. Plan upotrebe civilne zaštite treba
da se zasniva na realnim procenama moguće ugroženosti i povredljivosti teritorije na
koju se odnosi, odnosno strukture i prostora, pri čemu se polazi od najteže varijante
uzroka pojave posledica, mogućnosti primene mera zaštite, raspoloživih snaga za
spasavanje ljudi i materijalnih dobara.
Plan upotrebe civilne zastite načelno se sastoji od: plana mera pripravnosti,
mobilizacijskog plana, operativnog plana (procena ugroženosti, plan operativnih
mera i jedinica civilne zaštite; plana upotrebe CZ na privremeno zaposednutoj
teritoriji (PZT).
Plan mera pripravnosti - u plan mera pripravnosti iz civilne zaštite načelno se
unose oni zadaci i postupci kojima se obezbeđuje pravovremeno i potpuno
sprovođenje mera zaštite i aktiviranje odgovrajućih jedinica civilne zaštite u odnosu
na stepen ugroženosti. U planu mera pripravnosti zadaci i postupci moraju biti
precizno određeni prema stepenima pripravnosti, izvršiocima poslova, rokovim
izvršenja i potrebnim sredstvima za izvršenje. Načelno može biti tri ili više stepena
pripravnosti. Sa planom mera pripravnosti svi učesnici moraju biti potpuno upoznati,
osposobljeni i uvežbani za njegovo izvršenje u celini i prema stepenima pripravnosti.

8
 Mobilizacijski plan - je skup dokumenata u kojima su definisana i razrađena
rešenja za mobilizaciju, tj. na osnovu kojih se izvršava mobilizacija snaga i sredstava
civilne zaštite. U njima su regulisani zadaci u vezi sa izvršenjem mobilizacije, i to od
momenta prijema signala (naređenja) za mobilizaciju do njenog završetka. Cilj
planiranja mobilizacije je da se u što kraćem vremenu obezbedi planski i organizovan
prelaz iz mirnodopskih uslova života i rada u stanje spremnosti za izvršavanje
zadataka na zaštiti i spasavanju u uslovima rata. Uspešno izvršenje mobilizacije
zavisi prvenstveno od: pravovremeno izvršenih priprema, kvaliteta planova za
odbranu, odnosno civilnu zaštitu, spremnosti i uvežbanosti organa ili organizacije koji
se mobilišu i organa koji vrši popunu, kao i od kvaliteta postoježe evidencije. Stoga
pri planiranju mobilizacije polaziti od najteže mogućih uslova za njeno izvršenje.
Mobilizacijski plan stabova i jedinica civilne zaštite, načelno, sadrži: uputstvo za
izvršenje mobilizacije, kojim se regulišu zadaci i postupci prilikom naređivanja
mobilizacije i način njenog izvršenja, spisak kurira i prevoznih sredstava ako se ona
koriste, pozivi i uputstvo o načinu raznošenja poziva obveznicima civilne zaštite i
davaocima materijalno-tehničkih sredstava, lične i materijalne formacije štabova i
jedinica civilne zaštite, šemu razmeštaja štabova i jedinica na mobilizacijskim
mestima i mestima njihovog aktiviranja, podsetnik za izvršenje mobilizacije za
komandate i načelnike stabova civilne zaštite, komandire jedinica i poverenike civilne
zaštite, pregled formacijskih materijalno-tehničkih sredstava i sredstava iz popisa i
način prijema opreme i sredstava, mere bezbenosti u toku izvršenja mobilizacije,
način popune i snadbevanja stabova i jedinica civilne zaštite obveznicima civilne
zaštite i materijalno-tehničkim sredstvima u toku ratnih dejstava, akt odgovarajućeg
organa za rukovođenje civilnom zaštitom u ratu.
Operativni plan - se sastoji od operativnih radnih dokumenata, kojima se
procenjuju i planiraju zadaci i postupci u vezi sa svim merama civilne zaštite, način
upotrebe jedinica i rukovođenje snagama civilne zaštite u celini. U operativne
dokumente spadaju: procena ugroženosti i povredljivosti od ratnih dejstava i
elementarnih i drugih nesreća većih razmera i procena sopstvenih snaga i
mogućnosti zastite, spasavanja i otklanjanja posledica, plan mera civilne zaštite sa
prilozima u vezi sa svakom merom, plan upotrebe jedinica civilne zaštite koje se
angažuju na zaštiti i spasavanju. U radne dokumente spadaju:
- pregled jedinica civilne zaštite opšte i specijalizovane namene, štabova i
poverenika civilne zaštite mesne zajednice i njihova materijalno-tehnička
opremljenost;
- pregled organizacija koje se angažuju na zadacima civilne zaštite mesne
zajednice i njihove kadrovske i materijalno-tehničke mogućnosti;
- pregled stanja organizovanosti lične i uzajemne zaštite, odnosno samozaštite
radnih ljudi i građana;
- radna karta u koju se unose sve promene nastale u ratnoj situaciji sa
posledicama, kao i drugi podaci značajni za civilnu zaštitu;
- dnevnik upotrebe jedinica civilne zaštite u ratu koji se vodi sematski i
tekstualno, hronološki po vremenu i prostoru u vezu sa svim elementima civilne
zaštite značajnim za civilnu zaštitu.
Pri organizovanju civilne zaštite u svakoj njenoj strukturi, ne sme se izgubiti iz
vida ni jedna činjenica ni okolnost od značaja za njeno planiranje, organizovanje i
rukovođenje. Zbog toga, je neophodno sagledati ukupno stanje u razmatranoj
strukturi sa stanovista civilne zaštite, analizirati ovakvo stanje i na osnovu toga doneti
plan civilne zaštite, a zatim i način njegovog ostvarivanja.
Procena osnovne društvene strukture treba da sadrži:

9
 - geostrategijski, odnosno operativno-taktički položaj društveno-političke
zajednice ili drugih organizacija, veličinu teritorije, odnosno objekta, pravce koji vode
preko teritorije i utiču na poloćaj i delovanje civilne zastite;
- efekte i intenzitet dejstva koji se očekuje pri upotrebi borbenih sredstava
agresora prema teritoriji i objektima, pri čemu se posebno ceni: mogući stepen
iznenađenja; stepen mogućeg razaranja pojedinih delova teritorije (fizičkih sadržaja) i
objekata infrastrukture.
Fizičke strukture - ovo razmatranje izvodi se radi sagledavanja urbanističkih
osobina teritorije i građevinskih objekata zgrada prema vrsti, čvrstoći, nameni i visini),
kao i radi sagledavanja mogućnosti sprovođenja mera sklanjanja stanovništva (broj i
vrste skloništa) i protivpožarne zaštite (lakozapaljivi objekti i sredstva). Zato se
organizuje posebno razmatranje zgrada, skloništa, slobodnih površina za izradu
skloništa (zaklona), lakozapaljivih objekata i slično. Komunikacije se razmatraju radi
sagledavanja njihove vrste, širine zbog propusne moći i mogućnosti zakrcivanja
ruševinama, odnosno mogućnosti raskrčivanja, dekontaminacije i dr.
Pregledom organizacija, prodavnica, uslužnih i zanatskih radnji na teritoriji
utvrđujemo njihov broj, vrstu delatnosti i grupaciju radi njihovog što boljeg
uključivanja u plan organizacije zaštite i spasavanja. Pri analizi stvorenih uslova,
odnosno fizičkih struktura naselja treba posebno razmatrati objekte od posebnog
značaja za odbranu i zaštitu, kao što su: zaštitni objekti (sve vrste skloništa),
sanitetski objekti, objekti saobraćaja, telekomunikacije i veza, hidroelektrane i
termoelektrane, trafostanice, toplane i slično, objekti u oblasti vodoprivrede (brane,
akumulacije, veliki vodovodni i kanalizacioni sistemi, skladišta), objekti čija oštećenja
mogu da izazovu katastrofe (hemijska industrija, naftovodi i plinovodi, stalna
skladišta eksplozivnih materija, goriva i drugo). Za razliku od ugroženosti naselja,
povredljivost naselja predstavlja skup svojstava naselja koja određuju njegovu
osetljivost na razaranje. Kao osnovni pokazatelji za procenu povredljivosti uzimaju se
elementi i karakteristike fizičkih struktura naselja i infrastrukture, odnosno: disperzija,
decentralizacija, zoniranje, izgrađenost zemljišta, gustina naseljenosti, neizgradene
površine, pokrivenost površina ruševinama, požarna opterećenost, prohodnost od
požara (broj saobraćajnica koje se mogu koristiti u području zahvaćenim požarom).
Od posebnog značaja za civilno planiranje za vanredne situacije je
sagledavanje osetljivosti teritorije (razmatranog prostora) na požare, te je potrebno
izraditi procenu ugroženosti i mera zaštite od požara u miru i ratu. Procenu treba
raditi na bazi ugroženosti teritorije i mogućih posledica. Ona mora obuhvatiti
elemente na osnovu kojih bi se dalje razrađivali planovi otklanjanja mogućih
posledica. Ona mora naročito da istakne: vrstu napadnih borbenih sredstava koja
mogu da budu upotrebljena u slučaju neprijateljskog napada, imajući u vidu značaj
teritorije i objekata koji mogu biti ciljevi napada, posledice koje se mogu očekivati
primenom pojedinih borbenih sredstava, mogućnost razaranja, te pojavu i širenje
požara u odnosu na otpornost i osetljivost (povredljivost) objekata. Pri izradi procene
treba angažovati štab civilne zaštite, komandira vatrogasnih jedinica, referenta za
protivpožarnu zaštitu i druga stručna lica, koja mogu doprineti da ona bude što
realnija.
Demografska analiza treba da prikaže sledeće: strukturu stanovništva i ukupan
broj, tendenciju porasta stanovništva, promene njegove strukture i kretanja, raspored
stanovništva, tendencije kretanja i slično. Sagledavanjem brojnog stanja stanovništva
i radnih ljudi koji borave na teritoriji dobiju se podaci o obimu potreba i načinu
organizovanja zaštite ljudi koji se mogu u datom momentu naći na teritoriji. Načelno,
procena sopstvenih snaga i mogućnosti za zaštitu, spasavanje i otklanjanje posledica

10
ratnih dejstava i elementarnih nepogoda sadrži: osposobljenost i mogućnost
stanovništva za ličnu i uzajamnu zaštitu (samozaštitu), obučenost i osposobljenost za
sprovođenje pojedinih mera civilne zaštite, opremljenost sredstvima za ličnu RBH
zaštitu i dr., mogućnosti zaštite ljudi i materijalnih dobara sklanjanjem u postojeća
skloništa i druge zasštitne objekte, kao i na druga manje ugrožena mesta,
mogućnosti sprovođenja protivpožarne zaštite (požarna opterećenost, protivpožarne
pregrade, stanje protivpožarne preventive, obezbeđenost sredstvima za lokalizovanje
i gašenje početnih požara, požarni putevi, obezbeđenost vodom i drugim sredstvima
za gašenje požara i si.), potrebe i mogućnosti izvođenja evakuacije, mogućnosti za
RBH zaštitu ljudi i materijalna dobra, mogućnosti pružanja prve medicinske pomoći,
mogućnost spasavanja iz ruševina u odnosu na raspored stambenih i privrednih
objekata, a i raspoložive snage i sredstva za rašćišćavanje ruševina i pronalaženje
zatrpanih građana, procena drugih uslova i sadržaja značajnih za civilnu zaštitu. Na
osnovu procene navedenih elemenata izvlače se zaključci o: vrstama i jačini dejstava
neprijatelja na teritoriji, odnosno opštine i vitalnim objektima i posledicama tih
dejstava u pogledu ljudskih i materijalnih gubitaka, kao i o potrebama i
mogućnostima snaga i sredstava za sprovođenje mera zaštite i spasavanja i
otklanjanje posledica.
Sadržaj plana operativnih mera civilne zaštite sadrži posebne priloge, kao što
su: plan zamračivanja i eventualno plan maskiranja, plan sklanjanja stanovništva i
materijalnih dobara, plan prve medicinske i veterinarske pomoći, plan evakuacije ljudi
i materijalnih dobara, plan zbrinjavanja ugroženog i nastradalog stanovništva, plan
asanacije terena, plan RBH zaštite ljudi i materijalnih dobara, plan protivpožarne
zaštite, plan spašavanja iz ruševina, plan dezaktiviranja i uništavanja neeksplodiranih
ubojnih sredstava. Izrađeni posebni planovi o pojedinim operativnim merama civilne
zaštite sadrže određene specifične elemente zavisno od vrste mera zaštite i
spasavanja.
Izrada i sadržaj plana zamračivanja - poštse izvrši procena ugroženosti
društveno-političke zajednice i izvuku zaključci o zamračivanju, izrađuju se planovi
zamračivanja. Načelno, planove zamračivanja treba da imaju: opštinski organi za
civilnu zaštitu, preduzeža za distribuciju električne energije,preduzeća za saobraćaj:
železnički, pomorski, rečni i tramvajski, automobilski i avionski. Plan zamračivanja
koji donosi nadležni organ skupstine opštine, odnosno štab CZ kao osnovni plan
treba da sadrži: naredbu o zamračivanju, pregled ko sprovodi delimično (nepotpuno)
zamračivanje, pregled ko i kada sprovodi potpuno zamračivanje, pregled ko
kontroliše sprovođenje mera zamračivanja.
Plan sklanjanja stanovništva grada, načelno sadrži: proračun potrebnog broja
sklonišnih mesta, koji se utvrđuje na osnovu broja stanovnika koji ostaju na teritoriji,
odnosno koji će biti ugroženi napadom. Sagledavanje mogućnosti zadovoljavanja
zaštitnih potreba koja se utvrđuje na osnovu kapaciteta, kvaliteta (otpornosti) i
lokacije postojećih skloništa, koristeći prethodno urađen detaljni pregled pogodnih
postojećih objekata i podruma koji se mogu adaptirati za zaklone radi sklanjanja ljudi
i materijalnih dobara. Ukoliko ne postoji mogućnost da se planirano stanovništvo
skloni u postojeća skloništa i druge zaštitne objekte, posebno se planira izgradnja
odgovarajućih skloništa, a posebno rovova i zaklona. Detaljni plan sklanjanja ljudi
sadrži načelno: mesta gde će se izgrađivati zakloni, šemu sklanjanja prema vrsti,
mestu i kapacitetu, spisak građana po skloništima koja će koristiti.
Plan evakuacije predstavlja operativni dokumenat kojim se regulišu najvažniji
zadaci i konkretne mere i postupci u toku priprema i izvođenja evakuacije od njenog
početka do razmeštaja evakuisanih. Izrađuje se za varijantu pravovremene

11
evakuacije. Međutim, u vidu priloga dodaje se i plan za naknadnu evakuaciju.
Planove evakuacije rade organizacije i organi koji na bilo koji način učestvuju u
evakuaciji, a na osnovu opštinskog plana i u skladu sa odlukama širih društveno-
političkih zajednica.
Plan evakuacije, da bi odgovorio svojoj nameni, treba da sadrži: podsetnik za
rad organa za evakuaciju iz kojeg treba da se vidi koje poslove obavlja od početka
pojave neposrednih opasnosti do završetka evakuacije, spisak sastava organa za
evakuaciju, spisak sastava odbora za prihvat evakuisanih (poimenično, duznost,
ulica i broj stana), poimenični spisak ekipa za razvođenje, pregled jedinica za
održavanje reda, zdravstvenih ekipa i ekipa Crvenog krsta, pregled broja stanovnika
koji se evakuišu, rejone prikupljanja, pravce kretanja i rejone razmeštaja, pregled
materijalnih dobara koja se evakuišu i u kojim količinama, ko ih evakuiše i gde,
pregled motornih vozila kojima će se vrsiti evakuacija po vrstama, ko ih obezbeđuje,
pravce kretanja i broj tura, pregled goriva i maziva potrebnog za evakuaciju, pregled
broja stanovnika koji se evakuišu pešice ili samostalno kod svojih rođaka, pregled
rasporeda stanovništva u rejonu razmeštaja, lokacija pojedinih organa, zdravstvenih
ustanova, škola i slicno.
Plan zbrinjavanja ugrozenog i nastradalog stanovništva, u nacelu, treba da
sadrži elemente koji se odnose na: pronalaženje i mesta prikupljanja ugroženog i
nastradalog stanovništva, pružanje prve medicinske i socijalne pomoći, obezbeđenje
privremenog smeštaja i ishrane, davanje materijalne i druge pomoći, humanitarne i
druge organizacije koje učestvuju u zbrinjavanju i njihovi zadaci, utvrđivanje
preventivno-medicinskih mera zaštite na području privremenog smeštaja, zadatak
jedinica za održavanje reda u odnosu na zbrinjavanje nastradalih, način evidentiranja
postradalih u objektima privremenog smeštaja, unošenje na kartu rejona i objekata
za prihvat i njihove kapacitete, obezbeđenje ishrane, utvrđivanje mera zdravstvene
zaštite i drugih elemenata od značaja za zbrinjavnje ugroženog i nastradalog
stanovništva.
Plan RBH zaštite ljudi i materijalnih dobara - osnovu za efikasno sprovođenje
RBH zastite ljudi i materijalnih dobara čini: uspešno sagledavanje ugroženosti
opštine od RBH sredstava prema intenzitetu, vremenu, prostoru i načinu upotrebe i
dejstvu, realan pregled ukupnih snaga i sredstava koja se mogu koristiti za RBH
zaštitu, pravovremeno upoznavanje građana sa načinom otkrivanja opasnosti i
postupak svakog građanina u slučaju ugroženosti od ovih sredstava, obezbeđenje
sredstava za ličnu i kolektivnu zaštitu gradana i poznavanje načina korišćenja ovih
sredstava, postojanje plana RBH kontrole teritorije opštine, angažovanje stručnih
organizacija i organa koji se mogu koristiti za RBH zaštitu i njihova priprema za
dekontaminaciju, organizovanje kvalitetne i neprekidne dozimetrijske kontrole,
razrađen i uvežban postupak gradđana u slučaju RBH opasnosti.
Plan protivpožarne zaštite - kvalitetno preduzimanje preventivnih mera
protivpožarne zaštite u okviru civilnog planiraja za vanredne situacije osnovni je
preduslov za smanjenje broja požara. Međutim, obučavanje građana za
preduzimanje i sprovođenje preventivnih mera protivpožarne zaštite u stanu i na
radnom mestu ima poseban znacčaj. Upoznavanje postupaka kod raznih vrsta
požara i pravilne upotrebe protivpožarnih aparata, hidranata i priručnih sredstava za
gašenje požara od izvanrednog je značaja za lokalizovanje i gašenje manjih i
početnih pozara. Zbog toga je potrebno planom protivpožarne zaštite predvideti
pravovremeno obezbeđenje građana priručnim i formacijskim sredstvima za
sprovođenje mera protivpožarne zaštite u okviru stambenih objekata i organizacija.
Plan treba načelno da sadrži:

12
 - organizaciju i vrstu preventivnih mera protivpožarne zaštite u stambenim i
drugim objektima koje se moraju preduzeti u okviru samozaštite,
- postupak sa zapaljivim materijama,
- pregled lakozapaljivih objekata,
- puteve širenja i lokalizacije požara,
- način snabdevanja vodom i drugim sredstvima za gašenje požara.
Navedeni i drugi elementi plana protivpožarne zaštite daju se preko odgo-
varajućih grafićkih i tekstualnih prikaza.
Plan spasavanja iz ruševina sadrži: situaciju naselja, odnosno grada sa
objektima i saobraćajnicama, šemu mesnih zajednica sa stambenim i drugim
građevinskim objektima za koje se ceni da mogu biti ugroženi ruševinama i većim
brojem zatrpanih i postradalih građana, pregled broja građana koji žive i rade u tim
objektima, pregled skloništa i drugih zaklona i broj ljudi koji koristi skloništa radi
zaštite, pregled raspoloživih sredstava koja se mogu koristiti u raščišćavanju i
spašavanju zatrpanih ljudi.

13
ZAKLJUČAK

Iako pre svega spada u odgovornost država na individualnom nivou, civilno

planiranje u slučaju vanrednih situacija - CEP (Civil Emergency Planning) tokom
protekle decenije u sve većoj meri postaje predmet rada međunarodnih organizacija.
Strateški koncept Severnoatlantskog saveza iz 1999. godine navodi velike civilne
vanredne situacije kao jednu od mogućih pretnji bezbednosti i stabilnosti. Države na
individualnom planu često ne mogu da se oslone samo na domaća rešenja u slučaju
ogromnih katastrofa, a naročito kada se uzme u obzir složena priroda savremenih
pretnji i nepredvidivo bezbednosno okruženje. Vanredne situacije često pogađaju i
značajnija prostranstva koja obuhvataju teritorije čitavih država, regiona pa i
kontinenata. Havarija u nuklearnoj elektrani u Černobilu 1986. godine dovela je do
radioaktivnog zagađenja čitave Evrope i istočnih delova Severne Amerike. Uragan
Katrina koji je pogodio jug SAD 2005. godine, zemljotres u Pakistanu u kome je život
izgubilo preko 70.000 ljudi pa i katastrofalne poplave koje su pogodile Rumuniju i
severoistočni deo Srbije ukazali su na neophodnost planiranja u slučaju vanrednih
situacija i značaj šireg međunarodnog delovanja u takvim okolnostima.
Civilno planiranje je obaveza društveno-političkih zajednica, mesnih zajednica i
drugih organa i organizacija. Civilno planiranje za vanredne situacije treba da
obezbedi povezanost celokupnih priprema i efikasno funkcionisanje sistema zaštite i
spasavanja. Planovi upotrebe civilne zaštite su sastavni deo civilnog planiranja. Oni
baziraju na proceni ugrožavanja opasnostima i obuhvataju sve elemente zaštite i
spasavanja. Procena ugroženosti i mogućnosti zaštite je bitna pretpostavka za
uspešno sprovođenje civilnog planiranja za vanredne situacije i ono mora da
obuhvati: analizu posledica vazdušnih napada i drugih vrsta dejstava na pojedine
rejone i objekte i moguće elementarne nepogode, najugroženije rejone i objekte u
kojima se može pojaviti potreba za brzom intervencijom većih snaga i tehničkih
sredstava, vrste jedinica koje treba formirati, njihovu jačinu, sastav i organizacijsku
strukturu, vrstu opreme, način mobilizacije i popune, lokaciju, način upotrebe i dr.,
mogućnost organizovanja i opremanja jedinica tehničkim sredstvima i drugom
opremom.
Radi uspešnog izvršavanja zadataka zaštite, spasavanja, zbrinjavanja i
asanacije civilno planiranje se u miru mora pripremiti. Pripreme treba da budu
sveobuhvatne, blagovremene, funkcionalne i racionalne. Stanje pripremljenosti se
meri obimom i stepenom organizovanosti, obučenosti, uvežbanosti i opremljenosti
sistema zaštite i spasavanja u celini i svih njegovim elemenata za izvršavanje
zadataka u ratu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nepogoda. Dostignuti
nivo pripremljenosti odlučujuće utiče na efikasnost delovanja pri sprovođenju akcija
zaštite i spasavanja u svim vanrednim situacijama. Polazeći od toga, pripremama
civilnog planiranja i celokupnog sistema zaštite i spašavanja mora se posvetiti
izuzetna pažnja. Da bi se procesom planiranja obezbedila jedinstvenost i skladnost
razvoja civilne zaštite neophodno je pridrzavati se sledećih opštih principa: razvojnim
planom se predviđaju ciljevi, zatim zadaci koje treba realizovati i vremenski period u
kojem će se realizovati, svaki razvojni plan treba da predvidi neophodan obim
srtedstava za finansiranje realizovanja postavljenih ciljeva i zadataka sa dinamikom
(vremenom) njihovog obezbeđivanja, planom se obezbeđuju smernice, akcije i mere
za realizaciju i utvrđuju obaveze nosioca planiranja, plan mora biti dovoljno elastičan
da omogućuje unošenje promena, u procesu realizacije planova neophodno je
obezbediti praćenje, izveštavanje, analiziranje i ocenjivanje ostvarenih rezultata u
skladu sa utvrđenim oblicima praćenja planova društveno-ekonomskog razvoja.

14
LITERATURA

1. Babić B., (2012), Zaštita stanovništva i imovine u vanrednim situacijama, Visoka

tehnička škola strukovnih studija, Novi Sad
2. Dozet D., Ibrahimpašić M., Vučinić M., Pandak M., Domanković S., (1985), Osnovi
civilne zaštite, Naučna knjiga, Beograd
3. Huseinbašić Ć., (2007), Civilna zaštita u sistemu sigurnosti, FPN, Sarajevo
4. Grupa autora, (1989), Osnovi civilne zaštite, Naučna knjiga, Beograd
5. Jakovljević V., (2000), Sistem civilne odbrane - radni materijali, FCO, Beograd
6. Jakovljević V., (2003), Civilna zaštita, Fakultet odbrane i zaštite, Beograd
7. Stojanović, R., (1994), Zaštita i spasavanje ljudi i materijalnih dobara u vanrednim
situacijama, Vojnoizdavački zavod, Beograd

15