Pojam, ciljevi, funkcije, zadaci civilne odbrane Aktivnost ljudi na suprostavljanju opasnostima putem zatite i spasavnja ivota i materijalnih

dobara bila je jedna od osnovnih funkcija ljudske zajednice. Ova aktivnost je bila jedna od oblika organizovanja drutva. Nastanak porodice, plemena, rodova imai je zadatak zatite i spasavanja od opasnosti a vii i sloeniji oblici drutvenog organizovanja za odbranu i zatitu bili su uslovljeni posledicama opasnosti i pratili organizaciju i razvoj samog drutva. Potreba za organizovanjem odbrane i zatite zahtevala je posebno organizovanje pojedinaca i drutvenih grupa stvaranje posebnih snaga i njihovo opremanje. Ove organizovane snage odravaju karkater drutva i tite njegov interes. deja da je dunost svake zakonite drave i humane vlade da brani i zatiti svoje gra!ane najjasnije je "ormulisana u delima Tomasa Hobza O gra!aninu, u kome navodi da je #bezbednost ljudi vrhovni zakon $. %a njega je dunost vlade da brani i zatiti svoje gra!anstvo obaveza u okviru prirodnog zakona. & svom razvoju, 'ovek je prvo bio ugroen od prirodnih i ratnih opasnosti. (anas se javljaju nove opasnosti a rat koji je pre bio dominanatna opasnost, sada vie nije jedini izvor globalnog ugroavanja jer se javljaju novi izvori globalnih opasnosti i ugroavanja. Odbrana, zatita i bezbednsot postaju javna stvar, stvar svih gra!ana. )istem civilne odbrane nastao je u ** veku. Sukjenjik navodi da se termin civilna odbrana spominje prvi put +,-.. u /ngleskoj kao naziv za kompleksnu zatitu stanovnitva i otklanjanje posledica bombardovanja. Ue shvatanje odnosi se na civilnu zatitu a ire na "unkcionisanje irih struktura mere "unkcionisanja institucija, slubi javnih delatnosti, zatita i spasavanje civilnog stanovnitva, sprovo!enje oblika naoruanog otpora, pomo0 i podrka oruanim snagama u svim "azama njenog operativnog dela, "unkcionisanje aktuelne politi'ke vlasti, ekonomskog sistema, slubi javnih delatnosti, mere za zatitu stanovnitva, logisti'ka podrka, mere za o'uvanje ivotne sredine. & uputstvu o upotrebi sredstava vojne i civilne odbrane 123(A4 u okviru &N civilna odbrana se de"inie kao sistem mera pod rukovodstvom vladinih slubi za zatitu civilnog stanovnitva u vreme rata, kao odgovor na katastro"e, i za spre'avanje i smanjivanje posledica zna'ajnijih vanrednih situacija u vreme mira. U Francuskoj se civilna odbrana de"inie kao odbrambena politika civilnog drutva, usmerena protiv vojne agresije, koja na planski i unapred pripremljen na'in kombinuje odbijanje saradnje i suo'avanje sa protivnikom da bi mu se onemogu0ilo da ostvari svoje ciljeva i uspostavi stanovnitvu sopstveni reim. Osnovni zadaci civilne odbrane sadrani u doktrinarnm dokumentu 5rancuske su6 +. Sigurnost organa javne vlasti i upravnog aparata 1stalnost delovanja vlasti4 7. Opta sigurnost teritorija 1otkrivanje spoljnih i unutranjih opasnosti po teritoriju, prevencija i represija kada su u pitanju subverzije4 3. Zatita civilnih organa i institucija

-. Preventivne mere i mere pomo i radi zatite i spasavanja stanovnitva da bi se ovo ostvariti neophodno je imati na raspolaganju mobilna sredstva za uzbunjivanje, obavetavanje, pruanje medicinske i druge pomo0i i zbrinjavanje ugroenog stanovnitva. 8. Jaanje volje stanovnitva za pruanje otpora agresoru. Civilno planiranje za vanredne situacije (CEP) obuhvata6 pripremu za kontinuarno "unkcionisanje drutva u vanrednim situacijama nieg stepena ili drasti'nih katastro"a, kao to je rat. Njen cilj je spre'avanje tehni0kih katastro"a, umanjivanje poseldica prirodnih nesre0a, zatita stanovnitva, nacionalnog bogatstva i okoline. 3/P sastavni je deo strategije NA9O:a, ali je imao nizak poloaj do ,+ i u po'etku je obezbe!ivao "unkcionisanje upravljanja dravom i drutvom u vreme rata, a sada uklju'uje i zatitu stanovnitva i materijalnih vrednosti u vanrednim mirnodopskim situacijama i pomo0 u kriznim situacijama. Od osnivanja Partnerstva za mir oblast delovanja 3/P:a se iri. Dimenzije sistema6 +. vojna 1vo!enje i izvo!enje vojne borbe, 'uvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje4, 7. civilna 1civilna odbrana4. Civilna odbrana je deo odbrambeno-zatitno sistema zemlje i predstavlja civilni oblik or anizovanja drave i drutva u cilju zatite i s!asavanja stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara, zatite ivotne sredine, omogu0avanje funkcionisanja !oliti"ke vlasti, !rivrede, slubi javne delatnosti, !ruanje !odrke oruanim sna ama i s!rovo#enje od ovaraju$ih oblika su!rostavljanja eventualnoj a resiji . 9o je %&'O(%) aktivnost. Civilna zatita je sistem zatite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara ugroenih prirodnim, tehni'ko:tehnolokim i drugim opasnostima. *+ Funkcionisanje institucija !oliti"ke vlasti 2. Funkcionisanje !rivredno i ekonomsko sistema ,+ Funkcionisanje slubi javnih delatnosti 4. -atita i s!asavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara ] C) sve ovo "ini sistem civilne odbrane+ (elovanje sistema civilne odbrane ostvaruje se u tri etape6 +. prevencijom 1otklanjanje uzroka i motiva ugroavanja u miru i ratu4, 7. odgovorom na nastala ugroavanja 1kurativnim i operativno:planskim merama i postupcima4, ;. asanacijom ugroavanja. i revitalizacijom nastalih poseldica svih vrsta

] CO

Ciljevi civilne odbrane.

3ivilna odbrana se razvijala na osnovu potrebe za delovanje u slu'aju oruane agresije. <iri koncept bezbednosti 1promene nakon =.:ih god4 promovie dva nova cilja sistema odbrane6 +. jaanje sposobnosti rutva a se uspeno nosi s o!biljnim vanre nim situacijama u vreme mira i ". stvaranje uslova !a upotrebu resursa civilne o brane u me#unaro nim humanitanrim !a acima i !a acima promocije mira. 3iljevi 3O su razli'ito "ormulisani, ali se moe zaklju'iti da nema ni jedne zemlje koja ih nije jasno odredila. Oni proizilaze iz koncepcije i doktrine odbrane i njihova je konkretizacija. 3iljevi civilne odbrane jesu6 : zatita civilnog stanovnitva u ratu i vanrednim mirnodopskim situacijama, : o'uvanje vitalnog snabdevanja stanovnitva i oruanih snaga u katastro"ama i ratu, : kontinuarno "unkcionisanje vlasti i drutva u vreme rata i mirnodopskim kriznim situacijama, : : : : : *+ obezbe!enje kontinuarnog "unkcionisanja slubi javnih delatnosti, umanjenje tetnih e"ekata katastro"a i rata, snienje ranjivosti in"rastrukture i vitalno vane industrije, zatitu i unapre!enje kvaliteta ivotne sredine, doprinoenje miru i bezbednosti u svetu. (a dorinosi o'uvanju mira, da rat u'ini manje verovatnim,

U odnosu na izvore u roenosti i o!asnosti. (a doprinosi iskorenjivanju u neutralisovanju izvora ugroenosti i opasnosti. Oba cilja imaju "unkciju !revencije.

/+

U !o ledu 0&-0&D%O1236 (a se pove0a otpornost ljudi i drutva na ugroavanje i opasnosti, Pove0ati i odravati bezbednost ljudi, materijalnih i kulturnih dobara, drave i drutva. ovde su u pitanju !reventivni ciljevi , kojima se doprinosi da opasnosti ne postiu razorne e"ekte koje bi ina'e postizale.

,+ U !o ledu odbrambeno-zatitnih !ri!rema cilj je osposobiti ljude i drutvo za e"ikasnu prevenciju i uspenu odbranu, spasavanje i asanaciju. Osnovni ciljevi u vezi sa ostvarivanjem odbrane su6 +. ostvariti najpovoljnije uslove za odbranu od ugroenosti i 7. postizanje maksimalnih e"ekata u savladavanju ispoljenih opasnosti i otklanjanju tetnih posledica.

Osnovni cilj je da se sa uva !to vi!e ljudi" materijalnih i kulturnih dobara i za!titi #ivotna sredina$ Prvobitna uloga civilne odbrane bila je zatita civilnog stanovnitva od vazdunih napada u ratu, danas su u okviru sistema odbrane uklju'eni najiri aspekti zatite stanvnitva i osnovnih vrednosti stanovnitva u svim vanrednim situacijama. Nakon sv. rata, 3O je bila usmerena a nuklearnu pretnju kao posledicu hladnog rata. institucionalnom i "unkcionalnom pogledu se 3O organizovala kao odgovor na6 : : svetski politi'ko:vojni razvoj prouzrokovan hladnim ratom i brz razvoj sredstava za masovno unitenje. %$ u miru& : : : : : : prirodnih nepogoda, tehni'ko:tehnolokih havarija, namerno i nenamerno izazvanih velikih ugroavanja drugih nesre0a i nezgoda velikih razmera, ugroenosti zbog sukoba razli'itih socijalnih grupacija u drutvu. '$ u ratu& ratnih razaranja, : nasilnog i drugog neprijateljskog delovanja agresorove vojske i njegovih institucija, : svih ugroenosti pod +. koje bi se javljale u ratu.

& savremenim uslovima civilna odbrana je usmerena na6

-adaci civilne odbrane Osnovna namena i zadatak civilne odbrane je da realizacijom preventivnih i operativnih mera i aktivnosti obezbedi maksimalno angaovanje svih potencijala civilnog sektora drutva u cilju zatite, odbrane i spasavanja stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara, privrede, organa vlasti, ekosistema od svih katastro"i'nih ugroavanja u miru i ratu, i stvaranje to povoljnijih uslova za zatitu i odbranu i za ne:oruano suprostavljanje napada'u u ratu. %adaci 3O su obimni i raznovrsni i u periodu priprema stanovnitva u periodu pre nastupanja, u vreme i trajanja opasnosti. Obimnost i raznovrsnost proisti'u iz procene obima mogu0ih posledica ratnog razaranja i procene posledica koje bi mogle nastupiti u slu'aju elementanrih nepogoda i tehni'ko:tehnolokih katastro"a. Prema vremenu u kojem se realizuju zadaci 3O mogu biti6 +. zadaci koji se realizuju u periodu priprema za odbranu i zatitu i 7. zadaci koji se realizuju u slu'aju rata ili elementarnih i dr. nepogoda u miru. (adaci civilne odbrane u periodu priprema za odbranu i za!titu realizuju se u cilju dovo!enja sistema 3O u organizacionu, stru'nu i "unkcionalnu pripremljenost za obavljanje sloenih i zna'ajnih aktivnosti u uslovima ugroavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara. 9o je6

+. normativnopravno regulisanje 3O konvencijama i nacionalnim potrebama,

skladu

me!unarodnim

7. razvijanje ukupne preventivnozatitne sposobnosti 3O i ostvarivanje preventivne zatite, ;. procena ugroenosti stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine u odnosu na ratna razaranja, nepogode, tehni'ko:tehnoloke katastro"e i savremene bezbednosne rizike i pretnje, -. priprema, osposobljavanje i opremanje stanovnitva za preventivnu i neposrednu zatitu, 8. organizovanje, oremanje i osposobljavanje jedinica, tabova i drugih organa 3O i zatite, >. organizovanje, oremanje i osposobljavanje slube osmatranja i obavetavanja, ?. priprema i stvaranje uslova za preduzimanje mera zatite i spasavanja, =. sprovo!enje priprema stanovnitva i organizovanih struktura 3O, kolektivnih obaveznika 3O, priprema dravnih organa i institucija vlasti, javnih slubi i delatnosti, ,. +.. planiranje, usmeravanje i "inansiranje razvoja 3O, nau'noistraiva'ki rad koji doprinosi daljem razvoju sistema 3O,

++. me!unarodna saradnja u cilju pruanja pomo0i u katastro"ama i nesre0ama i radi saradnje u razmeni nau'no:stru'nih in"ormacija i prakti'nih iskustava. (adaci civilne odbrane u uslovima rata" elementarnih nepogoda i tehni ko)tehnolo!kih katastro*a su& +. 7. blagovremeno otkrivanje ugroenosti i opasnosti i brzo reagovanje, pravovremeno aktiviranje organizovanih snaga 3O,

;. mere evakuacije i sklanjanja stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara, -. zbrinjavanje nastradalog i ugroenog stanovnitva, 8. obezbe!enje "unkcionisanja vlasti, privrede i javnih slubi u vanrednim i ratnim uslovima, >. ?. zdravstvena i socijalna zatita i prva pomo0, higijensko:pro"ilakti'ke mere radi spre'avanja irenja epidemija,

=. zatita vode i hrane biljnog i ivotinjskog porekla, obezbe!enje snabdevanja osnovnim potrebama, ,. +.. ++. rad. obezbe!enje ravnog reda i mira, neoruani otpor agresoru i obavljanje logisti'kih "unkcija, asanacija ugroenog prostora i stvaranje uslova za normalan ivot i

Postoji jo jedna grupa zadataka koje 0e 3O izvravati na planu zatite i spasavanja pripadnika oruanih snaga i zadazaka za potrebe oruanih snaga. &'e0e snaga i sredstava 3O sastoji se u slede0em6 +. 7. ;. -. 8. >. pruanje prve medicinske pomo0i povre!enim i obolelim borcima, zbrinjavanje ranjenih i bolesnih, izvo!enje @AB izvi!anja i dekotaminacije, gaenje i lokalizovanje poara, asanacija terena u'e0e u drugim zadacima od posrednog i neposrednog zna'aja.

4azvoj civilne zatite u (u oslaviji @azvoj civilne zatite u svetu bitno je uticao i na razvoj civilne zatite u Cugoslaviji. *5,/+ 2inistarstvo vojske i mornarice je izdalo opte uputstvo za rad u cilju odbrane zemlje u slu'aju neprijateljskih napada iz vazduha. *5,5+ Dlada je donela &redbu o zatiti od vazdunih napada. *567+ (oneta uredba o komandi teritorijalne vazdune odbrane 19DO4, P&43OD 4)-'O() P)13'%& -)8232& 9 *5,/ 9 *5:7 i neke; *56* 9 *56:+ Nije postojala organizovana zatita u videu civilne zatite. %a vreme rata dolo je do izraaja samo pojedine... Po oslobo!enju Beograda preduzete su odre!ene mere, koje nisu dolazile do izraaja. Na daljem organizovanju civilne zatite u 5N@C po'elo se intenzivnije raditi *56<+ *56<+ 5ormirano je odeljenje protivavionske zatite PA% u nadlenosti 2&P:a. *5::+ PA% prerasta u slubu civilne zatite. *5=,+ Prelazi iz nadlenosti 2&P:a u nadlenost (CNO 1(ravni sekretarijat za narodnu odbranu4 *5=:+ @egulisana su pitanja u pogledu sluenja vojnog roka i izvrena je institucionalizacija. (ata je mogu0nost (P% za obrazovanje 82)0O') C3'3>%& -)8232&. Ova etapa je eta!a institucionalne or anizacije civilne zatite+ *5=5+ Promovisane su mere civilne zatite i obrazovane su jedinice civilne zatite. 2ere zatite i spasavanja6 : : : : : : urbanisti'ke, sklanjanje stanovnitva i materijalnih dobara, evakuacija, zbrinjavanje, zamra'ivanje, maskiranje,

: : : :

@AB, zatita od ruenja, poplava, poara i eksplozija, P2P i PDP 1prva medicinska pomo0, prva veterinarska pomo04, mere za odravanje reda i bezbednosti.

stim zakonom predvi!eno je obrazovanje jedinica civilne za!tite. *5?6+ &vodi se 1)@O-)8232) koja je obuhvatila mere i postupke za neposrednu li'nu i kolektivnu zatitu gra!ana u stambenim zgradama, preduze0ima,... uz istovremeno propisivanje dunosti uzajamnog pomaganja. zostavljene su urbanisti'ke mere zatite i spasavanja a na posebne mere razdvojene su P2P, PDP i asanacija. *5</+ &mesto samozatite uvodi se li'na uzajamna zatita i predvi!eno je da se u zatita i spasavanje uklju'e i one organizacije i slube koje se bave zatitom i spasavanjem. 2ere zatite i spasavanja6 : : : : : : : : : : : : evakuacija, zbrinjavanje, zamra'ivanje, maskiranje, @AB, zatita i spasavanje od ruenja, zatita i spasavanje od poplava, PP%, %atita i spasavanje od eksplozija, P2P, zatita i spasavanje biljnih i ivotinjskih proizvoda, asanacija.

*55*+ @adikalne promene u zemlji su dovele do zakona o odbrani kojim su se uredila pitanja odbrambenom zatitnom organizovanju pa i pitanja civilne zatite na sopstvenoj teritoriji. 3ivilna zatita je ovde definisana kao odbrane koja se organizuje, priprema i sprovodi u cilju spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od ratnih razaranja, elementarnih nepogoda i tehni'ko:tehnolokih katastro"a. *55,A*556+ Proglaen je )avezni zakon o odbrani koji je stavio van snage @epublike i civilna zatita se po prvi put nala u okrilju )aveznog ministarstva za odbranu. 3ivilna zatita je regulisana u D glavi i odnosi se na civilnu odbranu i zatitu. Ovo je F)-) 4)-B4)D%(& 1312&@) C3'3>%& -)8232& . Ovim zakonom je istaknuto da se gra!ani, dravni organi, preduze0a i druga pravna lica organizuju, pripremaju, u'estvuju u zatiti civilnog stanovnitva i materijalnih i drugih dobara od rantih razaranja, prirodnih i drugih opasnosti. @adi zatite i spasavanja stanovnitva, materijalnih i drugih dobara, predvi!eno je obrazovanje jedinica civilne zatite od strane dravnih organa, preduze0a, drugih pravnih lica, kao i obrazovanje jedinica jedinica od strane gra!ana

na dobrovoljnom principu. Era!ani koji ne podleu vojnoj obavezi ne svrstavaju se u jedinice civilne zatite ve0 se nalaze u straama, jedinicama civilne odbrane koje se obrazuju radi zatite od napada na civilno stanovnitvo i imovinu radi obezbe!enja objekata koji slue civilnoj nameni. (etaljnija razrada civilne zatite, pre svega organizovanje, rad, opremanje i osposobljavanje jedinica civilne zatite kao i mere zatite i spasavanja data je u &redbi o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zatite i o merama zatite i spasavanja stanovnitva i materijlnih dobara. &redbom je naglaeno da se pod zatitom i spasavanjem civilnog stanovnitva podrazumevaju oblici zatite utvr!eni Fenevskom konvencijama6 +. Gonvencija iz avgusta +,-,. 7. (opunskim protokolima iz Fenevske konvencije 1uredbe u pogledu zatite od prirodnih i drugih nesre0a i opasnosti koje u miru ugroavaju ivote gra!ana i njihovu imovinu i materijalna dobra. Cedinice civilne zatitese organizuju kao zdrueni sastavi 1jedinice opte i posebne namene4.

&lementi or anizacije civilne zatite

*+ >U- 9 li"na i uzajamna zatita, /+ @ere zatite i s!asavanja, ,+ (edinice civilne zatite, 6+ 8tabovi civilne zatite :+ 1luba osmatranja i obavetavanja, =+ Colektivni obaveznici civilne zatite ) 9 Preduze0a, 0 9 )portske i drutvene organizacije, C 9 Organizacije i slube.

Poloaj civilne odbrane u me#unarodnom ratnom !ravu

Daan momenat u humanizaciji rata i njegovih posledica predstavlja *<,=+ kada je dolo do obrazovanja me!unarodnog komiteta 3rvenog krsta, kada je dolo do obrazovanja 2e!unarodnog komiteta 3rvenog krsta u Fenevi u 'emu je glavnu ulogu imao <vajcarac Anri (inan. *<:5+ bitka kod )od"erina. *<=6+ Prva enevska konvencija sklopljena je zaslugom Anri (inana i odnosila se na poboljanje sudbine ratnih i obolelih osoba na bojnom polju. *5/<+ Potpisivanje B@ CANG/HCEOD og ugovora Pariskog, kojim je rat kao sredstvo nasilja prvi put pravno sankcionisan, pa i zabranjen. Potpisnice su bile6 5rancuska, )A(, Nema'ka, Delika Britanija, talija, Poljska, Iehoslova'ka, Belgija i Capan. Prva Fenevska konvencija revidirana je +,.>, +,7,, +,>,. *57=+ dopunjuje se odredbama o zatiti, veri, bolesnih i ranjenih zarobljenika i zatiti. */+ av usta *565+ 'lanice O&N izradile su i rati"ikovale nove me!unarodne sporazume koje 'ine 'etiri konvencije6 %$ +onvencija o pobolj!anju polo#aja ranjenika i bolesnika u oru#anim snagama u ratu" '$ +onvencija o pobolj!anju polo#aja brodolomnika oru#anih snaga na moru" ,$ -$ +onvencija o za!titi gra.anskih lica$ ranjenika" bolesnika i

+onvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima"

)va dugogodinja nastojanja da se civilna zatita adekvatno regulie na me!unarodnom planu, urodila su plodom tek na (iplomatskoj kon"erenciji u Fenevi, *7+ juna *5??+ gde su doneta dva dopunska protokola, na Fenevske konvencije od +7. .=. +,-,. i to (opunskog protokola o zatiti rtava me!unarodnih oruanih sukoba 1Protokol 3; i (opunskog protokola o zatiti rtava neme!unarodnih oruanih sukoba 1Protokol 334. Protokolom data je de"inicija civilne zatite i drugih pojmova neophodnih za utvr!ivanje njene sutine i sadraja. zraz civilna za!tita podrazumeva vreenje humanitarnih aktivnosti sa ciljem da se civilno stanovnitvo zatiti od opasnosti, neprijateljstava ili nesre0a i da mu se pomogne da savlada njihovo neposredno dejstvo, kao i da se obezbede uslovi potrebni za njegov opstanak. Gao osnovni zadaci civilne odbrane i zatite po me!unarodnom pravu navode se6 +. 7. ;. -. 8. >. sluba uzbune, evakuacija, stavljanje na raspoloaganje i organizovanje sklonita, primena mera zamra'ivanja, spasavanje, sanitetska sluba, uklju'uju0i prvu i versku pomo0,

?. =. ,. +.. ++. +7. +;. +-.

borba protiv poara, otkrivanje i ozna'avanje opasnih zona, dekontaminacija i druge sli'ne mere zatite, pruanje hitnog smetaja i snabdevanja, hitna pomo0 u uspostavljanju i odravanju reda u postradalim zonama, hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa, hitno sahranjivanje, pomo0 u o'uvanju dobara bitnih za opstanak,

+8. dopunske aktivnosti potrebne za vrenje bilo kojih napred navedenih zadataka. (e"inisani su pojmovi6 : : : organizacija civilne zatite, osoblje organizacije civilne zatite, materjalan organizacija civilne zatite.

@egulisana su pitanja opte zatite organizacije civilne zatite, kao i pitanja posebne zatite, pitanja identi"ikacije 1li'na karta, broj radnika civilne zatite, oznake, signali..4 Protokol 3 : de"inie se civilna odbrana i zatita u "unkcionalnom i organizacionom smislu, : utv!uju se ciljevi i zadaci civilne odbrane i zatite i primena me!unarodnopravne zatite u toj oblasti, : odre!uje se sadraj opte zatite u civilnim organizacijama, njihovog osoblja, ostalih civila angaovanih na obavljanju zadataka zatite i spasavanja, zgrada, materijala, sklonita i predvi!a koji se koriste za potrebe civilne odbrane i zatite, : regulisano je pitanje "unkcionisanja civilne odbrane i zatite na okupiranim teritorijama i prava i dunosti okupatora, : predvi!ena je primena protokola i na civilne organizacije neutralnih i drugih zemalja koje nisu strane u sukobu, kao me!unarodno koordiniraju0ih organizacija, : odre!eni su uslovi pod kojima prestaje zatita organizacije civilne odbrane i zatite, njihovom osoblju, zgradama, sklonitima i materijalu, utvr!en je me!unarodni znak civilne zatite i na'ini i postupci identi"ikacije civilne zatite, : predvi!eni su posebni uslovi zatite pripadnika oruanih snaga i vojnih jedinica. Protokol 33

: : : :

insistira se na obziru prema deci, zahteva se humani postupak zarobljenih lica, izvrenje kazni samo prema presudi suda, obavezna nega ranjenika i bolesnika,

: zabranjeni su akti pretnje i naslja gde je cilj irenje straha i panike kod civilnog stanovnitva, : : : : insistiranje na potovanju li'nosti, 'asti i ube!enja, zabranjuje se upotreba gladi kao metoda borbe, propisuje se zatita kulturnih dobrar 1Aaka konvencija +-. maja +,8,4, reguliu se pitanja preseljenja civilnog stanovnitva.

Drutvena uslovljenost civilne odbrane i eta!e razvoja 2nogi autori civilnu odbranu vezuju za razvoj zatitne "unkcije i isti'u da je civilna odbrana nastala u ranijim periodima nastanka ljudskog drutva, s pojavom gradova i za rezultat imaju razli'ite pristupe odre!ivanju etapa razvoja civilne odbrane. De0ina autora isti'e da je civilna odbrana dr#avna *inkcija i proizvod // veka. Ovaj vek obeleavaju mnoga vana deavanja koja predstavljaju prekretnicu i ukazuju na nove oblike ugroavanja sa kojima se svet suo'ava. %ajedno sa njima, menja se i koncepcija i doktrina odbrane. & evoluciji odbrambeno:zatitnog sistema razlikujemo - perioda6 %$ period klasi nog shvatanja odbrane i za!tite u konvencionalnom ratu %012 3 %0,2$ '$ period *ormiranja civilne za!tite kao komponente vojne odbrane %0,2 3 %022$ ,$ period radikalnih promena koncepcije odbrane i za!tite u uslovima nuklearnog rata %024 3 %051$ -$ period izgradnje nove koncepcije odbrane" kojom su posebno de*inisane vojna i civilna odbrana sa za!titom #ivotne sredine$ Drutvena uslovljenost civilne odbrane i eta!e razvoja 6 period klasi nog shvatanja odbrane i za!tite u konvencionalnom ratu %012 3 %0,2$ : najve0a opasnost po ljude, drutvena i dravna dobra bio je rat 1u prvih +8. godina4, : : jasna granica izme!u "ronta i pozadine postojao je rovovski na'in

: :

okupacija teritorijije i uspostavljanje politi'ke vlasti, bezbednost je zavisila isklju'ivo od dobro uvebane vojske.

Prvi svetski rat i pojava avijacije, oklopno mehanizovane jedinice, artiljerija, hemijsko oruje, : brisanje granice izme!u "ronta i pozadine, &vode se novi sistemi odbrane PDO, PA% 1protivavionska zatita4, protivhemijska zatita, : proizvodnja nove zatitne opreme, izgradnja obu'avanje za pruanje prve medicinske pomo0i. Period izme#u dva svetska rata. : : : : : nagli razvoj ratnog vazduhoplovstva, PDO i hemijskih jedinica, dalja izgradnja i usavravanje sklonita, usavravanje zatitne opreme, "ormiranje prvih odreda civilne zatite, osmatranje i uzbunjivanje. sklonita i

66 period *ormiranja civilne za!tite kao komponente vojne odbrane %0,2 3 %022$ : : rat je i dalje realna i najve0a opasnost, 33 svetski rat 9 0lietzkrie Dmunjeviti rat;,

: ovaj rat se zavrio sa kvalitetno novim orujem nuklearnim oru#jem 1Airoima i Nagasaki > i , avgust4, : razvijala se aktivna PDO, ali su se sprovodile mere P)13'%& OD04)%& 1prva medicinska pomo0, zbrinjavanje, uzbunjivanje, spasavanje iz ruevina, maskiranje vitalnih objekata4, : sve drave su se okrenule ka razvijanju CO%C&P2) 2O2)>%& OD04)%& 1angaovanje svih potencijala drave i drutva4, : stvaraju se pravne osnove za organizaciju i "unkcionisanje civilne odbrane 12e!unarodne konvencije i nacionalno zakonodavstvo4, : sve drave su donele nacionalne zakone iz oblasti civilne odbrane i sivilne zatite. : *56<+ doneta je &redba o organizovanju i delovanju odeljenja za protivavionsku zatitu 1bilo je pri )aveznom ministarstvu unutranjih poslova4 : *5::+ %akon o narodnoj odbrani 1njime su detaljnije razra!eni organizacija i "unkcionisanje civilne zatite kod nas4.

1avremene konce!cije odbrane Odbrambeno:zatitna "unkcija svake zemlje ostvaruje se na osnovu dobro razra!ene i jasno "ormulisane konce!cije o odbrani, u novije vreme se govori o 124)2&B3()@) %)C3O%)>%& 0&-0&D%O123 . Ova dokumenta predstavljaju polaznu osnovu, osnovnu zamisao kako treba organizovati odrbanu zemlje, a konkretna reenja se preciziraju kroz DOC243%U O OD04)%3 vojna doktrina i doktrina civilne odbrane i zatite. (oktrina o dbrani daje odgovore na dva pitanja6 +. 7. %ato nam je potrebna odbranaJ i Gakva nam je odbrana potrebnaJ

Na de"inisanje koncepcija o odbrani bitno uti'u 'inioci6 +. Bezbednosni rizici i pretnje 1prvo regionalni a zatim i nacionalni4 7. Drednosti i interesi koji se tite ili se ele uspostaviti i ostvariti ;. Principi na kojima se baKira odbrambena politika -. 3iljevi radi kojih se uspostavlja sistem odbrane. Gada se de"iniLe doktrina o odbrani pristupa se izgradnji i uspostavljanju 1312&@) OD04)%& -&@>(& on predstavlja materijalizovani izraz temeljnih postavki koncepcije i doktrine o odbrani zemlje. Pravni osnov svih ovih postavki i samog sistema odbrane izraava se kroz6 ustav, zakone o odbrani, !odzakonske !ro!ise, sve do !rakse+ )ktuelne odbrambene konce!cije. +. Conce!cija dravne odbrane 9 drava je nosilac svih odbrambenih "unkcija. Elavni izvrilac svih odbrambenih "unkcija je jaka vojska. )ve drugo to se organizuje i radi treba da bude u "unkciji podrke vojsci. )vi dravni sistemi zapadne orijentacije i dravno:socijalisti'ki sistemi opredeljivali su se za ovu koncepciju. 7. Conce!cija !reventivne odbrane 9 razvija takve vojne potencijale koji su u stanju da odbrane zemlju, uzvrate razorni udarac i prenesu rat na teritoriju napada'a. Na taj na'in se eventualni protivnik odvra0a od svojih namera. z ove koncepcije proizale su razli'ite strategije6 Ameri'ka strategija odmazde, /lasti'ni ogovor koncept Mrata zvezdaM. 3ivilna odbrana u ovoj koncepciji ima ulogu odvra0anja. ;. Conce!cija odvra$anja 9 deterentna odbrana usmerena na sisteme odbrane koji svojom snagom i sposobno0u jeste u mogu0nosti da odvrati eventualnog napada'a i ne zalae se za razvoj snaga za rat van svojih granica. Cavlja se kod neutralnih zemalja 1<vajcarska4 i nesvrstanih. -. Conce!cija sveobuhvatne odbrane 9 pretstavlja potpunu organizaciju drave i drutva za odbranu, s tim to se civilne strukture i stanovnitvo uklju'uju samo onoliko koliko se proceni potrebnim njihovo uklju'ivanje. @azvijaju je neutralne drave.

8. Conce!cija narodne odbrane i narodno rata 9 podrazumeva jaku vojsku i vojnu organizaciju i masivno u'e0e stanovnitva u ratu 1)5@C, Gina4. >. Conce!cija totalne odbrane 9 podrazumeva potpuno odbrambeno: zatitno organizovanje drave, svih struktura drutva i gra!ana u organizovanju i pod nadzorom drave uz mogu0nost samozatnog organizovanja gra!ana 1<vedska, Norveka, <vajcarska, Aolandija4. Postoje0e koncepcije predstavljaju polaznu osnovu za izgradnju odgovaraju0ih sistema odbrane u zemljama savremenog sveta. %ato je njihovo dublje izu'avanje uslov za potunije razumevanje zatitno:odbrambenih sistema i ostvarivanje "unkcija odbrane i zatite u savremenom svetu. 9i stavovi su najvia opredeljenja ljudske zajednice u podru'ju odbrane, zatite i bezbednosti imaju opte zna'enje. 9o su6 +. Pravo svake zemlje na odbranu smatra se neotu!ivim pravom svakog naroda i drave. Ono se, u skladu s 'lanom 8+. Povelje &N realizuje kao pravo na individualnu i kolektivnu odbranu. 7. )vaka drava izraava odlu'nost i spremnost da brani i o'uva svoju slobodu, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i ustavni poredak izjanjavaju0i se za dobre i ravnoravne odnose sa drugima, naro'ito susedima. ;. Ocenjuje se da rat vie nije e"ikasno sredstvo za reavanje sporova me!u narodima i dravama. %ato se drave odri'u upotrebe sile, agresije i rata a zalau za mirno i sporazumno reavanje sporova. Prihvata se ocena O&N, da su agresija i rat zlo'in protiv 'ove'nosti i da treba stvoriti uslove da do njih ne do!e. -. pak, u svim koncepcijama odbrane e potuje stvarnost da u svetu jo uvek postoje uslovi u kojima su mogu0i agresija i ratovi i da je zbog toga neophodno organizovati odbranu.

Civilna odbrana u sistemu odbrane 4e!ublike 1rbije )istem odbrane sadri dve dimenzije6 : : vojnu dimenziju, dimenziju civilne odbrane.

Dojnu dimenziju drava planira, organizuje i realizuje preko vojske )rbije kao nosioca oruane borbe, glavnog, najvanijeg i odlu'uju0eg oblika suprostavljanja agresoru. (imenziju civilne odbrane drava planira, organizuje i realizuje preko nadlenih dravnih organa i organa lokalne samouprave. )istem civilne odbrane treba da6 doprinese identi"ikaciji i eliminisanju svih izvora ugroavanja i opasnosti,

 pove0a otpornost ljudi i drave na sve vrste ugroavanja i opasnosti od elementarnih nepogoda, tehni'ko:tehnolokih opasnosti i ratnih razaranja, obezbedi o'uvanje i odravanje mira, slobode, bezbednosti ivota i rada stanovnitva, postizanje e"ikasnsti u spre'avanju i savladavanju opasnosti, zna'ajno doprinese zatiti i unapre!enju ivotne i radne sredine u redovnim i vanrednim situacijama, obezbedi pripreme i mobilizaciju ukupnog vanarmijskog ljudskog "aktora, privrednih i drutvenih potencijala zemlje, stvori uslove da stanovnitvo, dravni organi, privreda i drugi entiteti drave podmiruju potrebe stanovnitva i oruanih snaga, obe!be i$ koor inira i uini mnogo iri lanac resursa koji su vei o uobiajenih resursa tra icionalnih spasilakih slu%bi. Po ovome se civilna odbrana de"inie6 3ivilna odbrana obuhvata poslove i aktivnosti nevojnog i neoruanog karaktera, koje sprovode gra!ani, privrednisubjekti i organi drave. )istem civilne odbrane obuhvata6 civilnu zatitu, slubu osmatranja i obavetavanja, dravne organizacije svih nivoa, privredne i drutvene 1javne4 delatnosti, zatitu ivotne sredine, obu'avanje i osposobljavanje za aktivnosti civilne odbrane i zatite, neoruano suprostavljanje agresiji. )nage sistema civilne odbrane obuhvataju organizovane snage 1uem smislu4 su6 : civilna zatita jedinice i tabovi civilne zatite, : sluba osmatranja i obavetavanja centri, obavetajne osmatra'ke stanice i jedinice uzbunjivanja, : kolektivni obaveznici civilne odbrane i zatite preduze0a, organizacije i slube jedinice civilne odbrane. &klju'uju se6 jedinice oruanih snaga i 2&P:a. Civilna odbrana je deo odbrambeno-zatitno sistema zemlje i predstavlja civilni oblik or anizovanja drave i drutva u cilju zatite i s!asavanja stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara, zatite ivotne sredine, omogu0avanje funkcionisanja !oliti"ke vlasti, !rivrede, slubi javne delatnosti, !ruanje !odrke oruanim sna ama i s!rovo#enje od ovaraju$ih oblika su!rostavljanja eventualnoj a resiji .

O!redeljuju$e osnove sistema civilne odbrane +. Goncepcijsko:doktrinarna reenja civilne odbrane 7. &stavno:pravne osnove ;. 2e!unarodno:pravne osnove. (oktrina je plat"orma na kojoj se izgra!uje i razvija sistem civilne odbrane i sadri osnovna odre!enja u pogledu6 : : : C3>() radi 'ega se uspostavlja sistema i kakve zadatke ima, %)E3% O12')43')%() FU%CC3(& 1312&@) %)E3% O4B)%3-O')%() 1%)B) 3 14&D12)') .

(oktrina civilne odbrane daje odgovore na dva "undamentalna pitanja6 +. %A<9O nam je civilna odbrana neophodnaJ 7. GAGDA nam je civilna odbrana potrebnaJ (oktrinom se izraava osnovna zamisao o tome kako treba organizovati, pripremati i angaovati sve elemente i potrencijale sistema civilne odbrane u svim stanjima ugroenosti u miru i ratu. )istem civilne odbrane i zatite je pravno ure!en ustavom, zakonom o odbrani, podzakonskim aktima 2e!unarrodnim propisima. 1truktura sistema civilne odbrane )istem civilne odbrane ima svoju strukturu koja povezuje u jednu celinu njegove brojne elemente, a koja uslovno obuhvata dva bitna dela6 +. sektor zatite i spasavanja stanovnitva i materijalnih dobara C3'3>%) -)8232), 7. sektor radnih aktivnosti kojima se zadovoljavaju potrebe oruanih snaga, dravnih organa i stanovnitva. zme!u svih elemenata mora da postoji osigurana veza, uzajamni odnos, koji omogu0ava njihovo svrsishodno, plansko usmeravanje prema zahtevima rata, odnosno prema zahtevima koji nalau odbrambene potrebe zemlje, zatite stanovnitva, materijalnih dobara i ivotne sredine.