Novi-Stari Izazovi Privatnog Sektora Bezbednosti U PDF

NOVI-STARI
izazovi privatnog sektora

bezbednosti u Srbiji
UREDNICI
Predrag Petrovi
Marko Miloevi
ISBN 978-86-6383-021-9
Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Izdavai:
Misija OEBS-a u Srbiji
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
ure Jakia 6/II
tel: 011/ 3287 226
Email: office@bezbednost.org
Web: www.bezbednost.org
Urednici:
Predrag Petrovi, Marko Miloevi
Autori:
Predrag Petrovi, Marko Miloevi, Dejan Obradovi, Milica ari, Anela Milivojevi
Lektura:
Tatjana Hadi Jovovi
Dizajn:
comma | communications design
tampa:
Fiducia 011 Print
Tira:
300
ISBN 978-86-6383-021-9
Ovo istraivanje je obavljeno uz podrku Misije OEBS-a u Srbiji, u okviru veeg projekta Konsolidovanje
procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji finansijski podrava vedska
agencija za meunarodnu razvojnu saradnju. Svi stavovi i preporuke izneti u ovoj publikaciji
predstavljaju miljenja autora i ne oslikavaju nuno zvanian stav Misije OEBS-a.
Sadraj
Re urednika
11
Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji
13
Naglo pogoranje ekonomske situacije

Politike veze i dalje kljune za dobijanje poslova
Konano usvojen Zakon o privatnom obezbeenju
Zakon o privatnom obezbeenju

ta zapravo ureuje ovaj zakon?
Ko sme da radi i pod kojim uslovima
Koja su ovlaenja privatnog obezbeenja
Prikupljanje podataka o linosti
Nadzor primene zakona
Kanjenje sa primenom zakona
Analiza trita
Poslovanje sa javnim sektorom drava potkrada samu sebe
Poslovanje sa privatnim sektorom
Nelojalna konkurencija
Metode opstanka na tritu i anomalije
Uticaj politike na poslovanje
ta e opstati?
13
15
16
19
19
20
21
22
23
23
29
29
32
33
34
36
38
Profil privatnog sektora bezbednosti

Glavni igrai
Politika i FTO
Veliki igrai kojih vie nema
Lokalne firme
Dravno obezbeenje
Mikrofirme
Profil radnika
Kontrola i nadzor koji vri Ministarstvo unutranjih poslova

Organizacija kontrole u okviru Ministarstva unutranjih poslova
Vrste i ciljevi nadzora i kontrole
Uestalost kontrola
ta treba kontrolisati i proveravati
Izvetavanje
Preduslovi za uspenu kontrolu
Preporuke za uspostavljanje kontrole
Skuptinski nadzor nad privatnim sektorom bezbednosti

Mogua pitanja i oblasti nadzora
Prepreke efektivnog nadzora u praksi
39
41
42
46
47
50
52
52
57
57
59
61
62
63
63
65
67
68
70
Kontrola trinog poslovanja

Inspektorat rada
Dravna revizorska institucija
Komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki
Klijenti kao kontrolori kvaliteta usluge
Saradnja javnog i privatnog sektora bezbednosti

Oblasti u kojima je mogue najlake ostvariti javno privatno partnerstvo
Dalje produbljivanje javno privatnog partnerstva
Oblasti u kojima javno privatno partnerstvo ne bi trebalo uopte primenjivati
Institucionalizovanje saradnje
Prepreke prilikom uspostavljanja saradnje
Preporuke za unapreenje situacije
73
73
75
76
77
79
80
83
85
86
87
88
Biografije autora
91
O Beogradskom centru za bezbednosnu politiku
93
Lista skraenica
APR
BCBP
CINS
DRI
FTO
JIS
JKP
JP
JPP
KD
MO
MUP
NS(RS)
OAiE
OP
PIO
PO
PS
PU
QMS
RS
SSS
TO
UP
VS
ZJN
ZOOM
ZPO
CeO
Agencija za privredne registre

Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Centar za istraivako novinarstvo Srbije
Fiziko-tehniko obezbeenje
Jedinstveni informacioni sistem
Javno komunalno preduzee
Javno preduzee
Javno privatno partnerstvo
Krivina dela
Ministarstvo odbrane
Ministarstvo unutranjih poslova
Narodna skuptina (Republike Srbije)
Odseci za analitiku i evidencije
Odeljenje policije
Penzijsko invalidsko osiguranje
Privatno obezbeenje
Policijska stanica
Policijska uprava
Quality Management System
Republika Srbija
Srednja struna sprema
Tehniko obezbeenje
Uprava policije
Vojska Srbije
Zakon o javnim nabavkama
Zakon o oruju i municiji
Centar za obuku
Re urednika
Knjiga koju predajemo javnosti na uvid predstavlja drugo sveobuhvatno empirijsko

istraivanje o privatizaciji bezbednosti u Srbiji. Prvo istraivanje na ovu temu BCBP je
realizovao tokom 2007. i 2008. godine. Za ovo vreme dogodile su se znaajne ekonomske, pravne i politike promene u Srbiji, koje su uticale i na privatni sektor bezbednosti.
Izmeu ostalog, produbljena je ekonomska kriza, prekomponovana je politika mo i
konano je privatni sektor bezbednosti ureen posebnim zakonima. Ovim istraivanjem nastojali smo da utvrdimo kako su reene promene uticale na privatni sektor
bezbednosti, kakvo je stanje u njemu danas, te kako e on izgledati u budunosti. Nalazi ovog istraivanja su vani jer su nastali nakon donoenja a neposredno pre primene
Zakona o privatnom obezbeenju, to e omoguiti da se buduim slinim istraivanjem pouzdano utvrde dobri i loi efekti primene Zakona. To e olakati i utvrivanje i
formulisanje preporuka za njegovu buduu izmenu.
Kao i u prethodnom istraivanju, tim BCBP i ovde je koristio intervjue kao osnovni
nain prikupljanja i provere podataka i informacija o privatnom sektoru bezbednosti.
Obavljeno je trideset i osam intervjua sa menaderima bezbednosti i zaposlenima
u firmama za privatno obezbeenje i bankama, firmama za samozatitnu delatnost,
predstavnicima Udruenja za privatno obezbeenje, lanovima i strunim osobljem
Odbora za odbranu i unutranje poslove Narodne skuptine Republike Srbije, predstavnicima Dravne revizorske institucije, predstavnicima policije kao i sa novinarima.
Ovako steene informacije ukrtali smo sa podacima prikupljenim iz razliitih izvetaja
dravnih organa, sa Portala javnih nabavki, Komisije za zatitu prava u postupcima
javnih nabavki, pretragom Agencije za privredne registre, Agencije za borbu protiv
korupcije, pretragom oglasa za posao, te odgovorima na zahteve za informacijama
od javnog znaaja razliitih dravnih organa.Osobenost ovog istraivanja jeste u tome
to je veliki broj intervjua uraen sa menaderima bezbednosti izvan Beograda. Na
taj nain nastojali smo da steknemo to celovitiju sliku sektora, te da identifikujemo
njegove osobenosti na lokalu.
Pored istraivaa BCBP-a, u istraivanju su uestvovali i istraivaki novinari Centra
za istraivako novinarstvo Srbije (CINS), kao i nezavisni ekspert sa dugogodinjim
radnim iskustvom u sistemu odbrane i MUP-u, ali i u privatnom sektoru bezbednosti.
Time to smo u istraivaki tim ukljuili i ljude iz drugih organizacija i sa razliitim iskustvima i znanjima eleli smo da obezbedimo to verodostojnije zakljuke i preporuke.
11
Kontekst privatizacije
Drava samu sebe potkrada

U prethodnih sedam godina1 u Srbiji, ali i na globalnom nivou, dogodile su se znaajne
ekonomske, drutvene i politike promene, koje su uticale na tokove i dinamiku privatizacije bezbednosti. Kao najvaniji izdvajaju se: globalna ekonomska kriza koja je produbila domau krizu u ekonomiji, zakonsko (ne)ureenje privatnog sektora bezbednosti
i rekonfiguracija politike moi. Dalje u tekstu detaljnije emo opisati kako su navedeni
inioci uticali na privatni sektor bezbednosti.
Naglo pogoranje ekonomske situacije

Drava me gura u sivu zonu
Globalna finansijska kriza koja je nastupila 2007. godine uticala je na to da vodee
ekonomije uu u veliku recesiju, obeleenu padom bruto domaeg proizvoda, investicija, produktivnosti i profita, te poveanjem nezaposlenosti. Od ovog nisu bile poteene
ni drave na marginama svetske ekonomije, meu kojima je i Srbija. tavie, posledice
po ekonomiju i drutvo manjih i slabih drava znatno su vee. U Srbiji je globalna ekonomska kriza zapravo doprinela eskalaciji ekonomske krize, koja je uzrokovana loim
politikim, pravnim i ekonomskim reformama.2 Samo u prve dve godine po izbijanju
ekonomske krize, u Srbiji je dolo do dramatinog pada industrijske proizvodnje (18%),
graevinarstva (50%), izvoza (24%), investicija (20%) i direktnih stranih investicija
(45%). Istovremeno, poveava se nelikvidnosti privrede, broj nenaplativih potraivanja
(260 milijardi dinara), broj privrednih subjekata iji su rauni blokirani (15% i preao
je 62.000 firmi) i rast spoljnog duga privrednih subjekata. Sve to utie i na drastino
1
2
U ovom delu teksta analiziramo proteklih sedam godina jer je poslednja analiza konteksta privatizacije
bezbednosti u Srbiji raena 2008. godine. Vie o tome videti u: Stojanovi, Sonja. (ur.). Privatne bezbednosne
kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja? Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008.
Kovaevi, Mlaen. Uzroci duboke ekonomske krize u Srbiji. kola biznisa
Broj 3/2010. Novi Sad: Visoka poslovna kola strukovnih studija, 2010.
13
poveanje nezaposlenosti (za 250.000) i siromatva u Srbiji. Reeno je praeno i poveanjem budetskog deficita.3
Meutim, umesto istinskih ekonomskih reformi, vlasti u Srbiji na krizu odgovaraju dodatnim velikim optereenjem ionako krhke privrede, i to izmenom poreske politike,
promenom raunovodstvenih poslova i uvoenjem novih naina kontrole fiskalnih kasa.
Procena je da je drava Srbija tokom 2014. godine na ovaj nain iz privrede ispumpala preko 800 miliona evra.4 Istovremeno, vlast nastavlja da zapoljava partijski kadar
(itaj glasaku maineriju). Sve ovo pokriva se dodatnim zaduivanjem drave po nepovoljnim uslovima (spoljni dug je u 2014. dostigao 25 milijardi dolara).
Na poveana poreska optereenja i nove komplikovane birokratske procedure privreda
odgovara tako to se dovija na razliite naine da bi izbegla plaanje poreza i ostalih
dravnih dabina. Tako dolazi do porasta broja preduzea sa nula zaposlenih, koja u
2013. ine ak 24 odsto ukupnog broja preduzea u Srbiji. Evidentno je, dakle, neprijavljivanje radnika, a nije strano ni angaovanje radnika na probni rad ili na struno
usavravanje, gde nije obavezno plaanje minimalca niti plaanje svih dabina dravi.
Svi ovi negativni ekonomski trendovi uticali su i na privatni sektor bezbednosti. Privatne kompanije, suoene sa velikim trinim pritiskom ali i pritiskom drave, prinuene
su da na svaki mogui nain smanjuju svoje trokove, pa su ili otkazivale ugovore sa
firmama za privatno obezbeenje ili smanjivale cenu njihovog angamana. Kako bi i
dalje ostale konkurentne, firme za privatno obezbeenje prinuene su da, poput drugih
privrednih subjekata, rade u sivoj i crnoj zoni, odnosno da pribegavaju razliitim nainima izbegavanja plaanja dabina dravi, ali i plaanja radnika po minimalnoj ceni
rada.5 Najveu ironiju predstavlja to to drava Srbija nije samo podstakla firme za
obezbeenje da se ovako ponaaju ve je u tome i njihov glavni sauesnik. Naime, na
tenderima za obezbeenje dravnih institucija i javnih preduzea, ovi subjekti ugovore
za obezbeenje daju firmama za obezbeenje koje su na tenderu ponudile nerealno
nisku cenu, pa je oigledno da one nee moi da plate sve dravne dabine. Na ovaj
nain drava i direktno podstie sivo i crno poslovanje u Srbiji, odnosno potkrada samu
sebe. Posledica svega ovoga je znaajno smanjenje kvaliteta bezbednosne usluge, odnosno poveanje nebezbednosti klijenta ali i graana. ao to bi rekao jedan menader
bezbednosti: Onaj to radi za jedanaest hiljada dinara, ili bez odmora, bi prodao i
roenu majku.
Smanjenje privatnog privrednog sektora nije negativno uticalo na javni sektor. On je
ostao netaknut. Samim tim, porastao je i znaaj sklapanja poslova obezbeenja sa
dravnim organima i javnim preduzeima. Procena menadera bezbednosti je da je
danas preko 50% poslova obezbeenja sklopljeno sa javnim sektorom. Ulazak u ove
3
4
5
Isto.
Drava nastavlja da optereuje privredu. EuroActive
http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/6678-drava-nastavlja-da-optereuje-privredu.html
Vie o ovome videti u: Nelojalna konkurencija i Kontrola trinog poslovanja.
14
poslove omoguavaju veze sa pojedincima iz politikih stranka koje upravljaju dravnim organima i javnim preduzeima.
Politike veze i dalje kljune za dobijanje poslova

Poslovanje u Srbiji predstavlja potpunu nonu moru
Nemogue je raditi ukoliko ne elite da imate posla s politiarima
U Srbiji je 2012. godine dolo do znaajne promene konfiguracije politike moi. Srpska napredna stranka (SNS) na izborima je ubedljivo pobedila Demokratsku stranku.
S pravom je meu svoje glavne prioritete stavila borbu protiv korupcije, departizaciju
javnih preduzea i davanje prvenstva profesije nad politikom. Meutim, u praksi se
malo toga promenilo, te veliki problem u drutvu i dalje predstavlja injenica da su
politike veze glavni klju za uspeh u poslovanju. Reeno posebno vai za dobijanje poslova obezbeenja dravnih institucija. tavie, moe se zakljuiti da su politike veze
znaajnije nego ranije, jer je danas mnogo sigurnije, a sa stanovita kvaliteta i manje
zahtevno, poslovati sa dravnim institucijama i javnim preduzeima, nego sa privatnim
sektorom. Dravni objekti su brojni i nema naznaka njihovog smanjenja, dok se privatni
sektor smanjuje. Kao to bi rekao jedan menader bezbednosti: Drava kasni sa isplatom, ali na kraju uvek plati. Pri tome, mogu i najloijeg radnika obezbeenja da stavim
da obezbeuje dravni objekat. To kod privatne firme nije mogue, jer stalno zapitkuju
i kontroliu. Ipak, trae neki kvalitet. Tako je zabeleen trend da su pojedine firme
nakon promene vlasti 2012. godine poele naglo da ire svoje poslovanje.6 One e ovu
uslugu platiti javnim i tajnim finansiranjem partija i njihovih pojedinaca. Pored toga,
postoje ljudi u politikim partijama koji se bave lovom na glave (headhunting): ubacuju svoje ljude u profitne firme kako bi ih reketirali i kontrolisali. Naravno, valja imati
na umu da ovaj fenomen nije iskljuivo osobenost privatnog sektora bezbednosti ve
je stvarnost celokupne privrede Srbije, o emu piu i strani mediji: Poslovanje u Srbiji
predstavlja potpunu nonu moru, ak i za Srbe. Nemogue je raditi ukoliko ne elite da
imate posla s politiarima7 Na osnovu reenog, moe se zakljuiti da rekonfiguraciju
politike moi u Srbiji pomno prati i rekonfiguracija na tritu privatne bezbednosti.
6
7
Vie o znaaju politikih veza za dobijanje poslova privatnog obezbeenja videti u delu pod nazivom Profil
privatnog sektora bezbednosti.
Jones, Owen Bennett; A Richer World but for whom? http://www.bbc.co.uk/programmes/p02l1yyp.
15
Konano usvojen Zakon o privatnom obezbeenju

Zakon e delimino raistiti sektor
Dvadeset godina nakon ukidanja Zakona o drutvenoj samozatiti Srbija je konano
posebnim zakonima normativno uredila privatni sektor bezbednosti. Naime, krajem
novembra 2013. godine Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je Zakon o privatnom obezbeenju i Zakon o detektivima. Ovim zakonima se propisuju uslovi koje firme
za privatno obezbeenje i detektivi, kao i njihovi radnici treba da ispune kako bi mogli
legalno da rade. Izmeu ostalog, predviene su obavezne strune obuke, kao i izdavanje dozvola za rad (tzv. licence) firmama, radnicima obezbeenja i detektivima. Kako
bi se uvaile razliitosti u poslovanju privatnog obezbeenja i detektiva, uvedene su i
razliite vrste licenci. Zakonima su, takoe, regulisana ovlaenja radnika privatnog
obezbeenja i detektiva, kao i nadzora nad njima i firmama u kojima rade.
Zakonopisci, struna i ira javnost (s pravom) oekuju da e se primenom ovih zakona
proistiti sektor privatne bezbednosti i uvesti red, to e se delimino i desiti. Naime,
mnoge firme, uglavnom manje, nee moi da potuju sve zakonom propisane uslove,
jer je to za njih preskupo, pa nee moi ni da dobiju licencu za rad, odnosno prestae da
rade. Isto tako, firme za privatno obezbeenje nee vie biti u mogunosti da angauju
radnike po osnovu strunog usavravanja. Pored toga to e zakon izvriti pritisak na
manje firme, postavlja se pitanje da li e on uspeti da ostvari glavne ciljeve zbog kojih
je i donet. Nekoliko injenica obeshrabruju i ukazuju na suprotno.
Najpre, bezbednosne provere vlasnika i odgovornih lica nisu dobro ureene zakonima.
Naime, vlasnici firmi ne podleu bilo kakvoj bezbednosnoj proveri, dok odgovorna lica
prolaze proveru propisanu Zakonom o oruju i municiji, koja je jako povrna, te njome
nee biti mogue utvrditi postojanje ozbiljnih bezbednosnih prepreka. Otud postoji rizik da e kriminalci i dalje, posredstvom svojih ljudi, moi nesmetano da osnivaju i vode
firme. Javnosti su dobro poznati sluajevi firmi koje su vodili Legijina supruga, Darko
ari, Mia Omega i Laza Bomba. Nasuprot Srbiji, Hrvatska je Zakonom o sigurnosnim provjerama uvela temeljnu bezbednosnu proveru odgovornih lica.
Isto tako, za primenu Zakona o privatnom obezbeenju potrebno je doneti jedanaest
podzakonskih propisa pravilnika i uredbi, od kojih je jedan broj usvojen sa velikim
zakanjenjem, dok ostali jo nisu usvojeni (mart 2015). Zakonom propisan rok da se
obavi obuka i licenciranje firmi i radnika je maj 2015. Pored toga, usvojeni propisi koji
ureuju obuku radnika privatnog obezbeenja propisuju preveliki broj asova obuke
(100), te iskljuuju mogunost odsustvovanja sa asa obuke. Ovde se postavlja pitanje
kako e postojei radnici obezbeenja uspeti da pohaaju svih sto asova obuke i da
istovremeno rade u firmama za obezbeenje. Nije neosnovano pretpostaviti da e se
obuka svesti na potovanje forme i uzimanje para od radnika obezbeenja, te e
biti proputena prilika da se uvede red u sektor angaovanjem bolje obuenih radnika
obezbeenja. Bojazan da e radnici samo fiktivno biti na obuci slikovito je opisao i
jedan vlasnik firme: Pii mu da je bio na obuci danas, ali meni on treba na objektu.
16
Konano, kontrola i nadzor privatnog obezbeenja nisu dobro ureeni. Ministarstvo

unutranjih poslova je Zakonom obavezano da vri ovu kontrolu, ali nije propisano koja
e konkretno organizaciona celina u MUP-u to raditi, pa zbog toga ili nee biti kontrole ili ona nee biti delotvorna. Na ovakve zakljuke nas navodi slino (loe) iskustvo
susedne Bugarske. Jo slikovitiji i blii primer dolazi i iz Crne Gore, gde je ustanovljeno
da veliki broj zaposlenih u firmama za obezbeenje nije proao obuku niti dobio licence
za rad, to je posledica nepostojanja kontrole i nadzora nad primenom zakona koji
regulie ovu oblast.
17
Zakon o privatnom
obezbeenju
Od ukidanja zakona koji su regulisali oblast drutvene samozatite1 1993. godine, pa

do novembra 2013. godine, kada je usvojen Zakon o privatnom obezbeenju (ZPO)2,
oblast privatne bezbednosti nije bila regulisana krovnim zakonom. Tokom ovih dvadeset godina uposlenici privatnog obezbeenja bili su pod deliminim ingerencijama
zakona koji su ureivali radne odnose, protivpoarnu zatitu i slino, ali je nedostajao
sistemski propis koji bi uredio poslovanje privatnog obezbeenja. Srbija je bila poslednja zemlja na Balkanu koja nije regulisala ovu oblast, a sem nje, ovu nezahvalnu titulu
u Evropi ima jedino jo eka.
ta zapravo ureuje ovaj zakon?

Zakon je dobar, jo samo kad bi se primenjivao
Zakonom su propisani obavezno obezbeenje odreenih objekata, poslovanje fiziko-tehnikog obezbeenja (FTO), uslovi licenciranja i nadzor rada ovih firmi. Prvi pojam
obavezno obezbeenih objekata (l. 4 ZPO) odnosi se na one objekte koji su strateki
znaajni za Srbiju i njene graane i ije ugroavanje moe imati posledice po ivot i
zdravlje ljudi i odbranu zemlje. Za obezbeenje ovih objekata moe se organizovati
samozatitna delatnost, a moe se i unajmiti usluga licencirane firme sa trita. Kriterijumi za odreivanje takvih objekata trebalo je budu propisani Uredbom Vlade RS
est meseci nakon usvajanja Zakona, no i posle vie od godinu dana ona nije donesena.
Zakonom su poslovi obezbeenja definisani (l. 6 ZPO) kao procena rizika, zatita lica
i imovine, odravanje reda na javnim skupovima, planiranje, projektovanje, putanje u
rad i odravanje sistema tehnike zatite, te pratnja novca. Posebno je naglaeno da
se firme za privatno obezbeenje (PO) ne mogu baviti posredovanjem prilikom naplate
potraivanja. Ovim poslovima se mogu baviti iskljuivo licencirana pravna lica i preduzetnici, a u kategoriji pravnih lica razlikujemo firme za PO i firme za samozatitnu
delatnost. Ova potonja je organizovana u okviru privrednog subjekta i ne moe, sem
1
2
Zakon o sistemu drutvene samozatite. Sl. glasnik RS 14/86.

Zakon o privatnom obezbeenju. Sl. glasnik RS 104/13.
19
obavljanja tog posla, poslovati na tritu. Poslovanje je definisano sa est razliitih

licenci licenca za procenu rizika, licenca za poslove fiziko-tehnike zatite (FTO), licenca za transport novca, te tri licence iz oblasti tehnikog obezbeenja. Na ovaj nain
uvodi se standardizacija pruenih usluga na tritu, to klijentu daje garanciju da e
dobiti plaenu uslugu. Do sada nije postojao nikakav standard, edukacija ili licenca, te
je promena firme mogla da znai i drastinu razliku u kvalitetu pruene usluge.
Ko sme da radi i pod kojim uslovima

Holandija je idealna zemlja za registraciju firme
ne moe nikako da doe do podatka o vlasniku
Licenciranje je uvedeno kao vrsta garancije kvaliteta (vano za klijenta), ali i kao vrsta kontrolnog mehanizma (vano i za dravu i za firme za PO), jer su u ovom sektoru
nepravilnosti bile pravilo a ne izuzetak, te je uvoenje reda bilo neophodno. Ve je
navedeno koje su to licence predviene zakonom, pa je interesantno dati pregled vanijih uslova neophodnih za sticanje tih licenci. Licence izdaje MUP RS. Da bi dobila ove
licence, pravna lica treba da budu upisana u evidenciju Agencije za privredne registre
(APR), da imaju akte o sistematizaciji i o uniformama, da imaju prostor sa posebnim
delom za smetaj oruja, te da imaju odgovorno lice (direktor). Odgovorno lice mora
da bude dravljanin RS, da bude punoletno i psihofiziki sposobno za poslove FTO3, da
ima najmanje srednju strunu spremu (SSS), da je prolo bezbednosnu proveru4, te da
ima licencu za PO za fizika lica. Pored ovih, Zakon predvia i posebne uslove, meu
kojima je najznaajniji uslov o neophodnosti zapoljavanja najmanje deset radnika
obezbeenja sa licencama. Takoe, uz obavezu postojanja kontrolnog centra (l. 44),
preduzetnik mora da rauna i na to da e na raspolaganju imati tri radnika manje po
svakoj smeni zbog tri osmoasovna deurstva u kontrolnom centru. On mora biti operativan 24 asa i upoljava jednu osobu, ali u svakoj smeni je predvien i dvolani tim
za intervenciju. Veruje se da e ovom odredbom sa scene nestati veliki broj malih firmi
i preduzetnika sa malim brojem zaposlenih. Proputeno je da se, kao uslov za licencu,
ispita i vlasnika struktura, to su neke zemlje u regionu uinile.5 Srbija je, naalost,
imala iskustvo sa kompanijama u neformalnom vlasnitvu kriminalaca, poput Darka
aria i Laze Bombaa6, te su stoga vani preispitivanje vlasnike strukture i temeljne bezbednosne provere odgovornih lica i vlasnika.
3
4
5
6
Dokazuje se lekarskim uverenjem

Kako je propisano u Zakonu o oruju i municiji
Bugarska. Law on Private Guarding Activity. State Gazette 15/24, Feb 2004, SG 105/29 2005, SG 30/11
2006, SG 34/25 2006, SG 82/10 2006, art. 15.
Peo, D.i dr. Kriminalci mogu biti vlasnici firmi za obezbeenje. CINS, 16. 12. 2013. <http://www.cins.rs/srpski/
news/article/kriminalci-mogu-biti-vlasnici-firmi-za-obezbedjenje>.
20
U Niu obezbeenje radi na silu to su ili kriminalci, ili andari

Drugi propust kod licenciranja ovih firmi predstavlja nepostojanje obaveze da se prikau izmirene poreske obaveze, to je u ovom sektoru u Srbiji vrlo problematino.7 Uslovi
koje moraju ispuniti fizika lica da bi dobila licencu slini su uslovima koje moraju
ispunjavati pravna lica, pa tako ona moraju: imati dravljanstvo, biti punoletna, imati
najmanje SSS, proi bezbednosnu proveru, biti psihofiziki sposobna, proi obuku za
poslove obezbeenja i poloiti ispit u MUP-u. Takoe, za poslove sa orujem predvia
se da je obueno za rukovanje vatrenim orujem, odnosno da je odsluilo vojni rok s
orujem (l. 12). Ovo je problematina odredba jer je privatnom obezbeenju dozvoljeno samo noenje pitolja (l. 23), a tokom vojnog roka se ne obuavaju svi vojnici za
rukovanje pitoljem. Ipak, ovde Zakon pravi jednu vrstu privilegovanih grupa, koje su
osloboene obuke za rukovanje orujem i obuke za obavljanje poslova obezbeenja. To
su osobe koje su najmanje tri godine radile u vojsci, policiji, bezbednosnim slubama
i na poslovima izvrenja krivinih sankcija (l. 12). tavie, u pojedinim zemljama je
pripadnicima ovih slubi zabranjeno da se pet godina po naputanju dravnog aparata
bezbednosti zaposle na poslovima privatnog obezbeenja kako bi se spreio sukob
interesa i odlivanje informacija.8
Da bi fizika i pravna lica dobila licence, neophodno je da prou obuku koja traje sto
asova (propisano podzakonskim aktom), te da polau ispit pred komisijom MUP-a. Sa
donoenjem podzakonskih akata koji reguliu pitanje obuke i nastavnih centara dosta
se kasnilo, ali su usvojeni krajem 2014. godine, probivi zakonom propisane rokove.
Koja su ovlaenja privatnog obezbeenja

U objektu gde obezbeenje treba da primeni silu,
znai da je obezbeenje 50% loe uradilo posao
Slubenici obezbeenja nemaju status slubenog lica mada imaju veliki broj ovlaenja
koja su slina ovlaenjima policije. Slubenici obezbeenja ovlaeni su za proveru
identiteta, pregled lica i vozila, zabranu ulaza i pristupa neovlaenim licima, udaljavanje neovlaenih lica iz uvanog prostora, upozoravanje, privremeno zadravanje, pa
i za upotrebu sredstava prinude. Dozvoljeno im je da koriste sredstva za vezivanje, fiziku snagu, dresirane pse i vatreno oruje. Proveru identiteta vre pomou line karte
ili druge identifikacione iskaznice. Pregled lica i vozila vri se vizuelno, a garantuje se
istopolnost pregleda, osim u sluaju kada je neophodno oduzimanje oruja. Upozore-
7
8
Videti deo Analiza trita i odeljak o nerealno niskim cenama

Stojanovi, S.i dr. (ur.) Privatne bezbednosne kompanije prijatelj ili pretnja? Beograd: CCVO, 2008: 99112.
21
nja se izdaju u pisanom obliku i glasovno i moraju biti razumljiva. Mere privremenog
zadravanja koriste se kada je u tienom prostoru uhvaeno lice u vrenju krivinog
dela, koje se predaje policiji. Kada je re o upotrebi sredstava prinude, odrednice Zakona nalikuju onima kojima se odreuju ovlaenja policije, pa se sredstva za vezivanje
koriste da bi se spreio otpor, samopovreivanje i bekstvo. Fizika snaga koristi se da
bi se spreio napad ili oteenje imovine. Pre primene ove mere neophodno je izdati
upozorenje, a upotrebljena sila mora biti srazmerna. Upotreba pasa uvedena je u ovaj
Zakon, a to postoji i u jo nekoliko nacionalnih zakonodavstava. Upotreba vatrenog
oruja dozvoljena je samo u sluaju nune odbrane i krajnje nude. Pre nego to upotrebi oruje, slubenik obezbeenja mora se identifikovati. Po upotrebi sredstava prinude, slubenik obezbeenja prua prvu pomo, obavetava nadlenu policijsku upravu,
te sastavlja izvetaj svome pretpostavljenom, koji u roku od 48 sati sastavlja izvetaj
policijskoj upravi.
Zakonom su definisani poslovi na kojima se moe nositi oruje, kao i poslovi na kojima
to nije dozvoljeno. Tako je propisano (l. 25) da slubenici obezbeenja mogu koristiti
samo pitolje kalibra 7,65 mm i 9 mm, pa su duge cevi postale nelegalne u ovom
sektoru. Definisano je (l. 24) i da pravno lice ne moe imati naoruanja u broju veem
od broja polovine zaposlenih licenciranih slubenika. Oruje se moe koristiti (l. 23)
prilikom zatite obavezno obezbeenih objekata, banaka i finansijskih organizacija,
objekata u kojima se skladiti oruje, eksploziv i toksine materije, kao i objekata u
kojima se skladiti roba. Nasuprot tome, definisano je da se redarska sluba (l. 40)
vri bez oruja.
Prikupljanje podataka o linosti

Svi znaju da mi znamo sve. Da li u ja da uvam tu tajnu,
ili u rei to mom (drugom) poslodavcu?
Ozakonjenjem oblasti zatite podataka o linosti praksa identifikacije (legtimisanja) dobila je svoje pravno pokrie. Takoe, u oblasti tehnike zatite iroko je rasprostranjena
upotreba video-nadzora. Ovim Zakonom delimino je usklaena upotreba video-nadzora:
kao osnov saglasnosti graana za prikupljanje podataka preuzeto je iz nekih stranih
praksi obavezno postavljanje obavetenja o video-nadzoru. Naime, ova oblast ureena
je Zakonom o zatiti podataka o linosti9 (l. 8), a ova materija je ujedno i Ustavna kategorija. Zapisi video-nadzora ne mogu se koristiti na sudu kao dokazni materijal tokom
krivinih i prekrajnih postupaka. Prikupljanje podataka o linosti, u kakve spada i zapis
video-nadzora, moe se vriti uz pristanak osobe (prolaznici) ili uz sudski nalog. Snimci
video-nadzora su po Zakonu o zatiti podataka o linosti dostupni svim graanima iji su
Zakon o zatiti odataka o linosti. Sl. glasnik RS 97/08, 104/09, 68/12 i 107/12
22
podaci predmet obrade (l. 20), dok po ZPO mogu biti dostupni samo policiji (l. 32), ali i
licima na koje se podaci odnose (l. 68). Oblast upotrebe video-nadzora u bezbednosne
svrhe jo nije regulisana krovnim zakonom.
Nadzor primene zakona

Kota ovo policiju treba da se obrazuju i da se prilagode
Nadzor primene zakona je u ingerenciji Ministarstva unutranjih poslova i definisan
je lanovima 7175 ZPO. Policijski slubenici imaju pravo inspekcijskog nadzora, provere uvanja i dranja oruja, provere psihofizike sposobnosti i osposobljenosti za
rukovanje orujem. Ovlaeni su da zabrane rad firmi i preduzetnicima u sluaju da
posluju bez licence, bez ugovora, bez potrebnih kadrovskih i tehnikih uslova, nestruno
i neprofesionalno ili protivzakonito. Rok za otklanjanje nepravilnosti ne moe biti dui
od 60 dana. U okviru ove uloge, MUP osniva Struni savet za unapreenje privatnog
obezbeenja i javno privatnog partnerstva u sektoru bezbednosti. Ostaje pak nejasno
koji e delovi MUP-a vriti nadzor i kontrolu10, te kakva nova znanja slubenici MUP-a
treba da usvoje da bi obavljali ovu delatnost. U Zakonu su nabrojane vrste evidencija
koje MUP vodi mada se iz poslova koje su u ingerenciji MUP-a vidi da ima jo oblasti u
kojima je nuno prilagoditi funkcionisanje MUP-a.11 U obrazloenju Zakona, dok je bio u
skuptinskoj proceduri, iznesena je tvrdnja da njegovo sprovoenje ne iziskuje nikakva
sredstva. injenica je da su svi rokovi probijeni i da primena prilino kasni, kao i da
je za primenu Zakona neophodno obaviti vei posao od predvienog. Evidentno je da
trokova ima, te da e ih platiti firme za PO i graani kroz porez.
Oni e da iste nas, ali oni kod sebe treba da povedu rauna
Kanjenje sa primenom zakona

Usvajanjem Zakona o PO (novembra 2013) propisani su uslovi i zadati rokovi za licenciranje firmi i zaposlenih u sektoru privatnog obezbeenja. Neophodna podzakonska
regulativa (11 akata), nije usvojena u zakonskom roku (do maja 2014. godine) ve
mnogo kasnije, u periodu od oktobra 2014. pa do aprila 2015. godine to je uslovilo
10 Vie o tome kako bi kontrola rada privatnog obezbeenja mogla da bude organizovana u okviru MUP-a videti u
delu ovog izvetaja pod naslovom Kontrola i nadzor koji vri Ministarstvo unutranjih poslova
11 Videti deo o Skuptinskom nadzoru
23
kanjenje u primeni zakona. Najvanija stavka u primeni zakona je proces licenciranja

radnika i firmi koji e dovesti do tanog broja legalnih firmi sa licenciranim radnicima.
Tada e se stei i neophodni preduslovi za profesionalizaciju sektora i za delotvornu
kontrolu MUP-a nad sektorom privatne bezbednosti.
Da bi firma dobila licencu za rad, mora da ima menadera (sa licencom), sistematizaciju
radnih mesta, prostor za oruje, 10 stalno zaposlenih licenciranih radnika, kontrolni centar (24h deurstvo 3 radnika na po 8 sati) i interventni dvolani tim (24h deurstvo 6
radnika na po 8 sati). Najvei broj firmi nee moi da u postojeoj strukturi ispotuje ove
odredbe, te e se firme ili ugasiti, ili e se nekoliko manjih firmi ujediniti, kao to je bila
praksa u BiH.
Licenciranje radnika predstavlja proces koji vodi ka profesionalizaciji sektora i ka ujednaavanju kvaliteta pruene usluge. Naime, radnici e po prvi put imati ujednaenu
obuku i stei istovetna neophodna znanja za rad u ovom sektoru, to do sada nije bio
sluaj. Dosadanji zahtev bio je, najee, srednja kola (ni to ne nuno!) i potvrda o
neosuivanosti (zbog nabavljanja dozvole za oruje). Sada su ovi kriterijumi postavljeni
kao polazni standard, a radnici treba da godinje dostavljaju lekarsko uverenje i da
prou, jednom u 5 godina, proces licenciranja za slubenika obezbeenja. Neke firme
su prepoznale ovaj izazov i ponudile su svojim dugogodinjim radnicima koji imaju
samo osnovnu kolu, mogunost zavravanja srednje kole kao nain uvanja radne
snage. Izazov predstavlja sama obuka, za koju se tvrdi da je preobimna i da je skupa.
Predvieno je 100 asova nastave (66 asova teorijske obuka i 34 praktinog rada)12
u trajanju od 18 dana. Cena ove obuke je 19.200 RSD, a na ovu cifru treba dodati i
troak polaganja ispita pred komisijom MUP koji kota 7500 RSD13, a ove trokove
snose sami zaposleni. Iz ovoga ishode dva problema. Prvi je motivacija i mogunost
radnika da pohaaju obuku i da je finansiraju od svoje plate (raspona od 15 000 22
000 RSD). Menaderi firmi koji su unutar svojih sistema sprovodili anketu tvrde da oko
30% njihovih radnika ne eli da ide na obuku. Zaposleni sa kojima smo razgovarali
smatraju da je taj procenat jo vei. Sagovornik iz firme koja se bavi obukom podelio
je i njegova prva iskustva od 30 evidentiranih radnika na obuku mu je dolo svega 3,
te je vlasnik preduzea za PO morao da zove lino svakog radnika da pohaa tu obuku.
Problem je i to radnici ne smeju da izostaju sa obuke nijedanput, a pritisak trita
moe biti takav da ef zahteva da bude u tienom lokalu, a da mu se u trening centru
pie da je tog dana pohaao nastavu.
Drugi problem koji smo identifikovali je i mogunost okonanja obuke procenjenih 40
000 radnika privatnog obezbeenja do maja 2015. godine, to je zakonski rok. Naime,
analiza Privrene komore Srbije o mogunosti obuke i neophodnim rokovima pokazuje
koji su realni rokovi izvoenja obuke spram parametara broja centara i broja osoblja.
12 Pravni fakultet Univerziteta Union, Osnovna struna obuka slubenika obezbeenja, dostupno na http://www.
pravnifakultet.rs/2-uncategorised/2428-osnovna-strucna-obuka-sluzbenika-obezbedenja.html
13 Pravilnik o nainu polaganja strunog ispita za vrenje poslova privatnog obezbeenja, visini trokova
organizovanja I sprovoenja ispita, I sadrini I nainu voenja evidencija, Sl. Glasnik RS, 28/2015
24
Tabela: Proraun datuma za zavretak obuke 14

Broj akreditovanih centara
za obuku (CeO)
16
Prosean broj istovremenih

grupa po CeO
Broj nastavnih dana za

obuku
15
Prosean broj kandidata u

jednoj grupi
25
Broj kandidata
Potrebno nastavnih dana
Datum poetka obuke
Datum zavretka obuke
MUP treba da oformi 56 ispitnih komisija sa po

5 lanova, koji na dan zakazanog ispita mogu
ispitati 15 kandidata (30 minuta po kandidatu)
20 000
30 000
40 000
50 000
60 000
427
640
853
1067
1280
1.3.2015.
1.3.2015.
1.3.2015.
1.3.2015.
1.3.2015.
17.10.2016. 11.8.2017.
6.6.2018.
1.4.2019.
24.1.2020.
Radnih dana komisija
24
36
47
59
71
Potreban broj ispitnih

komisija
56
56
56
56
56
Dakle, primena zakona e se ili zakonski odloiti, izmenama zakona koje usvaja Skuptina, ili se zakon nee primenjivati, jer oni koji treba da kotroliu (MUP), nisu obezbedili polazne pretpostavke za primenu. Takoe, treba imati u vidu da poseban izazov predstavlja i kontrola procesa obuke, kako bi se utvrdilo da li se nastava redovno pohaa.
Do sada je 3015 centara podnelo zahtev za akreditacijom, ove akreditacije za nastavu
dobilo je 2316 centra, a u 4 je otpoela nastava. Prognoze strune javnosti i MUP u
pogledu datuma okonanja obuke se razlikuju, pa dok predstavnici firmi za obezbeenje smatraju da je 2018. realan rok, MUP smatra da e do 2016. firme obuiti svoj
kadar. Do sada jo nijedna firma nije dobila licencu, jer nema ni licenciranog kadra. Po
okonanju ovog procesa moi e se govoriti o tanom broju firmi koje se bave ovom
delatnou, kao i o broju legalnih licenciranih radnika.
14 Svet bezbednosti, Proraun datuma za zavretak obuke, br 1, 2015. Str 29

15 Izjava predstavnika MUP, Odlae se primena Zakona o provatnom obezbeenju, Blic, 10.3.2015. dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/541290/Odlaze-se-primena-Zakona-o-privatnom-obezbedjenju
16 Izjava predstavnika MUP, Zakon o privatnom obezbeenju na ekanju, Politika, 1.4.2015. dostupno na
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Zakon-o-privatnom-obezbedjenju-na-cekanju.lt.html
25
Iskustvo zemalja u regionu pokazuje da bez kontrole nad procesom obuke moe doi
do neprimenjivanja zakona, kao to je kontrola u Crnoj Gori ustanovila. Nasuprot tome,
sam proces licenciranja zahteva i angaman radnika, a to e uticati na manjak licencirane radne snage, uz mogunost porasta cene usuge. U Hrvatskoj su procene da licencirana radna snaga zadovoljava 80% zahteva trita. U objekte koje legalan sektor
privatne bezbednosti ne moe da pokrije spadaju kafii, kafane i diskoteke.
Spisak propisa koji reguliu rad firmi za PO
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
26
Zakon o privatnom obezbeenju. Sl. glasnik RS 104/13

Zakon o zatiti podataka o linosti. Sl. glasnik RS 97/08, 104/09, 68/12 i 107/12
Zakon o radu. Sl. glasnik RS 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14
Zakon o zatiti poslovne tajne. Sl. glasnik RS 72/11
Zakon o javnim nabavkama. Sl. glasnik RS 124/12
Zakon o oruju i municiji. Sl. glasnik RS 20/15
Zakon o privrednim drutvima. Sl. glasnik RS 36/11, 99/11, 83/14 dr. zakon i 5/15
Zakon o zatiti od poara. Sl. glasnik RS 111/09
Zakon o vanrednim situacijama. Sl. glasnik RS 111/09
Krivini zakonik. Sl. glasnik RS 85/05, 88/05 ispr., 107/05 ispr., 72/09,
111/09, 121/12, 104/13 i 108/14
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Sl. glasnik RS 101/05
Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama. Sl.
glasnik RS 67/03, 101/05 dr. zakon, 90/07, 72/09 dr. zakon, 111/09 i 104/13
Zakon o prevozu u drumskom saobraaju. Sl. glasnik RS 46/95, 66/01, 61/05,
91/05, 62/06 i 31/11
Zakon o elektronskim telekomunikacijama. Sl. glasnik RS 44/10, 60/13 odluka US i 62/14
Zakon o planiranju i izgradnji. Sl. glasnik RS 72/09, 81/09 ispr., 64/10 odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 odluka US, 50/13 odluka US, 98/13 odluka
US, 132/14 i 145/14
Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima. Sl. glasnik RS 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05 dr. zakon
Zakon o transportu, distribuciji i korienju prirodnog gasa. Sl. glasnik RS
66/91, 53/93, 67/93,48/94, 44/95 dr.zakon i 12/96
Zakono transportu opasnog tereta. Sl. glasnik RS 88/2010
Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima. Sl. glasnik RS 41/09, 53/10, 101/11
Spisak podzakonskih akata neophodnih za sprovoenje zakona

(stanje do aprila 2015)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Uredba o kriterijumim za odreivanje obavezno obezbeenih objekata i nain vrenja poslova zatite obavezno obezbeenih objekata (donosi Vlada ne postoji)
Lista referentnih zdravstvenih ustanova koje izdaju uverenja o psihofizikoj
sposobnosti za obavljanje poslova privatnog obezbeenja (donosi Ministarstvo
zdravlja ne postoji)
Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizika lica za sprovoenje strune obuke za vrenje poslova privatnog obezbeenja (MUP donet)
Pravilnik o programima i nainu sprovoenja obuke za vrenje poslova privatnog
obezbeenja (MUP donet)
Pravilnik o nainu polaganja strunog ispita za vrenje poslova privatnog obezbeenja, visini trokova organizovanja i sprovoenja ispita i sadrini i nainu voenja
evidencija (MUP, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove finansija donet)
Obrazac zahteva za izdavanje licence; (donosi MUP ne postoji)
Pravilnik o izgledu i sadrini sveane forme licence (donosi MUP ne postoji)
Pravilnik o nainu vrenja poslova tehnike zatite i korienja tehnikih sredstava (Vlada i MUP donet)
Pravilnik o boji i sastavnim delovima uniforme slubenika obezbeenja (MUP donet)
Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu upotrebe legitimacije slubenika privatnog
obezbeenja (MUP ne postoji)
Pravilnik o upotrebi sredstava prinude (MUP donet)
27
Tabela: Dobre i loe strane Zakona o privatnom obezbeenju
Dobre strane
Loe strane
Prilike za unapreenje
Ne postoji obaveza provere

namirenja poreza
Treba urediti formu izvetaja

MUP-a o kontroli firmi za
privatno obezbeenje za:
parlamentarni Odbor za
odbranu i bezbednost
javnost
Uvedene su licence za
vrenje poslova fizikog
i tehnikog obezbeenja
uvedena je struka
obezbeenja i jednak nivo
usluge
Ne postoji obaveza provere

vlasnika i povezanih lica
U skladu sa odredbama
novog Zakona o oruju
i municiji, treba umesto
upotrebe vatrenog oruja
predvideti upotrebu manje
invanzivnih sredstava
prinude suzavca i
elektrookova
Uvedeni su kriterijumi za
firme koje mogu da se bave
uslugama obezbeenja
Nedostaje popis objekata

kritine infrastrukture
Rad privatnog obezbeenja

regulisan je krovnim
zakonom
Uvedena je kontrolna uloga

MUP-a
Postojanje privilegovanih
kategorija (vojska, policija,
slube)
Ogranien je broj oruja

u sektoru privatnog
obezbeenja
Kontrolna uloga MUP-a je

slabo razraena
Precizirana su ovlaenja u
oblasti upotrebe sredstava
prinude i rukovanja linim
podacima
Ne postoji ozbiljnija
bezbednosna provera
Nisu predviena sredstva za

sprovoenje zakona
28
Analiza trita
Sektor privatne bezbednosti deli sudbinu privrede u Srbiji, koja je ve nekoliko godina
u padu. Veliki broj preduzea je privatizovan, a samo manji broj nastavio je da posluje uspeno, ali je i kod takvih firmi dolo do redukcije rashoda.1 Zato su za privatni
sektor bezbednosti, najlukrativniji poslovi sa dravom, bankama i velikim privrednim
sistemima, koji jo uvek (kako-tako) mogu da plate usluge obezbeenja. Dve velike
kompanije za privatno obezbeenje belee blag porast poslovanja, veina manjih firmi
samo opstaje, a tek poneke ire svoje poslovanje. Trend uspona i padova pojedinih
firmi u odreenom vremenskom periodu podudara se sa mandatima partija pobednica
izbornih ciklusa. Veina (znaajnih) poslova ugovara se u Beogradu, pa se to posledino
iri na podrunice diljem Srbije, to pogoduje veim beogradskim (i multinacionalnim)
firmama. Reeno vai kako za ugovaranje poslova obezbeenja dravnih institucija,
tako i za vee kompanije. Lokalne privatne firme za obezbeenje mogu da se za svoj
opstanak zahvale samo poslovanju u svojoj mikrosredini.
Poslovanje sa javnim sektorom

drava potkrada samu sebe
Najbolji ljudi rade u privatnom sektoru, dok u javnim
preduzeima radi kr.
Ocenjeno je da sektor privatne bezbednosti ima neto manje od polovine ugovora
(45%) sa javnim sektorom.2 Ovo treba uzeti sa rezervom, jer se procenjuje da je u poslovima sa javnim sektorom angaovan vei procenat fizikog obezbeenja. Ovi poslovi se dobijaju primenom Zakona o javnim nabavkama (ZJN), na osnovu dva kriterijuma:
najnia cena i ekonomski najpovoljnija ponuda. Problem predstavlja osoblje u javnom
sektoru koje raspisuje nabavku jer se izborom firme za privatno obezbeenje najee bave ljudi koji ne poseduju strunost za procenu kvaliteta dobijene usluge. Javni
sektor nema menadere bezbednosti. Ovo je kljuni problem u poslovanju sa javnim
1
2
Privatizacija u Srbiji: Retki primeri uspeha. Vreme, 1245, 13. 11. 2014.
<http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1244133&print=yes>
Stav ispitanika, vlasnika manje firme. Preneto sa skupa u Vrnjakoj banji, odranog 2.9.2014. godine.
29
sektorom, pa emo zato predstaviti posledice koje to ostavlja na odgovorno i efikasno

raspolaganje javnim sredstvima, kao i na kvalitet usluge obezbeenja.
Prilikom izbora ponude sa najniom cenom ne vodi se rauna o kvalitetu dobijene usluge, dok je u (reem) sluaju izbora ekonomski najpovoljnije ponude, zastupljeno svega
nekoliko kriterijuma kojima se ne moe pravilno oceniti izbor ekonomski opravdanije
ponude. Prethodni ZJN je usluge privatnog obezbeenja izdvajao posebnim aneksom i
za izbor ove usluge vaila su pravila kao za nabavke male vrednosti izbor izmeu tri
ponuaa. Ovo reenje vodilo je brojnim zloupotrebama jer su naruioci sami odluivali koje ponuae e pozvati da podnesu ponude. Uz to, naruioci nisu bili obavezni
da u postupcima javnih nabavki male vrednosti objavljuju oglase, to je za posledicu
imalo potpuno odsustvo javnosti prilikom sprovoenja ovih postupaka. Sve to znatno
je ograniilo postojanje konkurencije. Zato je novi ZJN drugaije reio ovu oblast, ali
to ipak nije dalo oekivane rezultate. Naime, najvei broj naruilaca kao kriterijum za
dodelu ugovora uzima najniu cenu, to utie na kvalitet isporuene usluge. Dodatni
problem je dodeljivanje ugovora firmama koje su ponudile nerealno nisku cenu. Cena
se, najveim delom, formira prema ceni radnog sata zaposlenog (u oblastima gde
dominira fiziko obezbeenje). Nije nepoznata praksa da se obaranje cene ponuda
postie obaranjem ove cene rada, neretko i ispod nivoa naplativosti poreza (nerealno
niska cena), uz ostale komponente nabavka jeftinije i nekvalitetnije opreme itd.
U poslovanju sa dravom je mala cena, ali na veliki broj

zaposlenih to se i te kako isplati
Nepostojanje odgovornosti za odreivanje ili za primenu kriterijuma izbora ekonomski
najpovoljnije ponude dovelo je do niza devijacija u sektoru privatnog obezbeenja, jer
izbor najnie cene neretko znai i prelazak u sivu zonu. Nekolicina naih ispitanika ovo
je opisala reima: Drava me gura u rad na crno. Raunica za reeno je jednostavna.
Minimalna (neto) cena rada u 2014. godini iznosila je 115 dinara po radnom satu. Po
analizi Privredne komore Srbije3, minimalna bruto cena radnog sata privatnog obezbeenja ne bi smela da bude manja od 240 dinara po satu, kada se uraunaju svi porezi
i doprinosi. U praksi se, meutim, deavalo da dravni organi pristanu na nerealno
nisku cenu, kojom se ne garantuje naplata poreza. Time se posredno stimuliu razne
finansijske mahinacije. Najekstremniji primer jeste nabavka usluge obezbeenja za
Poresku upravu koja je iznosila 158 dinara po satu, to ne omoguuje naplatu poreza.4
Menaderi privatne bezbednosti dovijaju se na razliite naine da bi dobili posao po
ovim, nerealnim cenama, a da on istovremeno bude za njih isplativ da radnicima daju
plate tako da zadovolje bazine zakonske kriterijume (mada ni to ne uvek) i da istovremeno ostvare profit. U praksi to znai da radnici rade za platu koja je ispod minimalne
3
4
Privredna komora Srbije. Analiza neuobiajeno niske cene. Beograd, 2013.

<http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Analiza%20neuobi%C4%8Dajeno%20niske%20cene_april%202013.pdf>
24.2.2015.
Javna nabavka usluga fizikiog obezbeenja objekata Poreske uprave: filijale Ni, Aleksinac, Vlasotince i
regionalna odeljenja poreske policije Ni, broj JN 14-N/2014.
30
Analiza trita
cene rada i stoga su nemotivisani, to dovodi do toga da je usluga koju pruaju jako
loeg kvaliteta.
Da bi radio sa tako niskom cenom, treba da imam pare da

dotiram u keu radnika. A da bi to mogao treba ili da imam rudnik
zlata, ili da sam blesav, ili da valjam drogu. Bolje da te pare stavim
u banku i da ivim od kamate
S druge strane, slabu taku efikasnog privatnog obezbeenja predstavlja i nepostojanje menadera bezbednosti. To najee znai da klijent (javni sektor) nema dovoljnu
kontrolu nad pruenom uslugom, a vrlo retko dolazi do raskida ugovora. To bi podrazumevalo spremnost na novi ciklus javnih nabavki, to u javnom sektoru nije ba omiljen
poduhvat. Po reima jednog ispitanika posao u javnom sektoru izgleda ovako: Ti si
dobio posao na godinu dana i niko te ne istera odatle. Da ne postoji kontrola, vidi se
i u izboru usulge: elaboratom obezbeenja (koji prave firme koje se takmie za posao)
mogue je predvideti vei broj angaovanog osoblja i tehnike opreme, pa ako klijent
na to pristane, bie mu i isporuena takva usluga, bez obzira na to da li je neophodna.
U dananjim uslovima, osoba koja sprovodi nabavku usluge obezbeenja retko razlikuje finese u ponudama na tenderu, a o nekakvoj naknadnoj kontroli kvaliteta iluzorno
je i govoriti. Raspitivanje angaovanih slubenika obezbeenja o visini plate i uslovima
rada stvar je pojedinanog interesovanja zaposlenih u javnom sektoru, a ne deo kontrole kvaliteta plaene usluge.
Deava se da se zakljui ugovor sa malom cenom, od 150 dinara.

A onda se uoi potreba za proirenjem ponude (da se ne bi opet
ilo na javnu nabavku), pa se piu narudbenice na 230 dinara
Najei poslovi sa javnim sektorom su obezbeenje republikih organa vlasti, poput
ministarstava, agencija i raznih tela koja su zastupljena u Beogradu, a imaju i svoje
podrunice po Srbiji, te se ugovor sklopljen u Beogradu esto odnosi i na sve podrunice po Srbiji. Naravno, mogue je nabavku podeliti u nekoliko partija, tako da podrune
filijale dobiju uslugu istog kvaliteta po boljoj ceni (na lokalu), ali i ova praksa proistie
iz odredaba ZJN-a. Ovu vrstu poslova u stanju je da obavlja nekolicina veih beogradskih firmi. Za lokalne firme, a tu podrazumevamo i firme iz veih gradova Srbije, posao
u javnom sektoru moe se nai u partijama nabavki republikih organa koje se odnose
na lokalne podrunice, ali i u nabavkama koje sprovode organi lokalne vlasti. Tako je
obezbeenje optina, sportskih i kulturnih centara, te kola i vrtia i javnih preduzea
posao koji lokalne firme najee obavljaju. Obezbeenje kola je vrlo interesantno jer
te nabavke ne objavljuje Ministarstvo prosvete, ve svaka kola zasebno. Neretko se
deava da kole u svom budetu nemaju novac za angaovanje obezbeenja, ve se
ova usluga finansira dobrovoljnim prilogom roditelja. Barem jednom se dogodilo da
je nabavka oborena jer kola koja je raspisivala tender nije dostavila tanu cenu, ve
31
cenu u rasponu od 400.000 do 3.000.000 dinara, ne znajui kojim e budetom za

nabavku te usluge raspolagati.5 Neke od firmi nastoje da ouvaju poslove sa kolama
(radi se o lokalnim firmama) tako to biraju osoblje koje e raditi na tim poslovima.
Tako prednost imaju oenjeni sa decom, jer taj posao iziskuje i aktivnosti koje ne pokriva ugovor, poput spreavanja puenja i beanja sa asova, to roditelji (koji esto i
plaaju to obezbeenje) cene.
Poslovanje sa privatnim sektorom

Ili e mi pruiti kvalitet ili u te otpustiti
Kod privatnih klijenata postoji razliit kvalitet usluge, mahom zbog jae kontrole. U
zavisnosti od procedura koje klijent potuje, varira i nain dobijanja posla, poevi od
direktnog izbora firme, pa sve do vaganja tri ponude karakteristine za velike sisteme.
Posao sa privatnim klijentima donosi veu zaradu, ali je i odgovornost vea jer se ugovori lake raskidaju. I dok velike multinacionalne, ali i domae kompanije za privatno
obezbeenje tee tome da dobijaju velike dravne poslove, veina manjih firmi (do stotinak zaposlenih) oslanja se na poslove sa privatnim sektorom. U nekoliko ispitivanih
firmi taj odnos je bio sedamdeset prema trideset u korist privatnog sektora. Privatnim
klijentima vane su dve stvari koje su podlone kontroli najoptimalnije iskorien
uloeni novac i kvalitet usluge. To znai da angaovanje velikog fizikog obezbeenja
nije praksa u ovoj vrsti poslovanja, izuzmemo li velike privredne sisteme. Najee se
kombinuju oslanjanje na tehnike sisteme zatite i mobilna ekipa koja u odreenom
vremenskom roku stie na lice mesta. Na ovaj nain i firme za PO koje imaju relativno mali broj zaposlenih mogu da imaju ugovore sa velikim brojem klijenata. Gubitak
poslova ne mora nuno da znai i otputanje radne snage jer je ona racionalizovana
i svedena na neophodni obim. Viak tehnikih sistema zatite moe se uskladititi do
naredne potrebe, dok bi viak radne snage predstavljao optereenje za firmu.
Klijentova re je zadnja
to se kvaliteta usluge tie, firme se takmie sa drugim konkurentskim firmama i prevagu esto odnosi najbolji odnos cene i kvaliteta. Takoe, zaposleno fiziko obezbeenje podlono je slinoj proveri, jer ono predstavlja imid ili obraz neke firme. U privatnom sektoru uvek neko kontrolie rad obezbeenja, najee menader bezbednosti.
U jednoj od banaka, budui zadovoljan radom slube obezbeenja, menader banke
razmislio je o tome da slubenicima obezbeenja ponudi da se zaposle u banci. Kako
se firme za PO dovijaju da zadre svoje klijente i da dobiju nove, tako se iri i lepe-
Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki, reenje br. 4-00-2616/2014, od 23.12.2014.
32
Analiza trita
za ponuenih usluga. Tako u istonoj Srbiji postoje gotovo prazna sela gastarbajtera
ije kue uva jedna od ispitivanih firmi. Pre svega se koristi tehniko obezbeenje
(protivprovalni sistemi, protivpoarni sistem, alarmi, video nadzor) u kombinaciji sa
mobilnom ekipom koja redovno obilazi teren i ostavlja evidenciju o tome. Dodatna
vrednost ovog posla je to ova firma svojim klijentima skuplja raune iz pote, izmiruje
ih i izvetava svoje klijente o plaenim raunima i sumama. Svoje klijente stiu delimino i preporukama: U tom selu ima dosta roaka, pa smo poeli sa jednom kuom,
a danas uvamo petnaest, sve po preporuci, a ne zbog reklama. U drugom kraju Srbije
firma je dobila posao da sa jednim uvarem obezbeuje seosku svadbu. Znajui da se
na svadbama dosta puca, ovo nije nelogino mada moe da izgleda i kao razmetanje.
To koliko je ova usluga plaena, govori o ozbiljnosti ovog posla vlasnik firme je dobio
neki zanemarljivi iznos, a uvar na svadbi 2 kila peenja i tortu.
Nelojalna konkurencija
90% ljudi u ovom poslu (privatnog obezbeenja prim. aut.) su loi
Na tritu usluga bezbednosti postoji nelojalna konkurencija. U domenu fizikog obezbeenja najvee takmace pradstavljaju ljudi koji ne rade ni za jednu (registrovanu)
firmu, tzv. crno obezbeenje. Oni se pak najee angauju za fiziko obezbeivanje
kafia, lokala i klubova, gde uglavnom i nema preklapanja sa legalnim firmama. Moe
se desiti da postoji nominalna firma koja organizuje obezbeenje, ali da dri radnike
koji rade na crno. Tako je i firma koja je obezbeivala splav Saund zvanino imala
dva zaposlena, a u prebijanju (sa smrtnim ishodom) Fedora Frimermana uestvovalo
je oko 20 pripadnika obezbeenja, od kojih je nekoliko procesuirano.6 Rad na crno i
obezbeivanje kafia i klubova najee se nalazi u medijskom fokusu zbog nasilja koje
se tu deava iako ovde posluje veoma malo firmi. To predstavlja suvie veliki rizik za
firmu, a prihodi nisu veliki (ako se plaa porez!). Tako u ovoj sferi nema puno legalnog
obezbeenja, ali ima kriminalaca, navijaa, pa i policajaca. I u susednoj Hrvatskoj, koja
je oblast privatnog obezbeenja davno regulisala i u meuvremenu postala i lanica
EU, oblast obezbeenja kafia i klubova i dalje je u crnoj zoni.
Nee biti pomaka u kontroli splavova i kafana

sluajno sam bio tu na piu
Druga vrsta konkurencije javlja se u oblasti tehnikog obezbeenja i neto je institucionalizovanija. Ugradnjom opreme za tehniku zatitu ne bave se samo firme koje
CINS. Brate jesi li video kako sam mu skakao na grudima? 23.7.2014.

<http://www.cins.rs/mobile/srpski/news/article/brate-jesi-video-kako-sam-mu-skakao-na-grudima>
33
su registrovane za tu delatnost, ve i druge firme koje se bave ugradnjom raznovrsne

tehnike opreme. Ovde kupac usluge zapravo dobija samo proizvod, ali ne i bezbednosnu procenu i najoptimalniju zatitu. Najzastupljeniji su razni alarmi i oprema za
video-nadzor. Svakako je na klijentu da odabere ta e na tritu uzeti, ali desi se da
klijent uloi sredstva u sisteme koji potom ne rade. Jedan od sagovornika je govorio
o nabavci kamera iste robne marke od istog dobavljaa, koje sada ne rade: Zato to
je takva oprema trebovana prepisivaki, a nije kupljena oprema sa tehnikim specifikacijama koje odgovaraju ovom podneblju, pa kamera zamrzava na minus 10! U oba
sluaja kada se angauje fiziko i tehniko obezbeenje klijent dobija samo krajnji
proizvod, ali ne i firmu iji rad moe da kontrolie i da utie na kvalitet usluge. esto se
deava previd da klijent iz neznanja instalira video-nadzor u objektu, a da zapise tog
video nadzora uva u tom istom objektu, to je potpuni amaterizam.
Metode opstanka na tritu i anomalije

Ne moe za godinu dana da se stekne kapital
ovo to se deava sada, to je sve preko lea radnika
Imajui u vidu kontekst u kome firme za privatno obezbeenje posluju, smisleno je
predstaviti neke od mehanizama opstanka na tritu Srbije. Iz ugla poslodavca, najvanije je obezbediti sredstva za opstanak firme, sa tenjom da se zarada uvea. U oblasti
poslovanja sa dravom (gde su cene uslovljene kriterijumom najnie ponuene cene
na javnim nabavkama), poslodavci mogu da redukuju svoje trokove tako to e sniziti
svoje ponuene cene i rashode. Tu postoji nekoliko manje ili vie zastupljenih opcija.
Jedan od naina je i rad na crno, sa neprijavljenim radnicima. Ovo je i najriziniji
nain poslovanja jer je protivzakonit i relativno lako se otkriva. S druge strane, zarada
je najvea, a ova vrsta angaovanja karakteristina je za obezbeenje kafia i klubova.
U oblasti poslovanja registrovanih firmi, ova praksa nije nepoznata, a pojedini sagovornici tvrdili su da upoljavaju izmeu 20 i 30% radnika na crno. Inspektorat rada je
tokom kontrole u oktobru 2014. godine podneo est prijava za rad na crno u trideset
osam kontrolisanih firmi za PO7, to nam govori da ova praksa i nije toliko zastupljena
u registrovanim firmama.
Poslodavci se dovijaju i tako to sklapaju ugovore o strunom usavravanju i osposobljavanju. Ova vrsta radnog angamana predviena je Zakonom o radu (l. 201),
a njeno trajanje definisano je ugovorom izmeu poslodavca i zaposlenog. Njegova
sutina je da poslodavac prui radniku priliku da se tokom prakse struno usavri za
obavljanje posla. Zato poslodavac plaa novanu naknadu, koja nije zarada (dakle, ne
Inspekcija smanjila broj FTO radnika na crno. Beta, 13.11.2014.

<http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/510951/Inspekcija-smanjila-broj-FTO-radnika-na-crno>
34
Analiza trita
postoji garantovani minimalac), a na tu sumu plaa samo zdravstveno osiguranje koje

je oko 20% ugovorenog iznosa. U praksi ovi ugovori traju izmeu est i devet meseci,
a nekad i due od toga. Tokom tog angamana zaposleni bi trebalo da budu pod nadzorom iskusnijih kolega, to esto nije sluaj. Ovo je dosta est oblik dranja radnika
kako bi se ostvario profit u poslovima sa nerealno niskom cenom. Tokom pominjane
kontrole Inspekcije rada procenjeno je da je ak 23% radnika u PO bilo angaovano
na ovaj nain.8 Primenom Zakona o privatnom obezbeenju prestae mogunost ove
vrste usavravanja jer e zaposleni morati da imaju licence za rad.
Za cenu koja je ispod minimalne garantovane cene zapoljavaju se i penzioneri, bilo
civilni bilo bivi policajci i vojnici koji ranije odlaze u penziju. Deava se i da invalidi
rada obavljaju poslove obezbeenja (mahom portirske dunosti). Jedan od sagovornika
potvrdio nam je da ga firma isplauje na ruke, ispod garantovane minimalne cene.
Na ugovoru koji je sa firmom potpisao dogovorena cena bila je 115 dinara neto, a
usmeno dogovorena cena bila je 100 dinara, dok je mlai kolega dobijao 90 dinara.
Naravno, obojica potpisuju platnu listu u skladu sa zakonskim minimalcem, ali na ruke
primaju dogovorenu niu cenu. Naredni oblik koji ne moe lako biti otkriven naknadnim
tumaenjem dokumentacije predstavljaju razliite kazne i naknade koje se zaposlenima odbijaju od plata kazne za neurednu uniformu, rata za uniformu, koulju itd., koje
zakonsku minimalnu platu svedu ispod tog nivoa (npr. na 15 000 dinara). Takoe, jedan
od naina zapoljavanja u ovom sektoru jeste i lizing radne snage. Ovakav angaman
nije nelegalan, ali ga nijedan zakon i ne tretira.9 Firma za PO sklapa ugovor sa Agencijom za lizing radnika, koja zapravo zapoljava radnike, plaa doprinose i zdravstveno
osiguranje, te Agenciji plaa ugovorenu cenu. Agencija plaa svom klijentu (ovde: radniku obezbeenja) garantovanu sumu i zadrava proviziju. Imajui u vidu niske cene
rada u ovom sektoru, ta razlika verovatno nije velika, ali ovaj vid angaovanja opstaje
zbog pogodnosti koje imaju firme za PO. Nakon to se posao obavi, firma prekida
ugovor sa Agencijom, a ona raskida ugovor sa radnikom i tako se izbegava plaanje
otpremnina, bolovanja itd.10
U nelegalnije aktivnosti spadaju angaovanje manjeg broja uvara od onog koji je
plaen i isplata prekovremenog i nonog rada. U prvom sluaju jedan uvar obilazi i
svoj objekat i objekat odsutnog kolege, onda kada je to izvodivo (kada su objekti blizu,
pa se moe stii). U drugom sluaju noni i prekovremeni rad tarifiraju se kao dnevni
rad, te se ostvaruju utede u doprinosima. Neretko se fakturie vei broj sati od realno
provedenog vremena na poslovima obezbeenja.
No, osim prilagoavanja unutar delatnosti prvatnog obezbeenja, deo firmi, mahom
van Beograda, diverzifikuje svoju ponudu, pa ima i alternativni nain sticanja prihoda.
Neke od usluga vezane su za poslove obezbeenja, dok druge usluge mogu biti dijametralno suprotne. Pored ve pomenute usluge plaanja rauna za gastarbajterska
Inspekcija smanjila broj FTO radnika na crno. Beta, 13.11.2014.

<http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/510951/Inspekcija-smanjila-broj-FTO-radnika-na-crno>.
9 Ljude na lizing novi Zakon o radu uopte nije zatitio. Politika, 24.7.2014.
<http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Ljude-na-lizing-novi-Zakon-o-radu-uopste-nije-zastitio.sr.html>
10 Vojinovi, T.; Rizmal, I. Bezbednost na lizing? Svet bezbednosti, septembar 2014:1114.
35
domainstva koje prua firma iz istone Srbije, postoje i firme koje pruaju knjigovodstvene usluge, ugostiteljske usluge, pa ak i formiraju kulturno-umetnika drutva
i tampaju knjige. U Vojvodini predstavnici (barem) jedne firme imaju i svoju zemlju
koju obrauju. Jedna od ispitivanih firmi nudi ak i gerontoloke usluge. Ovo, svakako,
predstavlja pojedinane naine opstanka na tritu.
Neto zastupljenija kombinacija usluga posledica je Zakona o privatizaciji iz 2001.11
kada je uvedena obaveza restrukturiranja javnih preduzea za privatizaciju. Na ovaj
nain12 velika preduzea liila su se svih nematinih delatnosti formiranjem posebnih
erki firmi. Tako su nastala razliita usluna preduzea, koja su sa matinom firmom bila povezana preferencijalnim ugovorima (najee na pet godina). Meu takva
preduzea spadaju Telus (telekom usluge), Kolubara usluge, Kostolac usluge, erdap
usluge itd. Ove firme najee nude paket usluga matinoj firmi (ali i tritu), koje se
sastoje od obezbeenja, i ienja i odravanja. Pored ovih, svaka firma ima i svoje
specifine usluge, kao to je, na primer, rekultivacija tla. Ovde, dakle, govorimo o sistemskoj simbiozi delatnosti, koju su poele da kopiraju i neke firme privatnog obezbeenja, pa nije redak sluaj da se i u njihovom paketu usluga nae odravanje i ienje
prostorija. Naprosto, nekadanje javno preduzee koje je ostalo bez ove usluge traie
je na tritu.
Uticaj politike na poslovanje

Politiki se dobijaju poslovi
Politika poznanstva i veze u Srbiji oduvek su bili klju za poslovni uspeh do kog se
dolazi preko noi. Tako je u periodu od 2002. do 2012. godine zabeleeno da su firme za obezbeenje koje su bile bliske tadanjim vladajuim politikim partijama irile
svoje poslove znatno bre i ire, nego onda kada te partije nisu bile na vlasti. Primetno
je i to da su te iste firme naglo gubile poslove nakon to je partija sa kojom su u vezi
izgubila vlast. Slian trend je zabeleen i nakon 2012, i to nasuprot javnim obeanjima
nove vladajue partije SNS-a, da e imati nultu toleranciju prema korupciji.13 tavie,
ove politike veze postale su danas jo znaajnije jer se privatni sektor stalno smanjuje pod udarom svetske i domae ekonomske krize, kao i zbog ogromnog fiskalnog i
birokratskog optereenja drave, pa su tako poslovi sa dravnim institucijama i javnim
preduzeima postali veoma znaajni. Procena je da oni danas po vrednosti predstavljaju preko 80% poslova obezbeenja. Pored toga, poslovi sa dravom su sigurni, a za
uzvrat nije potrebno pruiti kvalitetnu uslugu. Kao to bi rekao jedan menader pri-
11 Zakon o privatizaciji. Sl. glasnik RS, br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005, l. 1923
12 Uredba o postupku i nainu restrukturiranja subjekata privatizacije. Sl. glasnik RS, br. 52/2005, 96/2008,
98/2009, 44/2013 i 59/2013.
13 Vie o konkretnim sluajevima videti u delu rada pod nazivom Profil privatnog sektora bezbednosti.
36
Analiza trita
vatne bezbednosti: Drava kasni sa isplatom, ali na kraju uvek plati. Pri tome, mogu i
najloijeg radnika obezbeenja da stavim da obezbeuje dravni objekat.
Uticaj politike na poslovanje firmi za privatno obezbeenje sa javnim sektorom ostavlja nekoliko znaajnih negativnih posledica na sektor bezbednosti i dravu. Najpre dolazi do pada kvaliteta bezbednosne usluge. Naime, poslovi obezbeenja dravnih institucija dobijaju se putem tendera, gde je glavni kriterijum za dobijanje ugovora najnie
ponuena cena. Problem je to firme za obezbeenje nude nerealno niske cene kako bi
pobedile na tenderu, a te cene mogu da budu isplative samo ukoliko se izvrdava zakon
i/ili poslovni ugovori. Tako, oni angauju radnike po osnovu strunog usavravanja, zatim penzionere ili ih angauju pomou agencija za posredovanje, a nije neuobiajeno i
to da pruaju manje radnika nego to je ugovoreno.
Onaj to radi za jedanaest hiljada dinara, ili bez odmora,

bi prodao i roenu majku.
Sve ovo je mogue zbog politike pozadine koju imaju, slabe kontrole dravnih organa, nepostojanja bilo kakve kontrole koju vre klijenti, kao i zbog slabe kaznene politike
drave. Ovim istraivanjem utvreno je da su kontrole inspekcije rada zaobile firme
poznate po krenju prava i neisplaivanju radnika zbog njihove povezanosti sa vladajuom strankom, dok se meu sankcionisanim firmama, po podacima Prekrajnog
suda, nalaze firme bliske prethodnom reimu.14 Posledica reenog jeste i smanjene
prihoda u budetu Srbije, jer ovakav nain poslovanja podrazumeva neplaanje svih
ili pojedinih dabina dravi. Tako dolazimo do jedne paradoksalne situacije, u kojoj je
dravnim institucijama praktino profit vlasnika firmi za obezbeenje vaniji od toga
da legalno dobiju najbolju moguu uslugu obezbeenja za novac kojim raspolau. Zato
drava samu sebe potkrada politikom korupcijom. Konano, to dovodi i do znaajnih
anomalija u privatnom sektoru bezbednosti, jer firme prosperiraju ne zato to pruaju
kvalitetnu uslugu po dobrim cenama, ve iskljuivo zato to imaju dobre politike veze.
Politike veze i korupcija imaju znaajnu ulogu u poslovanju sa privatnim sektorom.
Najpre, i u privatnom sektoru dobro posluju one kompanije koje su povezane sa vlau,
pa je i firmama za privatno obezbeenje vano da rade sa njima. Pored toga, mnogo
lake je poslovati sa partijskim kolegama, pa partijske firme jedna drugu angauju.
Konano, postoje ljudi u politikim partijama koji se bave lovom na glave (headhunting): ubacuju svoje ljude u profitne firme kako bi ih reketirali i kontrolisali. Upitani o
povratnoj sprezi, odnosno o tome ta politika ima od ovakvog poslovanja, nai sagovornici su u veini sluajeva rezignirano odgovarali da ona dobija poneki procenat,
ponekog glasaa i zapoljavanje svojih pristalica. Svega nekoliko firmi je transparentno podravalo politike partije. Meutim, valja imati na umu da, iako je prisutna i u
privatnom sektoru, ova negativna pojava nije toliko rasprostranjena i znaajna kao u
poslovanju sa javnim institucijama. Korupcija je manja u privatnom sektoru, zato to
14 Vie o rezultatima kontrole Inspekcije rada videti u delu rada pod nazivom Kontrola trinog poslovanja.
37
jedan broj privatnih firmi, posebno veih i ozbiljnijih eli da dobije to vei kvalitet
za uloeni novac. Oni se zato ne libe da kontroliu firme za obezbeenje, nastojei da
utvrde da li one isporuuju ugovoreno. Ili drugaije reeno, privatne firme stalno
zapitkuju i kontroliu. Ipak, trae neki kvalitet.
ta e opstati?
Sledea godina je presudna za opstanak na tritu: Da li e sve
poslove preuzeti 10 najjaih firmi, ili e ostati neto i za male firme?
Pred ovim firmama nalazi se nekoliko izazova: zakonski opstanak, trini opstanak i
privatizacija. Zakonski opstanak ovih firmi predstavlja izazov jer Zakon o PO definie da firma mora imati deset stalno zaposlenih i monitoring centar sa interventnim
dvolanim timom (koji radi 24h), to u teoriji vezuje 9 ljudi samo na ovim zadacima,
te je neophodno jo ljudi koji bi poslovanjem sa klijentima zaradili i za ove kolege.
Veliki broj ovih firmi nema toliki broj ljudi u radnom odnosu, te e se udruivati ili nestajati. Svoje zaposlene ove firme treba i da licenciraju, a ako radnici ne budu u stanju
da podnesu taj troak, firme predviaju i neku vrstu kredita. Po slovu Zakona, do kraja
maja 2015. godine u Srbiji treba da budu licencirani svi slubenici obezbeenja. Trini
opstanak povezan je donekle i sa zakonskim, Vlasnike i zaposlene u ovim firmama
najvie brine plaanje licenci, mogunost dobijanja javnih nabavki, ali i konkurentnost
u privatnoj sferi.
Fiziko obezbeenje e se uguiti

Privatizacija firmi uslunih delatnosti je takoe sporna. Neke od firmi e se ugasiti,
neke su problematine zbog nepovoljne strukture, dok neke nemaju nijedan objekat,
osim par kuica na objektima. Nakon to su izale iz velikih sistema, nastavile su da
koriste njihove prostorije, a to odvraa potencijalnog kupca. Iako ove firme imaju mogunost da svoje usluge nude na irem tritu usluga obezbeenja, one su u ovome
imale malo uspeha jer cenama i kvalitetom usluga ne mogu da pariraju firmama koje
stalno zavise od trita. Pored toga, siguran posao koji imaju sa dravom uljuljkao je
ove firme, inei njihov menadment i strukturu nespremnim za trinu utakmicu.
Sve je otilo u steaj, nema para, koga briga za bezbednost?
38
Analiza trita
Profil privatnog
sektora bezbednosti
Privatni sektor bezbednosti u Srbiji preplavljen je kompanijama koje kao svoju osnovnu delatnost nude usluge obezbeenja i detektivske usluge. Procenjena vrednost trita pre sedam
godina iznosila je oko 150 miliona evra, dok se broj registrovanih firmi kretao oko 3000.
Prema podacima Agencije za privredne registre1, u Srbiji posluje 579 kompanija koje se bave
pruanjem neke od usluga obezbeenja, od ega je 46% registrovano u Beogradu. U Agenciji
su ove firme registrovane u okviru oblasti Zatitne i istrane delatnosti, tako to u okviru
oblasti usluga sistema obezbeenja ima 449 registrovanih firmi, u okviru oblasti delatnosti
privatnog obezbeenja ima ukupno 119 firmi i u oblasti istrane delatnosti svega 11 firmi.
Ove brojke treba uzeti za rezervom jer, kako kau u Udruenju za privatno obezbeenje
pri Privrednoj komori Srbije, nije tano prikazan broj firmi (468) registrovanih za pretenu delatnost tehnike zatite, jer je APR 2011. godine (donoenjem novog Zakona
o klasifikaciji delatnosti) pogreno izvrio automatsko prevoenje FTO firmi sa stare
ifre 74600 na novu ifru 80.20 (preteno tehnika zatita), a mnoge od njih se do
danas nisu preregistrovale na ifre 80.10 (preteno fizika zatita) ili 80.30 (preteno
privatne istrage i detektivski poslovi).
Profil sektora

600 firmi registrovano, ali je ralna procena 300 firmi;

Polovina registrovanih firmi je iz Beograda;
U njima radi od 40-50 hiljada ljudi;
Godinji vrednost trita je 150 miliona evra;
Tritem dominiraju dve velike multinacionalne kompanije: Securitas i G4S;
U lokalnim mestima obino postoje po dve-tri ozbiljne lokalne firme;
Postoji veliki broj malih firmi, koje nee preiveti licenciranje;
Jaku poziciju na tritu imaju i domae firme povezane sa politikim partijama
koje su u datom momentu na vlasti;
Veliki znaaj politikih veza za dobijanje poslova;
Preko 60% poslova su ugovori sa javnim ustanovama i firmama;
Nerealno niska cena radnog sata (oko 1 evra);
Oko 30% radnika radi na crno i sivo.
Prema podacima iz juna 2014. godine.
39
ifra
delatnosti
Naziv
80.10
Broj registrovanih privrednih

drutava i preduzetnika
U Srbiji
U Beogradu
Delatnost privatnog obezbeenja

(preteno fizika zatita)
119
70
80.20
Usluge sistema obezbeenja

(preteno tehnika zatita)
449
187
80.30
Istrane delatnosti
(privatne istrage i detektivi)
11
Oblast 80
Zatitne i istrane delatnosti
579
264
100%
46%
Izvor: Agencija za privredne registre
Sa obzirom na to da ne postoje podaci koliko je ovih firmi aktivno i koliko ih se zaista

bavi poslovima fiziko-tehnike zatite lica i objekata, teko je precizno odrediti kakvo
je pravo stanje trita u ovom momentu. Pored kompanija koje se preteno bave jednom od navedenih delatnosti, jedan broj firmi odluio se za druge poslove.2
Tako se u Udruenje za privatno obezbeenje pri Privrednoj komori Srbije selektivno ulanjuju i privredna drutva i preduzetnici koji su registrovani za obavljanje neke
druge delatnosti, kao to su, na primer, dobavljai line opreme i obue, procenitelji
rizika, centri za obuku, a koji se bave poslovima u vezi sa privatnim obezbeenjem ili
za potrebe ove delatnosti.
Tako se, na primer, BINS. company iz Novog Sada preteno bavi nespecijalizovanom
trgovinom na veliko iako su njeni radnici prole godine obezbeivali Kulturni centar
Novog Sada, a trenutno tite bar dve osnovne kole u ovom gradu. Ova kompanija se
ne nalazi u bazi firmi registrovanih za pruanje usluga zatite i istrane delatnosti koju
vodi Agencija za privredne registre. Agencija nema mogunost da izlista sve kompanije koje meu desetinama delatnosti mogu imati i pruanje usluge obezbeenja.
Pored registrovanih firmi, pojavljuje se i tzv. divlje obezbeenje koje ine formalno neprijavljene grupe ljudi, koje se uglavnom bave obezbeivanjem kafia i nonih klubova.
Videti opirnije u delu Analiza trita.
40
Glavni igrai
Dominantnu ulogu na tritu fiziko-tehnikog obezbeenja nekoliko godina unazad imaju dve firme, ogranci multinacionalnih kompanija, koje su preuzimanjem nekoliko domaih firmi obezbedile znaajan deo poslova G4S Secure Solutions i Securitas Services.
Sa po 3.000 radnika, firme G4S i Securitas obezbeuju 17 adresa u Beogradu, na kojima se nalaze zgrade republikih organa ministarstva, uprave, inspekcije i direkcije.
Posao su dobile na dve godine putem javne nabavke, na kojoj su uestvovale zajedno.
Ukupna vrednost posla je preko 110 miliona dinara.
Prva navedena firma G4S predstavlja srpski ogranak britanske istoimene firme3, jedne od najveih svetskih FTO kompanija. Ona je na srpsko trite ula 2007. godine
preuzimanjem domae firme DMD sistem, dok je 2008. godine za 5,5 miliona evra
preuzela firmu Progard, koja je u tom trenutku bila najvea domaa FTO.
Ova firma je, prema poslednjim dostupnim podacima Agencije za privredne registre,
tokom 2013. godine zapoljavala skoro 3000 radnika i ostvarila neto dobitak od skoro
60 miliona dinara. Na zvaninom sajtu ove kompanije pie da G4S u Srbiji trenutno
zapoljava vie od 4200 oficira obezbeenja na poslovima fizikog obezbeenja, odnosno u ovom sektoru radi preko 85% ukupnog broja zaposlenih4. Kod Ministarstva unutranjih poslova je registrovala 703 komada oruja i obezbeuje preko 150 klijenata.
Druga navedena firma Securitas Services je najvea vedska kompanija5, koja je,
takoe, ula na nae trite preuzimanjem domaih firmi SCP International (2008),
Gordon (2009) i, konano 2011, tada najvee domae FTO firme. Firma Sistem FTO
nalazila se u vlasnitvu Milovana Miloevia, nekadanjeg visokog funkcionera DSS-a.
Firma Securitas je u 2013. godini imala oko 3000 radnika6, sa ostvarenim dobitkom
od oko 160 miliona dinara. Ima registrovana 884 komada oruja i prua usluge privatnim kompanijama i dravnim institucijama irom Srbije.
Trenutno firme G4S i Securitas obezbeuju sedamnaest adresa u Beogradu, na kojima se nalaze zgrade republikih organa ministarstva, uprave, inspekcije i direkcije.
Posao su dobile na dve godine putem javne nabavke, na kojoj su uestvovale zajedno,
a ukupna vrednost posla je preko 110 miliona dinara.
3
4
5
6
Zvanina internet stranica G4S: <http://www.g4s.com>

Sajt G4S o fizikom obezbeenju: <http://www.g4s.rs/sr-Latn-RS/Content%20Pages/Manned%20Guarding/>.
Zvanina internet stranica firme Securitas: <http://www.securitas.com/en/About-Securitas/>.
Prema dostupnim podacima sa sajta Agencije za privredne registre.
41
Politika i FTO
Znaajne promene na tritu fiziko-tehnikog obezbeenja esto su se podudarale
sa promenama vlasti, odnosno sa odlaskom i dolaskom politikih partija na vodee
funkcije nakon izbora.
Tako je danas znaajna na tritu firma Dobergard7 iz Beograda, osnovana jo 2004.
godine. U vlasnitvu je Duana ukia, koji poseduje i kompaniju za obezbeenje Dobergard Plus i preduzee za tehniko ispitivanje i analize KNC Group. U okviru firme
Dobergard nalazi se i odgajivanica pasa rase doberman u Ritopeku. Firma je finansijski poela da raste 2012. godine, a u znaajan posao sa dravnim institucijama
ulazi 2013. godine. Tokom 2014. godine imala je najmanje pedeset ugovora sa raznim
dravnim institucijama, poev od osnovnih kola, domova zdravlja i muzeja, pa do
velikih sistema, kao to su Poreska uprava, Elektroprivreda Srbije i Nacionalna sluba
za zapoljavanje.
Firma Dobergard iz Beograda osnovana je 2004. godine, ali je finansijski poela da

raste 2012. godine, U znaajan posao sa dravnim institucijama ulazi 2013. godine.
Tokom 2014. godine firma Dobergard je imala najmanje pedeset ugovora sa raznim
dravnim institucijama, a trenutno se njeni radnici nalaze na jedanaest adresa ministarstava u Beogradu.
Prema poslednjim podacima Agencije za privredne registre, firma Dobergard ima

443 zaposlena radnika, a neto dobitak u 2013. godini iznosio je oko 36 miliona dinara.
Firma Dobergard ima registrovano 28 komada oruja, dok erka firma Dobergard
plus ima svojih 219 radnika, koliko je 2013. godine prijavljeno Agenciji za privredne
registre.
Firma Dobergard je prvi put uala u posao obezbeivanja zgrada republikih organa
2013. godine sklapanjem ugovora vrednog 40.936.480 dinara, a njeni radnici se trenutno nalaze na jedanaest adresa ministarstava u Beogradu. Firma je sredinom 2014.
preuzela i poslove obezbeivanja objekata JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, kao
i objekata Elektroprivrede Srbije.
Pozicioniranost firmi na tritu fiziko-tehnikog obezbeenja esto se menja sa promenama vlasti. Firme Sectra consulting i Trackerdog iz Beograda smatraju se bliskim sadanjoj vlasti i Srpskoj naprednoj stranci zbog svog direktora Gorana Radosavljevia, zvanog Guri, biveg komandanta andarmerije i policijskih snaga na Kosovu.
On je, prema reima premijera Aleksandra Vuia, od osnivanja SNS-a simpatizer ove
stranke i pomagao je tokom izborne kampanje za lokalne izbore 2010. godine.
Zvanina internet stranica: <http://www.dobergard.co.rs/AA%20Prva%20srpski.htm>.
42
Direktor firmi Dobergard i Dobergard plus Duan uki kae da nije lan nijedne
stranke i da mu poslove donosi to to ima profesionalno obezbeenje. Ova firma ima
i dobar pravni tim8, to dolazi do izraaja u velikom broju postupaka koje je ova firma
vodila pred Komisijom za zatitu prava u postupcima javnih nabavki. Tokom 2014.
godine pokrenuli su pred ovim telom jedanaest albi, od kojih je osam usvojeno, dok su
tri odbijene. Takoe, protiv njih je, prema dostupnim podacima, pokrenuto est albi,
od kojih su dve usvojene, a etiri reene u korist ovih firmi. Od ukuno ezdeset i jedne
albe tokom postupaka javnih nabavki usluga obezbeenja u 2014. godini, ova firma
nala se u sedamnaest, od kojih je dvanaest reeno u njenu korist.
Firma Sectra consulting iz Beograda smatra se bliskom sadanjoj vlasti i Srpskoj
naprednoj stranci zbog svog direktora, Gorana Radosavljevia, zvanog Guri, biveg
komandanta andarmerije i policijskih snaga na Kosovu. On je trenutno direktor i FTO
firme Trackerdog, zastupnik u Centru za prouavanje terorizma, a bio je suvlasnik u
firmama Sectracon i Profaz obe firme za obezbeenje. U firmi Sectracon, koja
je ugaena 2011, Radosavljevi je bio suvlasnik, zajedno sa poznatim biznismenom
Milomirom Joksimoviem, zvanim Mia Omega.
Radosavljevi je, prema reima premijera Aleksandra Vuia, od osnivanja SNS-a simpatizer ove stranke i pomagao je tokom izborne kampanje za lokalne izbore tokom
2010. godine. Firma Sectra consulting osnovana je 2006. godine i danas se nalazi u
vlasnitvu Miroslava Filipovia, a Goran Radosavljevi u firmu ulazi kao direktor 2012.
godine. Njegova erka Ana je do sredine 2012. bila veinski vlasnik ove firme. Prema
podacima Portala javnih nabavki, ova firma nije se nadmetala za poslove sa dravom,
ali je, prema reima Radosavljevia, obezbeivala JKP Beograd put, radila je za Crvenu zvezdu i obezbeivala festival piva u Beogradu Birfest 20129. godine. Firma je,
takoe, prisutna u privatnom sektoru, gde prua usluge obezbeenja nekolicini lanaca
prodavnica hrane, poput prodavnica IDEA. Ona je 2013. godinu zavrila sa 197 radnika i neto dobitkom od oko milion dinara. Prema podacima Direkcije policije MUP-a,
firma nema registrovano oruje.
Firma Protecta je u vie navrata finansijski podravala Demokratsku stranku, u ukupnom iznosu od 4,5 miliona dinara. Dok je Demokratska stranka bila na vlasti, ova
firma imala je znaajne poslove, kako na teritoriji Beograda, tako i u desetak gradova
irom Srbije.
Promena vlasti 2012. godine podudara se sa smanjenjem poslova firme Protecta group10. Ona je u vlasnitvu Dragana Trivana, biveg mua Jelene Trivan, nekadanje
funkcionerke Demokratske stranke. Firma Protecta je finansijski podrala Demokrat-
8
9
Iskazi nekolicine ispitanika tokom istraivanja.

I Guri obezbeuje Birfest. Politika, 8.2.2012.
<http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/I-Guri-obezbedjuje-Birfest.sr.html>.
10 Zvanina internet stranica firme Protecta: <http://www.protectagroup.co.rs/>.
43
sku stranku tokom 2011. godine sa 2.000.000 dinara11, kao i tokom izborne kampanje
2012. godine, kada joj je donirala 2.000.000 dinara za parlamentarne izbore12. Prema
godinjem finansijskom izvetaju o finansiranju Demokratske stranke za 2013. godinu,
koji se nalazi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ova firma je Demokratskoj
stranci donirala jo 500.000 dinara u vidu priloga za redovan rad stranke.13
Dok je Demokratska stranka bila na vlasti, ova firma imala je znaajne poslove, kako
na teritoriji Beograda, tako i u desetak gradova irom Srbije. Samo tokom 2011. godine u dva navrata je, hitno zbog poveanog obima posla putem oglasa zaposlila preko
700 radnika14, a isto je ponovila i tokom 2012, kada je putem jednog oglasa traila
350 slubenika fiziko-tehnikog obezbeenja na teritoriji sledeih gradova: Beograd,
Novi Sad, abac, Valjevo, Panevo, Poarevac, Kladovo, aak, Kragujevac, Kopaonik,
Jagodina, Baka Palanka, Kladovo, Apatin, Subotica, Kikinda, Ruma, Uice, Ni15. Na
kraju 2013. godine firma Protecta group je zapoljavala 107 radnika i ostvarila neto
dobitak od oko 11 miliona dinara. Firma je prole godine sklopila dva posla sa dravom
putem nabavke velike vrednosti, i to u konzorcijumu sa firmom Inter safe businesses za Ministarstvo finansija u vrednosti od oko 14 miliona dinara. U oktobru 2014,
u konzorcijumu sa firmama Telus, Dobergard i Dobergard plus, firma Protecta
potpisala je trogodinji ugovor o obezbeivanju JP Pota Srbije.
Krajem januara 2015. firma Protecta raspisala je novi oglas i traila 300 novih radnika obezbeenja za poslove u Beogradu.16
Politika povezanost moe se videti i kod manjih firmi, kao to je sluaj sa novosadskom
firmom Bimk. Vlasnik ove firme je Goran Bejatovi, koji je bio na izbornoj listi Grupa
graana Maja Gojkovi za odbornika Skuptine Grada Novog Sada 2008. godine.
Vlasnik novosadske firme Bimk je pravnik Goran Bejatovi, koji je bio na izbornoj listi
Grupa graana Maja Gojkovi za odbornika Skuptine Grada Novog Sada na izborima
2008. godine17. Sin je Milorada Bejatovia, prodekana za nastavu Pravnog fakulteta na
Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu, koji je od jula 2013. do avgusta 2014.
11 Agencija za borbu protiv korupcije. Godinji finansijski izvetaj o finansiranju Demokratske stranke za 2011.
godinu. Beograd, 2011: 83.
<http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2012/05/7%20DS%20godisnji%20fin%20izv.pdf>
12 Sajt Agencije za borbu protiv korupcije pretraga izvetaja o trokovima kampanje, izbori za narodne poslanike
2012 Demokratska stranka: <http://www.acas.rs/pretraga-registra/>.
13 Sajt Agencije za borbu protiv korupcije pretraga godinjih finansijskih izvetaja, 2013 godina Demokratska stranka.
14 Oglas za posao firme Protecta, novembar 2011. <https://poslovi.infostud.com/posao/Sluzbenik-obezbedjenja/
Protecta-Group-d.o.o/61375https://poslovi.infostud.com/posao/Sluzbenik-fizicko-tehnickog-obezbedjenja/
Protecta-Group-d.o.o/70787>.
15 Oglas za posao firme Protecta, januar 2012.
<https://poslovi.infostud.com/posao/Sluzbenik-obezbedjenja/Protecta-Group-d.o.o/72197>.
16 Oglas za posao firme Protecta, januar 2015.
https://poslovi.infostud.com/posao/Sluzbenik-fizicko-tehnickog-obezbedjenja/Protecta-Group-d.o.o.-Beograd/114096
17 Goran Bejatovi na izbornoj listi Grupa graana Maja Gojkovi za odbornika Skuptine Grada Novog Sada na
izborima 2008. godine, strana 12.<http://herkules.nsinfo.co.rs/izbori/docs/resenja/ZLG.pdf>
44
bio predsednik nadzornog odbora JP Urbanizam. Firma Bimk je od juna 2010. do juna
meseca 2012. godine obezbeivala JKP Novosadska toplana. Protiv nje se vodi pet
postupaka pred Prekrajnim sudom u Novom Sadu, koji su u vezi sa povredama Zakona
o radu. Dva postupka su pokrenuta zbog sumnje da zaposlenima nisu isplaivane zarade,
dok je u dva navrata postupak pokrenut zbog spreavanja inspektora rada u vrenju
nadzora. Protiv firme Bimk je ve 2013. godine pokretan postupak zbog neisplaenih
zarada, ali je obustavljen jer je nastupila apsolutna zastarelost.
Na slian nain je u periodu od 2006. do 2011. godine bila jaka firma Sistem FTO, u
vlasnitvu Milovana Miloevia, koji je do oktobra 2014. bio predsednik Izvrnog odbora Demokratske stranke Srbije i koji je finansijski pomagao ovu stranku. Prema reima
Miloevia, ova firma je na vrhuncu svog poslovanja zapoljavala oko 3000 radnika i
dobijala najunosnije poslove sa dravom, poput obezbeivanja NIS-a, filijala Poreske
uprave irom Srbije, imovine EPS-a itd. Sa DSS-om je tokom njihovog mandata bila
bliska i firma Stracon, u vlasnitvu biveg ambasadora USA u Srbiji Vilijema Montgomerija i Gradimira Nalia, biveg savetnika predsednika DSS-a Vojislava Kotunice.
Firma Sistem FTO bila je u vlasnitvu Milovana Miloevia, koji je do oktobra 2014.
bio predsednik Izvrnog odbora Demokratske stranke Srbije i koji je finansijski pomagao ovu stranku. Sa DSS-om je tokom njihovog mandata bila bliska i firma Stracon, u
vlasnitvu biveg ambasadora USA u Srbiji Vilijema Montgomerija i Gradimira Nalia,
biveg savetnika predsednika DSS-a Vojislava Kotunice.
Beogradska firma Inex-immoguard (IIG doo)18 zavrila je 2013. godinu u gubicima.

Prema zvaninom finansijskom izvetaju ove firme, neto gubitak bio je oko 77.500.000
dinara. a imala je ukupno 356 radnika. Firma Inex-immoguard, koja na naem tritu
postoji od 2003. godine, ima nepoznatog vlasnika, s obzirom na to da je u Agenciji za
privredne registre kao stopostotni vlasnik upisana firma iz Paname pod nazivom LARINGHAM CORP S.A.. Prema panamskom poslovnom registru, ovom firmom upravlja
Alajn Vasojr (Alain Vasseur), direktor konsultantske firme iz Luksemburga.
Prema portalu javnih nabavki, firma Inex-immoguard je od 2010. godine radila za
nekoliko dravnih institucija, poput JKP Zelenilo Beograd, Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Uprave za zajednike poslove republikih organa. Pre
svega, pruala je usluge ienja zgrada, odravanja i popravki, dok je 2012. godine
Ministarstvu finansija Uprava carina pruala i usluge obezbeenja.
Nekada uspena beogradska firma Inex-immoguard (IIG) zavrila je 2013. godinu u

gubicima od oko 77.500.000 dinara. Vlasnik je firma iz Paname, a upravljanje firmom
formalno je povereno direktoru konsultantske firme iz Luksemburga. Dok firma IIG
propada, u julu 2013. godine osniva se firma Inex plus, sa vlasnitvom u Luksem-
18 O istoriji firme Inex-immoguard vie na: <http://www.ineximmoguard.rs/sr/about_us.php>.
45
burgu i sa istom upravljakom strukturom. Otvaranjem firme Inex plus, vlasniku je

omogueno da pone od nule, odnosno bez dugova prema radnicima i dravi, te da
se prijavljuje na tendere koje drava objavljuje. Prvu godinu svog poslovanja firma je
zavrila sa neto dobitkom od 317.000 dinara. Nekoliko meseci kasnije Lukseburani
osnivaju novu FTO firmu Inex Services Group.
Firma Inex plus, osnovana jula 2013. godine, takoe prua usluge obezbeenja i ima
netransparentno vlasnitvo. Njen vlasnik je firma iz Luksemburga STEDALUX S.A., a
analizom vlasnitva vidi se da isti ovek, odnosno da ve pomenuti Alajn Vasojr formalno upravlja i ovom firmom. Otvaranjem firme Inex plus, vlasniku je omogueno da
pone od nule, tj. bez dugova prema radnicima i dravi, te da se prijavljuje na tendere
koje drava objavljuje.
Dok je firma Inex-immoguard bila u sve veim gubicima, firma Inex plus je prvu godinu
svog poslovanja zavrila sa 42 zaposlena i neto dobitkom od 317.000 dinara.19 Tokom
2014. godine pruala je usluge obezbeenja Ministarstvu finansija Upravi za trezor.
Zaposlenima u firmi Inex-immoguard ponueno je da preu u firmu Inex plus20.
Nekoliko meseci kasnije u oktobru 2013. firma STEDALUX S.A. osniva novu FTO
firmu pod nazivom Inex Services Group. Prema poslednjim zvaninim podacima, firma nema zaposlene, a gubitak za 2013. iznosi hiljadu dinara. Ova firma jo nije dobila
nijednu nabavku velike vrednosti.
Pored navedenih, kompanija STEDALUX S.A. osnovala je u julu 2013. firmu BFS
Servis, koja se preteno bavi uslugama odravanja objekata.
Veliki igrai kojih vie nema

Nekadanja velika dravna firma za obezbeenje Sigurnost Vraar21, osnovana daleke
1982, godinama je bila u vrhu. Meutim, 2013. godinu je zavrila sa 510 radnika, gubitkom od oko 300 hiljada evra i blokadom rauna zbog duga veeg od 400 hiljada evra.
Nakon to je transformisana u akcionarsko drutvo, veinski vlasnici su joj Mirko uro-
19 Firma Inex-immoguard (IIG doo) poslovala je sa dobitkom do 2013. godine:

neto dobitak 2010. godine: 22.533.000
neto dobitak 2011. godine:42.763.000
neto dobitak 2012. godine: 20.390.000
neto gubitak 2013. godine: 77.535.000.
Firma Inex Plus osnovana je jula 2013. i te godine imala je dobitak od 317.000.
Firma Inex Services Group osnovana je oktobra 2013. i krajem te godine imala je neto gubitak 1.000 dinarana.
20 Iskaz nekolicine ispitanika.
21 Zvanina internet stranica firme Sigurnost Vraar: <http://www.sigurnostvracar.co.rs/reference/>.
46
vi i Milan Nikoli. Oni se od 2012. godine nalaze pod istragom zbog zloupotrebe tokom
preprodaje akcija ove firme. Ova firma bila je poznata po kvalitetno obuenom osoblju.
Firma Sigurnost Vraar zavrila je 2013. godinu gubitkom od oko 300 hiljada evra i
blokadom rauna zbog duga veeg od 400 hiljada evra. Ova firma je, pored firmi G4S,
Securitas i Dobergard, bila jedina firma koja je dobila posao obezbeivanja republikih organa na dve godine u vrednosti od oko 52 miliona dinara. Zbog finansijskih
problema, firma Sigurnost Vraar bila je u septembru 2014. godine primorana da
prepusti obezbeivanje dvanaest adresa drugoj firmi.
Kompanija je obezbeivala dravne ustanove sve do avgusta ove godine, kada je zbog
finansijskog stanja izgubila poslove. Firma Sigurnost Vraar je, pored G4S, Securitas
i Dobergard, bila jedina koje je dobila posao obezbeivanja republikih organa na dve
godine za oko 52 miliona dinara. Zbog finansijskih problema, obezbeivanje dvanaest
adresa preuzeo je u septembru 2014. godine konzorcijum firmi Inter Safe Businesses
i Varnost-fitep. Takoe, firma Sigurnost Vraar bila je u periodu od 2010. do 2014.
godine angaovana da obezbeuje zgrade organa gradske uprave Beograda.
Jo jedna uspena beogradska firma je tokom 2014. godine izgubila poslove sa dravom zbog finansijskih problema. Firma Pro-tech team, trenutno u vlasnitvu maloletne Nine Joksi, bila je ranije u vlasnitvu njenog oca Gorana Joksia. Javnosti je
poznata i po prethodnim vlasnicima koji su bili bliskim tada vladajuem JUL-u, kao i po
prebijanju studenata Elektrotehnikog fakulteta poznih devedesetih godina. Dobijala
je godinama nabavke velike vrednosti u institucijama, kao to su PIO fond i Republiki
fond za zdravstveno osiguranje, ali je zbog finansijskih problema i neplaanja radnika te poslove izgubila tokom 2014. godine. Tokom 2013. godine firma je imala 284
radnika i neto dobitak od oko 10 miliona dinara. Izmeu ostalog, trenutno obezbeuje
prostorije Fonda za razvoj Republike Srbije u Beogradu i Niu. Ova firma je u vie
navrata 2008. godine uestvovala u sukobima oko izgradnje prodavnice Super Vero
na Vodovcu. Nakon jednog incidenta protiv devet radnika obezbeenja iz ove firme
podignuta je optunica pred Drugim osnovnim sudom.
Lokalne firme
Najvee beogradske firme imaju prednost i u drugim srpskim gradovima.
Pored republikih organa sa seditem u Beogradu i njihovih filijala irom Srbije, firme
G4S Secure Solutions i Securitas Services obezbeuju i javna preduzea i kulturne
i zdravstvene ustanove u Niu i Novom Sadu.
47
Blizu 27 miliona dinara uloilo je Javno komunalno preduzee Novosadska toplana u

obezbeivanje svojih kapaciteta tokom 2014. godine. Ovaj novac pripao je beogradskoj firmi G4S. Druga dravna institucija Kliniki Centar Vojvodine, potpisala je u
maju jednogodinji ugovor u vrednosti od 34,5 miliona dinara sa firmom Securitas
iz Beograda.
Pored firmi G4S i Securitas u Novom Sadu, poslove uvanja dravnih firmi dobija i
firma Sistem-FPS obezbeenje (nekada BG G2 Sistems Security), koja je u vlasnitvu Daneta Uroevia, biveg lana nadzornog odbora firmeSistem-FTO. Izmeu
ostalog, ova firma sada uva Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Zavod za urbanizam
Novog Sada.
Firme Dobergard i Dobergard plus obezbeuju ispostavu Agencije za privredne registre u ovom gradu.
Meu lokalnim firmama istiu se kompanija Revnost i tit SG (bivi Patrol 021).
Prema poslednjim podacima, firma tit SG imala je 125 zaposlenih i poslovne prihode preko 70 miliona dinara. Izmeu ostalog, ova firma je prole godine obezbeivala
Centar za socijalni rad Grada Novog Sada i meeve Dejvis kupa. Trenutno im je na
uvanje poveren Srednjokolski dom.
Protiv firme tit SG vodi se jedanaest postupaka pred Prekrajnim sudom u Novom
Sadu zbog sumnje da je prole godine dolo do viestrukih povreda Zakona o radu.
Firma se tereti da nije zakljuivala ugovore o radu sa zaposlenima, isplatila sve zarade,
postupala po reenjima inspektora rada, kao i da je zaposlenima uskraivala prava iz
radnog odnosa itd. U Policijskoj upravi u Novom Sadu firma tit SG registrovala je
esnaest komada oruja.
Nakon dve i po decenije obezbeivanja JP Urbanizam, a nakon smene direktora ovog

javnog preduzea, kompanija Revnost posao preputa firmi Sistem-FPS obezbeenje
(nekada BG G2 Sistems Security), koja je u vlasnitvu Daneta Uroevia, biveg lana
nadzornog odbora firme Sistem-FTO. Za est meseci, na koliko je zakljuen ugovor,
firma Sistem-FPS zaradie dve treine dotadanjeg prosenog godinjeg izdvajanja JP
Urbanizam za ovakve usluge.
Privatizovana 2005. godine, kompanija Revnost u Novom Sadu vai za FTO firmu sa
najduom tradicijom. Zapoljava skoro 1500 ljudi i jo uvek posluje sa dobitkom iako
od 2012. godine gubi klijente. U decembru prole godine, nakon dve i po decenije obezbeivanja JP Urbanizam, a nakon smene direktora ovog javnog preduzea, kompanija
Revnost posao preputa firmi Sistem-FPS obezbeenje. Za est meseci, na koliko
48
je zakljuen ugovor, firma Sistem-FPS zaradie dve treine prosenog godinjeg izdvajanja JP Urbanizam za ovakve usluge.22
Slina situacija je i u JP Poslovni prostor, koja je putem javnih nabavki godinama
ugovarala usluge obezbeenja sa kompanijom Revnost, ali je martu 2013. potpisala
ugovor sa drugom firmom GEM-Security iz Beograda po nioj ceni. Preduzee je
nekoliko meseci ranije promenilo direktora, ali, kako kau, pruaoce usluga biraju u
skladu sa propisima.
Direktor kompanije Revnost Zoran Komarica kae da se u skoranjoj velikoj akciji inspekcija pokazalo da kompanija Revnost ne zapoljava nijednog radnika na crno, te da
je nelojalna konkurencija veliki problem koji se javlja prilikom konkurisanja za posao. U
Policijskoj upravi u Novom Sadu ova firma registrovala je esnaest komada oruja.
I u Niu se istiu beogradske FTO firme, meu njima i firma Dobergard, koja obezbeuje Poresku upravu (filijale Ni, Aleksinac, Vlasotince) i Niki kulturni centar. Njihovi
radnici su obezbeivali i Niki kulturni centar i Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti Gornja Toponica.
U Niu je od lokalnih firmi najznaajnija firma Nifon security, u vlasnitvu bugarske firme
Infokom. Godinama su poslovni prihodi firme Nifon prevazilazili 50 miliona dinara.
Od lokalnih firmi najznaajnija je firma Nifon security23, koja je u vlasnitvu bugarske

firme Infokom. Godinama je zapoljavala pedeset i devet ljudi, a poslovni prihodi prevazilazili su 50 miliona dinara. Ve godinama ova firma po potrebi obezbeuje SC air,
pojedine objekte Grada Nia, prua svoje usluge Parking servisu, a meu klijentima su
im i nike kole. Firma Nifon security je od Ministarstva unutranjih poslova dobila
odobrenje za nabavku pet komada oruja. Kao i veina lokalnih firmi, glavnu ponudu
predstavlja tehniko obezbeenje objekata i imovine, uz patrole mobilne ekipe fizikog
obezbeenja. Tako manje firme kompenzuju to to imaju manji broj zaposlenih u odnosu na broj sklopljenih poslova.
Javne skupove u Niu, izmeu ostalih, obezbeuje i Agencija za obezbeenje objekata i
lica SB Security Ni (preduzetnik Simeonovi Boban). Na sajtu Agencije za privredne
registre nema podataka o poslovanju ovog preduzetnika mada se na njihovom sajtu
moe nai lista vie od etrdeset klijenata koje je ova firma obezbeivala u prethodnih
deset godina. Meu njima su gradska optina Medijana, Sportski savez Nia, nike
i aleksinake kole, a ova firma obezbeivala je i gostovanja stranih ambasadora i
centralnu proslavu trogodinjice SNS-a24. Danas ova firma po potrebi obezbeuje i SC
22 U odgovoru JP Urbanizam na zahtev za pristup informacijama od javnog znaaja nalazi se i ugovor sa

firmom Sistem-FPS, koja je za estomeseni angaman dobila 1,1 milion dinara bez PDV-a, dok je kompanija
Revnost tokom 2013. godine za isti posao dobila 1,3 miliona dinara.
23 Vie o kompaniji Nifon security dostupno na: <http://www.nifon.rs/>.
24 Vie o klijentima firme S. B. Security dostupno na sajtu firme: <http://bit.ly/1D1TfUB>.
49
air. Vlasnik Boban Simeonovi kae da vie ne obezbeuje kole, kao i da sve poslove
dobija na tenderu. Prema pisanju medija, radnici firme SB Security sukobili su se u
oktobru sa nekoliko tinejdera na Nikom sajmitu za vreme koncerta benda Goblini.
Uprave javnih preduzea manjih gradova, poput Jagodine, uglavnom odluuju da zaposle nekoliko ljudi koji e obavljati ovaj posao.25
Dravno obezbeenje
Najvee i najznaajnije fiziko-tehniko obezbeenje iz dravnog sektora dolazi preko
Uprave za obezbeenje Ministarstva unutranjih poslova, andarmerije i Brigade policije i angaovano je na svim nivoima vlasti. Pored njih, odreeni broj javnih preduzea
poseduje povezane firme koje su specijalizovane za tu vrstu poslova i sa kojima godinama sklapaju preferencijale ugovore putem javnih nabavki. Ove dravne firme nastale su izdvajanjem iz velikih sistema kao nematine delatnosti po Zakonu o privatizaciji.26 Najee kombinuju i uslugu ienja i odravanja, koju zajedno sa uslugom
obezbeenja nude na tritu. Ove firme su konkurencija privatnim FTO kompanijama
prilikom dobijanja milionskih ugovora sa dravom.
Fiziko-tehniko obezbeenje dolazi i iz dravnog sektora. Uprava za obezbeenje Ministarstva unutranjih poslova, andarmerija i Brigada policije angaovani su na svim
nivoima vlasti. Pored njih, odreeni broj javnih preduzea poseduje povezane firme,
koje su specijalizovane za tu vrstu poslova i sa kojima godinama sklapaju preferencijale ugovore putem javnih nabavki, te su ove firme konkurencija privatnim FTO kompanijama prilikom dobijanja milionskih ugovora sa dravom.
Telekom Srbija ima svoju firmu Telus AD Beograd27, koja dobija najvei broj poslova
Telekoma, ali odskoro obezbeuje i Potu Srbije. Ovi ugovori su i jedni od najvrednijih, jer nijedan nije manji od 100 miliona dinara. Firma Telus ujedno je i jedna od
najuspenijih dravnih firmi za pruanje usluga fiziko-tehnikog obezbeenja, sa ak
1653 radnika u 2013. godini i neto dobitkom od skoro 200 miliona dinara.
Takoe, Rudarski basen Kolubara je 2003. godine osnovao preduzee za obezbeenje,
Kolubara usluge28, koja radi obezbeivanje svih kopova i postrojenja najveeg rudnika uglja u Srbiji. Ovo preduzee je stopostotno u vlasnitvu drave Srbije, a u 2013.
25
26
27
28
Odgovori veine javnih institucija Grada Jagodine.

Vie o ovome u delu pod nazivom Analiza trita.
Zvanini sajt firme Telus ad: <http://www.telus.rs/sr/usluge.html>.
Zvanini sajt firme Kolubara usluge: <http://www.kolubarausluge.rs/o%20nama.html>.
50
godini imalo je ak 3200 radnika i neto dobitak od oko 3,5 miliona dinara. Tokom
2012. godine dobilo je jednu od najvrednijih javnih nabavki velike vrednosti u iznosu
od skoro pet milijardi dinara za obezbeivanje basena Kolubara.
Slino funkcionie i firma Kostolac usluge,koja je bila deo sistema Elektroprivrede Srbije, a danas je izdvojeno pravno drutvo specijalizovano za pruanje fiziko-tehnikog
obezbeenja u vlasnitvu drave. Ova firma je 2013. godinu zavrila sa 360 radnika i
neto dobitkom od oko dva miliona dinara. Pored glavnog klijenta privrednog drutva
Termoelektrane i kopovi Kostolac, ova firma prua svoje usluge i mnogim zavisnim
preduzeima i dobavljaima iz sistema EPS-a.29 Firma Kolubara usluge ima pet razliitih usluga koje nudi na tritu fiziko-tehniko obezbeenje lica i imovine, protivpoarno obezbeenje, procena stanja i rizika, obezbeivanje javnih skupova, odravanje
higijene poslovnih prostorija.
Firma Zastava bezbednost30 nastala je izdvajanjem iz kragujevake Zastave 1991.
godine. Ova firma nudila je usluge obezbeenja i odravanja protivpoarnih (PP) aparata. Firma Zastava bezbednost nasledila je dugove koje nije mogla da izmiri, a koji
su bili prepreka za konkurisanje u postupcima javnih nabavki. Tokom 2003. godine
Agencija za privatizaciju je tokom selidbe izgubila procenu kapitala firme Zastava
bezbednost, to je uticalo na to da ova firma ne bude privatizovana. Procena je naena tek desetak godina kasnije, a u meuvremenu je ova firma plaala kazne po prijavi
za neprocenjenu vrednost kompanije.31 Pokuaj podele firme na dve firme na firmu za
FTO i na firmu za odravanje PP aparata kako bi se lake privatizovale propao je, a
tadanji direktor je zbog takvog predloga smenjen. Sistematsko propadanje ove firme
oslikano je reima ispitanika: Drava me ubija na rate. Poterala me je u privatizaciju,
ostavila mi dugove, izgubila procenu kapitala i ne mogu da radim. Od 2007. godine
Agencija za privatizaciju je u nekoliko navrata putem javnih poziva pokuala da proda
ovu firmu da bi 2010. poeo proces restrukturiranja. Firma Zastava bezbednost zavrila je 2013. godinu sa 63 radnika i gubitkom od preko 43 miliona dinara. Ovu firmu
je 31. januara 2015. godine Vlada uvrstila na listu 188 preduzea u kojima je pokrenut
steaj zbog nemogunosti privatizacije.32
Mnoge dravne institucije, poput Narodne banke Srbije, odluile su se da imaju svoje radnike za obezbeenje, a usluge privatnog obezbeenja koriste samo na pojedinim objektima.
29 Zvanini sajt firme Kostolac usluge: <http://www.kostolacusluge.com/index.php/reference>.

30 Sajt Agencije za privatizaciju, profil preduzea Zastava bezbednost:
<http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZASTAVA+BEZBEDNOST.shtml/seo=/companyid=907>.
31 Iskaz ispitanika iz ove firme.
32 Spisak 188 firmi u kojima je pokrenut steaj: <http://priv.rs/upload/document/predlog_2015-02-02_162013.pdf>.
51
Mikrofirme
Najvei broj preduzea registrovanih za poslove obezbeenja zapravo predstavlja firme registrovane na pojedinane preduzetnike, a najvei broj njih vie i ne posluje. Ove
firme upitne odrivosti mogu se preregistrovati za detektivsku delatnost, jer za usluge
fizikog obezbeenja treba da imaju deset stalno zaposlenih licenciranih slubenika,
to je za veinu nedostian cilj. U Beogradu je interesantna adresa Trgovaka 16A, na
kojoj su registrovane ak etiri firme (razliiti vlasnici) Mondo FTO, Mondo security, Mon-ce i Mondo plus. Meu ovakvim firmama nalaze se i dve (sada ugaene)
firme etnikih vojvoda: Milika eko Daevi bio je vlasnik Agencije za traenje izgubljenih lica i zatite P, dok je Sinia Vuini imao agenciju Sina bezbednost.
Profil radnika
Nivo obrazovanja radnika obezbeenja varira, poev od zavrene osnovne kole, pa do
diplome fakulteta. Danas se putem oglasa posao nudi licima sa III stepenom strune
spreme, odnosno sa najmanje zavrenom trogodinjom srednjom kolom, bez obzira
na struku. Radno iskustvo se u najveem broju sluajeva ne trai, a prednost imaju osobe sa uverenjem o zavrenoj obuci za rukovanje vatrenim orujem i poloenim
strunim ispitom iz protivpoarne zatite. Kada otpone primena aktuelne zakonske
regulative, svaki radnik obezbeenja morae da ima licencu za bavljenje ovim poslom,
odnosno morae da proe rigoroznu obuku i eventualno dokolovavanje, to se odnosi
i na lica koja se ovim poslom ve bave.
Profil radnika obezbeenja:

Mukarci izmeu 18 i 35 godina, kao i lica u penziji;

Najvei broj njih radi ispod minimalne cene rada;
Oko 23% radnika radi po osnovu ugovora o strunom usavravanju;
Jedan deo radnika nije prijavljen radi na crno;
Uglavnom su slabo motivisani za rad;
esto menjaju firme u kojima rade.
Najvei broj zaposlenih koji rade na poslovima obezbeenja ine mukarci stariji od 18
i mlai od 35 godina. Neretko firme za obezbeivanje objekata angauju lica koja su
u penziji, jer na taj nain snose manje trokove doprinosa. Za ove poslove je mogue
traiti radnike i preko omladinskih zadruga. Veina firmi tokom rada ne koristi oruje ili
ima registrovan mali broj komada oruja. Uslov koji su do sada poslodavci samovoljno
nametali svojim zaposlenima bio je da ne budu osuivani, odnosno da se protiv njih
ne vodi sudski postupak. Ipak, tokom istraivanja sukoba radnika obezbeenja i gra-
52
ana33, pokazalo se da su radnici koji su poinili krivina dela u najveem broju ve bili
osuivani za sline prestupe.34
Primenom zakona i podzakonskih akata broj firmi koje pruaju fiziku i tehniku zatitu u Srbiji znaajno e se smanjiti, jer e veliki broj firmi imati problem da uskladi
svoje poslovanje sa novim pravilima. To podrazumeva, izmeu ostalog, da svaki radnik
obezbeenja ima licencu za bavljenje ovim poslom, odnosno da proe rigoroznu obuku
i eventualno dokolovavanje, to se odnosi i na lica koja se ovim poslom ve bave.
Strunjaci u oblasti fiziko-tehnikog obezbeenja esto ukazuju na vanost odreivanja minimalne cene rada. Naime, najvei broj javnih nabavki dodeljuje se firmama koje
ponude najniu cenu, to, smatraju strunjaci, dovodi do vrlo niske cene rada, odnosno
do toga da firme ne prijavljuju radnike.
Drugi problem FTO sektora, smatraju strunjaci, predstavlja vrlo niska cena rada, odnosno to to firme ne prijavljuju radnike. Kako nije utvrena minimalna cena rada za
radnike, nisu spreeni ni nelegalan rad i nelojalna konkurencija. Poto dravne institucije ele da prou to jeftinije, najvei broj javnih nabavki dodeljuje se firmama koje
ponude najniu cenu. To privatne firme dovodi u situaciju da nude usluge po nerealno
niskim cenama, to stvara mogunost za rad na crno.
Naknada za usluge obezbeenja varira u odnosu na sadraj usluge, a zavisi od institucije koja je raspisala javnu nabavku i ponuaa koji se na nju javi. Prema dostupnim informacijama o cenama pojedinanog sata obezbeivanja javnih institucija, u Beogradu se cena sata moe kretati i od 142 dinara (bez PDV-a) po satu radnog angaovanja,
koliko trenutno firmi Dobergard plaaju Osnovna kola Gavrilo Princip i Dvanaesta
beogradska gimnazija firmi Semiotik, pa do 352 dinara (bez PDV-a), koliko Gradska
optina Obrenovac plaa po satu firmu Sion gard.
Moda najjeftinije obezbeenje u Niu plaa Poreska uprava, koja je sebi obezbedila
ugovor sa firmom Dobergard po ceni od 158 dinara po radnom satu, za filijale Ni,
Aleksinac, Vlasotince i regionalno odeljenje Poreske policije Ni.
Niki Parking servis izlaske na teren interventnog tima firme Nifon security plaa
devedeset evra meseno (u dinarskoj protivvrednosti, bez PDV-a). U Novom Sadu istu
firma uva firma Securitas, po ceni od 259 dinara po satu.
33 Baza podataka o napadima privatnog obezbeenja na graane u Srbiji u periodu od 2003. do 2014. dostupna
je na: <http://www.cins.rs/srpski/security>.
34 Sluajevi krivine prolosti radnika obezbeenja dostupni su u tekstu Centra za istraivako novinarstvo Srbije:
<http://www.cins.rs/srpski/projects/article/malo-steroidi-malo-tegovi-mnogo-nasilja>.
53
Poreska uprave za zatitu Regionalnog odeljenja Novi Sad troi 155 dinara, a ugovor
je zakljuen sa firmom Securitas. Osnovnu kolu Petefi andor po istoj ceni obezbeuje firma BINS Company. Javno preduzee Vode Vojvodine sa seditem u Novom
Sadu plaa ak 268 din (bez PDV-a) lokalnoj firmi Safe doo.
Mnogi vlasnici FTO firmi smatraju da veliki problem u ovoj oblasti predstavlja to to
nije utvrena minimalna cena rada za radnike koja bi spreila nelegalan rad i nelojalnu
konkurenciju. Oni esto istiu primere javnih nabavki, gde dravne institucije ele da
prou to jeftinije i trae najniu cenu, to privatne firme dovodi u situaciju da nude
usluge po nerealno niskim cenama, a to ih vodi u rad na crno.
Prema analizi Udruenja za privatno obezbeenje Privredne komore Srbije cena rada
u pruanju usluga obezbeenja na tritu R. Srbije najnia je u poreenju sa trideset
etiri evropske drave, to za poslodavce iz oblasti privatnog obezbeenja predstavlja
rizik od bankrota, nemotivisanost angaovanih slubenika obezbeenja, lo kvalitet
usluga i time poveanje ranjivosti tienih objekata35.
Granica neuobiajene i preporuene cene rada slubenika obezbeenja u Srbiji
(1 ovek/sat, 1 = 119,45 RSD)
9.0
8.0
7.0
6.0
5.0
4.0
3.0
2.0
1.0
0.0
8.3
4.5
2.2
Donja granica
Preporuena cena
Prosena cena u Evropi
Izvor: Udruenje za privetno obezbeenje,

Analiza granice neuobiajno niske cene usluga fizike zatite objekata
Zbog nepotovanja zakona i rada na crno, inspektori Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja izvrili su samo u 2014. godini nekoliko inspekcijskih nadzora firmi za obezbeenje. Sredinom 2014. godine ovo Ministarstvo je tokom
provere dvadeset osam poslodavaca i preko trinaest hiljada radnika zakljuilo da se
35 Udruenje za privetno obezbeenje. Analiza granice neuobiajno niske cene usluga fizike zatite objekata.
<http://bit.ly/1IzcCmF>.
54
sa zaposlenima najee zakljuuju ugovori o strunom usavravanju i da je po tom

osnovu angaovano oko 23% radnika.36 Upravo je struno usavravanje bio nain na
koji su firme angaovale svoje radnike suprotno Zakonu o radu i izbegavale da plaaju
poreze i doprinose.
Tokom provere dvadeset osam poslodavaca i preko trinaest hiljada radnika zakljuili su
da se sa zaposlenima najee zakljuuju ugovori o strunom usavravanju i da je po
tom osnovu angaovano oko 23% radnika. Upravo je struno usavravanje bio nain
na koji su firme angaovale svoje radnike suprotno Zakonu o radu i izbegavale da plaaju poreze i doprinose. Inspektori su u dva navrata podneli pedeset osam prekrajnih
prijava protiv pravnih lica koja se bave obezbeenjem.
Zbog nepotovanja Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, inspektori

Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja podneli su u dva navrata
pedeset osam prekrajnih prijava protiv pravnih lica koja se bave obezbeenjem.
Prema podacima Prekrajnog suda u Beogradu, inspektori Ministarstva su tokom
2014. podneli na desetine prekrajnih prijava protiv firmi kao to su G4S secure solutions, Securitas services, Sigurnost Vraar, Protecta group, Dobergard, Sectra
consulting, Pro-tech team, Stracon security, NSS-ISA zbog krenja odredaba Zakona o radu, ali i drugih zakona.
Radnik obezbeenja jedna pria
Na sagovornik je u ranim ezdesetim godinama. Posao u ovoj firmi radi nekoliko meseci. Tokom mladosti radio je u jednoj veoj firmi za obezbeenje, ali je potom napravio
prekid. Bio je voza, ali je posle vie godina rada morao da napusti taj posao. Posao u
obezbeenju radi da bi popunio sta do penzije. Primljen je na struno usavravanje, na
odreeno vreme. U ugovoru stoji da prima 115 dinara neto po radnom satu, ali mu je u
stvarnosti ponuena manja cena uspeo je da se dogovori da radi za 100 dinara. Plata
je na vreme, zovu me da mi jave da je stigla, da biram da li da doem u centralu ili da
mi neko donese. Tada potpiem listi i uzmem gotovinu. U njegovoj sadanjoj firmi
ne dobijaju svi jednak iznos. Radi sa jo jednim mlaim radnikom, koji zbog manje
iskustva prima i manju platu.
U ovoj firmi zna ko je gazda i da je korektan, ali ne zna ni kolika je firma ni koliko ima
radnika. Licence im nisu spominjali. Trebalo je da njega i njegove kolege prijave da rade
sa svim doprinosima jo pre dva meseca (od razgovora), ali njega nisu prijavili. Uslovi
rada su teki, jer se radi i po 240 sati meseno iako je Zakonom o radu predvieno 180
sati. Noni rad i rad za praznike se ne tarifira posebno, ve dobijaju istu sumu.
36 Saoptenje Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja. Beograd, 13. novembar 2014. <http://
www.minrzs.gov.rs/lat/pres/saopstenja/item/1464-pozitivni-efekti-inspekcijskog-nadzora-preduzeca-za-fto>.
55
On smatra da je veina njegovih kolega nezainteresovana za posao koji opisuje kao

portirski. Delom je to zbog visine primanja, ali i zbog nereenog radnog statusa. Upitan
za miljenje o licenciranju i da li e to dovesti do profesionalizacije, odmahuje rukom:
Gro ljudi e biti evo ti licenca samo da neko uzme pare. Ako on to zavri, otii
e da nae bolje plaen posao. Za sada (jesen) zna da ima ugovor do prolea. Nije jo
prijavljen, a kasnije e da vidi ta e, taksiranje mu je jedna od opcija.
U poreenju sadanjeg posla obezbeenja sa poslom obezbeenja osamdesetih godina,
vidi se razlika. Tada je bila solidna plata i dobra organizacija. Kao sada 35.00040.000
da ima, a jo je bio plaen i prevoz i topli obrok i uniforma. Tada su poslovale tri
ozbiljnije firme u Beogradu i zaposleni je obavljalo posao portira, FTO i protivpoarne
zatite. Imao sam diplomu ispitanog vatrogasca i sve to je trebalo. Imao sam obuku
za rukovanje pitoljem Sad ne mogu da dobijem od njih potvrdu da sam pre dvadeset
godina to radio, a znailo bi mi. Kad su poeli sa privatnim slubama obezbeenja, krenulo je nizbrdo. ak i moja biva firma koja je imala dobar kadar i dobru organizaciju
I to je propalo i tu je krenula otimaina.
ta je najznaajnije u poslu obezbeenja? Ovaj posao rade stariji ljudi koji su ostali
bez posla. Kakav karate, kakve borilake vetine. Iz njegovog iskustva naglasak je na
protivpoarnoj obuci upotreba PP aparata, hidranta, prekidanje dovoda gasa i struje,
sputavanje poara i pozivanje vatrogasac i to ti je sva mudrost ovog posla. Sadanja
ideja sa licencama mu deluje kao da, ako doe do neega, imaju na koga da svale krivicu. Imao je slino iskustvo u staroj firmi gde su gasili poar, a da im niko nije predoio
rizike. Srea pa je bilo u dnevnoj smeni, pa je bilo ljudi u tom magacinu, znali su gde
ta stoji i ta je zapaljivo, pa smo ugasili. Da je bila nona smena, sve bi izgorelo i mi
bismo bili krivi. Druga vana komponenta je da radnik bude ozbiljna osoba, da moe
da bude smiren i staloen. Treba ti neko ko e smiriti stranke. Tvoje je da komunicira,
spusti ton i smiri situaciju iako su oni u najveem broju u pravu, prepriava svoja
iskustva iz obezbeenja jednog Doma zdravlja.
Ovaj posao treba da radi neko ko je struan, ko je obuen i ko je pristojno plaen. Sadanji uslovi su jako loi. esto se deava da rad nije prijavljen i da se radi ispod minimalne
cene. Prema reima jednog drugog ispitanika, treba nam mlad, lep, da govori engleski
i ruski, a da ga platimo kao Afrikanca.
56
Kontrola i nadzor
koji vri Ministarstvo
unutranjih poslova
Zakon o privatnom obezbeenju propisuje da Ministarstvo unutranjih poslova (MUP)

vri nadzor i kontrolu nad firmama za privatno obezbeenje. Ovo je uobiajeno reenje, koje se moe nai u veini evropskih drava. Problem je, meutim, to ovo reenje
nije dalje razraeno propisima, pa se zapravo ne zna kako e ova kontrola biti organizovana u okviru MUP-a. U uporednoj praksi postoje razliiti organizacioni modeli,
jeftiniji i skuplji. Pored toga, MUP Srbije suoava se i sa nizom problema u svom radu,
koji moraju biti prevazieni kako bi ova kontrola bila delatna. Zato emo u ovom delu
rada nastojati da predloimo kako bi u okviru MUP-a trebalo organizovati kontrolu nad
privatnim sektorom bezbednosti, te da objasnimo koje probleme u radu MUP mora da
rei kako bi ova kontrola bila uspostavljena u praksi.
Organizacija kontrole u okviru

Ministarstva unutranjih poslova
Budet Srbije se suoava sa otrim vladinim merama tednje, koje trenutno ne dozvoljavaju isprobavanje novih organizacionih modela kontrole rada privatnog sektora
bezbednosti. Zato emo u ovom delu rada nastojati da prikaemo kako je u okviru
raspoloivih resursa mogue organizovati kontrolu u MUP-u.
Biro za strateko planiranje MUP-a ima dovoljno ljudskih resursa da osmisli, organizuje i sprovede sistem kontrole rada privatnog obezbeenja. Njegova pozicija u kabinetu
ministra daje mu nadreen poloaj u odnosu na Direkciju policije, iji e pripadnici po
organizacionim jedinicama policijske uprave (PU) biti oni koji sprovode kontrolu. Da bi
neposredno postupali tokom kontrole, dakako i u fazi odluivanja, potrebno je izraditi
funkcionalne protokole postupanja. Na zahtev i uz praenje i nadgledanje Biroa, Direkcija policije moe izraditi sva potrebna uputstva za postupanja pripadnika policije
u sistemu kontrole. Informacije, zakljuci i ostali prikupljeni podaci tokom kontrole
postae osnov za pravilnu procenu svake privatne firme za poslove privatnog obezbeenja i inie prvu fazu kontrole organizaciju nadzora.
57
Razloga za sistematizovanje novih radnih mesta radi sprovoenja kontrole nema. Ministarstvo unutranjih poslova ima kapacitete i organizovanu mreu policijskih uprava
na itavoj teritoriji RS, tako da moe adekvatno da odgovori ovom izazovu. U sastavu
svake PU nalazi se Odeljenje policije (OP) koje ima bar etiri-pet sistematizovanih i
popunjenih radnih mesta oficira. Njihovi zadaci su raznoliki.1 To su policijski slubenici
koji imaju akademskog znanja i profesionalnog iskustva da vre nadzor nad privatnim
obezbeenjem na svojoj teritoriji.
Biro, dakle, mora da saini to detaljniju bazu svih firmi koje se bave poslovima privatnog obezbeenja, sa prikazanim teritorijalnim rasporedom. Podatke moe pribaviti
neposredno od firmi za privatno obezbeenje i iz provera koje, po njegovom nalogu,
treba da urade PU na svojoj teritoriji. Uporeivanjem ta dva spiska doi e se do onih
prualaca usluga privatnog obezbeenja iji rad nije regulisan, ureen ili zakonit. Paralelno sa tim bie zapoeta izrada uputstava za obavljanje kontrole, voenje zapisnika,
pisanje izvetaja, evidentiranje interesantnih i karakteristinih podataka i svih drugih
dokumenata neophodnih za funkcionalno sprovoenje sistema kontrole.
Potom, treba delegirati i ovlastiti odreene oficire odeljenja policije koji e neposredno
obavljati nadzor privatnog obezbeenja. Sprovoenje potrebne edukacije iz ove oblasti, tj. upoznavanje delegiranih oficira sa odredbama Zakona o privatnom obezbeenju,
te savetovanje o vrenju inspekcijskog nadzora i drugim detaljima potrebnim za njihov
rad i zakonito postupanje mogue je organizovati u veoma kratkom roku2. Nepoznanice na koje e oficiri naii tokom svog rada nisu nikakva prepreka za kvalitetno obavljanje nadzora. Svaku sumnju i nedoumicu mogu lako da otklone ako budu imali oficira
za vezu u Upravi policije3 (UP) Direkcije policije. Komunikacija na relaciji Odeljenje
Uprava postoji inae i zbog drugih redovnih poslova i izvetavanja, pri emu formalni
odnosi ne koe sutinski protok informacija i efikasnost odluivanja.
Dostavljanjem zapisnika sainjenih tokom inspekcijskih kontrola rada privatnog obezbeenja bila bi zapoeta druga faza kontrole izvetavanje. Svojim dokumentima Biro
u ovoj fazi treba da koordinira rad i kapacitete sektora za analitiku, telekomunikacione
i informacione tehnologije. Izvetaji treba da budu uneti u jedinstveni informacioni
sistem (JIS) MUP-a, sa svim zapaanjima o funkcionisanju privatnih firmi. Unos podataka ne sme biti ogranien manjkavostima same aplikacije jer to moe loe uticati na
2
3
Oficiri odeljenja policije rade na poslovima praenja stanja iz oblasti: javnog reda, kriminaliteta u nadlenosti
policije opte nadlenosti, obuke, fizike spreme, odnosa sa lokalnom samoupravom, planiranja, kontrole,
projekta kolski policajac, izvetavanja i realizacije mnogih drugih projekata bitnih za funkcionisanje svih PI u
svojoj nadlenosti. Najvanije je to su zadueni za organizovanje planskih aktivnosti donoenja i izvetavanja
prilikom postupanja po Planu preventivno-represivne delatnosti, koji je glavni operativni plan svake PU.
Slian nain delegiranja lica koja u PU postupaju po zahtevima za pristup informacijama od javnog znaaja i
zatitu podatak o linosti ve je obavljen u MUP-u pre nekoliko godina, tako da iskustva postoje. Potrebno je
samo preneti ih i prilagoditi datoj oblasti.
Uprava policije, pored nekoliko odeljenja, ima odeljenje za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici, kao i
odeljenje za javni red i mir i ostale poslove policije, koji mogu odrediti lice koje e koordinirati rad Biroa i oficira
u PU. Svaki problem tokom nadzora ili sainjavanja pismenih izvetaja moe biti reen u toku jednog sata. Zato
bi taj oficir za vezu, s jedne strane, trebalo da bude odlino edukovan i upuen u problematiku rada privatnog
obezbeenja, a s druge, poznavalac funkcionisanja rukovoenja i komandovanja u samoj upravi policije. Uz
ovakvu organizaciju ne bi bilo zastoja i nesporazuma.
58
rezultate analiza. Svaka specifinost mora biti uneta bez prilagoavanja osobenostima
JIS-a. Zato aplikacija JIS-a mora biti paljivo izraena, kako bi bila slina onoj koja se
koristi za razduenje krivinih dela (KD), ali uz napredniji korisniki interfejs.
Nakon unoenja podataka u JIS bie zapoeta trea faza kontrole analiza. U njoj Biro,
izradom stratekih dokumenata, treba Upravi za analitiku Sektora MUP-a da uputi
jasne smernice za izbor, uoavanje, analiziranje i istraivanje pojava iz ove oblasti.
Na osnovu toga bie zapoeto praenje, predvianje i procenjivanje stanja sektora
privatne bezbednosti, kao i obima i intenziteta pojedinih bezbednosno problematinih
pojava. Po uspostavljanju sistema za analiziranje doi e se do sledee faze kontrole
uspostavljanja povratne sprege. U njoj se donose planovi i predlau mere za efikasno
suprotstavljanje svim uoenim pojavama koje naruavaju sistem bezbednosti.
Treba naglasiti da postoji sistem u kome MUP trenutno nadzire civilne strukture. To
su odseci za inspekcijske i upravne poslove, kao i odseci protivpoarne zatite. Sve to
rade pomenuti inspektori, mogu raditi i oficiri OP-a ako im budu data dobra uputstva
i smernice. Dobit moe biti dvostruka: nema sistematizovanja novih radnih mesta, jer
e oni raditi i redovne poslove; iskustva steena tokom tih kontrola mogu da budu
pretoena u kvalitetne planove odeljenja i policijskih stanica za postupanja policije
opte nadlenosti. Oni su upoznati sa sistemom izvetavanja, sa smenskim i terenskim
uslovima rada, to je izuzetno znaajno za uspeh svake kontrole. Takoe, dostupne
su im sve potrebne baze podataka MUP-a, koje su neophodne tokom kontrole. Takva
organizacija kontrole bila bi dobra i za sam MUP jer e ga izloenost sudu javnosti
naterati da poslove obavlja kvalitetno i savesno.
Vrste i ciljevi nadzora i kontrole

Budua kontrolu mora se biti usmerena ka vrsti, obimu, nivou i kvalitetu bezbednosne
usluge. Ona e biti podeljena na kontrolu koja se obavlja inspekcijskim nadzorom oficira OP-a (neposredna) i na kontrolu koja se obavlja klasinim operativnim policijskim
poslovima (posredna).
Neposredna kontrola treba da ispunjava opte uslove za funkcionisanje jedne privatne
firme, kao to su: izrada planova postupanja, izrada dnevnih rasporeda rada, izrada
pravila slube, uspostavljanje organizacije unutranje kontrole, sprovoenje preduzetih sankcija i voenje svih drugih dokumenata vezanih za poslovanje QMS-a, odnosno
upravljanje kvalitetom tokom funkcionisanja. Formalna ispunjenost uslova treba da
59
prethodi sutinskoj proveri, koja moe biti potkrepljena raznim anketama.4 Nakon njihove analize bie dobijeni podaci o kretanju nivoa usluga. Same ankete, ukoliko su
dobro osmiljene, daju esto podatke koje nije mogue videti tokom redovnih kontrola.
Takoe, saznanje da e one biti uraene, privatnim firmama stvara dodatni pozitivan
pritisak, kao i obavezu da nivo usluga bude na visokom nivou, a da pratea dokumentacija bude uredno i savesno voena.
Posredna kontrola je trajna vrsta planski organizovanog praenja privatnog partnera.
Nju mogu sprovoditi policija opte nadlenosti i kriminalistika policija5, uz koordinaciju Biroa6. Policija opte nadlenosti to lako moe obaviti jer takve vrste provera
ve ini tokom terenske provere lica koja podnose zahteve za posedovanje oruja i
zapoljavanje u MUP-u, a na osnovu Zakona o oruju i municiji. Tim aktivnostima policijski slubenici na bezbednosnom sektoru proveravaju i prikupljaju sve interesantne bezbednosne podatke do kojih inae nije mogue doi proverama aktuelne baze
podataka. Postupak je postao rutinski, pa im ne bi bilo strano da saine izvetaje i o
zaposlenima u privatnim firmama za obezbeenje, njihovim sklonostima i navikama,
devijantnom ponaanju na poslu i slino. Takoe ovo je jedan od esto primenjivanih
postupaka u policiji i po pravilu ga sprovode najiskusniji policijski slubenici u sektoru,
a neretko i voe sektora. Ovaj postupak ima odreenih manjkavosti7, ali e pod lupom
vie inilaca, kao i pod nadzorom civilnog sektora sigurno postati profesionalniji i lien
proizvoljnosti od kojih boluje u odreenim situacijama.
Vreme i resursi potrebni da se saine uputstva za kontrolu su veoma mali. Oni manje-vie ve postoje, te ih je samo potrebno svesti, sistematizovati i prilagoditi. Praksa
u regionu je siromana, ali ona iz sveta moe biti znaajna. Poto su sve aktivnosti
privatnog obezbeenja razliite i nose brojne specifinosti, svetska praksa bie izuzetno znaajna za stvaranje iskustvene baze, na ijim primerima e se menjati i razvijati
Predmet anketiranja treba da budu klijenti, privatne firme i graani. Potrebno je zadovoljiti uslov objektivnosti.
To e biti mogue planskim osmiljavanjem anketa i njihovih sadraja, te adekvatnim prikupljanjem i obradom
podataka iz anketa. Obradu ovih podataka mogla bi obavljati nezavisna (profesionalna) tela, koja bi Birou
dostavljala svoje rezultate i zakljuke, to samo po sebi predstavlja novi vid posredne kontrole.
Kriminalistika policija (KP), nasuprot policiji opte nadlenosti (OP), obavlja obavetajne poslove i posredno i
neposredno prikuplja podatke. Ipak, to ne znai da e podatke prikupljati neformalno (iako je to esto praksa
zbog neformalnih zahteva rukovodilaca), jer e od policije opte nadlenosti dobijati jasne pisane zahteve
za obavljanje provera, po kojima bi postupala isto kao i kada je re o drugim zaduenim predmetima iz svog
delokruga rada.
Posredna kontrola odraava sutinu policijskih poslova i predstavlja vrlo ubedljiv alat koji ostaje u okvirima
rada MUP-a. Ovako, osnovnu funkciju slube koristimo da bismo obavljali kontrolu i jasno odvojili neformalno
od formalnog. Time policijskoj slubi ne zadiremo u nain rada, niti ga menjamo. Drugo, planski osmiljenom
i organizovanom kontrolom u Birou, mogue ju je promeniti. Promenom e se smatrati i to da policija prihvati
nove pristupe kao svoje standarde. Neprimetne promene mnogo su bolje od uvoenja novih pristupa, strategija
i principa rada, od ega boluje gotovo itava naa administracija, a koje zaposleni uvek doekuju na no.
Provera lica na terenu, prema Zakonu o oruju i municiji, jedna je od estih metoda za eliminisanje nepoeljnih
kandidata iz raznoraznih razloga. Ranije je to bila politika, a neto kasnije i stranaka nepodobnost, ali je
neretko bio nain za sprovoenje nepotizma svih vrsta. Terenska provera predstavlja postupak obrade lica,
koji podrazumeva dobro poznavanje sektora i stanovnika u njemu, te iskusan policijski slubenik, koji saini
natimovan izvetaj o licu (bez unoenja lanih podataka ali davanjem dvosmislenih podataka), moe bilo koga
diskreditovati i eliminisati iz postupka zapoljavanja, tako da mu urgencija bilo kog naelnika odeljenja policije ili
PU ne moe to osporiti.
60
domaa praksa. Razvojem prakse bie ostvaren neposredniji uvid u funkcionisanje svih
inilaca bezbednosti.
Kontrole bi se organizovale redovno i vanredno. Izvesno je da e se sadanji broj firmi
za obezbeenje smanjiti nakon licenciranja, ali i nakon kontrola koje e realizovati
MUP. Nakon to budu sainjeni spiskovi svih firmi za privatno obezbeenje, bie zapoeto redovno kontrolisanje, koje e planirati oficiri OP-a za svoju teritoriju nadlenosti.
Biro bi se ukljuio tako to bi organizovao ciklino prebacivanje ljudstva sa jedne na
drugu teritoriju, ime bi obezbedio objektivnost kontrola. Takoe, s obzirom na to da
broj firmi za privatno obezbeenje nije ravnomerno rasporeen, Biro bi periodino
i privremeno jaao ona OP na ijoj teritoriji posluje vei broj firmi, to je uglavnom
sluaj u veim gradovima8.
Biro mora svojim radom i planiranjem usmeravati vanredni vid kontrole jer e analize
svih rezultata biti u njegovom posedu. On treba da nalae i usmerava rad oficira za
provere, to zahteva pribavljanje novih podataka ili otklanjanje uoenih nedostataka u
radu firmi na teritoriji koja je u nadlenosti odeljenja kom pripada ili na koje je upuen.
Firme koje bi bile predmet vanredne kontrole birale bi se na osnovu informacija koje su
posredno prikupljene. To su informacije o svim bezbednosnim propustima9 koje jedna
firma ini. S obzirom na to da je re o bezbednosti, obaveza je da prema ovim firmama
postoji nulta tolerancija. I najmanji propust u organizaciji treba da bude indikator za
vanrednu kontrolu. Naravno, Biro treba jasno da definie razlog tih kontrola da ne bi
dolo do zloupotreba i odavanja informacija privatnoj firmi koja je predmet kontrole
ili njihovoj konkurenciji. Taj segment kontrole je veoma bitan jer niko, pa ni MUP, ne
sme biti faktor koji e svojim neformalnim akcijama ugroziti zdravu konkurenciju na
tritu bezbednosti. Ako to ne bude definisano na samom poetku, nepovratno e biti
proputena prilika da se uvede red i zakon u ovu vanu oblast.
Uestalost kontrola
Ministarstvu unutranjih poslova ne bi trebalo da predstavlja problem da vri bar dve
redovne kontrole privatnog obezbeenja u toku godine. Kapaciteti OP-a su takvi da
8
9
Inae, ovakva praksa ve postoji u odsecima koji sprovode polaganje vozakih ispita, a cilj joj je spreavanje
eventualnih zloupotreba.
Posredan nain pribavljanja informacija podrazumeva operativni rad policije, onako kako nalae metodologija
istranih radnji. Ovim postupkom se, nakon dojave saradnikih veza, mogu pratiti poslovanje agencije, prijem
novog kadra, razlozi za iznenadno sputanje cene rada na tritu, eventualno nezadovoljstvo zaposlenih koji
mogu postati izvori informacija kriminalnim grupama za tipovanje objekata i sl.
61
je, pored redovnih, mogue obaviti i jednu vanrednu kontrolu tokom godine.10 U ovom
obimu kontrola nee izgubiti na kvalitetu. Uveanjem obima kontrola bi se sigurno
izgubilo na kvalitetu samih nadzora, te bi greke i propusti u uoavanju bitnih detalja
kontrole mogle bile este.
Prilikom odreenja uestalosti kontrola privatnih firmi za obezbeenje treba izbei dosadanju praksu MUP-a. Naime, da bi opravdao svoje aktivnosti, MUP esto svesno prikazuje veliki broj kontrolnih nadzora, ali ih ne izvrava ili to ini posredno, bez fizikog uvida.
Recimo, postoje sluajevi kada je planiran nadzor nad firmama, a onda je on obavljen
telefonom. Tokom telefonskog razgovora prikupe se svi podaci od vlasnika (sa kojima
neretko postoji i prijateljski odnos ili za koje je steeno uverenje, bez loeg predumiljaja,
da istinski radi zakonito) koji su potrebni za sainjavanje zapisnika o izvrenoj kontroli.
Nakon toga, pretpostavljenima se kontrola prikazuje kao redovno izvrena.
ta treba kontrolisati i proveravati

Neposredna kontrola firmi za obezbeenje mora biti strogo jednoobrazna. Ovo je potrebno zbog prikupljanja srodnih podataka11, koji e biti zajedno analizirani u Birou,
odnosno u Upravi za analitiku.
Tokom kontrole pre svega treba proveravati formalne uslove koje firme ispunjavaju,
odnosno da li su registrovane, da li su prijavile zaposlene, da li oni poseduju licence i sl.
Drugi deo kontrole treba biti usmeren na sutinsko voenje dokumentacije po QMS-u
i na to na koji se nain bezbednosna usluga prua. To se ostvaruje tako to se na terenu proverava rasporeeno ljudstvo, nivo njihovog znanja (vanredne pisane i praktine
provere), njihova oprema, stanje i odravanje tehnike koja se koristi na lokacijama,
voenje evidencije svih vrsta. Naroito je znaajno proveriti Pravilo slube, evidencije
o dnevnom angaovanju ljudstva, zaduenju, odnosno razduenju naoruanja, kao i one
koje su u vezi sa odredbama Zakona o privatnom obezbeenju, a koje se odnose na
10 Danas, recimo, Uprava za upravne poslove MUP-a proverava sve auto-kole na teritoriji RS, kojih ima nekoliko
hiljada. Kadrovski kapaciteti Uprave svode se na jednog ili dva inspektora po PS-u (optini), koji bar dva puta
godinje proveravaju rad svake auto-kole. Pored toga, oni nadziru i rad svih centara za tehniki pregled vozila,
firmi koje se bave saobraajem i transportom i stanjem dravnih puteva. Tako, jedan inspektor na podruju
jedne PS proseno tokom meseca obavi dvadesetak nadzora i o tome saini sve potrebne izvetaje. Kapaciteti
Odeljenja policije su daleko vei od kapaciteta ove Uprave.
11 Treba naglasiti da kontrola bezbednosti nije samo kontrola funkcionisanja poslovanja. Naravno, ona i to
podrazumeva (mogue je vriti uz asistenciju organa finansijske i poreske policije), ali ti podaci su samo
deo uvodnog dela nadzora, odnosno tzv. legitimisanja pravnog lica. Prilikom nadzora prvo se utvruju opte
injenice o firmi, njene generalije, zatim injenice o aktima, vlasnitvu, eventualnim promenama u upravljakoj
strukturi i sl. Potom se vri uvidu u sve evidencije koje privatne firme moraju da vode, pri emu se procenjuje
urednost, aurnost, poslovi unutranje kontrole Potom se, ako se uoe odreena odstupanja, nedoslednosti
i neloginosti, detaljno pregleda dokumentacija, sa akcentom na ljudske resurse i naoruanje. Takav jedan
zapisnik nastao tokom kontrole mora sadrati sve navedeno, ali po utvrenom redu i pravilu koje vai za sve iste
izvetaje u Republici.
62
poslove privatnog obezbeenja. Mnoge ulazne podatke potrebne za poetak kontrole u nekoj firmi za privatno obezbeenje MUP moe pribaviti iz sopstvenih baza i iz
baze Agencije za poslove privatnog obezbeenja, koja je zakonom odreena da izdaje/
oduzima licence o ispunjenju propisanih uslova rada i da donosi podzakonska akta.
Takoe, sve situacije gde se zapisnici koje su sastavili razliiti kontrolori tokom uzastopnih kontrola u firmi drastino razlikuju moraju biti uoene i moraju postati predmet
nezavisne ciljane kontrole koju e organizovati Biro.
Izvetavanje
Sastavni deo kontrole i nadzora predstavlja i izvetavanje. Ministarstvo unutranjih
poslova treba u okviru postojeih slubi da prikuplja, obrauje i analizira podatke, i
da dostavlja gotove izvetaje Odboru za odbranu i unutranje poslove, Agenciji za poslove privatnog obezbeenja, Kabinetu ministra, direktoru policije i drugim dravnim
organima, ali i javnosti. Imajui na umu to da deo prikupljenih podataka predstavlja
line podatke, a deo slubenu tajnu, MUP ih mora adekvatno i zatiti. Naravno, analize
i statistike o privatnom sektoru bezbednosti, iz kojih su uklonjeni lini i tajni podaci,
MUP treba da uini dostupnim javnosti. Pored toga, uvidom u stanje, nain analize,
upotrebljene metode, programske aplikacije i sve one stvari koje ovu bazu podataka
ine funkcionalnom i svrsishodnom, bie ostvarena i osnovna nadzorna uloga javnosti.
Iz baze podataka proistei e i valjane analize i pokazatelji za unapreenje rada privatnog obezbeenja. Takva informatika baza, uz prethodno definisane protokole, vrlo
lako moe dostavljati bilo kakve podatke, i to na poseban zahtev krajnjih korisnika (npr.
Odbor za odbranu i unutranje poslove, Vlada, javnost).
Ipak, pre izvetavanja potrebno je definisati korisnike, obim i status tajnosti dokumenata koja e biti dostavljani. Izvetaji o istoj temi ne mogu ii na sve adrese. Zato je
potrebno podzakonskim aktima definisati uslove pod kojima e na odreene adrese
stizati izvetaji, u kom e biti obimu i u kom e roku stizati. Vano je da civilni sektor
od poetka bude ukljuen u izradu nacrta ovih dokumenata jer, u suprotnom, postoji
mogunost da e nainjeni propusti i manjkavosti u poetnoj fazi planiranja kasnije
teko ili nikako nee biti ispravljeni.
Preduslovi za uspenu kontrolu

Za uspenu kontrolu privatnog sektora bezbednosti neophodne su organizacione i normativne promene, ali i promene u radu u MUP-a. Biro treba da dobije nova ovlaenja
i to je jedino mesto gde e biti potrebno uraditi sistematizaciju radnih mesta. Uz nova
ovlaenja ide i dodeljivanje posebnih statusa koje e, moda, izgubiti pripadnici Di-
63
rekcije policije i Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije.12

Ukoliko ne bude dovoljno panje posveeno planiranju i dodeljivanju ovlaenja, mogle
bi se stvoriti konfliktne take, na kojima mogu nastati potresi. Rad Biroa, Direkcije, uprave policije i PU mora biti usklaen i voen tako da ne doe do zadravanja
podataka i eventualnih prerada. Dalje, u rukovodeoj policijskoj strukturi preovlauje
militarizovan nastup, to moe biti problem oficirima OP-a koji nemaju dovoljno iskustva u obavljanju inspekcijskog nadzora. Nadzor se ipak obavlja u civilnom sektoru, pa
je potrebno pronai naina da se oficiri upoznaju sa drugaijim pristupom i nainom
voenja razgovora od onog na koji su navikli.
Ministarstvo unutranjih poslova nema izraene protokole, ili se u radu oslanja na stare protokole, odnosno uputstva.13 Opasnije od toga je to ne postoji kontrola primene
bezbednosnih protokola, pa policija reaguje na nastale dogaaje, a ne preventivno.
Ovo stvara izvesna ogranienja, pa je neophodno ozbiljno pristupiti paljivom planiranju, delegiranju kadrova, obuci, izvetavanju, otvorenosti u saradnji i sl. Ministarstvo
unutranjih poslova godinama mui puko formalno izvetavanje, to je u suprotnosti
sa zahtevima da se uspostavi ozbiljna kontrola. Pripadnici policije na svaki nain izbegavaju pisanje izvetaja. Edukovanje za korienje JIS-a je dobrovoljno, pa se stvara
opti utisak nesvrsishodnosti unoenja podataka. Nepostojanje kontrole u ovom segmentu dovodi do neodgovornost koja se ne sankcionie.
Za uspenost svake kontrole vani su tani i aurni podaci. Meutim, veliki problem
predstavlja injenica da danas MUP izlazi u javnost sa saoptenjima u kojima ima proizvoljnih i netanih podataka. Veinom se to fino podeavanje podataka radi kako bi
se rad pojedinih PU ili uprava u seditu Direkcije prikazao boljim nego to jeste. Razlog
tome je to niko unutar MUP-a nema odgovornost pred javnou i graanima, ve se
samo brine o ocenama pretpostavljenih. Gotovo je sigurno da se nikada nee poklopiti
podaci koje poseduju odseci za analitiku i evidencije (OAiE) u podrunim PU sa runim
evidencijama koje vode linijske slube (policija opte nadlenosti, saobraajna policija,
opti kriminalitet, privredni kriminalitet i dr.). To naroito dolazi do izraaja prilikom
priprema godinjih izvetaja kada pomenuti odsek od Sektora za analitiku MUP-a primi smernice za izradu izvetaja PU. Nakon pristizanja prvih izvetaja organizacionih
12 Pomenuti sektor, kao organizator prikupljanja, odabira i analiziranja informacija u JIS-u, i pripadnici Direkcije, kao
korisnici sistema za planiranje svojih poslova, trenutno predstavljaju usamljene arhitekte usmeravanja razvoja
itavog informacionog sistema, kao i tela sa posebnim statusom prilikom kreiranja njegovog funkcionisanja.
Uvoenjem sistema planiranja i sprovoenja kontrole posredstvom Biroa, JIS postaje alat koji je dostupan
mnogo irem krugu korisnika i planera. Izostane li taj povlaeni status, bie mogue ostvariti jasniji uvid u
nedostatke i probleme, ali i u objektivne mogunosti samog JIS-a.
13 Ministarstvo unutranjih poslova nema izraene protokole ili se oslanja na one od pre 20-30 godina, na primer,
za: prijem stranaka u svojim prostorijama; prijem advokata u svojstvu fizikih lica ili branilaca; evidenciju
lica koja su dola na informativni razgovor u svojstvu graanina; evidentiranje zadranih lica; postupanje i
uvanje opasnih i kodljivih materija koji potiu iz vrenja KD, a koji su im sud i tuilatvo poverili na uvanje;
evidentiranje lica iz saradniko-obavetajne mree (izvor najvee korupcije i zloupotrebe slube); restriktivni
prostor i samo za odreena lica; dodeljivanje-oduzimanje ovlaenja za korienje odreenih aplikacija u
JIS-u MUP-a, te za posebne zajednike akcije u kojima se u odreenom vremenskom roku koriste sredstva
komunikacije u TETRA sistemu; nedostatak pravilnika o postupanju sa domaim i deviznim sredstvima u korist
akcija SUK-a MUP-a (ozbiljan nedostatak koji bi morao biti predmet posebne analize jer je sredstvo u borbi
protiv neistomiljenika) itd.
64
jedinica podrune PU u odsek za analitiku i evidencije i uporeivanja sa podacima koje

on poseduje, uoava se vidno razmimoilaenje podataka. Odsek se vrlo brzo pretvara
u koordinaciono telo koje pomenutim linijama rada usmeno saoptava podatke iz sistema i faktiki ih upuuje da zaborave svoje izvetaje i dostave im one prilagoene.
Razlog za to je to ih Sektor analitike verovatno nee naterati da isprave svoje izvetaje
jer se podaci poklapaju sa podacima iz JIS-a koje on poseduje. Ako, ipak, doe do toga i
Sektor zatrai pojanjenje, odsek jednostavno ispravi podatke po elji Sektora i problem
je reen! Dakle, zbog stalnog nedostatka vremena, slinosti zahteva za izradu izvetaja
koji se godinama skoro ne menjaju ili obimnih redovnih poslova koji trae angaovanje,
u itavom sistemu MUP-a preutno se gaji prepisivaki model i sledi projekat brisanja
atipinih podataka14. Briu se ba oni podaci koji treba da budu najinteresantniji slubi.
Mnogo je lake obrisati podatak o specifinom nainu izvrenja nekog KD-a, nego u
izvetaju dodati novu rubriku i opisati karakteristike dogaaja.15
Na kraju, moda je najbitnije to da MUP zapone evidentiranje i analiziranje svih greaka, anomalija i propusta, jer su to koraci u stvaranju iskustva koje e se kao steeno
znanje prenositi buduim kadrovima. Sada takva praksa ne postoji. Meutim, uz spoznaju o potrebi da se u MUP-u uvedu promene u organizaciji i postupanju, koje su uslovljene izmenjenim uslovima ivota i narastajuim kriminalitetom, ovaj projekat moe
postati dobar test sposobnosti i volje da se promene sprovedu.
Preporuke za uspostavljanje kontrole

Kontrola je osnovni element faze odluivanja. Bez nje nema valjanog planiranja, usmeravanja slube, te uvida i koordiniranog ureenja oblasti privatne bezbednosti. Dugo
je ova oblast bila neregulisana da bi joj se sada prilo olako i neorganizovano. Svako
delovanje mora biti proeto smislenom odlunou jer e se u suprotnom problemi
uveavati, a proputeno pretvoriti u lou praksu bez mogunosti da promene postanu uspene. injenica je da se MUP prirodno namee kao nosilac kontrole, ali zbog
problema u radu kojima je optereen ne sme samoinicijativno kreirati postupanja u
14 Osmiljenom kontrolom i relativno jednostavnim uvidom u podatke vie zainteresovanih strana ovaj problem
bi se predupredio. Kada postoji definisan nain prikupljanja atipinih podataka i njihovog analiziranja, onda niko
nee olako shvatiti brojke i imati hrabrosti da ih bez adekvatne sankcije obrie po sopstvenom nahoenju.
15 U radu je naveden ovaj sluaj kao krajnje negativan primer prakse odnosa pripadnika MUP-a prema analizama
uopte. Analitiki postupci veini pripadnika MUP-a (naroito rukovodiocima) slue za prikrivanje i iskrivljeno
prikazivanje stvarnog stanja bezbednosti, to je posledica nepostojanja svakog vida spoljne i unutranje
kontrole. Generalna strategija MUP-a je da uoeni pojavni oblici kriminaliteta praktino ne postoje ako nisu
evidentirani! Svi rukovodioci u obraanju javnosti (kada to moraju) primenjuju dva modela da bi objasnili razvoj
kriminaliteta kada se neka kriminalna dela smanjuju, oni to pravdaju svojom represivnom i preventivnom
politikom postupanja; kada se poveavaju, to pravdaju poveanim prisustvom svojih pripadnika na terenu koji
su ta dela otkrili. Dakle, uvek su u pravu, a istina nikada nije takva. Niko u MUP-u ne priznaje da se ogroman
deo prekraja i krivinih dela dogaa bez ikakvog uticaja MUP-a na te pojave. Procene razvoja nekih vidova
kriminaliteta, koje se koriste za izradu godinjih planova postupanja, najee su krajnje proizvoljne i rezultat su
ispunjavanja forme kao obaveze, a ne kao potrebe tokom rada slube.
65
ovoj oblasti. Njegovo usmerenje je od kljunog znaaja za uspeh. Ono mora poivati
na zakonu, te na irokom uvidu dravne vlasti, struke i javnosti u njegove aktivnosti.
Preduslovi za ostvarivanje valjane kontrole privatnog obezbeenja su:
reorganizovanje kabineta ministra MUP-a i dodeljivanje rukovodee uloge
u planiranju i sprovoenju kontrole privatne bezbednosti Birou za strateko
planiranje;
donoenje posebnog Zakona o bezbednosnim proverama;
izrada protokola, pravilnika i uputstava za rad kako bi bio ostvaren neposredni kontakt na relaciji Biro Direkcija-Sektori Uprava policije odeljenje policije PU; kao i na relaciji Kabinet ministra Vlada RS javnost;
organizovanje sistemskog nadzora unoenja podataka u JIS i izvetavanja
sa terena;
uspostavljanje centralizovanih aktivnosti u oblasti koordinacije svih vidova
kontrole u MUP-u (cilj je da se omogui laki pristup i proveravanje tanosti
podataka koje organizacione jedinice MUP-a prezentuju javnosti u saoptenjima i izvetajima o radu);
usmerenje policijskih poslova ka proaktivnom radu;
stepenovanje dokumenata po tajnosti na osnovu sertifikata i standarda;
izrada posebnih aplikacija u JIS-u koje e omoguiti sprovoenje kontrole i
izvetavanje o njenoj realizaciji;
edukacija kadrova za korienje JIS-a.
Predloeni model organizovanja kontrole MUP-a nad privatnim obezbeenjem treba
da bude iskoriavanje postojeih kapaciteta slube, a ne formiranje nekog novog tela
sa posebnim ovlaenjima, to bi neminovno dovelo do stvaranja animoziteta unutar
MUP-a. Ovo mora biti izbegnuto po svaku cenu. Predloeno reenje upravo poziva vie
linija rada na saradnju i stvara poslovnu meuzavisnost. Upravo je ona klju reenja,
a ne pojam same kontrole, jer Biro treba da bude koordinator poslova i telo koje e
uticati na potinjene da usvoje samokontrolu kao prioritetni smisao svakog profesionalnog postupanja.
66
Skuptinski nadzor
nad privatnim
sektorom bezbednosti
Nijedan zakon ne propisuje jasno da Narodna skuptina treba da nadzire privatni sektor bezbednosti. Meutim, Skuptina to moe initi indirektno, nadzorom i kontrolom
rada MUP-a, jer je ovo Ministarstvo odgovorno za realizaciju Zakona o privatnom
obezbeenju i kontrolu privatnih firmi za obezbeenje. Tako, Odbor za odbranu i unutranje poslove moe traiti od MUP-a izvetaj o tome dokle se stiglo sa primenom
Zakona o obezbeenju. S druge strane, Odbor za finansije moe kontrolisati kako dravne institucije troe svoja sredstva, te da li su one usluge privatnog obezbeenja
nabavljale zakonito i svrsishodno. Osim ovih tela, poslanici imaju pravo i da postavljaju
poslanika pitanja (u vezi sa radom odreenih institucija ili o nekoj posebnoj temi),
a Skuptina moe da formira i neka privremena radna tela, poput anketnih odbora i
anketnih komisija, i da dubinski razmotri neku temu ili problem. Skuptina moe, na
primer, detaljnije ispitati dokle je policija stigla u prevenciji i procesuiranju policajaca
koji istovremeno rade i na poslovima privatnog obezbeenja.
Dakle, ova ovlaenja i mehanizmi stoje na raspolaganju poslanicima, pa ne postoje
bilo kakve normativne prepreke da ih oni i primenjuju. Do danas (mart 2015), meutim,
poslanici ove mehanizme nisu isprobali. Skuptina se veoma retko bavila sektorom
bezbednosti1, dok se privatnim sektorom bezbednosti bavila jedino tokom usvajanja
Zakona o privatnom obezbeenju.
U uvodnom delu teksta naveli smo ukratko da Skuptina i njeni odbori imaju pravnu
osnovu za nadzor nad privatnim sektorom bezbednosti, a u sledeem poglavlju pokazaemo koja konkretna pitanja mogu postaviti i u kojim oblastima, te ta se njima
moe saznati.
U sazivu 20122014 svega 19 od 832 pitanja (2%) odnosila su se na sektor bezbednosti, a osnovan je samo
jedan Anketni odbor. Vie u oki, K.; Erceg, V. Parlamentarni nadzor i izgradnja integriteta u institucijama
bezbednosti. Beograd: BCBP, 2014.
67
Mogua pitanja i oblasti nadzora

Vano je da poslanici i predstavnici Odbora za odbranu i unutranje poslove obrate panju na nekoliko segmenata funkcionisanja privatnih firmi za obezbeenje. U tabelarnom
prikazu ponudili smo okvirna pitanja za MUP, sa obrazloenjem njihove relevantnosti.
PRAVNI OKVIR
Oblast
68
Pitanje
Da li je MUP usvojio svu

podzakonsku regulativu
koju ZPO propisuje?
ta se time moe saznati

Rok za donoenje podzakonskih akata je est
meseci od usvajanja Zakona, dakle do juna 2014.
godine. Bez ovih akata nije mogua primena ZPO.
Neophoda podzakonska regulativa propisana je u
sledeim lanovima:
5 kriterijumi za odreivanje obavezno
obezbeenih objekata i nain vrenja poslova
zatite
obavezno obezbeenih objekata (donosi Vlada);
10 Ministar nadlean za poslove zdravlja
donosi akt kojim se utvruje lista referentnih
zdravstvenih ustanova koje izdaju uverenja o
psihofizikoj sposobnosti za obavljanje poslova
privatnog obezbeenja;
13 Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da
ispune pravna i fizika lica za sprovoenje strune
obuke za vrenje poslova privatnog obezbeenja;
Pravilnik o programima i nainu sprovoenja
obuke za vrenje poslova privatnog obezbeenja;
14 Nain provere obuenosti fizikih lica i visinu
trokova organizovanja i sprovoenja strunih
ispita, kao i sadrinu i nain voenja evidencija
o licima koja su polagala i poloila struni ispit
utvruje MUP, uz saglasnost ministra nadlenog
za poslove finansija;
16 zahtev za izdavanje licence; izgled i sadrina
sveane forme licence;
33 Pravilnik o nainu vrenja poslova tehnike
zatite i korienja tehnikih sredstava (Vlada i
MUP);
57 nain upotrebe sredstava prinude;
58 Pravilnik o boji i sastavnim delovima
uniforme slubenika obezbeenja;
64 sadrina, izgled i nain upotrebe legitimacije
slubenika privatnog obezbeenja;
75 Ministar unutranjih poslova reenjem
osniva posebnu radnu grupu Struni savet
za unapreenje privatnog obezbeenja i javno
privatnog partnerstva u sektoru bezbednosti.
PRAVNI OKVIR
Oblast
LICENCIRANJE
Oblast
Pitanje
Da li je MUP uskladio svoje

procedure i standardizovao
vrste evidencija koje se
vode prema ZPO?
Vrste evidencija koje MUP vodi propisane su

lanom 66 ZPO. To su evidencije o izdatim
licencama za pravna lica, izdatim licencama za
fizika lica, kao i evidencija izdatih legitimacija za
slubenike.
Da li je MUP uskladio
i druge operativne
procedure koje proistiu
iz ZPO, ali i iz Zakona o
oruju i municiji?
lan 20 ZPO definie da se podrunim policijskim

upravama prijavljuju ugovori koje firme za
privatno obezbeenje imaju na teritoriji tih
policijskih uprava, ali nije propisana vrsta
evidencije. Takoe, te policijske uprave izdaju i
dozvole za oruje u skladu sa ZOOM (l 40 i 44
ZOOM-a).
Pitanje
Koliko je institucija dobilo

ovlaenje za obavljanje
poslova obuke slubenika
privatnog obezbeenja i
kada?
lanom 13 propisano je izdavanje ovih ovlaenja.

Znaajno je koliko je obrazovnih ustanova, sa
kolikim kapacitetima i u kom roku ovlaeno za
obuku slubenika PO u prvoj godini primene ZPO.
Prema ZPO, svi zaposleni u PO (procenjeno oko
40.000) treba da do juna 2015. godine prou
obuku i dobiju licence za rad. Bojazan je da to nee
biti mogue ostvariti, pa e se pomerati rokovi ili
se Zakon nee primenjivati.
Koliko licenci je izdato

pravnim licima za PO na
teritoriji Srbije (po godini)?
Na ovaj nain (lan 9 i 10 ZPO) stie se uvid

u broj legalnih firmi u Srbiji, koje posluju po
zakonom utvrenim standardima. Do sada je u
APR-u registrovano blizu 600 firmi koje se bave
ovom delatnou mada najvei broj njih praktino
i ne posluje.
Koliko je licenci izdato

fizikim licima u PO na
teritoriji Srbije (po godini)?
Na ovaj nain stie se uvid u broj ljudi koji se

legalno bave poslovima obezbeenja u Srbiji po
zakonom definisanim standardima.
69
KONTROLA
(primenljivo kada Zakon pone
da se primenjuje od maja 2015. godine)
Oblast
Pitanje
Koliko je kontrola MUP

sproveo u posmatranom
periodu?
Broj kontrola, teritorijalna rasprostranjenost

kontrola i rezultati kontrole mogu ukazivati na
odgovorno sprovoenje zakona. U Crnoj Gori
je prva kontrola sprovedena nekoliko godina
nakon usvajanja Zakona (o PO) i utvreno je da
on uopte nije potovan. Takoe, teritorijalna
rasprostranjenost, kao i uzorak kontrolisanih firmi
moe ukazivati na (ne)pristrasnost kontrole.
Koliko je prijava MUP

podneo za prekraje iz
lana 72 ZPO (po godini)?
Ovim lanom definie se rad bez ugovora, rad bez

licence, rad suprotan zakonu, rad koji je nestruan
i neefikasan, te rad bez neophodnih tehnikih i
ljudskih resursa.
Koliko je dozvola za oruje

MUP dodelio firmama za
PO?
Neophodno je unutar MUP-a kreirati evidenciju

o firmama za PO. Zakon u lanu 24 definie da
firma ne moe posedovati vatreno oruje u broju
veem od jedne polovine zaposlenih. Neophodno
je kreirati izvetaje za svaku firmu kako bi se vrila
kontrola koliine naoruanja u odnosu na broj
stalno zaposlenih. Broj zaposlenih u firmi mogue
je utvrditi na osnovu broja prijavljenih radnika za
koje firma plaa sve doprinose (fond PIO).
Koliki je broj ugovora

prijavljen u kalendarskoj
godini?
Ovim se stie uvid u broj legalnih poslova,

omoguava naplata poreza i dobija presek broja
ugovora koje firme za PO imaju sa privatnim i
javnim sektorom (procena je da ove firme imaju
45% ugovora sa dravom).
Prepreke efektivnog nadzora u praksi

U Skuptini Srbije ustalila se praksa usvajanja zakona po hitnoj proceduri. Ovo je uslovljeno reformskim kursom Vlade i potrebama prilagoavanja domaeg zakonodavstva evropskim standardima. Glavne aktivnosti odbora bile su vezane za usvajanje
novih, kao i za izmene i dopune postojeih zakona, dok primena zakona nije bila predmet nadzora. Odbor za odbranu i unutranje poslove imao je veliki broj zasedanja, na
kojima je razmatrano dosta novih zakonskih reenja. Poslanici, lanovi Odbora, bili su
zato vrlo povrno obaveteni o problemima, imamo li u vidu postojee strune kapacitete NSRS-a. Takoe, odustalo se od dobre prakse, prema kojoj poslanici opozicije
vode ove osetljive odbore kako bi bili motivisani da obavljaju kontrolu. Na elu ovih
odbora treba da budu poslanici iz opozicije. Time se poveava odgovornost rada jer je
opoziciji u interesu da kontrolie vlast. Jedan od razloga lei i u injenici da je u jednom
70
od prethodnih saziva vodea opoziciona partija bojkotovala rad Odbora, te je ovo telo
bilo neproduktivno.
U sadanjem sazivu (od marta 2014. godine) vladajua partija ima natpolovinu veinu
u Parlamentu, pa se moglo oekivati da kvorum nee biti prepreka za rad Odbora. U
praksi je, naalost, drugaije jer su neki poslanici lanovi vie odbora, a deava se da
zamenici nisu obaveteni da treba da zauzmu njihova mesta na sednicama. Skuptinska veina je poprilino komotna i uverena da kvorum nije problem, dok je u praksi
vrlo teko na sednici skupiti sve poslanike. I u ranijim istraivanjima primeeno je da
su lanova odbora pasivni i inertni, i da nisu dolazili na priblino dve treine sednica
odbora.2 Drugi problem predstavlja koliina akata za koje se poslanici spremaju, te je
odreene teme mogue samo povrno obraditi. Nije realno oekivati da se u nadzornoj
ulozi parlamentarci uputaju u specifine detalje. U sadanjem sazivu Odbora nalaze
se svega tri poslanika opozicije, te je i to razlog nedostatka motivacije za obavljanje
kontrole. Struna sluba ovog Odbora svedena je na minimum mada postoji podrka
opte slube, ija je pak strunost za bezbednosna pitanja upitna. Odbor za finansije
je jo aktivniji. Od maja 2014. godine imao je vei broj zasedanja, na kojima se bavio
javnim finansijama. Nerealno je oekivati da se, sa ovako gustim rasporedom, ovaj
Odbor bavi i problemima nabavki usluga obezbeenja. Veliki broj zaduenja poslanika
utie i na trajanje samih sednica Odbora, koje su esto vrlo kratke, to dovodi u pitanje
efikasnost parlamentarnog nadzora.
oki, K.; Erceg, V. Parlamentarni nadzor i izgradnja integriteta u institucijama bezbednosti. Beograd: BCBP,
2014: 27.
71
Kontrola trinog
poslovanja
Samo istovremena jaka kontrola MUP-a, inspekcije rada i poreske,

kao i od strane klijenta moe uvesti neki red u sektor
Narodna skuptina i MUP prevashodno se bave nadzorom bezbednosnih segmenata
usluga privatnog obezbeenja. S druge strane, nekoliko je instanci koje vre kontrolu
trinih segmenata poslovanja ovih firmi. U ovoj oblasti poslovanja uoen je niz nepravilnosti koji su rezultat manjka kontrole, ili ak stimulativnih poteza drave, poput
pristajanja na nerealno nisku cenu rada. U ovom delu emo predstaviti koje su to institucije i u kojoj meri mogu da delatno ostvare kontrolnu i nadzornu ulogu nad privatnim
obezbeenjem.
Inspektorat rada
Na kraju nam nita nisu nali, ve im je jedina zamerka bila nivo
osvetljenja u kancelariji
Inspektorat rada deo je Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja. On
obavlja poslove ispekcijskog nadzora u oblasti rada, radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja
na radu, kao i uviajem smrtnih, tekih i kolektivnih povreda na radu. Aktivnosti inspektorata usmerene su ka suzbijanju rada na crno, smanjenju broja povreda radno-pravnih
odnosa kao to su prekovremeni rad, isplata zarada i razni oblici diskriminacije.
Ova institucija je u nekoliko navrata imala nenajavljene kontrole firmi ija je pretena
delatnost fiziko tehniko obezbeenje. U izvetaju Inspektorata za rad za period majseptembar 2014. godine istie se da je posle kontinuiranih kontrola inspekcije rada,
na uzorku od 354 poslodavca, utvreno da je posle inspekcijskih nadzora, zaposleno
14.464 lica. To zapravo znai da je na navedenom uzorku povean broj zaposlenih za
34,38 %, a o emu govore i podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, sa kojim je Inspektorat za rad uspostavio efikasnu saradnju. Imajui u vidu injeni-
73
cu da je tokom cele 2013. godine nakon inspekcijskih nadzora zaposleno ukupno 4290
lica, koja su pre nadzora radila bez ugovora o radu, kao i da je u periodu jun-septembar
2013. godine zaposleno 1830 lica, evidentno je znaajno poveanje zaposlenosti u
poslednja 4 meseca ove (2014) godine.1 Tokom ovih kontrola (od juna do septembra)
proveravan je radni status radnika obezbeenja, a glavni nalazi pokazuju da je veliki
broj radnika angaovan po ugovoru o strunom usavravanju i osposobljavanju, te da
je bilo i rada na crno. Utvreno je da su pojedini poslodavci na dan inspekcijskog nadzora, imali gotovo treinu od ukupnog broja zaposlenih na osnovu zakljuenih ugovora
o strunom osposobljavanju i usavravanju. Pri tom, nisu bili ispunjeni ni osnovni zakonski uslovi za angaman po ovom osnovu jer su poslove fiziko tehnikog obezbeenja zateena lica vrila samostalno, bez prisustva mentora to je suprotno odredbi l.
201. Zakona o radu. Dakle, radilo se o fiktivnim ugovorima. Po sprovedenom inspekcijskom nadzoru, poslodavci su morali da zakljue ugovore o radu sa slubenicima koji su
radili na crno ili su bili na strunom usavravanju, a sprovoenje ove mere utvrivano
je preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Broj novozaposlenih
16.000
14.000
12.000
10.000
8.000
6.000
4.000
2.000
0
VI-IX 2014.
Godina
VI-IX 2013.
Tabela 1: Broj novozaposlenih u FTO kao posledica inspekcijskog nadzora

(izvor: Udruenje za bezbednost i zatitu na radu Srbije)
Do novembra 2014. godine, sproveden je jo jedan niz inspekcijskih nadzora nad firmama za FTO tokom kojeg je obuhvaeno 38 poslodavaca, podneto je 20 zahteva za
pokretanje prekrajnih postupaka, od kojih 6 za rad na crno. 2
1
2
Glavni podaci izvetaja dostupni na stranici Udruenja za bezbednost i zatitu na radu Srbije,
http://www.ubzrs.org/najnovije/izvestaj-inspektorata-za-rada-za-period-maj-septembar-2014/
Saoptenje Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, Pozitivni efekti inspekcijskog nadzora
nad firmama za FTO 13.11.2014, dostupno na
http://www.minrzs.gov.rs/cir/pres/saopstenja/item/1461-pozitivni-efekti-inspekcijskog-nadzora-preduzeca-za-fto
74
U poslednjem ciklusu inspekcijskog nadzora tokom marta 2015. godine 43 pravna lica
na 379 lokacija je bilo pod lupom ovog organa. Od 689 slubenika obezbeenja, 29
je radilo na crno a 9 po ugovoru o strunom usavravanju i osposobljavanju. Od 29
radnika na crno, ak 14 je bilo angaovano kod istog poslodavca.3
Na osnovu ova tri talasa inspekcijskog nadzora moe se stei utisak smanjenja zloupotreba poput rada na crno i strunog usavravanja. S druge strane, Inspektorat rada odbijao je da odgovori koje su firme najee krile ove odredbe Zakona o radu4 u poslednje 3 godine. Ovaj trend smanjenja rada na crno uoen je i tokom istraivanja, mada
se stekla slika pristrasnog uzorkovanja. Naime, u dve ispitivane firme, bliske prethodnom reimu Inspektorat je temeljno pregledao dokumentaciju zaposlenih istovremeno
u centrali i na terenu, uz jedinu zamerku na nivo osvetljenja u kancelariji. U drugoj,
pak, firmi, rezultati nadzora ukazali su na odgovorno poslovanje. U isto to vreme, firme
iz unutranjosti nisu bile podvrgnute inspekcijskom nadzoru u toj meri. Nekoliko firmi
koje u zadnje vreme dobijaju poslove sa dravom, odbile su da nam izau u susret i
odgovore na upitnik, mada se na portalu javnih nabavki i u sporovima pred Komisijom
za zatitu prava u postupcima javnih nabavki, vidi da su jedan broj poslova dobili sa
nerealno niskom cenom, to upuuje na rad na crno ili struno usavravanje.5

Ova institucija osnovana je 2005. godine, i do sada se bavila nadzorom aktera sektora
bezbednosti Ministarstva unutranjih poslova, Ministarstva odbrane i Bezbednosno
informativne agencije. Dravna revizorska institucija kontrolie zakonitost i svrsishodnost finansijskog poslovanja. Revizij svrsishodnosti poslovnj zni ispitivnje troenj sredstv iz budet, rdi sticnj dovoljnog, dekvtnog i pouzdnog dokz
z izvetvnje d li su sredstv od strne subjekt revizije upotrebljen u skldu s
nelim ekonomije, efiksnosti i efektivnosti ko i u skldu s plnirnim ciljevim.
Upravo u ovoj oblasti se i nalazi potencijal DRI za kontrolu nad firmama za obezbeenje. Ova kontrola odnosi se samo na poslovanje sa javnim sektorom, i moe se
utvrivati opravdanost nabavke odreene usluge ili dobra. Do sada, u praksi DRI nije
bilo nadzora nad nabavkama usluga obezbeenja. U intervjuu sa predstavnikom DRI
reeno je da uslovi za to postoje. Kada vidimo da je za neki posao odreeno 4 inenjera, a utvrdimo da je dovoljan jedan, onda je to prekraj. Tako i u sluaju nabavke usluge
obezbeenja ako je trebovano vie ljudi on realnih potreba mogli bi da reagujemo.
Ipak, kako se ovim poslovima DRI nije do sada bavila, sagovornik nas je uputio na kan-
3
4
5
Saoptenje Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, Nadzori kod poslodavaca koji se
bave fiziko-tehnikim obezbeenjem 10.03.2015, dostupno na http://www.minrzs.gov.rs/cir/pres/saopstenja/
item/2057-nadzori-kod-poslodavaca-koji-se-bave-fizicko-tehnickim-obezbedjenjem
U momentu pisanja ovog teksta, Inspektorat rada nije odgovorio na zahtev za informaciju od javnog znaaja, a
postupak albe kod Poverenika je u toku.
Videti o oblicima dovijanja poslodavaca u delu Analiza trita
75
celariju predsednik DRI, gde nam je reeno postupke javnih nabavki kontrolie Uprava
za javne nabavke.6 Dakle, i pored potencijala za sankcionisanje dravnih institucija i
javnih preduzea u nabavkama koje nisu svrsishodne (viak ljudstva ili opreme) ili koje
stimuliu crnu ekonomiju (nemogunost naplate poreza), DRI se oglasila nemerodavnom institucijom.
Komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki

Realna cena je 280 dinara po satu
Rad ove institucije utemeljen je na odredbama Zakona o javnim nabavkama iz 2008.
godine, mada je ovo telo osnovano dve godine kasnije, 2010. godine. Kao drugostepeni organ, moe da usvaja ili odbacuje albe (zakljukom ili reenjem) ponuaa i/ili
Uprave za javne nabavke, javnog pravobranioca ili drugog dravnog organa koji nadzire poslovanje naruioca (u sluajevima kada je re o povredi javnog interesa). Podneti
zahtev ima automatsko suspenzivno dejstvo, to znai da se postupak javne nabavke
obustavlja do reavanja zahteva.
Ovo telo odluuje o albama u trolanom sastavu a ovo telo ima 6 lanova i predsednika komisije. Tokom 2014. godine Komisiji je urueno 60 albi u postupcima nabavki
usluga privatnog obezbeenja, od kojih je 27 odbijeno. Najee albe odnosile su se
na nerelano nisku cenu (10), nepotovanje konkursnih kriterijuma (10), nepotovanje
odredbi Zakona o javnim nabavkama, te neispunjavanje uslova konkursa. Indikativno
je da je u albama na nerealno nisku cenu Komisija donosila dijametralno suprotne
odluke. Analiza Privredne komore Srbije7 ukazuje da je svaka cena ispod 240 RSD
bruto nerealno niska i da ne garantuje naplatu poreza. Stanovite Komisije je da ovo
nije pravno obavezujui dokument, te je odnos odbijenih i usvojenih albi po ovom
kriterijumu 6:5. tavie, isti sastav Komisije je donosio po istom osnovu suprotna reenja.8 Ovo svakako ostavlja prostor za sumnju jer su odluke donoene paualno, a ne
na osnovu principa.
Jedna od firmi koja se ne libi da koristi ovaj instrment zatite je Dobergard. Ovu firmu
karakterie dobar pravni tim, to se vidi i iz albi na javne nabavke koje oni podnose.
Naime, do sada su se alili na kontradiktornosti u konkursnoj dokumentaiciji, nepra-
7
8
Kancelariji predsednika DRI upuen je dopis sa Analizom nerealno niske cene usluge obezbeenja, koju je
izradila Privredna komora Srbije, kao i reenje o nabavci usluga obezbeenja za Poresku upravu, gde je izabrana
firma koja je nudila najniu cenu, koja je bila nerealno niska nije garantovala naplatu poreza. Pokuali smo da
utvrdimo da li postoji odgovornost dravnih institucija i javnih preduzea kada stimuliu rad na crno
Privredna komora Srbije, Analiza neuobiajeno niske cene, 2013. Dostupno na
http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Analiza%20neuobi%C4%8Dajeno%20niske%20cene_april%202013.pdf
Npr. Reenje br. 4-00-1729/2014 (usvaja se) i Reenje br. 4-00-857/2014 (odbija se). Analiza sluajeva
dostupna u Dragia Jovanovi Ista komisija, dvostruki arini, Svet bezbednosti 3-2014, Beograd, str 38-40
76
vilnosti u odbacivanju ponude, nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji i slino. Na

ovu firmu su se mahom alili zbog ponude nerealno niske cene ali znaju svi da imaju
jak tim i klone se sukoba sa Dobergardom. Od 60 albi u 2014. godini, Dobergard se
pojavljuje u 17 albi (svaka etvrta alba!), od kojih je 12 reeno u njihovu korist. Predstavnici drugih firmi nisu mnogo nade polagali u rad ovog tela, a jedan od razloga je i
to to se tad obustavlja javna nabavka, koi se sve.
Klijenti kao kontrolori kvaliteta usluge

Privatno vlasnitvo uvodi red, donosi kvalitet
Krajnji korisnici usluge mogu da kontroliu rad unajmljenog obezbeenja. Ova praksa
nije toliko zastupljena u javnim preduzeima, gde nema menadera bezbednosti, ali
u velikim privatnm firmama to je pravilo. Zato se i kvalitetnije fiziko obezbeenje
dodeljuje privatnim klijentima a u dravnim firmama radi kr. Menaderi bezbedosti
proveravaju rad unajmljenih slubenika obezbeenja, njihov raspored po lokacijama,
a deava se da imaju i informativne razgovore sa tim osobljem. U nekoliko sluajeva
su nam menaderi reklida ih je interesovalo koliko zaista novca dobijaju unajmljeni
slubenici obezbeenja. To je katkad rezultovalo i raskidom ugovora sa firmom sa
240 dinara po satu vi ne plaate radnike?. Deo kontrole klijenta svodi se i na deljenje rizika angaovanje dve firme po slinoj ceni. Takoe, za kontrolu je neophodan
sistem i procedure, a to esto izostaje. Zato neke firme uvode dnevnik rada i knjigu
prisustva (slubenika obezbeenja), a poslovoe radnih jedinica verifikuju upis i ispis
slubenika obezbeenja. Na taj nain se utvruje broj radnih sati u objektima. Ipak,
ova praksa je pre izuzetak nego pravilo. Prisutnije su interne kontrole firme za obezbeenje koje, zbog poznanstava, budu najavljene pa izostaje efekat. Takoe, razgovor
izmeu menadera bezbednosti i direktora fime za FTO ukazuje na oekivanja: Da li
da im damo televizor u objekat, ima svetsko prvenstvo? Pa dajte im, barem e biti
budni pa moda neto i uju, u protivnom e spavati u nonoj smeni. Svoje razloge za
angaovanje veih firmi nasuprot manjih obrazlae jedan menader u maloj firmi, ako
elim da zamenim oveka, on nema koga da mi da. Lokalna sredina vrlo brzo stvori
problem, Tako u fabrici sa 25 ljudi nisam mogao da spreim krae. Kada sam angaovao obezbeenje iz drugog grada to je prestalo. Naalostu javnim preduzeima ove
vrste kontrole nema. Ovu vrstu posla firme dobijaju sa malim cenama, ali na veliki broj
slubenika obezbeenja stie se i velika zarada. Taj veliki broj ljudi je neretko naduvana
cifra, pa se pokazalo da su neke firme dobijale poslove nudei manji broj ljudi, to je
pokazatelj odsustva kontrole i neznanja.
77
Saradnja javnog
i privatnog sektora
bezbednosti
Nedostatak poverenja izmeu MUP-a i privatnih firmi za

obezbeenje je veliki
Da je bezbednost nedeljiva, odavno je poznato. Danas reeno ima jo vei znaaj ako
u obzir uzmemo injenicu da se rizici i pretnje umnoavaju i, to je jo vanije, uslonjavaju, dok se istovremeno resursi drave smanjuju, zbog ega njene bezbednosne
strukture ne mogu na njih adekvatno da odgovore. Otuda ne udi to sve vei broj
privatnih, ali i dravnih i meunarodnih aktera, angauje privatne firme da se staraju o
njihovoj bezbednosti. Drava time svesno i racionalno nadometava sopstvenu slabost
nemogunost da samostalno svima prui potreban nivo bezbednosti. Korist od partnerstva imaju svi. Drava racionalizuje svoj aparat i preusmerava resurse u prioritetne
oblasti rada, postiui za manje ili za isto novca vie rezultata. Saradnja sa privatnim
sektorom dravi donosi i duh inovacija u brojnim oblastima, jer je privatni sektor, mnogo vie nego dravni, okrenut usvajanju novih tehnologija i menaderskog naina rada.
I dok je reeno normalno i uobiajeno u razvijenim drutvima, u Srbiji drava, meutim,
ne eli da prizna da nema dovoljno resursa da prui bezbednost svojim graanima. I to
nasuprot brojnim nerasvetljenim pljakama, organizovanim ubistvima i ubistvima na
mah, kao i drugim brojnim krivinim delima i prekrajima, gde se policijski slubenici
uglavnom ponaaju kao evidentiari. Brojno predimenzionirani javni i skrajnuti privatni
sektor egzistiraju jedan pored drugog, a njihova saradnja je tek sporadina. Posledica
toga je hronian nedostatak potrebnih nivoa svih bezbednosnih usluga.
Uspostavljanje delatne saradnje izmeu javnog i privatnog sektora bezbednosti bie
dug i mukotrpan, ali i nuan proces, koji e zahtevati promene u javnom, ali i u privatnom sektoru bezbednosti. Nije celishodno, naravno, ekati da oba sektora budu
reformisana kako bi se otpoelo sa projektima javnog privatnog partnerstva (JPP), jer
e sama njihova primena dodatno unaprediti situaciju u oba sektora. Zato je veoma
vano uvoditi JPP po fazama, odnosno krenuti sa partnerstvom u onim oblastima u
kojima je najlake ostvariti vidljive rezultate, to e predstavljati podsticaj za dalja,
dublja i ozbiljnija partnerstva.
79
Na sledeim stranama predstaviemo oblasti u kojim je danas najlake mogue ostvariti JPP, te poslove koje bi, nakon uhodavanja ovog partnerstva, javni i privatni sektor
bezbednosti mogli zajedno obavljati. Objasniemo i koje bezbednosne poslove drava
nikao ne bi trebalo da prepusti privatnim firmama. Na kraju emo prikazati i negativna
obeleja privatnog i javnog sektora bezbednosti, koja predstavljaju prepreke za njihovu
saradnju, te emo ponuditi preporuke koje bi olakale JPP.
Oblasti u kojima je mogue najlake ostvariti javno

privatno partnerstvo
Jeftinije je privatno obezbeenje od policije, a kvalitete je skoro isti
Za poetni uspeh JPP-a veoma je vano, da pored saglasja dva glavna aktera MUP-a
i privatnog sektora, postoji i podrka javnog mnjenja. To e se postii odabirom predmeta partnerstva, iji se rezultati tiu graana i gde e lokalna zajednica neposredno
podizati nivo bezbednosnih usluga svojim graanima. Oblasti gde je realno, a relativno
brzo i jednostavno, mogue uspostaviti saradnju JPP-a navedeni su u daljem tekstu.
Javni skupovi i sportski dogaaji

Na odreenom nivou, saradnja ve postoji izvesno vreme. Ipak, ona je vie iznuena
zbog odredaba Zakona o spreavanju nasilja na sportskim priredbama, na kom insistiraju sportski savezi, pa ak i sam MUP. Nesumnjivo je da JPP za poetak u ovoj oblasti
treba da bude usmeren samo ka skupovima za koje se procenjuje da ne predstavljaju
susrete visokog rizika. Po aktuelnom Zakonu, izriito je zabranjeno svako prisustvo
uniformisanih pripadnika MUP-a na sportskim borilitima, a sve obaveze prebaene
su klubovima koji organizuju dogaaj (domainu i gostima). Pripadnici policije mogu
se pojaviti na objektima samo ako doe do naruavanja javnog reda (JR) u veem
obimu. Nedefinisane i nejasne ingerencije slube obezbeenja, kao i njihova loa komunikacija sa MUP-om dovode do toga da se MUP-u preutno daju sva ovlaenja za
planiranje, organizovanje i postupanje. Prilikom bezbednosne procene koja prethodi
dogaaju, a kojoj prisustvuju predstavnici MUP-a, klubova, saveza, navijaa i agencija
za obezbeenje (glavnu re vodi MUP), pred klubove su postavljeni takvi zahtevi koje
oni realno ne mogu ispuniti. Najee se taj zahtev odnosi na broj pripadnika redarske
slube (maksimalno se uveava, esto bez osnova), to je zahtev koji agencije ne mogu
ispuniti. Zato se pronalazi solomonsko reenje, pa klubovi na mesto redara, pored pripadnika angaovane agencije, na potencijalno manje kritina mesta postavljaju ljude
bez ikakvog predznanja o poslovima i opasnostima na koje mogu naii. Zbog takvog
angaovanja sve vrvi od neregulisanih statusa i propusta. To sve nekako funkcionie
dok se ne dogode propusti koji dovode do ozbiljnog naruavanja javnog reda (JR) i do
huliganstva. Drugi deo problema predstavlja pravosue koje ne ispunjava svoje oba-
80
veze ili ispunjava tek minimum svojih obaveza vezanih za dostupnost pre odigravanja
sportskog dogaaja, za vreme i nakon odigravanja. Tuilac, sudija za prethodni postupak i sudija za prekraje moraju obavezno prisustvovati velikim sportskim dogaajima,
a obavezani su i na to da deuraju u najbliim prostorijama za primenu propisanog
skraenog postupka. Ovakva praksa potuje se samo u izuzetno retkim situacijama,
najee na meunarodnim utakmicama visokog rizika.
Dakle, zakonska regulativa, uz manje nedostatke, postoji i daje osnovu za JPP. Policija
se generalno nalazi na irem i uem podruju oko sportskog objekta. Njen primarni zadatak je da obavetajno prikuplja podatke o navijaima, njihovim namerama i ponaanjima; da spreava naruavanja JR na ulicama i oko objekta, tj. da sprei svaku nameru
naruavanja bezbednosti oko objekta. Te podatke mora deliti sa slubom privatnog
obezbeenja da bi ona mogla adekvatno da se spremi za izazove. S druge strane,
privatno obezbeenje treba da bude tehnoloki opremljeno za snimanje dogaaja i za
prepoznavanje potencijalnih naruilaca JR (huligana) sa dosijeom, kao i da adekvatno
fiziki, spremno i spretno, rei nastalu problematinu situaciju. Potreba da postoje
agencije koje bi zadovoljile prethodno navedeno je velika. Sve je vei broj meunarodnih susreta na kojima vladaju otra i jasna pravila, zbog ijeg nepotovanja klubovi
i sama drava plaaju ogromnu cenu. Ministarstvo unutranjih poslova teko moe
od svojih sredstava nabaviti kamere, opremu, programe i aplikacije visoke tehnologije dostupne u svetu. Neka specijalizovana agencija (trenutno ne postoji), koja bi bila
umreena sa MUP-ovom bazom podataka, mogla bi postati servis koji e gradovima ili
sportskim savezima u Srbiji pruati ovu uslugu. Bitno je naglasiti da korienje MUPovih ili nekih drugih baza podataka ne bi bilo u ingerenciji agencije. Sve te poslove, ali
sa opremom agencije, obavljali bi operativci MUP-a. Nakon okonanja aktivnosti, nita
od korienih podataka ne bi ostajalo izvan MUP-ovih baza podataka. Tako bi MUP
mogao da se bavi samo svojim poslovima i niko ne bi preuzimao odgovornost za ono
to nije izvrio. Agencijama se otvara prostor da bez bojazni zaposle dovoljan broj obuenog ljudstva specijalizovanog za postupanje na ovakvim skupovima. Tek tada i MUP
moe znaajno smanjiti broj angaovanih pripadnika i tehnike, uz sve prednosti koje to
donosi. Bezbednost u sportskim objektima postala bi mnogo via, pa bi bili dostupniji
irim slojevima stanovnitva.
Redefinisanje projekta kolski policajac

Zbog nedostatka materijalnih sredstava kole se sve manje odluuju za angaovanje
privatnog obezbeenja. One se oslanjaju na kolske policajce ili na poluprofesionalno
obezbeenje. Projekat MUP-a pod nazivom kolski policajac bezuslovno je prihvaen
jer se na taj nain odgovornost kole pred javnou i roditeljima prenosi na policiju.
Ne postoji nijedan valjan razlog da policija bude angaovana u prostoru kola, sem
u sluaju da doe do prekraja i krivinih dela (KD). Jo je loije reenje dozvoljavati ljudima koji nisu profesionalci da na osnovu problematinih ugovora zavode red u
kolama. Oni najee nisu bezbednosno proverena lica i nemaju adekvatna znanja za
opta postupanja, pogotovu prema deci i starijim maloletnicima. Pripadnici MUP-a,
recimo, poseduju licence za postupanje prema maloletnim izvriocima prekraja i kri-
81
vinih dela, i u obavezi su da obezbede istopolno postupanje, to se u prethodnom

sluaju nikada ne potuje. Problem postaje jo vidljiviji tamo gde jedan kolski policajac treba istovremeno da postupau vie kola (a to je u 90% sluajeva). Njihov broj je
ogranien, tako da ne mogu da prate sve obimnije vrnjako nasilje i uvean kriminal
u/i oko samih kola. Angaovanjem akreditovanog privatnog obezbeenja bio bi reen
i problem ugradnje, praenja i kontrole video nadzora u kolama, to je u ovom trenutku na ivici zakonitosti. Zakon o zatiti podataka o linosti vrlo je restriktivan kada
je re o prikupljanja svih linih podataka i jasno definie uslove pod kojima je mogue
prikupljati i eksploatisati tu vrstu podataka. Danas gotovo niko ne vodi rauna o tome
ko i kako u ime kola, saveta roditelja i lokalnih samouprava prikuplja, obrauje i uva
i, eventualno, unitava ove podatke. S druge strane, bezbednost uenika bi nesumnjivo
bila na najviem nivou, a kolski objekti postali bi nedostupni kriminalnim aktivnostima. Bezbedna kola ne bi bila samo puki pojam.
Obezbeenja vanih objekata

Ministarstvo unutranjih poslova vane objekte klasifikuje u nekoliko kategorija: energetski, privredni i industrijski objekti, dravne i finansijske institucije, infrastrukturni,
saobraajni, sportski, verski i drugi objekti od opteg znaaja. Policijske uprave (PU)
sainjavaju svake godine plan rada na svojoj teritoriji, vodei rauna o bezbednosnoj
pokrivenosti objekata sa spiskova. Ipak, ta briga je vie formalna. Naime, policija opte
nadlenosti sainjava spiskove svih vanih objekata na svojoj teritoriji, ali ona jedinu panju poklanja bezbednosno ugroenim objektima. Stepen ugroenosti odreuje
iskustveno, ali se to uglavnom svodi na prostorno izdvojene objekte PTT, benzinske
stanice, banke i menjanice. To su objekti ija ugroenost moe da kota i samu policiju, pa ona vodi brigu o njima, ali ne preventivno. Preventiva se za policiju svodi
na postojanje represivnih planova koji e biti aktivirani po izvrenju krivinog dela u
blizini navedenih objekata. Nakon to policija proceni da je naruena bezbednost nekog objekta, organizuje se stacionarno pozicioniranje pripadnika policije radi fizikog
nadgledanja (uvanja) objekta. Zanimljivo je da naloge za takvo postupanje najee
ne daju same PU, ve nadlene uprave MUP-a uprava policije (UP) i uprava kriminalistike policije (UKP). One zahtevaju angaovanje pripadnika policije u blizini objekata
im se u javnosti povede rasprava o njihovoj ugroenosti ili o izloenosti napadima.
Naroito su poznati sluajevi branjenja verskih objekata. Poznati su i primeri ulazaka
trajkaa u prostore lokalnih samouprava radi blokiranja i uslovljavanja tokom pregovarakih procesa. Pripadnici policije su, iako nije bilo naruavanja javnog reda, svaa i
tua, u tim situacijama praktino straarili tokom dueg perioda. Ovakvo angaovanje
znaajno troi tehnika i materijalna sredstva i umara angaovane policajce. Nadlene
uprave MUP-a izdaju nareenja za zapoinjanje ovakvih postupanja, ali se veoma retko
odluuju da naloe prekid postupanja. Odgovornost u tim sluajevima prenose na PU
ije rukovodstvo, iz straha od pogrene procene, nastavlja sa ovim postupanjima, ak
i kada je oito da su razlozi za angaovanje davno prestali. Poto se ova postupanja
uvek vode kao visoko prioritetna, ostali redovni poslovi policije neminovno ozbiljno
trpe zbog ogranienog broja policijskih slubenika u sektorima. Iz ovoga se jasno vidi
da je potrebno redefinisati policijska postupanja i otvoriti prostor za angaovanje pri-
82
padnika privatnog obezbeenja, koji se ovom vrstom poslova bave ve dve decenije.
Graani bi u takvim situacijama mogli da ostvaruju svoja prava bez bojazni da e trpeti
neprijatnosti i gubiti vreme zbog tue nesposobnosti.
Dalje produbljivanje javno privatnog partnerstva

Drava to manje funkcija da zadri
Nakon postizanja prvih rezultata javno privatnih partnerstava u gore opisanim oblastima, kao i nakon postizanja vidljivih rezultata reforme javnog i privatnog sektora bezbednosti, neophodno je dalje proiriti i produbiti projekte JPP-a. Oblasti i poslovi koje
privatno obezbeenje moe da upotpuni svojim iskustvom i kapacitetima sagledavaju
se iz sadanje perspektive potreba i mogunosti.
Obezbeenja ulica i naselja uz saglasnost lokalnih zajednica

Privatnom obezbeenju je Zakonom o privatnom obezbeenju omogueno da organizuje patrolnu delatnost ako poseduje centar za alarmnu dojavu. Takve patrole bi
se mogle redovno kretati naseljima u kojima postoji instalirana tehnika zatita na
privatnim objektima. U urbanim sredinama agencije bi mogle biti angaovane u udaljenim naseljima sa viim ivotnim standardom. Stanovnici tih naselja, stvaranjem
konsenzusa, mogli bi uz saglasnost lokalne samouprave da organizuju svoje obezbeenje. Problem predstavlja zakonska regulativa, koja predvia angaovanje privatnog
obezbeenja samo u granicama branjenog objekta. Meutim, definisanjem naseljene
zone kao zone objekta obezbeenja taj bi problem bio reen. Takoe, u svim udaljenim
mestima gde postoji visok procenat starijeg stanovnitva, postoji potreba da se obezbede objekti i ljudi, jer predstavljaju lake mete. Po pravilu, u slabo nastanjim krajevima sa ovakvom strukturom stanovnitva dogaaju se teka krivina dela protiv tela i
imovine. Posledice su same po sebi teke. Ovo je znaajno i zbog aktivnog ukljuivanja
stanovnika u planiranje. S druge strane, policija bi faktiki skratila podruja koja inae
teko pokriva patrolama. Sada bi imala odmornu i usredsreenu slubu, koja proaktivno razmilja i spremno i adekvatno odgovara na sva naruena stanja bezbednosti.
To je vrlo znaajno kada se posmatra iz dananje perspektive jer se javnost nikako ne
moe oteti utisku da je policiji bezbednost graana manje bitna od formalnog preduzimanja radnji obezbeenja lica mesta, uviaja i izdavanja saoptenja za javnost. Veina
graana osea da dravni organi nedovoljno brinu o obinim ljudima.
83
Obezbeenja zgrada Vlade i drugih institucija u ingerenciji

nadlene uprave Ministarstva unutranjih poslova
Uprava za obezbeenje odreenih linosti i objekata u sastavu MUP-a bavi se ve (ili
tek) osam godina obezbeenjem vanih linosti, objekata Vlade i drugih bezbednosno
interesantnih objekata. Ona jo nema izraen savremen pravilnik o nainu kretanja i
zatiti komunikacija sistema veza prilikom postupanja prema tienim licima i objektima. To, naalost, nema ni sam MUP, ali se ovaj njegov deo bavi zatitom vanih
linosti, a zatita podataka i informacija, pored obavetajnog segmenta, predstavlja
kljuni element u zatiti lica. Razlog za to je, pre svega, nedostatak kvalitetnog i strunog kadra koji bi, u skladu sa profesionalnim, pravnim i etikim normama, izraivao i
implementirao ifre, kodove i druge elemente potrebne za zatitu podataka. To otvara mogunost za zloupotrebu, jer u MUP-u i danas ne postoji struno i sertifikovano
lice, koje stepenuje dokumenta prema tajnosti. Samo je tim dokumentima i njihovom
primenom mogue spreiti nekontrolisano korienje informacija o licima koja se bezbednosno tite. Pojedine privatne kompanije koje se bave poslovima bezbednosti poseduju sve sertifikate za izradu bezbednosnih protokola, rade na najsavremenijim ureajima komunikacije i svele su koruptivnost na najmanju moguu meru. Ukoliko bi ove
kompanije bile angaovane da obavljaju poslove koje danas izvodi pomenuta Uprava
za obezbeenje, bio bi izbegnut itav korpus problema i propusta koji postoje u radu
njenih pripadnika. Potpuno je neutemeljena tvrdnja da privatno obezbeenje ne moe
da odgovori ovim izazovima. Ono poseduje znanja, sertifikate i ima dostupnu tehnologiju, tako da poslove moe obaviti veoma kvalitetno. Pored toga, svi ovi poslovi tako bi
postali mnogo transparetniji i dostupniji kontroli. Ovo je znaajno i sa aspekta same
Uprave za obezbeenje koja bi, naravno sa mnogo manjim brojem kadrova, mogla biti
glavni nosilac izvrnog dela kontrole. Ovakvim konceptom nikako ne bi bila ugroena
bezbednost Vlade i odreenih linosti. Naprotiv, ona je sada ugroena nereavanjem
problema koji postoje dugi niz godina. Trokovi ovakve organizacije obezbeenja svakako su manji jer vie ne bi bilo potrebno drati glomaznu slubu onda kada su potrebe za njeno angaovanje smanjene. Sve te razliite potrebe za angaovanje izvrioca
jednostavnije ispunjava privatno obezbeenje zbog svoje fleksibilnosti i organizacionih
mogunosti. Takoe, graani bi svakako bili lieni svih nepotrebnih, a praktino i iritirajuih postupanja glomaznog sastava Uprave za obezbeenje, kojima im se naruava mir i spokoj. Razlozi za predimenzioniranje broja angaovanih pripadnika, kao i za
njihova iroka ovlaenja vie ne bi postojali. Planiranje, komunikacija i kontrola rada
privatnih slubi treba da ostanu u vrhovnoj ingerenciji sadanje uprave. Sve logistike
poslove koje ona radi za svoje pripadnike moe da obavlja i za privatnog partnera,
kome e regulisati bezbednosne protokole i nadzirati njihovu primenu. Tvrdnja da bi
se angaovanjem privatnog obezbeenja ugrozila nacionalna bezbednost jeste, dakle,
tendenciozna i netana.
Poslove obezbeenja stranih diplomata i gostiju u zvaninim posetama nikako ne bi
trebalo predavati privatnom obezbeenju jer je uvek re o najpoverljivijim podacima,
koji mogu biti u posedu samo dravnih bezbednosnih slubi, ba kao i svuda u svetu.
84
Kontrola saobraaja na rekama

Reka Sava, a naroito Dunav, predstavljaju izuzetno kritinu bezbednosnu zonu zbog
trgovine ljudima i narkotika, te zbog tekih kraa goriva i rasutih tereta sa brodova i
bari. Ovi problemi nisu dovoljno u fokusu javnosti, a svakako zavreuju panju. itava
akvatorija puteva i luka na njima predstavlja kritina mesta, na kojima organizovane
kriminalne grupe kradu i oteuju tovare kupaca iz zemlje i inostranstva. Kako je rena
policija zbog svojih kapaciteta zadnjih godina orijentisana na Beograd i retko obilazi
druga mesta, stvorena je itava istorija tekih i drskih kraa na plovilima. Posada u
sadanjoj situaciji nema gotovo nikakvu mogunost da se odbrani od ovih napada.
Problem nastaje prilikom prijave izvrenja KD, jer se tada ne zna tano u ijoj je nadlenosti postupanje policije, pa se mnogo vremena utroi na odreivanje tanog mesta
izvrenja. Nakon to plovilo pristane u najbliu luku, nastaje novi problem, jer se troi
mnogo vremena na formiranje ekipa PU za uviaje, kao i na organizovanje adekvatnog
prevoza do napadnutog plovila. Iako PU koje se oslanjaju na reke Savu i Dunav imaju
zakonsku obavezu da tite sve objekte na njima, u praksi se, zbog neorganizovanosti, loe materijalne situacije i manjka podrke lokalnih samouprava, ovim problemom
bave samo PU u Beogradu i apcu. Naravno, o rezultatima tog angaovanja tek bi se
dalo polemisati jer je ono ispod svakog minimuma. Angaovanjem specijalizovanih
slubi privatne bezbednosti za dejstvo na vodi bili bi eliminisani svi ovi problemi. Osposobljene posade bi, uz adekvatna plovila, odgovarajuu tehniku i koordiniran rad na
itavoj akvatoriji plovnih puteva, podigle bezbednost plovila i posada na najvii nivo.
Time bi i pozornost MUP-a bila usmerena na priobalje reka, to bi skrenulo panju i na
krivina dela koja danas ostaju u sivoj zoni. Poveani stepen bezbednosti na rekama bi
nesumnjivo poveao saobraaj i transport, te pozitivno uticao na razvoj turizma.
Oblasti u kojima javno privatno partnerstvo

ne bi trebalo uopte primenjivati
Koliko nije korisno iskljuiti privatnu bezbednost iz ukupnog sistema bezbednosti, toliko nije ni otii u drugu krajnost, te sve bezbednosne poslove preputati privatnim
firmama. Svako partnerstvo, pa i u ovoj oblasti, postaje kritino ako nije prethodno
jasno definisano, ako je ishitreno i neravnopravno. Projekti JPP-a sa takvom stigmom
unapred su osueni na neuspeh. Problem je vei jer privlai ogromnu panju javnosti,
a gubljenje poverenja je neto to se ne moe priutiti. Zato treba biti veoma oprezan
prilikom odabira poslova za JPP.
Predmet JPP-a nikako ne bi smeli biti sledei poslovi: predistrane i istrane radnje;
zatita bezbednosti RS i otkrivanje i spreavanje delatnosti usmerenih na podrivanje
ili ruenje ustavom utvrenog poretka; kontrola prelaska dravne granice; kontrola kretanja i boravka u graninom pojasu; kontrola kretanja i boravak stranaca; nabavljanje,
dranje i noenje oruja i municije; podaci o prebivalitu i boravitu graana; poslovi
85
obezbeenja stranih dravnika i diplomata. Navedeni poslovi se obavljaju uz poverljive

i line podatke, koje po Zakonu moe da prikuplja, obrauje, uva i unitava samo MUP.
Dakle, nije stvar u poverenju, ve u pravnom okviru. Svi ostali poslovi iz ingerencije
MUP-a mogu biti predmet JPP-a.
Institucionalizovanje saradnje
Poznavanje bezbednosne situacije na itavoj teritoriji Republike Srbije predstavlja apsolutni prioritet drave. Zato se projekti JPP-a moraju odobravati na jednom mestu. Sa
tog mesta bie redovno praena njihova realizacija i organizovae se protok informacija. Svako prebacivanje ingerencija sa Kabineta ministra MUP-a na podreene uprave
dovelo bi do slabljenja njihovih efekata i sa sigurnou do neobjektivnosti. Kabinet
ministra predstavlja jedino vorite gde se susreu informacije koje pristiu iz Direkcije policije, andarmerije, BIA i sektora. Tu je mogue relativno brzo dobiti pouzdane
podatke i miljenja iz VBA i VOA. Naravno, reeno ne bi bila prepreka za uvaavanje
sugestija i prioriteta koji dolaze sa lokala.
Posmatrajui trenutnu strukturu i resurse MUP-a, Biro za strateko planiranje (Biro) pri
Kabinetu ministra MUP-a ima najbolje kapacitete za uspeno voenje JPP-a. Njegova
sadanja uloga obezbeuje mu dozu objektivnosti, a poznavanje stvarnih mogunosti
MUP-a i ciljeva njegovog razvoja svrstava ga u one retke institucije koji su, prilikom
primene stratekih dokumenata o razvoju MUP-a, nailazile na otpore i videle kako se
zamisli teko ostvaruju u velikom i okotalom sistemu. Kako je Kabinet ministra odgovoran Kabinetu Vlade, ne bi bilo posrednika prilikom prenoenja informacija, pa bi
se i umovi u komunikaciji smanjili na najmanju moguu meru, to je veoma vano
za obavljanje ovih poslova. Zato bi Biro mogao vrlo dobro da sagleda mogue oblasti
saradnje sa JPP-om, da pribavlja miljenja svih buduih korisnika, da sam predlae bezbednosne protokole i da na osnovu toga u svakom trenutku izvetava nadleni skuptinski odbor. Dodatna korist ovog modela jeste da nije potrebno formirati nova tela
i strukture, to je u vreme ekonomske krize i rezanja dravnog budeta veoma vano.
Naravno, potrebno je dopuniti sistematizaciju MUP-a i hitno je objaviti, jer je iluzorno
raspravljati o ovoj temi, dok javnost ne zna sa kojim to ljudskim resursima i odgovornostima MUP raspolae.
Dakle, centralno mesto za planiranje, organizovanje i sprovoenje kontrole bezbednosti treba da bude Biro Kabineta ministra unutranjih poslova. On e davati i primati predloge i miljenja o oblastima u kojima e biti realizovani potencijalni projekti,
usmeravati rad i ceniti dostignute nivoe realizacije. Pored toga to e koordinirati rad
podreenih slubi u Direkciji policije i Sektoru za analitiku, telekomunikacije i informacione tehnologije u MUP-u, Biro e biti veza i sa privatnim sektorom bezbednosti.
Kontrola mora biti deo upravljake funkcije rukovoenja projektima, pa e samim tim
biti i centralizovana, a sinhronizovae je Biro.
86
Prepreke prilikom uspostavljanja saradnje

U MUP-u ne znaju razliku izmeu analognog i digitalnog zapisa
Veliki problem u mnogim privatnim firmama za obezbeenje je
kriminalna prolost
Ostvarenje delotvornog JPP-a predstavlja dugotrajan i mukotrpan proces, koji podrazumeva otklanjanje brojnih prepreka i problema, te uspostavljanje drugaijeg pogleda
na same probleme bezbednosti koji postoje u MUP-u i privatnoj bezbednosti. Reavanjem osnovnih potekoa u ova dva segmenta bezbednosti bie stvorena dobra osnova za uspeh projekata JPP-a. Naravno, reeno ne znai da je prethodno potrebno
reiti sve ili veinu problema kako bi se otpoelo sa JPP-om, jer e i sama realizacija
projekata JPP-a naterati ove aktere da isprave svoje nedostatke. Aktivnom kontrolom
bie ostvaren objektivni uvid u stanje samih organizacija i njihovo funkcionisanje, to
mora uticati na podizanje nivoa usluga u svakom smislu.
87
Tabela glavnih negativnih osobina MUP-a i privatnih firmi za obezbeenje:
MUP
Privatne firme za obezbe]enje
Inertan i zatvoren sistem

Funkcionalna netransparentnost rada
Nepostojanje objektivne odgovornosti
prema javnosti
Negativna selekcija kadrova
Atmosfera pravne nesigurnosti
zaposlenih
Nerealna sistematizacija radnih mesta
Neobjavljivanje Pravilnika o organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta
Usmerenost ka represivnom postupanju i
obuenost za takvo postupanje
Marginalizovanje preventivnog
postupanja zbog dugogodinjeg
militarizovanja sastava
Zamena kadra bez jasnih kriterijuma
Nedostatak jasnih i transparentnih
kriterijuma prilikom ocenjivanja rada
slubenika
Neaurna i uoptena popuna inf. sistema
koju vre radnici na terenu, liena bitnih
operativnih detalja
Odsustvo instituta dobre prakse i
uenja na grekama
Postojanje neregistrovane saradnike
mree
Odsusutvo modernih menaderskih alata
za planiranje
Slaba IT kultura i osposobljenost na svim
nivoima rada
Dug period rada agencija bez zakonske

regulative
Izostanak spoljne kontrole
Ogranien broj agencija posluje u skladu
sa standardima
Netransparentnost rada
Postojanje ogromne i nelojalne
konkurencije
Nepostojanje mehanizama za
sprovoenje direktive Evropske komisije
po kriterijumu ekonomski najpovoljnije
ponude, a ne najnie ponuene cene
Prihvatanje poslova iskljuivo zbog
ekonomskih motiva uz preuzimanje
velikih rizika
Angaovanje atipinih kadrova sa
trita (neobuenih, a jeftinih)
Nerealno niska cena rada
Promenljiv kvalitet usluga tokom
vremena
Procentualno visoka nemotivisanost
angaovanih radnika obezbeenja
Upitan kvalitet usluga i poveanje
ranjivosti tienih objekata
Nepostojanje analize obima i strukture
privatnog obezbeenja u RS
Nepostojanje institucionalizovane
saradnje sa dravnim organima
(MUP) prilikom razmene bezbednosnih
informacija
Prikupljanje takvih podataka u
suprotnosti je sa Zakonom o zatiti
podataka o linosti
Nedostatak beneficija
Preporuke za unapreenje situacije

Policija treba da umanji paternalistiki odnos
Tekoe na koje e se nailazi prilikom ostvarivanja JPP-a bie velike. Drava sa svojim
bezbednosnim slubama ini monolit koji nije spreman da tako lako preda deo poslova
privatnim kompanijama, osim ako pre toga ne bude transformisan. Privatne kompanije
nemaju dovoljno iskustva da bi se pozabavile irom lepezom bezbednosnih usluga jer
88
su, mahom, upuene na poslove fiziko-tehnikog obezbeenja. Drugi dravni organi i

lokalne samouprave, koji su potencijalni korisnici, nemaju dovoljno predznanja i svesti
o mogunostima za JPP u ovoj oblasti. Graani pak nedovoljno artikulisano povezuju i
predaju svoje bezbednosne zahteve nadlenim institucijama na reavanje.
Ipak, okosnica ovog problema nalazi se na relaciji MUP privatni sektor bezbednosti.
Ova dva inioca imaju svoje interne i eksterne probleme, koji obeleavaju i determiniu
njihov budui odnos. Zato je pri reavanju problema i utiranju pravilnog puta za JPP neophodno poi od precizno i jasno definisanih ciljeva. Takoe, projekte treba uvoditi fazno, pre svega u one oblasti gde ih je najlake ostvariti, a zatim, po uspostavljanju reda
u oba sektora, i u druge oblasti bezbednosti. Svakako, podrazumeva se da su poslovi
pripreme planiranja i donoenje podzakonskih akata Zakona o privatnom obezbeenju
prioritet. Nakon toga, treba neizostvano zapoeti reorganizaciju MUP-a. Lako e biti
menjani i doterivani elementi funcionisanja JPP-a u ovoj oblasti kada bude uspostavljen sistem sa jasnim konturama, iniocima i rezultatima rada. ekati idealne uslove
za uspostavljanje ovog sistema nije svrsishodno. Vei e efekat biti postignut ako se
sadanji organi preusmere, reorganizuju i edukuju. Snimanje greaka i problema moe
biti transparentno korigovano i u hodu. Preduslovi za ostvarivanje zamiljenog naina
funkcionisanja projekata JPP-a jesu:
reorganizovanje MUP-a i dodeljivanje glavne uloge tokom planiranja i voenja JPP-a Birou za strateko planiranje;
usvajanje i usaglaavanje dokumenata neophodnih za realizaciju JPP-a, kao
to je Zakon o bezbednosnim proverama; uvoenje sistema standardizacije
poslova privatnog obezbeenja; usaglaavanje Zakona o privatnom obezbeenju sa Zakonom o oruju i municiji; precizno definisanje uloge privatnog
obezbeenja u nacionalnoj strategiji bezbednosti; usvajanje posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u privatnom sektoru bezbednosti i sl.;
delegiranje jasnih uloga i zadataka za realizaciju projekata JPP-a izradom
bezbednosnih protokola;
izrada potrebnih akata za planiranje, praenje, analizu, izvetavanje, bezbednost informacija i kontrolu stanja (smernice, metode, uputstva, pravilnici
za postupanja rukovodilaca i izvrilaca);
edukovanje kadrova oba sektora o ciljevima, mogunostima, svrsishodnosti
i saradnji;
stimulisanje pripadnika policije da preu u privatni sektor bezbednosti bez
gubitka penzionih beneficija, ime bi bila ostvarena dvostruka dobit MUP
bi se rasteretio vika zaposlenih, privatni sektor dobio bi preko potrebno
iskustvo i znanje za poslove koje nije obavljao, a bile bi ostvarene i mogunosti za unapreenje saradnje prilikom razmene bezbednosnih informacija
izmeu ova dva sektora,
formiranje baza podataka o registrovanom vatrenom oruju koje je u posedu privatnog obezbeenja i registrovanim pripadnicima privatnog obezbeenja koji ne prolaze bezbednosne provere;
organizovanje sistematinog prikupljanja zahteva i predloga graana i njihovih udruenja;
ukljuivanje Strunog saveta ministara za unapreenje privatnog obezbee-
89
nja u savetodavni deo projekata JPP-a;

stavljanje na javni uvid Memoranduma o saradnji izmeu MUP-a i privredne
komore Srbije od 12. 12. 2011. godine i ocenjivanje toga da li on predstavlja
dovoljnu polaznu osnovu za uspostavljanje saradnje JPP-a,
uvoenje funkcije graanskog nadzora nad realizovanjem projekata JPP-a.
Dakle, nita od navedenog ne zahteva dodatne materijalne i ljudske resurse ili znaajna odstupanja od poznate dobre prakse. Novost se ogleda u pristupu zajednikom
radu, koji nije uvek imao uspeha u dravnoj administraciji. Ipak, uz dobru volju, jasne
ciljeve i transparentne ocene, uspeh ne moe izostati.
90
Biografije autora
Predrag Petrovi je diplomirao politikologiju na Fakultetu politikih nauka u

Beogradu, gde je i magistrirao na temi Privatizacija bezbednosti u slabim dravama: sluaj Srbija. U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku radi kao
izvrni direktor. Autor je vie radova koji su objavljeni u domaim i stranim asopisima i publikacijama. Posebna interesovanja: borba protiv korupcije, reforma sektora bezbednosti, reforma bezbednosno-obavetajnih slubi i privatizacija bezbednosti.
Kontakt: predrag.petrovic@bezbednost.org
Marko Miloevi je roen 1977. godine. Diplomirao je i master rad odbranio na
Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Doktorski je
kandidat na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Bavei se fenomenom drutvenog razvoja i bezbednosti, najveu panju u svojim dosadanjim istraivakim projektima posvetio je fenomenima privatizacije bezbednosti, multinacionalnih operacija i transparentnosti u sektoru bezbednosti. Govori engleski i francuski jezik.
Kontakt: marko.milosevic@bezbednost.org.
Dejan Obradovi je diplomirao Vojno-tehniku akademiju u Beogradu 1995. godine.
Od tada do 1999. godine radi na komandirskim dunostima u 193. Auto nastavnog
centra Vojske Jugoslavije u Beloj Crkvi. Poetkom 1999. godine zapoinje karijeru u Policijskoj upravi u Smederevu na inspekcijskim i upravnim poslovima Odseka za bezbednost saobraaja, a potom preko mesta efa pomenutog Odseka i naelnika Odeljenja
policije radi kao portparol PU u Smederevu i ovlaeno lice za informacije od javnog
znaaja i zatitu podata o linosti. Od 2012. godine je zaposlen u privatnoj firmi na
poslovima korporativne bezbednosti u Zrenjaninu.
Milica ari radi u Centru za istraivako novinarstvo Srbije (CINS) kao novinar.
Teme koje je istraivala su loe privatizacije, pranje novca, problemi u zdravstvu i u
advokaturi, a poslednje dve godine se bavi i istraivanjem sektora privatnog obezbeenja. Uestvovala je u izradi baze podataka o sukobima obezbeenja i graana.
Kontakt: milica@cins.rs.
Anela Milivojevi je diplomirala novinarstvo na Fakultetu politikih nauka u Beogradu gde je trenutno na master studijama iz oblasti novinarstva. Novinarka je Centra za
istraivako novinarstvo Srbije (CINS) gde pie tekstove o korupciji i organizovanom
kriminalu u oblasti javne uprave, privatizaciji, sudstvu, obrazovanju i javnim nabavkama. Kontakt: andjela@cins.rs.
91
O Beogradskom centru
za bezbednosnu politiku
Beogrdski centr z bezbednosnu politiku (BCBP) predstvlj dobrovoljno, nestrnko, nevldino i neprofitno udruenje grn, koje hoe d doprinese unpreenju
bezbednosti grn i drutv u skldu s demokrtskim principim i potovnjem
ljudskih prv. U sreditu njegovog interesovnj nlze se politike iji je cilj uvevnje ljudske, ncionlne, regionlne i meunrodne bezbednosti. Beogrdski centr
z bezbednosnu politiku svoje ciljeve ostvruje istrivnjim, nlizm i predlozim
prktinih politik, jvnim zstupnjem, obrzovnjem, izdvkom deltnou, strunom podrkom reformm sektor bezbednosti u Srbiji, ko i doprinosom umrevnju svih relevntnih kter u bezbednosnu zjednicu. U istrivkom zhvtu BCBP-
pre sveg se nlze bezbednosn politik Republike Srbije, te bezbednosn dinmik
u regionu Zpdnog Blkn i Evrope, odnosno u globlnoj zjednici. N osnovu dobijenih nlz Centr izruje predloge prktine politike, koji bi treblo d doprinesu
ostvrivnju ljudske bezbednosti, konsolidciji reforme sektor bezbednosti, jaanju
bezbednosne saradnje i evropskim integracijama Zapadnog Balkana.
Beogrdski centr z bezbednosnu politiku osnovn je ko Centr z civilno-vojne
odnose (CCVO) 1997. godine ko orgnizcij civilnog drutv posveena jvnom
podrvnju demokrtizcije Srbije i zlgnju z rdiklnu reformu njenog sektor
bezbednosti. Tokom 17 godin postojnj CCVO je objvio vie od 300 publikcij (u
tampanom i elektronskom obliku) i relizovo n desetine projekt. CCVO se bvio
njznjnijim temm iz oblsti reforme sekor bezbednosti i studij bezbednosti,
ko to su, pored ostlih, demokrtsk i civiln kontrol drvnih prt sile, prvn
ureenost sektor bezbednosti Srbije, ztit ljudskih prv grn i zposlenih u
sektoru bezbednosti, bezbednosn srdnj i integrcije Srbije. Tom prilikom CCVO je
otvro i jvnosti predovo nove i nedovoljno istrene teme, ko to su privtne
bezbednosne kompnije, odnos izmeu ekonomije i bezbednosti, te jvni ndzor nd
primenom posebnih mer i postupk koje koriste slube bezbednosti. D bi to vernije
izrzio svoju, u meuvremenu proirenu i produbljenu, istrivku orijentciju, Centr
z civilno-vojne odnose je 1. jun 2010. godine promenio ime u Beogrdski centr z
bezbednosnu politiku.
BCBP je ln, li i pokret nekoliko ncionlnih i meunarodnih mre orgnizcij civilnog drutv. On je, izmeu ostlog, inicijator i lan koalicije OCD PrEUgovor, koja od
2013. nadgleda sprovoenje politika iz oblasti vladavine prava (poglavlje 23) i slobode,
bezbednosti i pravde (poglavlje 24) i predlae mere za unapreenje stanja, koristei
proces EU integracija za ostvarenje sutinskog napretka u daljnjoj demokratizaciji Srbije. BCBP je i jedna od vodeih organizacija u grupi za unutranje poslove u okviru
93
mree Sektorskih organizacija civilnog drutva (SEKO) i koordinator radne grupe za

poglavlje 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. BCBP takoe uestvuje u OEBS
mrei istraivakih centara i akademskih institucija (OSCE Network of of Think Tanks
and Academic Institutions).
Putem memoranduma o razumevanju BCBP je formlizovo srdnju s Ministrstvom odbrne Srbije, Vldinom Kncelrijom z pridruivnje EU, Institutom z uporedno prvo, Ncionlnim institutom z demokrtiju, Udruenjem z evrotlntsku
srdnju Jagello 2000 iz eke, Centrom z evropske i severnotlntske poslove iz
Slovke, Centrom z demokrtiju i ljudsk prv (CEDEM) iz Crne Gore, Centrom z
bezbednosnu srdnju RAKVIAK, Institutom z meunrodne odnose iz Hrvtske, Centrom z sigurnosne studije iz BiH, Anlitikom iz Mkedonije i Institutom z demokrtiju
i medijciju iz Albnije.
Istraivanje odgovornosti i integriteta institucija bezbednosti BCBP je zapoeo kroz
projekt Mpirnje i monitoring reforme sektor bezbednosti u Srbiji1, u kome je
prvi put n jednom mestu sveobuhvtno i metodoloki sistemtizovno nlizirno
stnje i ocenjivn npredk ostvren u reformi sektor bezbednosti u Srbiji. Svi rezultti istrivnj ko i preporuke publikovni su u knjigama Godinjk reforme sektor
bezbednosti Srbije 2008 (DnGrf/CCVO, 2009) i Godinjak reformi sektora bezbednosti 2012 (Slubeni glasnik/BCBP, 2012). Tokom 2012. BCBP je, zatim, uz finansijsku
podrku Agencije za borbu protiv korupcije, sistematski mapirao rizike od korupcije u
sektoru bezbednosti i objavio nalaze u knjizi Korupcija u sektoru bezbednosti Srbije
(BCBP, 2013) i na Internet portalu korupcija.bezbednost.org. U okviru projekta A-COP:
Civilno drutvo protiv korupcije u policiji2, BCBP je izradio procenu korupcije u policiji
u Srbiji (Procena korupcije u policiji u Srbiji, BCBP, 2014) i formirao A-COP grupu od
deset organizacija civilnog drutva iz razliitih gradova Srbije sa ciljem veeg ukljuivanja civilnog drutva u borbu protiv korupcije u policiji. Najzad, organizacija Meunarodna transparentnost iz Velike Britanije (Transparency International UK) je u dva
navrata uzastopno (2012, 2014) birala BCBP da procenjuje integritet sektora odbrane
u Srbiji za potrebe meunarodnog istraivanja Indeks antikorupcije u sektorima bezbednosti (Government Defence Anti-Corruption Index).
1
2
Donatori: Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveke i Fond za otvoreno drutvo.

Donatori: Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade
Republike Srbije.
94
O Beogradskom centru za bezbednosnu politiku
NOVI-STARI
izazovi privatnog sektora

UREDNICI
Predrag Petrovi
Marko Miloevi
ISBN 978-86-6383-021-9

Novi-Stari Izazovi Privatnog Sektora Bezbednosti U PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novi-Stari Izazovi Privatnog Sektora Bezbednosti U PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NOVI-STARI

izazovi privatnog sektora

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji

Naglo pogoranje ekonomske situacije

Zakon o privatnom obezbeenju

Profil privatnog sektora bezbednosti

Kontrola i nadzor koji vri Ministarstvo unutranjih poslova

Skuptinski nadzor nad privatnim sektorom bezbednosti

Kontrola trinog poslovanja

Saradnja javnog i privatnog sektora bezbednosti

O Beogradskom centru za bezbednosnu politiku

Agencija za privredne registre

Knjiga koju predajemo javnosti na uvid predstavlja drugo sveobuhvatno empirijsko

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Drava samu sebe potkrada

Naglo pogoranje ekonomske situacije

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji

Politike veze i dalje kljune za dobijanje poslova

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Konano usvojen Zakon o privatnom obezbeenju

Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji

Konano, kontrola i nadzor privatnog obezbeenja nisu dobro ureeni. Ministarstvo

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Od ukidanja zakona koji su regulisali oblast drutvene samozatite1 1993. godine, pa

ta zapravo ureuje ovaj zakon?

Zakon o sistemu drutvene samozatite. Sl. glasnik RS 14/86.

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

obavljanja tog posla, poslovati na tritu. Poslovanje je definisano sa est razliitih

Ko sme da radi i pod kojim uslovima

Dokazuje se lekarskim uverenjem

Zakon o privatnom obezbeenju

U Niu obezbeenje radi na silu to su ili kriminalci, ili andari

Koja su ovlaenja privatnog obezbeenja

Videti deo Analiza trita i odeljak o nerealno niskim cenama

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Prikupljanje podataka o linosti

Zakon o privatnom obezbeenju

Nadzor primene zakona

Kanjenje sa primenom zakona

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

kanjenje u primeni zakona. Najvanija stavka u primeni zakona je proces licenciranja

Zakon o privatnom obezbeenju

Tabela: Proraun datuma za zavretak obuke 14

Prosean broj istovremenih

Broj nastavnih dana za

Prosean broj kandidata u

MUP treba da oformi 56 ispitnih komisija sa po

Radnih dana komisija

Potreban broj ispitnih

14 Svet bezbednosti, Proraun datuma za zavretak obuke, br 1, 2015. Str 29

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Zakon o privatnom obezbeenju. Sl. glasnik RS 104/13

Zakon o privatnom obezbeenju

Spisak podzakonskih akata neophodnih za sprovoenje zakona

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Tabela: Dobre i loe strane Zakona o privatnom obezbeenju

Ne postoji obaveza provere

Treba urediti formu izvetaja

Ne postoji obaveza provere

Nedostaje popis objekata

Rad privatnog obezbeenja