SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA UPRAVLJANJE

RIZICIMA

Rizici u poslovanju preduzeća

UVOD 3

1. POJAM I RAZVOJ DISCIPLINE UPRAVLJANJA RIZIKOM 5

2. UPRAVLJANJE IMOVINOM PREDUZEĆA 7

3. RANO OTKRIVANJE POTEŠKOĆA, POREMEĆAJA I KRIZA U PREDUZEĆU 9

4. UPRAVLJANJE I VRSTE RIZIKA 10

5. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDUZEĆA 12

ZAKLJUČAK 15

LITERATURA 16
 Rizici u poslovanju preduzeća
Uvod

Upravljanje rizikom u preduzeću predstavlja složen sistem identifikovanja, merenja i

praćenja relevantnih rizika, kao i donošenje odgovarajućih odluka kojima se izloženost datim
rizicima usklađuje sa definisanim apetitom za rizik. Ova disertacija bavi se relativno novom
koncepcijom upravljanja rizikom koja sve aktivnosti u procesu upravljanja rizikom i odluke
vezane za rizik oblikuje iz perspektive uticaja na vrednost preduzeća.

U pitanju je povezivanje koncepcija upravljanja vrednošću (engl. VBM-value based

management) i upravljanja rizikom u preduzeću (engl. ERM-enterprise risk management), u
čijem se preseku nalazi jedno od najizazovnijih pitanja poslovne ekonomije, pitanje procene
vrednosti preduzeća (engl. company valuation). Rezultirajuća koncepcija označava se kao
upravljanje rizikom bazirano na vrednosti (engl. VB ERM value based risk management).

Tržišna privreda podrazumeva slobodno delovanje ponude i tražnje proizvoda i usluga, radne
snage i novca u okviru jedne zemlje i šire. U savremenim uslovima tržišni zakoni deluju van
granica jedne zemlje. Na međunarodnom planu poznati su pod pojmom globalizacija.

Globalizacija je proces intenziviranja slobodnih trgovinskih tokova i uspostavljanje

liberalnijeg kretanja ljudi, kapitala i informacija. Slobodno delovanje ekonomskih zakona
treba shvatiti uslovno, zato što svaka zemlja ima svoje zakonodavstvo i ekonomska
ograničenja.

Predviđanje je uvek stvar procene budućih događaja. Ne postoji parametrika za sigurno

predviđanje budućnosti. Nepredviđene promene i nepredviđeni događaji prouzrukuju
neizvesnost. Neizvesnost je sinonim rizika. Uvek se kod rizika mora računati kako na
očekivane promene koje se mogu predvideti, tako i na one promene i kretanja koja su
nepredvidiva.

Upravljati rizikom, znači upravljati rizikom izvesnosti događaja i rizikom neizvesnosti. Rizik
nosi sa sobom faktor predviđenih promena i faktor nepredviđenih promena. Neizvesnost je
glavni faktor rizika. Uspešno upravljati preduzećem, znači pre svega uspešno upravljati
rizikom.

3
 Rizici u poslovanju preduzeća
Fenomen rizika mora se objasniti sa više aspekata, kako bi se moglo njime što uspešnije
upravljati. Da bismo bolje razumeli pojam rizika, moramo se osvrnuti na ulogu informacija.
Na tržištu često jedna strana ne zna dovoljno o drugoj strani, kako bi mogla ispravno da
donese poslovne odluke. Takva nejednakost predstavlja vrstu rizika poznatu pod nazivom
asimetrične informacije. Asimetrične informacije predstavljaju nedovoljno znanje jedne
strane u odnosu na drugu prilikom donošenja poslovnih odluka. Moralni hazard nastaje nakon
što preduzeće donese određenu poslovnu odluku.

Rizik može biti materijalne i nematerijalne prirode. Materijalni rizik znači gubitak ili štetu na
nekom predmetu ili materijalnoj stvari. Nematerijalni rizik znači gubitak rejtinga, koji može
imati velike posledice na uspeh preduzeća.

4
 Rizici u poslovanju preduzeća
1. Pojam i razvoj discipline upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom je disciplina čiji je nastanak motivisan potrebom prevazilaženja

neizvesnosti. Ako je rizik mogućnost odstupanja od očekivanja usled neizvesne budućnosti,
upravljanje rizikom je proaktivno upravljanje odstupanjima u odnosu na plan.1

Antičke civilizacije su problem neizvesnosti rešavale na način da su dobru ili zlu sreću
objašnjavali postojanjem božanskih bića, verujući tako da nemaju nikakav uticaj na
budućnost. Prvi put je božanska bića kao objašnjavajuću varijablu toka događaja eliminisao
Tukidid u V veku p.n.e. postavljajući temelje „novom penetrantnom realizmu“. Tukidid je
bio fasciniran odnosom i jazom između očekivanja i rezultata, između namera i stvarnih
događaja. Njegova učenja, ipak, zasenila je srednjovekovna religiozna dogma, tako da se
nova stremljenja da se inteligentno razmišlja o budućnosti pojavljuju tek u doba renesanse.

Prema Peter Bernstein-u (1996), osnovni preduslov za razvoj discipline upravljanja rizikom
predstavlja uverenje ljudi da su barem u određenoj meri slobodni agenti. Na drugoj strani,
ključni pokretač za razvoj discipline bila je rastuća fasciniranost brojevima. Na taj način,
ideja o „nadmoćnoj sili“ koja sve uređuje zamenjena je manipulacijom prošlim iskustvom i
podacima, kako bi se dobila verovatnoća.2

Sudbina je zamenjena sofisticiranim, na verovatnoći zasnovanim modelima predviđanja

budućnosti. Moderno upravljanje rizikom počiva u velikoj meri na dostignućima iz perioda
XVII i XVIII veka. Naime, u nešto više od osamdeset godina nekolicina matematičara
stvorila je temelje za gotovo sve kasnije kreirane alate za upravljanje rizikom. Definisanje
zakona verovatnoće Blaise Pascal-a 1654. godine predstavlja prvi značajan iskorak.3

Rizik u igrama na sreću mogao je biti predstavljen verovatnoćom, tj. kvantifikovan. Kasnije
je Pascal, analizirajući strah ljudi od udara groma, definisao rizik kao funkciju uticaja
nepovoljnog događaja i njegove verovatnoće. Današnji sistem upravljanja rizikom počiva na
pomenutim obeležjima rizika: uticaju i verovatnoći.

1
Čupić, M. (2015) Upravljanje rizikom i vrednost korporacije, Ekonomski horizonti, Kragujevac, str. 55
2
Gavrilović, M. (2014) Interna revizija i upravljanje rizicima, Confineks, Beograd, str. 44
3
Gorčić, J., Vuković, D., Mihaljčić, M. (2010) Upravljanje krizom preduzeća i banaka : sistemski i
korporativni rizici : strateški menadžment i biznis plan, Proinkom, Beograd, str. 87

5
 Rizici u poslovanju preduzeća
Mogućnost predviđanja verovatnoće pojavila se kada je 1733. godine Abraham de Moivre
otkrio normalnu raspodelu i poznatu krivu u obliku zvona (engl. bell curve). Na ovaj način
omogućeno je statističko predviđanje bez poznavanja svih mogućih ishoda. Prethodno otkriće
udahnulo je život grani osiguranja.4

Posle otkrića u XVII i XVIII veku ostale su još dve stvari koje su upotpunile modele i alate
za upravljanje rizikom. Na njih se čekalo do druge polovine XX veka kada je Harry
Markowitz obelodanio svoju portfolio teoriju i ideju diversifikacije, a Fischer Black i Myron
Scholes model vrednovanja opcije, postavljajući tako temelje za vrednovanje svih
kompleksnih finansijskih instrumenata za podelu i prenošenje rizika.5

4
Ranković, A.Č. (2017) Upravljanje rizikom u inovativnom preduzeću, Privredno društvo PRID, Beograd, str.
93
5
Stanišić, M. (2008) Upravljanje rizikom u preduzeću, Poslovna ekonomija, Beograd, str. 12

6
 Rizici u poslovanju preduzeća
2. Upravljanje imovinom preduzeća

Rizik se uopšteno definiše kao neizvesnost budućeg ishoda. Neizvesnost predstavlja

nepobitnu činjenicu. Neizvesnost je osnova rizika. Rizik je uvek prisutan, kako u
svakodnevnim životnim aktivnostima, na ulici, radnom mestu ili prilikom donošenja
investicione odluke. Rizik se ne može izbeći. Rizik se može kontrolisati. Preduzeće može da
ulaže u dva različita oblika imovine, i to:
1. nerizična imovina, i
2. rizična imovina.6

Nerizična imovina uvek donosi fiksnu stopu prinosa. Na primer, državne obveznice donose
fiksnu zaradu, bez obzira šta se događa na finansijskom tržištu. Rizična imovina ima
varijabilnu stopu prinosa, na primer, investiranje u akcije.

Očekivani prinos od rizične imovine je veći od fiksnog prinosa nerizične imovine. Investitor
nikada ne bi ulagao u rizičnu imovinu, ukoliko bi ona imala isti očekivani prinos kao
ulaganje u nerizičnu imovinu. Ulaganja u rizičnu imovinu nose veći očekivani prinos, ali i
veći rizik. Preduzeće odlučuje kakav će biti odnos rizične i nerizične imovine u njenim
bilansima. U portfelju imovine preduzeća dominantni su rizični oblici imovine. Menadžment
preduzeća to čini kako bi ostvario planirane prihode. Rizični oblici imovine donose
preduzeću visoke prihode. Nerizični oblici imovine preduzeću donose manje prihode.7

Cena rizika meri se odnosom rizika i prinosa određene imovine. Cena rizika formira se
prilikom izbora portfolija imovine preduzeća.8

6
Čupić, M. (2015) Upravljanje rizikom i vrednost korporacije, Ekonomski horizonti, Kragujevac, str. 44
7
Gorčić, J., Vuković, D., Mihaljčić, M. (2010) Upravljanje krizom preduzeća i banaka : sistemski i korporativni
rizici : strateški menadžment i biznis plan, Proinkom, Beograd, str. 32
8
Gavrilović, M. (2014) Interna revizija i upravljanje rizicima, Confineks, Beograd, str. 109

7
 Rizici u poslovanju preduzeća
Iznos rizika određene vrste imovine zavisi od njene korelacije sa prinosima drugih tipova
imovine. Vrednost neke imovine zavisi mnogo više od korelacije njenog prinosa sa prinosima
drugih tipova imovine, nego od njene sopstvene očekivane vrednosti. Vrednost neke imovine
zavisi od korelacije u kojoj se ona nalazi sa drugim oblicima imovine. Ako se različiti tipovi
imovine kreću u suprotnom smeru, oni se nalaze u negativnoj korelaciji, a ukupan rizik se
smanjuje.

Rizik neke imovine poželjno je meriti u odnosu na rizik akcija, odnosno tržišta kapitala u
celini. Rizičnost neke akcije u ondosu na tržišni rizik zove se βeta koeficijenat akcije.

Svi tipovi imovine na tržištu imaju istu stopu prinosa nakon korekcije za rizik. Nakon
korekcije za rizik, svi tipovi imovine nalaze se u ravnoteži i imaju istu stopu prinosa. U
ravnoteži svi tipovi imovine moraju da se nalaze na istoj liniji. Ta linija se zove tržišna linija.

8
 Rizici u poslovanju preduzeća
3. Rano otkrivanje poteškoća, poremećaja i kriza u preduzeću

Blagovremeno otkrivanje uzroka rizika postaje izvanredno važan faktor stabilnosti

preduzeća. Usled sve težeg prilagođavanja tokovima razvoja, preduzeća su sve više izložena
riziku naučno-tehničkog progresa. Nemoguće je zamisliti opstanak savremenog preduzeća
bez: a) povećanja inovativnosti, kreativnosti i efikasnosti menadžmenta, b) fleksibilnog
prilagođavanja promenama i povećanom riziku poslovanja, i c) potpunih i blagovremenih
informacija. Preduzeća su permanentno izložena riziku. Rizik je fenomen procesa i trajanja.
To nije samo trenutno stanje. Elementi rizika u preduzećima su raznovrsni.

Pojam krize potiče od grčke reči „krisis“ što znači preokret, poremećaj, neredovno stanje,
zbrka. To je posebno stanje u razvoju jedne pojave. Kriza predstavja obrt stvari u odnosu na
dotadašnji tok. Kriza je puna previranja, ali svaka pokazuje neko kretanje. Kada su
protivurečnosti sistema poznate i kretanja su objašnjiva, iako su neprihvatljiva i razarajuća.

Da bi se shvatio pojam krize u preduzećima, potrebno je definisati pojmove „poteškoća“ i

„poremećaja“ u poslovanju. Poteškoće predstavljaju neredovno stanje, neusklađenost sa
normalnim tokovima poslovanja. Poremećaji u preduzeću nastaju kada je rezultat na margini
pozitivnog. Preduzeće nema zarade u poslovanju, a akcionarima se ne isplaćuju dividende.
Poteškoće koje se na vreme ne eliminišu generiraju u poremećaje.

Kriza je nemogućnost prilagođavanja preduzeća uslovima tržišta i naučno-tehničkog razvoja.

Kriza podrazumeva poteškoće i poremećaje većeg stepena. Delovanje je višestrano i složeno.
Uzroci nastanka krize, spoljni i unutrašnji, istovetni su kao i kod poteškoća i poremećaja.

Kriza izaziva stanje nesolventnosti preduzeća. Nesolventnost nastaje kada visina obaveza
prevazilazi stanje sredstava. To je stanje kada ostvareni gubici premašuju kapital preduzeća.
Nesolventnost je stanje krize u preduzeću.

U praksi se retko dešava da jedni faktori deluju izolovano od drugih. Krize u poslovanju
preduzeća nisu posledica delovanja jednog, već više različitih faktora. Problem je tada mnogo
veći, jer se radi o složenim poremećajima.

9
 Rizici u poslovanju preduzeća
4. Upravljanje i vrste rizika

Rizici su višestrani i permanentni. Menadžment preduzeća mora da:

a) identifikuje rizike,
b) vrši procenu i ocenu rizika, i
c) vrši kontrolu rizika.

Finansirati rizik znači uticati da se u budućnosti što manje pojavljuje. Finansirati rizik
podrazumeva usklađivati bilansnu strukturu preduzeća sa tržišnim kretanjima. Finansiranje
rizika mora imati kao krajnji rezultat ostvativanje trajnih efekata u poslovanju prduzeća.
Trajni efekat se ogleda u smanjivanju rizika neočekivanih ishoda u budućnosti.

Upravljanje rizikom je neprekidan upravljački proces. Sve radnje u ovom grafičkom prikazu
su međusobno povezane. Sve skupa čine upravljački proces. Menadžment preduzeća mora
posebnu pažnju obratiti upravljanju rizikom. Primena savremenog koncepta omogućava
preduzeću da uspešno upravlja sledećim rizicima:
1.tržišnim rizikom,
2.rizikom likvidnosti,
3.kreditinim rizikom,
4. rizikom transakcija, i
5. poslovnim, zakonskim i finansijskim rizikom.

Rizik vlasnika kapitala je veliki. Vlasnik kapitala izložen je sledećim oblicima rizika:
1.kreditni rizik,
2.rizik likvidnosti,
3.rizik kamatne stope,
4.poslovni rizik,
5.devizni rizik, i
6.rizik kriminala.

Prema W. Thornnhill-u, u bankama postoje tri vrste rizika:

1.portfolio rizici,
2. rizici isporuke, i
3.rizici finansijske revizije.

10
 Rizici u poslovanju preduzeća
Promene u okruženju su veoma dinamične. Postoji mišljenje, da je pet faktora ključno u
procesu upravljanja rizikom banke:
1.rizik tehnologije,
2.rizik promene propisa,
3.rizik kamatne stope,
4.rizik korisnika, i
5.rizik adekvatnosti kapitala.

Što je veći rizik, to je delikatnije donošenje poslovnih odluka. Postoje mnogobrojne definicije
i podele rizika. Dominantni rizici na savremenom finansijskom tržištu su:
1.kreditni rizik,
2.rizik kamatne stope,
3.rizik likvidnosti,
4.rizik kapitala,
5.rizik hartija od vrednosti,
6.rizik deviznog kursa, i
7.rizik vanbilansnih aktivnosti.

Prema standardnoj međunarodnoj klasifikaciji finansijski posrednici su izloženi sledećim

vrstama rizika:
1.kreditni rizik,
2.rizik likvidnosti,
3. rizik plaćanja,
4.kamatni rizik,
5.devizni ili valutni rizik,
6.rizik zemlje,
7. tržišni rizik, i
8.operativni rizik.9

9
Ranković, A.Č. (2017) Upravljanje rizikom u inovativnom preduzeću, Privredno društvo PRID, Beograd, str.
51

11
 Rizici u poslovanju preduzeća
5. Proces upravljanja rizikom preduzeća

Proces upravljanja rizikom preduzeća deli se u dve faze:

1. ocena rizika, i
2. kontrola rizika.

Ocenu rizika treba vršiti permanentno. Kontrola rizika podrazumeva prethodnu ocenu rizika.
Ocena rizika obuhvata sledeće faze: a) identifikovanje, rizika, b) procena verovatnoće, c)
procena uticaja, i d) određivanje prioriteta. Identifikovanje rizika znači prepoznavanje uticaja
spoljašnjih i unutrašnjih faktora na poslovanje preduzeća. Spoljašnji faktori su mnogobrojni.
Unutrašnji faktori su odraz: a) strategije i organizacije, b) planiranja i vođenja, c) sposobnosti
menadžmenta, i d) efikasnosti poslovanja.

Kontrola rizika preduzeća obuhvata sledeće faze: a) merenje rizika, b) alociranje

odgovornosti, i c) planiranje. Kontrola rizika znači merenje intenziteta rizika pomoću
utvrđenih indikatora, metoda, modela i sistema upravljanja rizikom preduzeća.

Alociranje odgovornosti je: a) evidentiranje i određivanje rizika prema mestu odgovornosti za

upravljanje rizikom, i b) utvrđivanje vrste i značaja rizika. Efikasno upravljanje rizicima
zahteva utvrđivanje lične odgovornosti za posledice i štete koje je preduzeće imalo.

Upravljanje rizikom može se definisati kao opšta ili specijalizovana upravljačka funkcija
ocene i kontrole rizika. Ova funkcija treba da: a) prepozna i proceni rizike, b) izmeri
intenzitet i vrstu rizika, c) alocira odgovornost, i d) pripremi preduzeće da svoje ciljeve
realizuje na što efikasniji način. Upravljanje rizikom je višedimenzionalno i
multidisciplinarno.

Funkcija upravljanje rizicima u finansijskom sektoru je izuzetno važna. Savremene banke

obavezno procenjuju: a) kreditni rizik, b) rizik likvidnosti, i c) ostale oblike tržišnog rizika.
Istraživanja pokazuju, da je više od 70 posto banaka uspostavilo programe za primenu
sporazuma Bazel II, radi ispunjavanja ključnih standarda adekvatnosti kapitala. Definisane su
različite faze u procesu upravljanja rizikom preduzeća. Po jednom mišljenju, upravljanje
rizikom odvija se u pet međusobno povezanih faza: 1.identifikacija izloženosti riziku,
2.ocena, procena rizika, 3.kontrola rizika, 4.finansiranje rizika, i 5.upravljanje rizikom.

12
 Rizici u poslovanju preduzeća

Upravljanje rizikom je upravljački proces koji mora biti kontinuiran. Preduzeće mora
permanentno:
a) identifikovati rizik, b) procenjivati rizik, c) kontrolisati rizik, i d) finansirati rizik. Svaka
od pomenutih faza u procesu upravljanja rizikom, ima po nekoliko bitnih elemenata u
procesu upravljanja rizikom.

TABELA 1. Proces upravljanja rizikom preduzeća

Elementi Vodeći principi

1. Kompletno poznavanje resursa.

I IDENTIFIKACIJA 2. Kompletno poznavanje glavne izloženosti
IZLOŽENOSTI slučajnim gubicima.
3. Poznavanje „vrednosti“ resursa.
4. Merenje „tekućeg“ rizika.

5. Prognoza „budućeg“ rizika i gubitaka.

II PROCENA RIZIKA
6. Koordinacija kontrole rizika u okviru
ciljeva preduzeća.
7. Kreiranje podstreka za smanjenje rizika i
potencijalnih ili aktuelnih troškova gubitaka.
8. Održavanje sistematskog monitoringa
efektivnosti raznih programa kontrole rizika.
III KONTROLA RIZIKA
Aplikacije širokog pristupa finansiranja rizika
9. koristeći sva
raspoloživa finansijska sredstva.

10. Održavanje odgovarajuće finansijske zaštite od

„katastrofa“.
IV FINANSIRANJE RIZIKA 11. Alokacija troškova finansiranja rizika u okviru

13
 Rizici u poslovanju preduzeća
operativnih
jedinica na pravičnoj, razumljivoj i prihvatljivoj
osnovi.

12. Angažovanje top menadžmenta.

13. Jasno oblikovana struktura upravljanja rizikom.
14. Jasno kretanje ka godišnjim ciljevima.
15. Čvrsto komuniciranje sa svim nivoima koji
učestvuju u
V UPRAVLJANJE – upravljačkom procesu.
ADMINISTRACIJA
Izvor: Stanišić, M. (2008) Upravljanje rizikom u preduzeću, Poslovna ekonomija, Beograd,
str. 32

Proces utvrđivanja i prevazilaženja faktora rizika, vrši se kroz sledeće faze procesa
upravljanja rizikom preduzeća:
1. prognoza rizika,
2. dijagnoza rizika,
3. terapija rizika, i
4. konsolidacija rizika.

Prognoza rizika predstavlja prvu fazu upravljanja rizikom preduzeća. Menadžment preduzeća
prikuplja podatke na osnovu kojih identifikuje vrste rizika. Preduzeće identifikuje: a) faktore
rizika, b) intenzitet rizika, i c) uticaj rizika na rezultat preduzeća. Preduzeće vrši ocenu i
procenu rizika. Preduzeće ima kompletan uvid u sve segmente konkretnog rizika.

Finansiranje rizika ne treba da bude trajna strategija preduzeća u otklanjanju rizika.

Finansiranje rizika vrši se iz dva razloga. Prvi razlog je kratkoročni, a odnosi se na
eliminisanje štetnog dejstva već nastalog rizika. Drugi razlog je trajne prirode, a odnosi se na
potrebu strukturnog prilagođavanja preduzeća uslovima tržišta. Poslednja je faza
konsolidacije. U njoj dolazi do smanjenja ili eliminisanja rizika.

14
 Rizici u poslovanju preduzeća
Zaključak

Na tržištu preduzeća nude svoje proizvode i usluge. Ne postoje više garancije za bilo koga da
će uspeti da proda svoje proizvode i usluge po planiranoj ceni. Proizvodi i usluge su
uglavnom namenjeni nepoznatom kupcu. Takav način prodaje uvek je povezan sa poslovnim
rizikom. Rizik je uvek prisutan. Rizik može biti manji ili veći, ali je uvek prisutan. Rizik ne
možete eliminisati, ali ga možete kontrolisati. Danas se rizikom u preduzećima mora
upravljati. Opstati na savremenom tržištu znači upravljati rizikom. Rizik možete smanjiti, ali
ga ne možete eliminisati.

Preduzeća su danas izložene mnogim rizicima. Preduzeće se stalno suočava sa rizikom

tržišnih promena i neizvesnosti. Procena i predviđanje budućih ishoda na trzištu su
nezaobilazan element strategije svakog preduzeća. Osnovno pitanje koje preduzeće mora da
razrešava je kako da zaštiti svoje poslovanje, ako se trzišna predviđanja ne ostvare? Koji su
instrumenti zaštite za slučaj ostvarenja neizvesnih ishoda? Predviđanje na jednoj strani i
hedžing na drugoj strani, postali su imperativ poslovanja savremenog preduzeća

Menadžment preduzeća kreira njenu budućnost, rast i razvoj. Ukoliko preduzeće

kontinuirano stvara veće prinose u svojim bilansima, ona ima dobar menadžment. Dobar
menadžment ima proaktivan pristup u poslovanju preduzeća. Dobar menadžment anticipira
buduće probleme. Dobar menadžmment unapred se priprema za rešavanje problema u
poslovanju.

Loš menadžment je odraz nesposobnosti preduzeća da u konkretnoj situaciji kontroliše svoje

namere. Kod lošeg menadžmenta uobičajeni procesi u poslovanju pretvaraju se u rizike.
Svaka poslovna odluka lošeg menadžmenta ima osobinu latentnog rizika. Menadžment
doprinosi ostvarenju cilja preduzeća. Menadžment je odgovoran za ostvarenje cilja
preduzeća.

15
 Rizici u poslovanju preduzeća
Literatura

1. Čupić, M. (2015) Upravljanje rizikom i vrednost korporacije, Ekonomski horizonti,

Kragujevac

2. Gavrilović, M. (2014) Interna revizija i upravljanje rizicima, Confineks, Beograd

3. Gorčić, J., Vuković, D., Mihaljčić, M. (2010) Upravljanje krizom preduzeća i banaka :
sistemski i korporativni rizici : strateški menadžment i biznis plan, Proinkom, Beograd

4. Ranković, A.Č. (2017) Upravljanje rizikom u inovativnom preduzeću, Privredno društvo

PRID, Beograd

5. Stanišić, M. (2008) Upravljanje rizikom u preduzeću, Poslovna ekonomija, Beograd

16