PRVI DEO

1.Definisanje pojma rizika

- Posebno mesto u definisanju pojma rizika pripada Lowrancu, koji je 1976.
godine, pružio najjasniju definiciju pojma rizika prema kome rizik predstavlja
meru verovatnoće i ozbiljnost ispoljavanja negativnih efekata.
„Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog
ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo.
Stoga možemo reći da bi rizik postojao u poslovanju mora da bude moguć, izaziva
ekonomsku štetu, bude neizvestan i bude slučajan“
Jedna od najpoznatijih definicija rizika jeste definicija Franka Knighta iz 1921.
godine, koju je napisao tokom perioda aktivnog istraživanja osnova verovatnoće.
Prema njegovom tumačenju ” Rizik predstavlja termin kojim se pravi razlika
između neizvesnosti, koja se može kvantifikovati, i neizvesnosti koja se ne može
vrednosno izraziti.”

2.Pojam i tipovi hazarda

Hazard je okolnost koja stvara ili povećava opasnost i rizik, odnosno verovatnoću
da dođe do štetnog događaja i gubitka, odnosno to je okolnost koja povećava bilo
učestalost bilo ozbiljnost štete.
Primer hazarda je čuvanje kanti sa benzinom u garaži, loše ulično osvetljenje u
kraju u kome se dešavaju krađe, i sl.
Hazard može biti određena stvar, ili određena situacija hazard u sebi ne obuhvata i
verovatnoću i posledice, već samo dovodi do toga da ukoliko nastane šteta, da će je
značajno povećati, što upravo razdvaja ovaj pojam od pojma rizika

Kada je u pitanju identifikacija hazarda, može se reći da ona predstavlja proces

ispitivanja svakog radnog prostora i radnog zadatka u cilju identifikovanja svih
okolnosti koje su svojstveneodređenom poslu. Te okolnosti se mogu odnositi na
samo radno okruženje kao što su radionice, laboratorije, kancelarije, obradive
površine pod zasadima, prodavnice, transporta sredstva, pozorišta, učionice, itd

Tipovi hazarda:
 o Hazard bezbednosti,ova vrsta moze izazvati momentalnu nezgodu,ili
povredu u toku obavljanja nekih od poslovnih aktivnosti,primer,ne
postovanje nosenja zastitne opreme.
o Hazard upotrebe hemijskih supstanci,odnosi se na mogucnost delovanja
stetnih gasova,isparenja,tecnosti,izazivajuci rizik od
trovanja,primer,koriscenje pesticida bez odredjene opreme
o Bioloski hazard,odnosi se na mikroorganizme koji mogu izazvati bolesti
o Neophodno je spomenuti I tipove hazarda kao sto su stress na
poslu,nasilje,koji se ne mogu svrstati ni u jednu kategoriju

3.Neposredan uzrok

Neposredni uzrok štete se može utvrditi na taj način što se najpre sagledava prvi
događaj u lancu, nakon čega se traži logičan sled budućih događaja.
Ako taj proces vodi do sledećeg događaja, treba sagledati sve događaje u lancu sve
do trenutka nastanka štete. U tom slučaju prvi događaj i predstavlja neposredan
uzrok štete.
U mnogim specifičnim vrstama osiguranja može se predvideti situacija u kojoj
osigurana opasnost deluje zajedno s neosiguranom opasnošćuili dve opasnosti
deluju istovremeno.
Imajući to u vidu, u svakom slučaju se mora postaviti pitanje koja je opasnost
neposredni uzrok štete. U stvarnom životu ponekad je vrlo teško utvrditi stvarni
uzrok štete. Uobičajeno se posmatraju inicijalni i poslednji događaji, ali vrlo su
često tu prisutni neki drugi faktori i događaji koji zamenjuju početni događaj kao
glavni uzrok nastalog štetnog događaja
Kada je u pitanju polisa osiguranja, kao najvažniji dokument u osiguranju,
neophodno je napomenuti, da bi osiguravač nadoknadio štetu osiguraniku,
neposredni uzrokštetemora biti naveden u polisi.

4.Šteta
Oznacava da je neko ostao bez necega sto je prethodno posedvao,dok u pravnoj
terminologiji predstavlja prouzrokovanu povredu necijeg subjektivnog prava ili
interesa stetnom radnjom.
Steta moze biti,neke vrste:
1)Imovinska,predstavlja smanjenje vrednosti odredjene imovine
2)Neimovinska steta,ona se odnosi na pojedince,tjs koja se odnosi na narusavanje
zdravlja,fizickog izgleda nekog lica
3)Direktna,stete koje su neposredne
4)Indirektna,posredna posledica stetnog dogadjaja
5)Simultane,steta ucinjena raznim ostecenjima jednom stetnom radnjom
6)Sukcesivne,hronoloski nastakla iza jedne druge stete

5. Kategorije rizika

Rizici u vezi sa određenom proizvodnjom mogu se razlikovati od opštih rizika, i

oni mogu biti identifikovani samo od strane lica sa jasnim razumevanjem
tehnologije, kadrova koji obavljaju poslovne operacije, i okruženja konkretnog
proizvoda.
o Opšti i proizvodno specifični rizici se dalje mogu podeliti na projektne,
proizvodne, i poslovne rizike.
o Rizici projekta su oni koji utiču na tok projekta ili kadrovske i budžetske
resurse.
o Rizici proizvoda su oni koji utiču na kvalitet ili učinak proizvoda ili usluge
koji se razvijaju.
o Poslovni rizici su oni koji ugrožavaju održivost proizvoda i usluge,što se
može ispoljiti u situaciji kada ne postoji tražnja na tržištu za konkretnim
proizvodom, ili kada se sam proizvod više ne uklapa u celokupnu poslovnu
strategiju kompanije
Pored ovih osnovnih rizika postoje i propratni:
o Kadrovski rizici koji se odnose na mogućnost angažovanja i zapošljavanja
stručnjaka iz konkretne oblasti, kao i njihova znanja, i veštine;
o Rizik veličine koji je povezan sa veličinom proizvoda i veličinom
proizvodnog tima, pri čemu je teže manipulisati većim proizvodima, dok je
brojnijim timovimateže koordinisati
o Procesni rizici koji se odnose na to da li tim koristi definisan , odgovarajući
proces razvoja softvera, i da li članovi tima zapravo prate proces;
 o Rizik tehnologije je izveden iz softverske ili hardverske tehnologije koja se
koriste kao deo sistema koji se razvija, pri čemu korišćenje novije ili
složenije tehnologije povećava ukupan rizik;
o Rizici u vezi sa softverskim alatima, slično kao i kod rizika tehnologije,
odnose se na upotrebu, dostupnost i pouzdanost softverske podrške koju
koristi razvojni tim;
o Organizacioni i upravljački rizici su izvedeni iz sredine u kojoj se razvija
proizvod, pri čemu su finansijska stabilnost kompanije, i pretnje kompaniji
koje donosi reorganizacija, samo neki od primera;
o Rizik u vezi sa kupcima su izvedeni iz promena u zahtevima korisnika,
nedostatka razumevanja kupaca u vezi sa uticajima na promene, kao i iz
sposobnosti klijenta da efikasno komunicira sa timom i da se precizno
prenesu atributi željenog proizvoda;
o Rizici u vezi sa prodajom uključuju mogućnost da tim proizvede određeni
proizvod za kojim neće postojati tražnja na tržištu, ili onaj proizvod koji je u
takvim situacijama teško modifikovati,ili prilagoditi.
o Rizik procene proizilazi iz pogrešne procene potrebnih resursa i potrebnog
vremena da bi se nesmetano i blagovremeno obavile određene poslovne
operacije.

6. Špekulativni rizik
Najbolje objasniti na primeru kupovine akcija jedne kompanije, gde ukoliko u
narednom periodu nakon kupovine akcija, dođe do rasta njihove cene, vlasnik tih
akcija može ostvariti dobit njihovom prodajom. Nasuprot tome, u uslovima
recesije, ukoliko dođe do pada cena akcija, vlasnik bi njihovom prodajom ostvario
gubitak.
Važno je takođe napomenuti da se od posledica špekulativnih rizika ne može
osigurati upravo zbog postojanja mogućnosti da se ostvari dobit, i zbog činjenice
da ishodi nisu neizvesni već da pojedinci svesno prihvataju ovaj rizik.
Jedan od načina umanjenja negativnih posledica od špekulativnog rizika jeste
diversifikacija ili korišćenje finansijskih derivata, kao što su forvardi, svopovi,
opcije, finansijski fjučersi.
7. Lični rizici
Lični rizici su rizici koji direktno utiču na pojedinca.
Iako se za sve gubitke i materijalne i novčane prirode, može reći da predstavljaju
rizik koji utiče na određenog pojedinca, tj. da predstavljaju lični rizik, ipak se pod
ovom vrstom rizika podrazumevaju oni rizici koji štetno utiču na pojedinca
ostvarivanjem smanjenja prihodne moći, narušavanja zdravlja pojedinca, itd.
8. Imovinski rizici
Vlasnici određene imovine se mogu suočiti sa rizikom krađe , oštećenja ili uništena
njihove imovine, i to pod dejstvom različitih nepredviđenih opasnosti kao što su
poplave, požari, munje, krađe, oluje, eksplozije, niske temperature, neredi, sudari,
zemljotresi, i sl.
Imovina može pretrpeti direktnu štetu, indirektan gubitak, gubitak koji proističe iz
dodatnih troškova održavanja imovine ili gubitke koje su izazvani prirodnim
katastrofama.

9. Opšti rizici
Su posledica ekonomskih, socijalnih ili društvenih promena, i kao takvi imaju
uticaj na celokupnu ekonomiju jedne zemlje, ili na širi krug ljudi. Pored toga oni se
mogu javiti i kao posledica prirodnih, stihijskih nepogoda.
Najbolje se mogu objasniti na primerima inflacije koja pogađa sve stanovnike
jedne države, zatim ratom zahvaćena područja, cunami kao jedna od najtežih
oblika prirodnih katastrofa, tornado, a u novije vreme i sve učestaliji teroristički
napadi. Ovakvi rizici se nazivaju opštim rizicima.

10. Pojedinačni rizici

Za razliku od opšteg rizika, pojedinačni rizik jeste onaj rizik koji utiče samo na
pojedinca i koji mogu imati karakter statičkih ili dinamičkih rizika u zavisnosti od
stepena do koga se neka neizvesnost menja, i u zavisnosti da li su posledica
promena u društvu ili prirodnih pojava.
Kao primere pojedinačnih rizika možemo navesti, izbijanje požara u skladištu robe
u jednom preduzeću, pljačke prodajnih objekata, oštećenja na transportnim
sredstvima,itd.

11. Poslovni rizici pojam i vrste

Se mogu podeliti na:
• Čist rizik; se odnosi na onaj rizik kod koga može nastati šteta ili gubitak, ili
se šteta ili gubitak uopšte neće javiti
• Špekulativni rizik; kod špekulativnog rizika postoji mogućnost ostvarenja i
dobitka i gubitka
• Operativni rizik; Operativni rizik se može javiti kao posledica nesavesnog
obavljanja radnih operacija zaposlenih ili njihovog propusta u radu,
nepoštovanja propisanih procedura i procesa rada
• Strategijski rizik Strategijski rizik se odnosi nasituaciju kada određena
organizacija nije u mogućnosti da ostvari sve svoje ciljeve koji su u vezi sa
njenom misijom i vizijom poslovanja
 Finansijski rizik Do nastanka finansijskog rizika dolazi u situacijama kada
dođe do promene deviznog kursa, promene kamatnih stopa, ili promena cena
sirovina na tržištu

12. Pojam rizika u finansijskom poslovanju

Finansijski rizik se može definisati kao rizik koji se odnosi na novčani gubitak
odnosno mogućnosti gubitka na finansijskim tržištima.Do kojeg moze doci zbog
delovanja :
unutrašnjih faktora (neodgovarajuća stručna sprema zaposlenih, loše formulisana
poslovna strategija, zastarela tehnologija koja se koristi u proizvodnji), i
spoljašnji faktori (izmene zakonskih propisa, kretanja cena finansijskih
instrumenata na finansijskim tržištima), ali isto tako i njihovo istovremeno
delovanje.
13. Vrste rizika u finansijskom poslovanju
o Tržišni rizik predstavlja finansijski rizik koji nastaje kao posledica mogućih
gubitaka usled promena tržišnih cena ili kamatnih stopa. Promene u cenama
mogu biti uslovljene kretanjem kamatnih stopa ili promenama deviznog
kursa, ali takođe mogu biti i posledica promena cena osnovnih roba koje su
od vitalnog značaja za poslovanje
o Devizni rizik,definicija deviznog rizika jeste ta da devizni rizik predstavlja
mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital
banke usled promene deviznog kursa. Može se ispoljiti u situacijama kada
finansijska institucija obavlja svoje poslovanje van granica svoje zemlje,
odnosno kada ima uspostavljene međunarodne poslovne odnose.Tada su svi
prilivi i odlivi gotovine te finansijske institucije izloženi promeni deviznog
kursa. U situacijama kada dolazi do smanjenja vrednosti domaće valute u
odnosu na stranu valutu, tada će finansijska institucija morati da isplati veći
iznos domaće valute da bi izmirila svoje obaveze. U situaciji kada dođe do
rasta vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu, doći će do toga da
će domaća finansijska institucija ostvariti veći iznos priliva gotovine u vidu
prihoda, po osnovu svog potraživanja.
o Kamatni rizik predstavlja rizik koji se odnosi na fluktuaciju budućih
novčanih tokova zbog promena tržišnih kamatnih stopa.Rizik od promene
kamatnih stopa svojstven je bankarskom poslovanju i predstavlja izloženost
određene banke nepovoljnom kretanju kamatnih stopa.
o Kreditni rizik se najjednostavnije definiše kao potencijal da dužnik banke ili
druga strana neće uspeti da ispuni svoje obaveze u skladu sa dogovorenim
uslovima, po osnovu odobrenog kredita. Cilj upravljanja kreditnim rizikom
je da se maksimizira stopa povraćaja odobrenih sredstava u vidu kredita,
održavajući izloženost kreditnom riziku u okviru prihvatljivih parametara
o Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na rezultat
i kapital finansijske institucije usled propusta (namernih ili nenamernih) u
radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa,
neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled
nastupanja nepredvidivih eksternih događaja

14. Devizni rizik

Definicija deviznog rizika jeste ta da devizni rizik predstavlja mogucnosti nastanka
negativnih efekata na finansijski rezultat I kapital banke usled promene deviznog
kursa. Moze se ispoljiti u situacijama kada finansijska institucija obavlja svoje
poslovanje van granica svoje zemlje, odnosno kada ima uspostavljene
medjunarodne poslovne odnose. Tada su svi prilivi I odlivi gotovine te finansijske
institucije izlozeni proemni deviznog kursa. U situacijama kada dolazi do
smanjenja vrednosti domace valute u odnosu na stramu valutu, tad ace finansijska
institucija morati da isplati veci iznos domace valute da bi izmirila svoje obaveze.
U situaciji kada dodje do rasta domace valute u odnonu na stranu valutu, doci ce
do toga da ce domaca finansijska institucija ostvariti veci iznos priliva gotovine u
vidu prohoda, po osnovu svog potrazivanja.

15. Kamatni rizik

Kamatni rizik predstavlja rizik koji se odnosi na fluktuaciju budućih novčanih
tokova zbog promena tržišnih kamatnih stopa.Rizik od promene kamatnih stopa
svojstven je bankarskom poslovanju i predstavlja izloženost određene banke
nepovoljnom kretanju kamatnih stopa.

16. Pojmovno odredjenje kreditnog rizika

Kreditni rizik se najjednostavnije definiše kao potencijal da dužnik banke ili druga
strana neće uspeti da ispuni svoje obaveze u skladu sa dogovorenim uslovima, po
osnovu odobrenog kredita.
Svaka banka se u svom poslovanju pridržava svoje poslovne politike prilikom
odobravanja različitih vrsta kredita, različitim poslovnim subjektima, ili fizičkim
licima.
Tom prilikom se vrši usaglašavanje rokova dospeća odobrenih kredita i kamatnih
stopa, sa namenom kredita, tipom kredita i u zavisnosti od kreditne sposobnosti
klijenta

17. Pojam operativnog rizika

Bazelski odbor je usvojio opšte prihvaćenu definiciju operativnog rizika, koja
glasi:
„Rizik od direktnog ili indirektnog gubitka kao rezultat neadekvatnih ili
neuspešnih internih procesa, ljudi i sistema ili dejstva eksternih događaja"
Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na rezultat i
kapital finansijske institucije usled propusta (namernih ili nenamernih) u radu
zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog
upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nastupanja
nepredvidivih eksternih događaja
Operativni rizici su heterogeni i veoma kompleksi i mogu generisati nesrazmerno
visoke gubitke, s obzirom da se oni nalaze u interakciji sa drugim rizicima i
multipliciraju njihove efekte.
U uslovima ispoljavanja globalne finansijske krize, operativni rizik postaje
dominantan rizik

18. Rizik likvidnosti

Predstavlja jedan od vodećih rizika sa kojima se suočavaju kako finansijske
institucije, tako i privredni subjekti.
„Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat
i kapital banke usled nesposobnosti banke da izvrši svoje dospele obaveze, i to
zbog povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja
novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili otežanog
pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik
likvidnosti)”
Za rizik likvidnosti se može reći da se odnosi na neizvesnosti u pogledu
sposobnosti privrednog subjekta ili finansijske institucije da osigura poziciju u
aktivi koja će im omogućiti sposobnost izmirenja svojih dospelih obaveza bez
troškova u vezi sa povlačenjem dodatnih finansijskih sredstava

19. Rizik zemlje

Postoje tri glavne komponente rizika zemlje, i to ekonomski, finansijski i politički
rizik, koje međusobno mogu uticati jedan na drugi.
Politički rizik proizilazi iz događaja kao što su ratovi, unutrašnji i spoljni sukobi,
teritorijalni sporovi, teroristički napadi širom sveta, itd. Socijalni faktori uključuju
građanske nemire zbog ideoloških razlika, proteste zbog nejednakosti u raspodeli
dohotka, i verske sukobe.
Ekonomski i finansijski rizici su takođe glavne komponente rizika zemlje. Oni
uključuju faktore kao što su iznenadno pogoršanje trgovinskih odnosa sa drugim
zemljama po različitim osnovama, brz rast troškova proizvodnje i cene energenata,
neproduktivno uložena sredstva odobrena od strane inostranih fondova, i drugo.
Rizik zemlje je onaj rizik kod koga ekonomski, socijalni i politički uslovi i
događaji u stranoj zemlji mogu uticati na trenutno ili projektovano finansijsko
stanje određene finansijske institucije.
Rizik zemlje je evidentiran u svim međunarodnim aktivnostima i može biti uzrok
nastanka bilo kog finansijskog rizika.
2008. godine za vreme finansijske krize, postalo je jasno da rizik zemlje nije
ograničen samo na zemlje u razvoju, već da može uticati u velikoj meri i na
razvijene zemlje

20. Reputacioni rizik

Naime reputacioni rizik je svojstven svim međunarodnim aktivnostima tako da je

neophodno sagledati ovaj rizik i sa aspekta poslovnih entiteta iz oblasti privrede,
tako i sa aspekta poslovanja finansijskih institucija.
ukoliko preduzeće ne sagleda sve standarde, zakonske odredbe i propise zemlje u
koju se izvoze konkretni proizvodi, može doći do toga da se sama reputacija tog
preduzeća naruši, tj. da kupci više neće biti zainteresovani za njihovu ponudu.

21. Istorijski razvoj i značaj upravljanja rizikom

- Najveći broj radova o upravljanju rizikom , i to njih devet, pojavio se u časopisu
o riziku i osiguranju 1963. godine, pri čemu je period od 1963. godine pa do 1967.
godine bio period najvećeg akademskog interesovanja za ovu temu. Taj period je
od posebne važnosti jer je u njemu i dokumentovano najviše materijala u vezi sa
pojmom upravljanja rizikom
- Kada je u pitanju pojam upravljanja rizikom, važno je naglasiti da se on javlja u
različitim vremenskim periodima u različitim delovima sveta i to kako u teoriji,
tako i u praksi. Tako se ovaj pojam u SAD javlja u ranim 60-tim godinama XX
veka, dok se ovaj termin upravljanja rizikom u Nemačkoj prihvata nešto kasnije i
to nakon 1970. Godine
- Najraniji članci o upravljanju rizikom koji su objavljeni u Velikoj Britaniji,
potiču iz 1967. godine. Oni su rezultat saradnje između Horrigana, poznatog
pionira upravljanja rizikom u Velikoj Britaniji, čija je studija iz 1969. godine
postala prekretnica u razvoju upravljanja rizikom u Velikoj Britaniji.

22. Definisanje pojma upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom je aktivnost koja integriše :
o identifikaciju rizika ,
o procenu rizika,
o razvoj strategija kojim bi se upravljalo rizikom , i
o ublažavanje rizika korišćenjem upravljačkih resursa

Cilj upravljanja rizikom je

-smanjenje različitih rizika i može se odnositi na brojne vrste pretnji koje su
posledice samog okruženja, tehnologije, organizacije, itd.
-Upravljanje rizikom predstavlja sistematski pristup određivanju najboljeg
pravca delovanja u uslovima neizvesnosti prilikom identifikacije, procene,
razumevanja, i prenosa informacija u vezi sa rizikom.
Upravljanje rizikom treba da bude kontinuirani i razvojni proces.
On objedinjuje metodički sve rizike koji okružuju organizaciju, a u vezi su sa
njenim aktivnostima iz prošlosti, sadašnjeg načina poslovanja, i koji mogu biti
posledica budućih aktivnosti.
Proces upravljanja rizikom bi trebao biti integrisan u poslovanju organizacije
zajedno sa efikasnom politikom i programom poslovanja predvođenim od strane
vrhovnog menadžmenta.

23. Faze procesa upravljanja rizikom

- Prema tumačenju Laurie Williams proces upravljanja rizikom može se podeliti u
dve međusobno povezane faze, i to:
1) procenu rizika
2) kontrolu rizika, pri čemu se ove faze mogu dalje raščlaniti.
Procena rizika podrazumeva:
1)identifikaciju rizika,
2) analizu rizika i
3)određivanje prioriteta u vezi sa rizicima.

Kontrola rizika podrazumeva preduzimanje akcija u vezi sa

planiranjem,
1)smanjenjem rizika i
2)praćenjem rizika , pri čemu je od suštinske važnosti da se upravljanje rizikom
vrši u kontinuitetu

24. Identifikacija rizika uz utvrđivanje ciljeva i konteksta

Svrha ove faze jeste ta da se shvati okolina u kojoj odgovarajuća organizacija
posluje, što znači da je potrebno u potpunosti razumeti spoljnu sredinu i
unutrašnju kulturu organizacije.
Analiza se sprovodi kroz uspostavljanje strateškog, organizacionog konteksta
upravljanja rizikom organizacije, i identifikaciju ograničenja u vezi sa radnim
okruženjem.
Identifikacija rizika uključuje identifikovanje izvora rizika, područja uticaja,
događaje i njihove uzroke i potencijalne posledice, kao i identifikaciju onih faktora
koji bi mogli stvoriti, poboljšati, sprečiti, degradirati, ubrzati ili odložiti postizanje
ciljeva jednog poslovnog entiteta

25. Analiza rizika

Kroz analizu rizika, vrši se transformacija svih relevantnih činjenica u vezi sa
identifikovanim rizicima u informacije koje će omogućiti donošenje pravih odluka
u daljim fazama procesa upravljanja rizikom.
Takođe se vrši razmatranje svih rizika, gde se za svaki od njih utvrđuje
verovatnoća ispoljavanja, i njihov uticaj tj. gubitak koji mogu izazvati.

26. Procena ili evaluacija rizika

U ovoj fazi rizici se svrstavaju u prihvatljive ili neprihvatljive
Ukoliko se prilikom procene rizika utvrdi da je dati rizik veći od prihvatljivog onda
je potrebna dodatna mera kontrole ili poboljšanje u efikasnosti postojeće kontrole
rizika.
Ako se procenom rizika utvrdi od strane menadžmenta kompanije da je stepen
rizika prihvatljiv, u takvim situacijama nije potrebno preduzimati određene metode
zarad njegovog smanjenja u okviru faze tretiranja rizika.

27. Metode upravljanja rizikom

Izbegavanje rizika, osnovni cilj izbeći rizik na taj način što će se sve poslovne
operacije obavljati na drugačiji način, pri čemu će se i svi faktori koji mogu uticati
na nastanak rizika eliminisati.
Smanjenje rizika, smanjenja verovatnoće i uticaja negativnih posledica rizika, na
prihvatljiv nivo
Prenos ili deljenje rizika, Može se sprovoditi u potpunosti ili delimično
Zadržavanje, odnosno prihvatanje rizika, Radi se o rizicima koji imaju malu
verovatnoću nastnka i ne bi prouzrokovali štetu u procesu poslovanja ukoliko se
dese
28. Monitoring i redovno razmatranje i kontrola rizika
U okviru ove faze često se prate i nadgledaju prvih deset rizika po značaju, pri
čemu se oni revidiraju u regularnim vremenskim intervalima, sa svrhom njihove
revaluacije, i determinisanja nepredviđenih okolnosti koje mogu izazvati promene.
Takođe je neophodno izvršiti i prekategorizaciju rizika kako bi se lakše vršila
procena, monitoring i upravljanje njima
Na osnovu adekvatno sprovedene faze monitoringa, redovnog razmatranja i
kontrole rizika odgovorna lica mogu efikasno izveštavati o aspektima rizika i
njegovom uticaju na poslovanje i odvijanje poslovnih operacija u organizaciji, gde
se na osnovu toga mogu dobiti i odgovori na pitanja kao što su :
-Koji su to ključni rizici?
-Kako se njime upravljalo?
-Da li su strategije tretiranja efikasne? Ako nisu, šta se drugo može preduzeti da bi
se poboljšale?
-Da li postoje novi rizici, i kakve su implikacije ovih rizika na organizaciju?

29. Ciljevi upravljanja rizikom

Fokus dobrog upravljanja rizicima je identifikacija i tretman različitih rizika.

Na taj način se povećava verovatnoća uspeha, i smanjuje neizvesnost po pitanju
ostvarivanja opštih ciljeva organizacije povećavajući mogućnost ka postizanju
veće vrednosti celokupne organizacije .
Upravljanje rizikom preduzeća takođe omogućava ostvarivanje ciljeva kao što su
usklađivanje rizika i strategije gde menadžment razmatra rizik sa svrhom procene :

-strateških alternativa ,
-postavljanjem odgovarajućih ciljeva , i
-razvijanjem mehanizama za upravljanje rizicima,
-unapređenje odluka u vezi sa odgovorom na rizik, zatim
-smanjenje nastanka nepredviđenih operativnih događaja i gubitaka
Okvir za upravljanje rizikom preduzeća je usmeren ka postizanju ciljeva koji se
žele postići i koji su razvrstani u sledeće kategorije:
Strategijski ciljevi koji su u funkciji ostvarenja misije;
Operativni ciljevi koji se odnose na efikasnu upotrebu raspoloživih resursa;
Cilj koji se odnosi na adekvatno izveštavanje koje bi trebalo da bude pouzdano i
pravovremeno,
Usklađenost sa važećim zakonima i propisima

DRUGI DEO
1. Specifičnosti rizika u turizmu
Prema WTO (World Tourism Organization) postoje 4 osnovna izvora rizika, a to
su :
• Ljudsko i institucionalno okruženje van sektora turizma;
• Sektor turizma i povezani komercijalni izvori;
• Individualni izvori, odnosno putnici kao pojedinci;
• Fizički rizici iz okruženja.

o Ljudsko i institucionalno okruženje van sektora turizma se javlja kao izvor

rizika u situacijama kada je turista žrtva krađe, prevare, ili drugih
nezakonitih radnji kao što su trgovina belim robljem, organizovani kriminal
i razni socijalni sukobi koji mogu nastati za vreme boravka turista u
određenoj turističkoj destinaciji. Kao jedni od sve učestalijih rizika sa
kojima se susreću turisti mogu se navesti rizik u vezi sa ratnim sukobima, i
rizik od terorističkih napada.
o Sektor turizma i prateće delatnosti se javljaju kao izvori rizika u situacijama
kada mogu ugroziti ličnu i ekonomsku sigurnost, i fizičku bezbednost
posetilaca ukoliko dođe do nepoštovanja ugovora po bilo kom osnovu.
Takođe se mogu javiti kao izvor rizika po osnovu obustave rada zaposlenih
u objektima u kojima turista boravi, usled obmana u komercijalnim
transakcijama, nepostojanja standarda za zaštitu od požara, nedovoljnog
nivoa higijensko-sanitarne zaštite, zemljotresa, itd.
 o Kada je u pitanju individualni ili lični rizik, on se može javiti u situacijama
kada se putnici izlažu brojnim opasnostima kao što su mogućnost pada sa
neobezbeđenih vidikovaca, koji važe za zabranjeno opasno područje,zatim
preduzimanje bilo koje kriminalne radnje, gubitak novčanih sredstava,
kršenje pravnih propisa, vožnja pod dejstvom alkohola, bavljenje opasnim
sportovima za koje turista nije adekvatno obučen, itd.
o Fizicki rizici iz okruzenja, mogu nastati kao posledica izlaganja opasnostima
koje karakterišu određene destinacije, kao što to može biti prisustvo opasnih
životinja, ili otrovnih biljnih vrsti, zatim kao posledica prirodnih katastrofa,
ili u situacijama kada turisti posećuju zabranjena područja,

2. Upravljanje rizikom u turističkom preduzeću

- Proces upravljanja rizikom odnosi se na planiranje, organizaciju i implemetaciju
aktivnosti koje su usmerene ka efikasnom upravljanju rizikom. Potrebno je
uskladiti poslovne aktivnosti u skladu sa ovom strategijom uz korišćenje
savremenih tehnologija.
- Upravljanje rizikom treba da obezbedi:
Bezbednost za posetioce, turiste i zaposlene u turizmu;
• Sigurne sisteme komunikacije sa svim licima u objektu i unutar
• destinacije;
• Obezbeđenje objekata, postrojenja i opreme od posledica
• katastrofe;
• Doprinos obučenog osoblja;
• Procedure za povratak u normalne poslovne aktivnosti.
-Upravljanje rizicima podrazumeva određivanje nivoa izlaganja koje je prihvatljivo
za turizam i turiste, identifikaciju opasnosti po turističku delatnost I turiste,
procenu opasnosti, izbor odgovarajućih strategija, implementaciju ovih strategija i
odgovarajući odgovor na vanredne situacije.
-Kao glavne faze procesa upravljanja rizikom mogu se navesti
• Identifikovanje rizika, uz definisanje konteksta;
• Analiza rizika;
• Ocena rizika;
• Tretman rizika
• Praćenje i kontrola rizika

3.. Upravljanje rizikom u elektronskom poslovanju

- Elektronsko poslovanje kao inovativni način poslovanja našao svoju praktičnu
primenu u mnogobrojnim oblastima i to u industrijskom sektoru, finansijskom
sektoru, kao i u oblasti turizma, gde svi poslovni entiteti nude svojim klijentima i
kupcima različite usluge i proizvode putem svojih elektronskih servisa, i on line
putem.
- Brojni pozitivni efekati koje sa sobom donosi razvoj elektronskog poslovanja,
kao što su povećanje efikasnosti pružanja usluga, brža razmena informacija,
smanjenje troškova poslovanja, prisustvo na globalnom tržištu, smanjenje grešaka
kod elektronskih transakcija, efikasnije prilagođavanje pojedinačnim zahtevima
klijenata.

4. Rizici elektronskog poslovanja

- Neke od uobičajenih sigurnosnih pretnji u poslovanju mogu navesti virusi
odnosno programi koji štete drugim programima na određenom računaru, spam, tj.
neželjene poruke e-poštom, lažno predstavljanje, neovlašćeno čitanje ili kopiranje
podataka od strane lica koja nemaju ovlašćenje za takve aktivnosti, zatim krađa
računara i/ili informacija, kao i phishing, što predstavlja poruku primljenu e-
poštom koja izgleda kao da dolazi iz službenog izvora, pri čemu link vodi na lažnu
web stranicu na kojoj se mogu otkriti lične informacije.
- Jedan od rizika u poslovanju jeste i činjenica da kod velikog broja organizacija ne
postoji mogućnost povezivanja sa sajtovima drugih organizacija, što im daleko
onemogućava saradnju. Takođe ukoliko imamo u vidu da elektronski način
poslovanja zahteva stalne izmene, inovacije u vezi sa izgledom samih sajtova
preduzeća, trgovinskih lanaca, banaka, turističkih agencija, hotela, i drugih, - 132 -
133 proizilazi i potreba za angažovanjem stručnjaka iz ovih oblasti. U vezi sa tim
jedan od rizika jeste i činjenica da se izdvaja isuviše malo sredstava kada je u
pitanju obuka zaposlenih iz oblasti elektronskog poslovanja. Takođe se kao
problem može javiti i neadekvatan broj stručnjaka iz oblasti IT tehnologije, koji bi
mogli da u kontinuitetu prate inovacije sa svrhom njihovog implementiranja putem
samog Web sajta određene organizacije, a u cilju što efikasnijeg pružanja različitih
usluga.
5. Savremene tendencije u upravljanju rizikom elektronskog poslovanja
- Kada su u pitanju savremene tendencije u upravljanju rizikom elektronskog
poslovanja, mogu se navesti mnogobrojni primeri, pri čemu se poseban akcenat
treba staviti na oblasti bankarskog poslovanja, poslovanja hotela i turističkih
agencija. Sve veća upotreba komunikaciono-informacione tehnologije doprinela je
samom razvoju novog vida bankarstva, poznatog kao elektronsko bankarstvo.
Pored brojnih pozitivnih efekata razvoja elektronskog bankarstva, treba se osvrnuti
i na činjenicu da je upravo novi način obavljanja finansijskih transakcija otvorio
put ispoljavanju sve većeg broja novih rizika uz tendenciju njihovog intenziviranja.
Specifičnosti rizika u elektronskom bankarstvu proizilaze iz specifičnosti
obavljanja finansijskih transakcija on-line putem, korišćenjem smart kartica,
bankomata, smart telefona itd., i mogućnostima zloupotrebe obavljanja novčanih
transakcija ovim putem. Iz tog razloga je došlo do sve većeg pridavanja pažnji
kada je u pitanju upravljanje rizicima elektronskog poslovanja u bankarstvu.

- Savremene tendencije u vezi sa upravljanjem rizikom elektronskog poslovanja,

mogu se sagledati I na primeru turističkih agencija. Naime poslovanje turističkih
agencija, korišćenjem informacionih tehnologija, kreće se sve više ka on-line
poslovanju što dovodi do nestanka i reorganizovanja mnogih agencija koje se bave
tradicionalnim načinom poslovanja. Sve veći broj turista se prilikom rezervisanja
putovanja okreće direktnoj kupovini izbegavajući posrednike. Moguće je da će u
budućnosti globalni distribucioni sistemi postati glavni oslonac za dinamičko
kreiranje paket aranžmana koji podrazumeva da turisti sami preko Interneta kupuju
i kombinuju usluge smeštaja, prevoza, i druge sadržaje, u sopstveni ili idividualni
paket aranžman. Pojava Interneta omogućila je agencijama (naročito onim malim)
da uklone barijere i otvore nove mogućnosti poslovanja. Nastaju virtuelne agencije
koje nude informacije i ostale pogodnosti onim putnicima koji žele da korišćenjem
Interneta uštede vreme, novac i donesu pravilne odluke. Virtuelne turističke
agencije nisu uspešne ukoliko ne omogućavaju on-line prodaju. U tom slučaju
virtuelne agencije postaju elektronske on-line agencije.

6. Definisanje osiguranja
- Prema ekonomskoj teoriji, osiguranje se najčešće definiše kao institucija koja
nadoknađuje štete kod privrednih subjekata, nastale usled dejstva rušilačkih sila
prirode ili nesrećnih slučajeva. Osiguranje pruža ekonomsku zaštitu od štetnih
dejstava kad nastane osigurani slučaj, odnosno kad se ostvari rizik. Zbog toga su
opasnost, rizik i šteta u neposrednoj vezi sa osiguranjem . Osnovna funkcija
osiguranja jeste stvaranje situacije sigurnosti za fizička I pravna lica, koja su
izložena neprekidnoj mogućnosti dešavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati
štetu. Dakle, ono predstavlja jedan od najvažnijih vidova obezbeđenja od takvih
događaja i predstavlja ekonomsku nužnost svakome ko vodi računa o bezbednosti
u poslovanju i svakodnevnom životu.

7. Karakteristike osiguranja
Dve najvažnije karakteristike ovog pojma:
• preraspodela odnosno prenošenje rizika sa pojedinca na grupu i
• preraspodela štete unutar grupe.

Osnovna karakteristika osiguranja jeste preraspodela rizika između pojedinaca,

koji su izloženi istim opasnostima. Pojedinac plaća premiju osiguranja, odnosno
kupuje osiguranje, i na taj način eliminiše neizvesnost u pogledu gubitka. Na taj
način se trošak (premija) zamenjuje za neizvesni gubitak (štetu). Plaćanjem
premije dolazi do zadovoljenja objektivne potrebe fizičkih i pravnih lica za pokriće
moguće štete.
Preraspodela štete u vremenu I unutar grupe. Na taj način omogućuje se povraćaj
premija osiguranja, koje su mobilisane u osiguravajućim fondovima, i to u formi
naknada iz osiguranja.

8. Zadaci osiguranja
- Osnovni zadatak osiguranja jeste da brojne opasnosti, kojima su izloženi
osiguranici, preraspodeli na sve osiguranike koji su zaključili ugovor o osiguranju i
da licu, određenom tim ugovorom, isplati odgovarajuću naknadu.
- Osiguranje ima veliki uticaj na privredna dešavanja u zemlji, posebno na ukupnu
sigurnost, privredne investicije, novčani opticaj i druge oblasti. Imajući ovo u vidu,
sa pravom se može istaći da su osnovni zadaci osiguranja:
• Čuvanje (zaštita) imovine i lica;
• Unapređenje razmene i trgovine;
• Prikupljanje novčanih sredstava;
• Efikasna alokacija kapitala;
• Socijalna funkcija.

9. Vrste osiguranja rizika u turizmu

- Ukoliko se kao kriterijum uzme način nastanka osiguranja, razlikujemo
dobrovoljna i obavezna osiguranja.
- Već je poznato da se dobrovoljno osiguranje zaključuje slobodnom voljom
ugovornih strana, odnosno ugovarača osiguranja (osiguranika), koji ima interes da
zaštiti imovinu, zdravlje ili život.
Sa druge strane, postoje obavezna osiguranja, koja su propisana zakonom.

10. Obavezno osiguranje turističkih agencija

- Putem obaveznog osiguranja turističkih agencija, osiguravajuće društvo
omogućava turističkoj agenciji da izvrši svoje obaveze prema putnicima, onda
kada nije u mogućnosti da realizuje ugovorena i plaćena putovanja zbog sopstvene
insolventnosti, kao i obaveze nastale od odgovornosti iz delatnosti organizovanja
putovanja.

11. Putničko zdravstveno osiguranje

- Svrha ove vrste osiguranja jeste da se pokriju medicinski troškovi nastali usled
iznenadne bolesti ili nezgode za vreme putovanja i boravka u inostranstvu.
-Predmet putničkog zdravstvenog osiguranja može biti:
• ambulantno i vanbolničko lečenje;
• prevoz do odgovarajuće bolnice;
• nabavka lekova;
• troškovi neophodne operacije i
• drugi troškovi vezani za iznenadnu bolest ili nezgodu.
- Osiguranici mogu biti lica do navršenih 85 godina života, a ovu vrstu osiguranja
može zaključiti svako pravno ili fizičko lice, koje ima interes za zaključivanjem
putničkog zdravstvenog osiguranja. Može se zaključiti kao individualno ili grupno
(više od 10 lica), ali i kao porodično osiguranje (roditelji i deca do 19 godina).

12. Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja

Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja je ono osiguranje gde osiguravač
preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku, ako
za vreme trajanja osiguranja predviđeni nesrećni slučaj prouzrokuje smrt ili
invaliditet osiguranika. Takođe, ukoliko se kao posledica nesrećnog slučaja javi
narušavanje zdravlja osiguranika ili njegova prolazna nesposobnost za rad,
osiguravač je u obavezi da nadoknadi štetu nastalu usled troškova lečenja i
izgubljene zarade.

13. Osiguranje od odgovornosti

- Osiguranje od opšte odgovornosti pokriva izvore opasnosti u obavljanju
industrijske, zanatske i profesionalne delatnosti.
- U okviru osiguranja od odgovornosti u turizmu, razlikujemo osiguranje od
odgovornosti prema putnicima, osiguranje od odgovornosti prema poslovnim
partnerima (hotelskim preduzećima), kao i osiguranje od odgovornosti prema
trećim licima. Najznačajniji tip osiguranja jeste osiguranje od odgovornosti prema
putnicima. Ovim osiguranjem obezbeđuje se pokriće odgovornosti za štete koje
pretrpi putnik usled neispunjenja, delimičnog ili neurednog ispunjenja obaveza
organizatora putovanja. Kod ovog osiguranja ugovarač osiguranja je organizator
putovanja (turistička agencija) koja organizuje i realizuje turistička putovanja u
zemlji i inostranstvu. Odgovornost ugovarača osiguranja obuhvata sledeće
naknade: za potraživanja uplaćenih sredstava putnika po osnovu ugovora o
turističkom putovanju, koje organizator putovanja nije realizovao, kao i za
potraživanja razlike između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene
srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom
putovanja.

TRECI DEO
1. Krizni menadzment u turizmu

Turisticka kretanja I turisticki promet u svetu poprimaju masovni karakter , u

periodu nakon drugog svetskog rata, zahvaljujuci pozitivnom dejstvu
odredjenih faktora, pre svega politickih, ekonomskih, demografskih, socijalnih I
tehnoloskih. Sredinom XIX veka dolazi do razvoja saobracajne I smestajne
infrastrukture potrebne za razvoj turizma.
Rast nacionalnog dohotka, povecanje slobodnog vremena kroz placene godisnje
odmore, pravo na skraceno radno vreme, porast kulturnog I obrazovnog nivoa
stanovnistva, promena u stavovima potrosaca I drugi faktori uticali su na
povecanu potraznju ljudi koji ucestvuju u turistickom kretanju.
Turizam kao najbrze rastuci sektor privrede, cesto je bio pogodjen dogadjajima,
koji su imali negativne uticaje na bezbednost turista, zivotnu sredinu l, imidz
destinacije itd. Sa razvojem nauke I tehnologije ljudi su poceli da uvidjaju
potrebu za objasnjavanjem pojma krize I preduzimanje mera kontrolisanja iste.
Nakon visevekovnog olakog pojmljenja krize I kriznih situacija koje su
pripisivane uticajima visih I Bozijih sila, u drugoj polovini dvadesetog veka,
razvija se kompleksa naucna disciplina posvecena izucavanju kriznog
menadzmenta, njegovom procesu, tehnikama I alatima

2. Definisanje pojma krizni menadzment

Krizni menadzment je proces koji se organizuje u cilju prepoznavanja I

odredjivanja reakcija prema potencijalnim nesigurnostima. Krizni menadzment
ima dvojako znacenje I institucionalno I funkcionalno. Institucionalno se odnosi
na promenu zadatka I procesa, kada se pojavi kriza.
Jedna od definicija kriznog menadzmenta glasi “Nauka koja ima cilj da
unapredi, predvidi I zastiti coveka od mogucih opasnosti a ako se one ne dese,
da uspesno organizuje pravilno rukovodjenje resursima kako bi izvrsili brzu
sanaciju kao I da obezbedi mehanizam da se one ne ponove.”
Krizna menadzment je postao integrisan deo svakog menadzmenta, projekta ili
programa.
To je proces koji se sastoji od dobro definisanih koraka, koji kad se periodicno
sprovode, omogucavaju odlucnije donosenje odluka time sto se ulazi u srz
rizika I njegove uticaje.
Odnosi se na sistematicni metod: ustanovljavanja konteksta, identifikacija,
analiziranje, evaluacije, tretiranja, pracenje, komunikacije rizika itd.

3. Vrste kriza u turizmu

Turizam je posebno osetljiv na katastrofe I krize. Velike prirodne katastrofe

uvek donose raspostranjeno unistavanje gde god se pojave. Posebna paznja
posvecena je trima velikim prirodnim katastrofama u svetu: potresu u Japanu,
uraganu Katrina u SAD-u, cunamiju u Tajlandu.
Prema WTO postoji cetiti osnovna izvora rizika u turizmu:

1) ljudsko I institucionalno okruzenje van sektora turizma

2) sektor turizma I povezani komercijalni izvori
3) fizicki rizici iz okruzenja ( prirodni, klimatski)
4) Individualni putnici (licni rizik)

Fizicki rizici iz okruzenja nastaju kao posledica:

1) ukoliko turisti nisu svesni rizika prirodnih karakteristika destinacije npr flore
I faune
2) ukoliko nisu preduzeli profilakticne mere npr vakcinisanje
3) poseta zabranjenim I opasnim podrucjima
4) izlaganje opasnostima prilikom prirodnih katastrofa I epidemije
U hotelijerstvu, kriza se najvise odrazila na traznju koja je bila orjentisana na
poslovna putovanja.

4. Uticaj prirodnih katastrofa na turizam, posledice I mere za ublazavanje

Obicno se problem koji uzrokuju prirodne katastrofe odnose na zabrinutost

turista vezanu za njihovu bezbednost.
Uticu na formiranje stavova o tome koje su destinacije povezane sa ovakvim
dogadjajima.
Druga negativna strana ovih pojava je unistavanje infrastrukture koja je kljucna
za razvoj turizma u pogodjenoj oblasti kao sto su saobracajnice, bolnice,
turisticke atrakcije itd.
Kriza utice na poverenje konzumenata turistickih prozvoda I usluga, dolazi I do
promena trendova u turistickim zahtevima usled povecanog straha od putovanja
I brige za bezbednost. Smanjuje se broj medjunarodnih dogadjaja, odsedanje u
hotelima, ishrana u restoranima, posete turistickih atrakcija, iznajmljivanje
automobila, kupovina itd.
Takodje krize imaju ogroman negativan uticaj na zivote gradjana u pogodjenim
oblastima, a posebno na ekonomiju I turizam.
Sve krize u turizmu zahtevaju radikalnu upravljacku akciju, kao odgovor na
dogadjaje, koji su izvan interne kontrole organizacije, sto izuskuje hitan
odgovor marketinga I operativne prakse, kako bi se povratilo poverenje
zaposlenih I potrosaca u odrzivost turisticke destinacije ili preduzeca.
U svim fazama krize naglasak se stavlja na uspesnu komunikaciju zasnovanu na
principima iskrenosti I transparetnosti.
Za prevazilazenje kriznih situacija, vazno je da svaki poslovni subjekt I sve
organizacije u turizmu deluju u skladu sa vazecim zakonodavstvom u cilju
stvaranja sigurne destinacije.
Svetska turisticka organizacija je izdvojila osam kategorija osnovnih mera za
ublazavanje negativnih efekata: to su fiskalne mere, monetarne mere,
marketinske mere, ljudksi resursi, javno- privatno partnerstvo, regionalna
saradnja, mere zastite zivotne sredine, olaksavanje putovanja.

5. Upravljanje kriznim situacijama u turizmu u slucaju terorizma

Terorizam prema definicji predstavlja direktnu ugrozenost kada je sigurnost u

pitanju.
Za cilj ima destabilizaciju odredjenog podrucja koje je pod uticajem terorizma u
vecini slucajeva ima I na sire podrucje.
Terorizam, kada je u pitanju turizam dovodi u pitanje sigurnost turista na
odredjenoj destinaciji.
Turizam I terorizam su u direktnoj I indirektnoj uzrocno - posledicnoj vezi koja
se ne sme zanemariti.
Turizam predstavlja privrednu granu za koju se vezuju pozitivni epiteti, dok
terorizam predstavlja suprotnost koja sa sobom nosi citav niz negativnih epiteta.
Paralelno sa povecanim prilivom turista povecava se I rizik od teroristickog
napada u odredjenoj destinaciji.
Teroristicki napadi su pretezno skoncentrisani na trusticki sektor I na same
turiste, ne samo sa ciljem postizanja publiciteta, vec I sa ciljem podrivanja
ekonomije drzave u kojoj se desio sam napad. Takodje, napad moze imati za
cilj suprostavljanje politickim protivnicima.

6. Pojam terorizam I veza sa turizmom

Terorizam je danas postao veliki problem u kojem pozitivni trendovi kao sto je
npr tehnoloski napredak, dolaze stalno u vezu sa negativnim trendovima kao sto
je sve veci jaz izmedju razvijenih I nerazvijenih turistickih destinacija I
siromastvo, sto utice na pojavu samog cina terorizma kao I na neprestano
sirenje I rast.
Terorizam unistava ljudske zivote, materijalne stvari, ljudske vrednosti, dovodi
u pitanje ne samo sigurnost lokalnog podrucja nego I cele globalne zajednice.
Jedna od teorija nastala u pokusaju objasnjenja pojma terorizma jeste da je to
simbolicni akt koji se moze izucavati kao I druga sredstva komunikacije.
Terorista je prenosilac poruke, meta je primalac poruke, poruka je sam
teroristicki cin, dok je povratna informacija reakcija primaoca na poruku.
Veza izmedju terorizma I turizma moze se objasniti tako da kada se kaze da u
zemljama u kojima je turizam slabo razvijen nema ni teroristickih napada te
rastu ulaganja u turizmu.
Daljim razvojem turizma takva zemlja onda postaje zanimljiva teroristima koji
napadima uticu na smanjenje investicije. Nakon sto se dogodi smanjenje
investicije, smanjuje se I broj posetilaca.
U mnogim zemljama znacajan deo prihoda ostvaruje se upravo kroz turizam, a
teroristicki napad onda te prihode smanjuje.
Odluke posetilaca da ostanu kod kuce ili da odaberu destinaciju koja je
sigurnija za putovanje od one u kojoj su mislili putovati zapravo znaci ogromne
gubitke za industriju te zemlje u kojoj se dogadjaju teroristicki napadi.
Turizam moze biti poruka, ali I isto tako I medij komunikacija terorista.

7. Turisti kao meta terorizma

Odabir turista kao mete terorista gotovo nikada nije slucajan.

Za teroristu, simbolika, poruka, pa cak I medijska pokrivenost napada je suvise
vredna da tako nesto ne bi iskoristio.
Turisti su danas ciljana meta teroristickih organizacija iz tog razloga sto su
najpogodnija skupina za ubijanje, a ukoliko ih posmatramo kao ambasadore
mira zemlje iz koje dolaze u zemlju koju dolaze, to nam itekako moze pomoci
da razumemo teroristicke ciljeve.
Jedna je stvar ukoliko se teroristicki napad dogodi u domicilnoj zemlji, jer tada
on nije toliko medijski propracen , ali ako se dogodi u stranoj zemlji dobija
medjunarodni publicitet.
Teroristi su svesni da ce njihov napad na turiste privuci paznju svih aktera u
zemlji I te ce na takav nacin dobiti punu paznju za izjasnjavanje svojih ciljeva.
Razlog moze takodje biti I sudar razlicitih kultura I vrednosti.
Odredjena ponasanja turista, npr konzumacija alkohola, mogu dovesti do
sukoba jer lokalno stanovnistvo gleda na turiste kao I na pretnju njihovim
tradiconalnim normama I kulturnim vrednostima.

8. Uticaj terorizma na turisticku potraznju u zemljama EU

Turizam kao slozeni ekonomski I drustveni fenomen utice na celokupno

drustvo.
Turizam cini sektor koji u velikoj meri doprinosi nacionalnim ekonomijama I u
proseku cini 42% BDP-a.
U danasnje vreme stvarna svetska ekonomija I politicka situacija vrlo je
prevrtljiva I nepredvidiva.
Turizam je znacajna ekonomska delatnost I za podrucje Evropske Unije.
Vise od polovine stanovnistva EU putuje. Vazan je podatak da se oko polovine
rashoda ostvaruje upravo unutar EU.
Terorizam u turizmu ima negativnu konotaciju, prvo jer dovodi u pitanje
bezbednost turista u destinaciji, a I zatim utice na poslovanje destinacije I
dovodi do velikih ekonomskih gubitaka.
Izmedju ostalog postoje mogucnosti teroristickog napada na jednu destinaciju,
dovodi do toga da se povecava potraznja za drugim destinacijam, tako da dolazi
do ostvarivanja velikih profita na drugim destinacijam koje nisu ugrozene.

9. Merenje uticaja terorizma ( globalni indeks terorizma I globalni indeks

mira)

Ozbiljnost, odnosno intezitet opasnosti koji drzava ima od medjunarodnog

terorizma moguce je pratiti uz pomoc raznih pokazatelja.
Najpoznatiji su: globalni indeks terorizma I globalni indeks mira.
Globalni indeks terorizma prati trendove od 2000. godine te se uz pomoc njega
rangiraju drzave po listi uticaja terorizma na tu drzavu, dok globalni indeks
mira procenjuje stanje globalnog mira u nekoj drzavi uz pomoc tri siroke teme:
1) nivo socijalne sigurnosti
2) opseg domaceg ili internacionalnog konflikta
3) stepen militarizacije

Globalni indeks terorizma predstavlja godisnji izvestaj koji objavljuje institut za

ekonomiku I mir, a razvijen je od strane preduzetnika.
Globalni indeks terorizma baziran je na podacima koje prikuplja Nacionalni
konzorcijum studija terorizma I odgovara na terorizam.
Globalni indeks mira- drugi je znacajan indikator merenja inteziteta terorizma.
Ovaj indeks meri relativnu poziciju miroljubivosti naroda I regiona. Kao I
globalni indeks terorizma, rangira ukupno 163 nezavisne drzave I teritorije
prema njihovom nivou miroljubivosti.

10. Zastita turista I turistickih destinacija od terorista

Terorizam je unutar granica Evropske Unije dobio na znacenju nakon napada

11. septembra 2001. godine na zgrade WTC-a u New York-u.
Osnivanjem grupe za terorizam, radikalizam, ekstermizam I medjunarodno
nasilje, poznato I pod nazivom TREVI kao I Evropskom konvencijom o
suzbijanju terorizma.
Osnovna delatnost TREVI grupe odnosila se na razmenu informacija o
teroristickim aktivnostima, sigurnosnim pitanjima vazdusnog prometa I raznih
drugih osetljivih ciljeva.
Osim navedene grupe Evropa je osnovala I neke dodatne organizacije za borbu
protiv terorizma, kao sto su : Policijska radna grupa o terorizmu I
protivteroristicka grupa.
Takodje ugovorom iz Amsterdama, odredjeno je da je cilj unije pruzanje
sigurnosti svojim gradjanima, a sto se postize suzbijanjem raznih oblika
kaznenih dela medju kojima se posebno izdvaja terorizam.
Treba spomenuti I konferenciju odrzanu u Briselu na kojoj su drzave clanice
EU shvatile da u borbi protiv terorizma trebaju zajednicki delovati.

11. Uticaj politickih kriza na turizam

Kao I terorizam, politicka nestabilnost (ratovi, drzavni udari, demonstracije)

moze povecati percepciju rizika destinacije.
Radi se o situaciji kada su mehanizam upravljanja I vladavine, kao I politicki
legatimitet vlasti, suoceni sa faktorima koji deluju van regularnih okvira
politickog sistema.
Rat I poltiticka nestabilnost, takodje mogu da imaju uticaj na susedne zemlje
koje nisu direktni ucesnici konflikta.
Kao primer mozemo uzeti 1989. godinu, kada je usled demostracije na trgu
nebeskog mira u Pekingu, oko 11500 turista otkazalo posetu Pekingu.
Najnoviji uticah politickih kriza na turiste predstavlja talas nemira koji je
pogodio dva regiona: Srednji istok I Severnu Afriku tkz “Arapsko prolece” koje
je dovelo do stagnacije I pada prometa u zemljama ovih regiona, ali nije bitnije
uticalo na svetska turisticka kretanja.

12. Uticaj zdravstvenih kriza na turizam

Zdravstvene krize I njihov uticaj na domaci I medjunarodni turizam, uvek

izazivaju paznju istrazivaca iz raznih naucnih oblasti.
Najvece probleme koje stvaraju ove krize odnose se na zdravlje ljudi I
bezbednost hrane.
Poslednjih godina, nekoliko ozbiljnih kriza je uticalo na razvoj turizma u svetu,
kao sto su epidemije SARS I kriza koja je pogodila Africki continent- virus
ebole.
Epidemija SARS, koja se prosirila iz Kine, predstavlja primer kako epidemija
moze imati negativne efekte na turizam, a ti efekti su:
1) smanjenje broja medjunarodnih dolazaka
2) pad prometa u azijsko- pacifickom regionu
3) otkazivanje svetskog prvenstva u zenskom fudbalu
4) ogromni pad prometa u restoranima u Kini

13. Efekti I prevazilazenja posledica od epidemije na razvoj turizma u

destinacijama

Epidemija kroz istoriju:

Atinska kuga, Antonijeva kuga, velike boginje, spanska groznica, tuberkuloza,
sida, ebola itd.
U proslim krizama se turizam pokazao kao veoma elastican sektor sa jakom
sposobnoscu oporavka, ali su politicke I finansijske obaveze kljucne za
osiguravanje da turizam dovede do sireg ekonomskog I drustvenog oporavka.
Svetska turisticka organizacija kao I agencija Ujedinjenih nacija, nadlezna za
turizam I odrzivi razvoj, moze pruziti smernice I podrske merama oporavka
svojim clanovima.
Ovo se odnosi i na privatni I na javni sektor turizma, s obzirom na to da
poslednja decenija turizma predstavlja izuzetno profitabilnu granu ekonomije
mnogih drzava.

14. Uticaj svetske ekonomske krize na turizam

Svetska ekonomska kriza imala je razmere koje nisu vidjene jos od vremena
Velike depresije, I pogodila je vecinu privrednih oblasti ukljucujuci turizam.
Posebno je bilo zabrinjavajuce to sto je kriza pogodila najrazvijenije zemlje
sveta, koje ujedno predstavljaju I najznacajnije izvore traznje , kada je u pitanju
medjunarodni turizam.
Na efekte delovanja Svetske ekonomske krize, koja je dovela do rasta
nezaposlenosti, rasta nepoverenja stanovnistva I nepoverenja u pogledu daljih
otpustanja, kao I smanjenje prihoda kompanija.
Takodje drzave nisu bile zainteresovane da podrze turisticka putovanja kroz
stimulativne pakete.
To je za posledicu imalo to da su mnoge privredne delatnosti funkcionisale pod
pritiskom npr poslovanje vodecih tur operatora obelezila je visok pad prodaja
turistickih aranzmana.

15. Upravljanje rizikom u turistickom preduzecu

Proces upravljanja rizikom odnosi se na planiranje, organizaciju I

implementaciju aktivnosti koje su usmerene ka efikasnom upravljanju rizikom.
Uloga upravljanja rizikom je da se naprave I razviju strategije za destinaciju ili
organizaciju kako bi se maksimizirao potencijal za nastavak normalnog
poslovanja I obezbedi zastita posetilaca I osoblja u slucaju nastupanja rizika.
Upravljanje rizikom treba da obezbedi:
1) bezbednost za posetioce, turiste I zaposlene u turizmu
2) sigurne sisteme komunikacije sa svim licima u objektu I unutar destinacije
3) obezbedjivanje objekata, postrojenje; opreme od posledica katastrofe
4) doprinos obucenog osoblja
5) procedura za povratak u normalne poslovne aktivnosti

Kao glavne faze upravljanja rizikom mogu se navesti:

1) indentifikovanje rizika uz definisanje konteksta
2) analiza rizika
3) ocena rizika
4) tretman rizika
5) pracenje I kontrola rizika

16. Krizno komuniciranje u turizmu, definicije I teorije komunikacije

Krizna komunikacija je posebno vazna za sve aktere koji imaju za cilj da rese
kriznu situaciju.
Krizna komunikacija se tumaci kao deo kriznog menadzmenta I ona ucestvuje
aktivno u procesu resavanja krizne situacije.
U okviru krizne komunikacije je veoma vazno da se sve interesne strane
obaveste o svim vaznim dogadjajima I da se informacije pravovremeno
prenesu.
Krizno komuniciranje se moze tumaciti I kao poseban deo odnosa sa javnoscu
koji podrazumeva predvidjanje kriznih dogadjaja koji mogu da nastupe,
pripreme za ove dogadjaje I procese resavanja krize.
Osnovna pitanja koja se moraju tumaciti prilikom procesa uspostavljanja krizne
komunikacije jesu:

1) sta treba da bude predmet komunikacije

2) na kome bi komunikacija trebalo da bude usmerena
3) ko je zaduzen za process komuniciranja za vreme krize

U okviru procesa kriznog komuniciranja postoje dve osnovne strategije koje se

mogu primeniti:

1) ofanzivna strategija
2) defanzivna strategija
U okviru ofanzivne strategije informacije se daju pravovremeno I one su
sveobuhvatane.
A defanzivna strategija se odlikuje izvestavanjem koje je delimicno usmereno
ka eksternoj a delimicno ka internoj okolini.
Teorije se zasnivaju na teoriji izvrsnosti, koja je definisana od strane autora
Gruninga I Hanta. Teorija se zasniva na praksama odnosa sa javnoscu koje se
nazivaju I modelima.
Postoje 4 modela:
1) publicitet
2) javno informisanje
3) dvosmerni asimetricni model
4) dvosmerni simetricni model

17. Strategija komunikacije u okviru krizne situacije

Za vreme krizne komunikacije posebno je potrebno definisati ko su primaoci

poruka, pa ih nakon toga treba I demantovati.
Potrebno je jasno utvrditi koji tip informacija ce kome biti plasiran.
Kompanije moraju da obezbede da prava informacija u pravo vreme dodje do
pravog primaoca I da ne postoje smetnje u okviru procesa komunikacije.
Kompanija moze da radi na sprecavanju ponavljanja kriznih perioda. Kada
kompanija utvrdi da postoji opasnost koja bi mogla da dovede do kriznog
perioda, ona mora da analizira celokupnu situaciju kako bi jasno definisala, sta
je izvor opasnosti I koliko je intezitet koji ona nosi sa sobom.
Kompanija mora da ispita na koji nacin javnost tumaci celokupnu situaciju I da
definise u kom polozaju se kompanija nalazi, u odnosu na interne I eksterne
okolnosti poslovanja.
18. Krizni PR

Sa razvojem drustva i tehnologije ocekivanja javnosti od organizacije postala su

sve veca, a krize sve raznovrsnije I to donosi nove pritiske na organizacije kako
bi one poslovale u skladu sa drustvenim vrednostima.
Kriza je nepozeljan dogadjaj koji ima nepredvidiv ishod. To je situacija koja
utice na sposobnost organizacije da normalno posluje.
U nekim kriznim situacijama ugrozeni su ljudski zivoti, u drugim zivotna
sredina, a u svim krizama ugrozena je reputacija organizacije sto se dalje
reflektuje na njene poslovne rezultate.
Iako su krize razlicite, imaju dovoljno zajednickih karakteristika, tako da se
unapred mogu postaviti osnovne smernice delovanja, a prema tipu krize I nivou
reputacione pretnje mogu se odrediti adekvatne strategije komunikacije kao
odgovor na konkretnu situaciju.
Odgovori kompanije mogu da se definisu u tri strategije:

1) strategija reaktivnog odgovora

2) strategija prilagodjavanja na promenu
3) strategija dinamickog odgovora na promenu

19. Plan komunikacije u kriznim situacijama

Postoji vise faza plana komunikacije a to su:

1) odluka o izlasku u javnost

2)utvrdjivanje kljucnih poruka
3) formulisanje izjave
4) identifikovanje I izvestavanje glasnogovornika
5) provera mehanizma komunikacije
6) identifikovanje pretnji za organizaciju
7) pretvaranje pretnji u kriznu situaciju
8) efikasna interna komunikacija
9) obavestavanje zaposlenih
10) stvaranje grupe eksternih zagovaraca

Formulisanje izjave: Bitno je koristiti kljucne poruke objedinjene u kratku

izjavu koja objasnjava stav organizacije specijalnog dogadjaja.
Izjava treba da bude: kratka, direktna, nedvosmislena.

20. Krizne situacije I drustveni mediji

Internet eksplozija znaci da jedan negitivan komentar o organizaciji postavljen
na net stranici moze pokrenuti medijsku kriznu situaciju.
U samo par minuta ugled organizacije moze biti ugrozen.
Moze poprimiti razlicite oblike: vlog, tvit, komentar na veb stranici ali u
kakvom god obliku bila, negativna vest ima potencijal za dugovecnost I nakon
sto prestane biti aktuelna u stampanim medijima.
Kada se specijalni dogadjaj suocava sa krizom, stoji mu na raspolaganju tri
strategije:
1) strategija reakcijskog odziva na promene
2) strategija prilagodjavanja na promene
3) strategija dinamicne reakcije na promene

21. Upravljanje rizikom u elektronskom poslovanju, rizici I karakteristike

Elektronsko poslovanje kao inovativni nacin poslovanja nasao je svoju
prakticnu primenu u mnogobrojim oblastima I to u industrijskom sektoru,
finansijskom sektoru kao u oblastima turizma, gde svi poslovni entiteti nude
svojim klijentima ili kupcima razlicite usluge I proizvode putem svojih
elektronskih servisa I online putem.
Ako se pod rizikom podrazumeva opasnost da ce neka preduzeca aktivnost
dovesti do nezeljenih posledica, neminovno je osvrnuti se I na rizike koji se
mogu javiti u vezi sa elektronskim poslovanjem.
Tako se kao neke pretnje mogu navesti virusi, odnosno program koji steti
drugim programima na odredjenom racunu, spam tj nezeljene poruke e-postom,
lazno predstavljanje, neovlasceno citanje ili kopiranje podataka.
Ukoliko imamo u vidu da elektonski nacin poslovanje zahteva stalne izmene,
inovacije u vezi sa izgledom samih sajtova preduzeca, trgovinskih lanaca,
banaka, turistickih agencija, hotela I drugih, proizilazi I potreba za
angazovanjem strucnjaka iz ovih oblasti.
Efikasnost procesa upravljanja rizika je vazna komponenta uspesnosti
elektronskog poslovanja.
Osnovni cilj procesa upravljanja rizikom je da putem procesa identifikacije
rizika svede konkretan rizik na prihvatljiv nivo.
U pogledu privatnosti I bezbednosti neophodno je istaci potrebu za tim da svaki
od racunara koji se koristi u poslovanju ima svoju lozinku radi zastite od
neovlascenog prisustva, zatim da poseduje instaliranu najnoviju veziju antivirus
programa, cuva sigurnosne kopije svog softera I kopiju baze podataka.

22. Savremene tendencije u upravljanju rizikom u elektronskom

poslovanju

Kada su u u pitanju savremene tendencije u upravljanju rizikom elektronskog

poslovanja mogu se navesti mnogobrojni primeri, ali u ovom delu se stavlja
akcenat na savremene tendencije upravljanja rizikom u oblasti poslovanja
hotela I turistickih agencija.
Upravljanje hotelskim poslovanjem je danas nemoguce zamisliti bez upotrebe
integrisanog informacionog sistema.
Savremene tendencije u upravljanju rizikom elektronskog poslovanja je moguce
sagledati na primeru poslovanja hotela koji se karakterisu time da obuhvata sve
komponente Sistema pocevsi od hotelskog informacionog sistema, preko
centralnog sistema nadzora, pa do kompletne mreze komunikacije.
Upravo ovakav nacin hotelskog poslovanja ima za zadatak da pomogne
menadzmentu da eliminise I svede na najmanju mogucu meru sve rizike
elektronskog poslovanja.
Dve integralne komponente hotelskog sistema koje igraju znacajnu ulogu u
upravljanju hotelskim preduzecem su:
1) racunarski rezervacioni sistem
2) sistem za upravljanje imovinom hotela

23. Upravljanje rizikom dogadjaja na primeru festivala Exit

Kao I svaki drugi dogadjaj, odrzavanje festivala “Exit” sa sobom nosi I

odredjene rizike cija je frekvencija I mogucnost pojave veca ili manja.
Rizici cije su posledice najintezivnije su:
1) lokacija odrzavanja
2) droga
3) delikvencije
4) guzve
Lokacija- rizici su : nedovoljno ogradjen proctor, nedovoljna kontrola oko
festivalnog prostora. Da bi se ovako nesto sprecilo potrebni su dodatni radnici u
obezbedjenju.
Droga rizici- posetioci krijumcare drogu.
Delikvencija- jedan od rizika su sitne kriminalne aktivnosti.
Guzva- ulazi moraju da budu jasni I uocljivi, Zadatak menadzera je da se
fokusira na: dolazak ljudi, njihovo kretanje za vreme dogadjaja itd