1.

RIZIK - ZNAČAJ, POJAM I VRSTE

Savremena teorija upravljanja rizikom novijeg je datuma. Razvila
se u poslednjih dvadesetak godina. Za to vreme, primenjujući njene
postulate, obrazovani poslovni ljudi su stekli sposobnost da
prepoznaju rizik, da ga izmere, razumeju potencijalne posledice i da
preduzmu odgovarajuće mere za njegovo izbegavanje, odnosno
ublažavanje njegovih posledica. Naravno, uspeh svega toga
neposredno zavisi od dostupnosti merodavnih informacija.1 Teško da
iko može uspešno predvideti buduća kretanja tržišta akcija, kamatnih
stopa, cena sirove nafte ili deviznih kurseva, ako nije na izvoru
informacija, tj. u blizini "velemajstora" koji povlače makroekonomske
poteze.
Iz tih razloga, upravljanje rizikom (Risk Management), danas
predstavlja jedan od najkreativnijih poslova na globalnom
finansijskom tržištu. Ta kreativnost može se izraziti visinom
izbegnutog gubitka odnosno ostvarenim dodatnim prihodom
preduzeća. Reč je, dakle, o sofisticiranom finansijskom inženjeringu,
koji se praktikuje u savremenom poslovanju banaka, berzi,
investicionih fondova, osiguravajućih društava, revizorskih kuća i
ostalih finansijsko propulzivnih delatnosti, a koji podrazumeva
naučno-stručno «hvatanje u koštac» sa rastućim rizicima svih vrsta i
intenziteta.
Značaj upravljanja rizikom je, naporedo sa globalizacijom svetske
ekonomije, u poslednjih desetak godina povećan do neslućenih
razmera. Neki autori idu toliko daleko u veličanju upravljanja rizikom
da ga poistovećuju sa vođenjem ratova: «ono što je za generale rat, to
je za menadžere upravljanje rizikom».2 Zaista, uspešno vođenje i
jednog i drugog zahteva veoma dobru informisanost.
Još mnogo ranije, finansijski menadžeri su prilikom donošenja
poslovnih odluka intuitivno predosećali da rizični projekti moraju
obezbeđivati visoke stope prinosa. Mada je rizik prilično neodređen
pojam, prirodno ljudsko poimanje jasno razgraničava odnos između
rizika i koristi. U svakodnevnom životu mi pravimo razliku između
očekivanih i neočekivanih troškova. Na primer, izdaci za hranu,
odeću, prevoz, školarinu i t.d. mogu na godišnjem nivou biti veoma
visoki. Međutim, oni su očekivani, nisu skopčani sa rizikom i ne
opterećuju nas previše.
Šolak Zdravko: Ekonomika asimetričnih informacija, Futura,
Petrovaradin, 2003, str.5
Crouhy M, Galai D, Mark R, : The essentials of Risk Management, McGraw-
Hill, 2006., p.4

1
 Rizik se javlja u slučaju ako se prethodno pomenuti troškovi
iznenada povećaju na sasvim nepoznat način, ili ispred nas iskrsnu
neki potpuno novi troškovi, koji naš kućni budžet trenutno «izbace iz
koloseka». Na primer, uništena letina usled vremenske nepogode
primoraće nas da sezonsko povrće, umesto iz sopstvene bašte,
nabavljamo na pijaci po visokim cenama. Još bolji primer je skupa
popravka automobila «slupanog» u saobraćajnoj nesreći, čiji iznos
prevazilazi planiranu sumu za letovanje na Jadranskom moru.
Ovakva poređenja nam omogućuju da lakše razumemo razliku
između koncepata upravljanja rizikom nastanka očekivanih šteta
(expected losses) nasuprot neočekivanim štetama (unexpected losses).
Razumevanje ove razlike je ključ za usvajanje savremenih koncepata
upravljanja rizikom, poput cenovnog vrednovanja kapitala ili
korigovanja cena faktorom rizika.

1.1 POJAM RIZIKA I NEIZVESNOSTI

Suočavanje sa raznovrsnim rizicima svakodnevica je većine ljudi.

Zbog široke lepeze različitih pojavnih oblika rizika (od zdravstvenih,
ekoloških, ekonomskih, političkih, sve do (para)psiholoških i
religioznih) nisu postojali dovoljno stabilni uslovi za određenje
univerzalne definicije rizika. Umesto toga, pojam rizika se vezivao za
neizvesnost ishoda događaja, odnosno mogućnost ostvarenja
neželjenog ishoda.
Rizik (risk) se, najopštije, može poistovetiti sa stanjem u kojem
postoji mogućnost nastupanja nekog štetnog događaja. Pod štetnim
događajem se u ekonomiji podrazumeva gubitak (loss) ili neočekivani
trošak (unexpected cost). Sa teorijskog aspekta, rizikom se smatra
neizvesnost u pogledu ishoda nekog događaja, u situaciji kada postoje
dve ili više oprečnih mogućnosti.3
Pri razjašnjavanju pojma rizika treba jasno odvojiti njegovo
značenje od pojma neizvesnosti. Neizvesnost (uncertainty)
podrazumeva stanje u budućnosti koje određuju poznati činioci, ali se
ne zna njihov intenzitet i njihovo poreklo.
Razlika između neizvesnosti i rizika razjašnjena je davne 1921.
godine, kada je američki ekonomist Frenk Najt (Frank Knight) objavio
svoju knjigu pod nazivom «Neizvesnost i profit». U tom radu je
naglašena važna razlika između varijabilnosti, koja se može meriti
aparaturom statističko-

Marović Boris, Avdalović Veselin: Osiguranje i teorija rizika»,

Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd, 2006, str. 46

2
matematičke teorije verovatnoće (nazvanoj: rizik) i
varijabilnosti koja se ne može meriti (nazvanoj: neizvesnost) . 4

Neizvesnost je suprotna od izvesnosti. Radi se o stanju svesti

obuzetom sumnjom u mogućnost ostvarenja određenih budućih
događaja, usled nedostatka potrebnih informacija i znanja. Za razliku
od neizvesnosti, rizik se vezuje za određenu izvesnost, odnosno
verovatnoću nastupanja štetnog ishoda. Ta verovatnoća može biti veća
ili manja i drugim rečima se naziva mera rizika ili stepen rizika.
Stepen rizika se određuje primenom statističkih mera disperzije, kao
što su varijansa istandardna devijacija. (Videti poglavlje 6 ove knjige).
Rizik i neizvesnost prateće su okolnosti ekonomske aktivnosti. Bez
obzira na to što je ostvaren napredak u nauci uopšte, i što je
ekonomska nauka takođe napredovala, neznanje se na različite načine
odražava na ekonomske pojave i procese i u savremenom dobu. Dobar
primer predstavlja nesimetrična raspodela znanja između ekonomskih
subjekata. Ljudsko ponašanje u okolnostima koje uključuju rizik i
neizvesnost razlikuje se od jednog do drugog čoveka. Sklonost,
odnosno nesklonost riziku treba zato da bude uzeta u obzir pri proceni
mogućih ishoda tokom procesa donošenja odluka.5
Sa poslovnog stanovišta, sklonost ka riziku je lična karakteristika
svakog pojedinca. Obični ljudi (potrošači, izvršioci i svi oni koji žive
od svog rada) normalno izbegavaju rizike. Nasuprot njima, poslodavci
i preduzetnici vole da rizikuju, jer u slučaju lošeg ishoda oni prodajom
imovine ili prostim otpuštanjem radnika štite svoje pozicije.
takvoj situaciji menadžeri, svesni činjenice da od uspešnosti
poslovanja firme koju vode zavisi i njihova lična reputacija, nastojaće
da smanje rizike. Način na koji će izaći na kraj sa rizicima, treba da
bude uslovljen specifičnim ciljevima svakog preduzeća, kao i
okolnostima u kojima ono posluje.
Naše društveno okruženje u perodu tranzicije, koje je dovelo do
opšte neizvesnosti na svim životnim poljima,
stvorilo je takve uslove da uglavnom mogu da profitiraju ljudi koji su
skloni riziku. Kao primer može da nam posluži brz razvoj tržišta
hartija od vrednosti. Svako ko je imao dovoljno smelosti, pouzdanih
informacija (i novca), pa kupio štedne zapise Narodne banke Srbije, ili
akcije neke od perspektivnih domaćih banaka, mogao je dobro da
zaradi. Međutim, ipak je trebalo rizikovati.

Knight F.: Uncertanty and Profit, Boston, Houghton Mifflin Company, 1921.,
citirano prema: Crouhy M, Galai D, Mark R, : The essentials of Risk
Management, McGraw-Hill, 2006., p.9
Šolak Zdravko: Mikroekonomija, Alfagraf, Novi Sad, 2005, str. 285

3
 1.2 VRSTE FINANSIJSKIH RIZIKA

Ako finansijski rizik definišemo kao nestalnost ili nestabilnost

prinosa, koja dovodi do neočekivanih novčano-vrednosnih gubitaka,
onda možemo tvrditi da veća nestalnost prouzrokuje veći rizik. Visina
te nestabilnosti prinosa je, neposredno ili posredno, uslovljena
uticajem promenljivih veličina koje se nazivaju faktori rizika.
Faktori rizika se mogu grupisati u nekoliko kategorija: tržišni rizik,
kreditni rizik, rizik likvidnosti, operativni rizik, pravno-regulativni
rizik, poslovni rizik, strategijski rizik i rizik reputacije.
Sa teorijske tačke gledišta, što su rizici u poslovanju preduzeća
detaljnije raščlanjeni, postoje veći izgledi da će preduzeće u većoj
meri moći da ih izbegne ili ublaži njihovo delovanje. U praksi,
međutim, uspešnost ostvarenja prethodne tvrdnje je ograničena
sposobnošću menadžmenta firme, primenjenom tehnologijom, kao i
troškovima i raspoloživošću internih i tržišnih informacija.

1.2.1 Tržišni rizik

Tržišni rizik (Market risk) predstavlja rizik promena tržišnih cena i

odnosa razmene, koji dovode do sniženja vrednosti pojedine
finansijske imovine i njihovih paketa (portfolia). Tržišni rizik se
nadalje može dekomponovati na dve glavne komponente: komponentu
opšteg tržišnog rizika (koja važi za sve učesnike na tržištu) i
komponentu specifičnog tržišnog rizika (koja važi za pojedinačne
transakcije). Detaljnije analizirajući tržišni rizik, možemo konstatovati
da postoje četiri njegova glavna oblika: rizik kamatne stope, rizik cene
sopstvenog kapitala, rizik promena deviznog kursa i rizik promene
cena roba.

-Rizik kamatne stope (Interest-rate risk). Najprostiji oblik

 rizika kamatne stope je slučaj kada dugoročne
obveznice gube vrednost usled povećanja tržišne kamatne
stope. (O tome detaljnije u poglavlju 3 ove knjige, koje se
odnosi na metode vrednovanja obveznica).

 -Rizik cene sopstvenog kapitala (Equity price risk). To
je rizik koji se vezuje za nestabilnost cena običnih akcija.
On može biti određen delovanjem makroekonomskih
faktora (sistemski rizik) ili

4
 karakteristikama pojedinačnih poslova ili preduzeća
(pojedinačni rizik). (Videti poglavlja 4 i 5).

 -Rizik deviznog kursa (Foreign exchange risk). 

 Neželjene promene paritetnog odnosa stranih valuta u
odnosu na domaću valutu mogu prouzrokovati znatne
gubitke u spoljnotrgovinskim transakcijama. Na primer,
nerealno visok kurs dinara u odnosu na evro, nepovoljno
utiče na izvoz proizvoda srpske privrede. 6

-Rizik promena cena roba (Commodity price risk). Cene
roba, pored ponude i tražnje na tržištu, zavise i od godišnjih
doba, vrste robe, načina transportovanja i skladištenja. Sa
sigurnošću se može reći da postoji različita cenovna
stabilnost tzv. «tvrdih» roba (plemenitih i drugih važnijih
metala), u odnosu na «meke» robe (žito, kafu, šećer) ili
energente (naftu, gas, električnu energiju, toplotu). U
 svakom slučaju, 
zaštitom od promene cene robe koja je input u procesu
proizvodnje, preduzeće može svoje troškove da učini
stabilnim, a time da optimizira svoju politiku cena i svoje
prihode.

1.2.2 Kreditni rizik

Kreditni rizik (Credit risk) je rizik promene kreditne sposobnosti

klijenata (kupaca ili dužnika), koji može uticati na promenu vrednosti
finansijske imovine poverilaca (preduzeća ili banke).
Ekstremni slučaj kreditnog rizika predstavlja tzv. neplaćanje
(default), kada klijent nikako ne može ili ne želi da ispuni svoje
obaveze. Blaži slučaj kreditnog rizika jeste situacija kada klijent, iz
određenih razloga, može da ispuni samo deo svojih obaveza. Tom
prilikom, dužnik, od strane nadležne rejting agencije obično biva
degradiran na niži

Poznat je primer američke firme Caterpillar (vodećeg svetskog proizvođača

teških građevinskih mašina), koja je krajem osamdesetih godina HH-og veka
investirala 2 milijarde dolara. Investicija je bila usmerena u modernizaciju
proizvodnog programa, radi smanjenja troškova proizvodnje za 20% i održanja
primata na svetskom tržištu. Međutim, u istom periodu, japanski jen je
devalvirao u odnosu na američki dolar za 30%, tako da je konkurentska japanska
firma Komatsu, zahvaljujući sniženoj vrednosti jena, pretekla američki
Caterpillar, nudeći svoje proizvode sličnog kvaliteta po cenama relativno nižim
za 10%. Crouhy M, Galai D, Mark R, : The essentials of Risk Management,
McGraw-Hill, 2006., p. 28

5
stepen kreditnog boniteta. Visina gubitka nastalog usled kreditnog
rizika, određuje se na osnovu tržišne ili sadašnje vrednosti
nepokrivene imovine i uglavnom je manja od njene knjigovodstvene
ili nominalne vrednosti. (Detaljnije videti u poglavlju 10, koje se
odnosi na upravljanje rizicima u bankarstvu).

1.2.3 Rizik likvidnosti

Pod rizikom likvidnosti (Liquidity risk), podrazumeva se kako

rizik likvidnosti plaćanja (Funding liquidity risk), tako i rizik
likvidnosti imovine (Asset liquidity risk).
Rizik likvidnosti plaćanja vezuje se za pogoršanje sposobnosti
preduzeća da uredno isplaćuje svoje obaveze iz poslovanja, kao i da
nadoknađuje povlačenja (otkup) akcija od svojih bivših deoničara.
Rizik likvidnosti imovine, često skraćeno nazivan rizik likvidnosti,
jeste situacija kad preduzeće ne može u celosti da naplati svoja
potraživanja. Nije redak slučaj u domaćoj praksi da ova vrsta tržišnog
rizika dovodi do ozbiljnog umanjenja finansijske sposobnosti
preduzeća. Koliko ste samo puta na pitanje: -«Kako ide posao?»,
dobijali odgovor – « Radi se, prodaja ide nekako, ali naplata nikako!».

1.2.4 Operativni rizik

Operativni rizik (Operational risk) je specifična vrsta finansijskog

rizika. Odnosi se na potencijalne gubitke vrednosti zbog
neodgovarajuće organizacije, lošeg upravljanja, pogrešne kontrole,
prevara, krađa i ljudskih grešaka. 7
Operativni rizik obično podrazumeva smišljenu prevaru, kad, na
primer, prodavac ili drugo odgovorno zaposleno lice hotimično
falsifikuje ili potcenjuje vrednosti pri nekoj transakciji.

Bazelski komitet za superviziju banaka je identifikovao sledeće tipove

događaja koji mogu rezultirati znatnim gubicima usled operativnog rizika:
interne prevare (lažni podaci, potkradanja): eksterne prevare (pljačke i hakerski
«upadi»); zabušavanje i fušeraj zaposlenih (lažna bolovanja): nekorektan odnos
sa klijentima; štete usled viših sila i terorističkih napada; tehnički problemi
(nestanak struje, prekid telekomunikacija, raspad komjuterskih sistema); izvršni
problemi (pogrešni podaci, nekompletna dokumentacija, uska grla i sl.) Crouhy
M, Galai D, Mark R, : The essentials of Risk Management, McGraw-Hill,
2006., p. 31

6
 Tehnološki rizik, prvenstveno rizik kompjuterskog sistema, takođe
spada u važnu kategoriju operativnog rizika.
Rizik ljudskog faktora je poseban oblik operativnog rizika. On se
odnosi na štete koje nastaju usled nehotičnih grešaka zaposlenih, kao
što su slučajni pritisak neželjenog dugmeta na tastaturi uključenog
računara, nepovratno oštećenje fajlova i drugih elektronskih
dokumenata, ili unošenje pogrešnih vrednosti ulaznih parametara u
postojeće programske modele.
Dobro organizovana interna i eksterna kontrola su nezamenljivo
sredstvo za prevenciju od operativnih rizika.

1.2.5 Pravni i regulatorni rizik

Pravni i regulatorni rizik (Legal and Regulatory risk) je uopšten

naziv za različite rizike u vezi nepoštovanja ili promena zakonskih
normi. Tipičan primer je sklapanje nezakonitih poslovnih ugovora za
rizične i profitabilne poslove, uz izbegavanje izvršenja poreske
obaveze (kao u slučaju naftne ili duvanske mafije).
Drugi, takođe čest slučaj predstavljaju forsirane sudske parnice sa
ciljem neizvršenja ugovorenih obaveza.
Nadalje, nije redak slučaj da promene poreskih zakona poremete
rentabilnost poslovanja određenih specijalizovanih preduzeća ili
banaka, koji moraju u tim slučajevima da diversifikuju svoju delatnost
kako bi opstali.

1.2.6 Poslovni rizik

Pod poslovnim rizikom (Business risk) se podrazumeva

savladavanje klasičnih prepreka u svetu biznisa, poput neizvesnosti u
pogleda kretanja tržišne tražnje, zatim određenja optimalne visine
tržišne cene proizvoda, troškova proizvodnje, troškova skladištenja i
isporuke gotovih proizvoda.
Iz edukativnih razloga, izvan okvira poslovnog rizika izdvojićemo
strategijski rizik i rizik reputacije, kao zasebne oblike rizika.

1.2.7 Strategijski rizik

Kad kažemo strategijski rizik (Strategic risk), mislimo na rizik od

preduzimanja krupnih investicija, kod kojih postoji visoka neizvesnost
u pogledu uspešnosti i profitabilnosti.

7
 Neuspešno ulaganje rezultira velikim gubicima i otpisima
vrednosti, čime se ruši ugled i tržišna pozicija preduzeća.
Dobar primer predstavlja slučaj čuvenog finskog proizvođača
mobilnih telefona Nokia. Ova firma je, početkom novog milenijuma,
investirala stotine miliona dolara u razvoj novog, tzv. «pametnog»
mobilnog telefona koji omogućuje pristup Internetu, gledanje filmova
i igranje video igrica. Međutim, usredsređujući se na svoj novi i
skuplji proizvod, Nokia je zapostavila jeftinije modele sa kolor
ekranima i foto-kamerama, dajući priliku svojim konkurentima (Sony
Eriksson, Samsung, Motorola) da po tom osnovu povećaju udeo na
svetskom tržištu. Samo tri godine kasnije, tržišni udeo Nokie je
smanjen sa 35 na 29%, budući da je Nokia, tokom 2003. godine,
prodala svega 5,5 umesto planiranih 10 miliona komada «pametnih»
telefona. 8

1.2.8 Rizik ugleda

Rizik ugleda ili rizik reputacije je nova dimenzija rizika, nastala

posle velikih računovodstvenih skandala sa kraja dvadesetog veka.
Osim poznate računovodstvene prevare od 65 milijardi dolara,
obelodanjene kod američke naftne kompanije Enron, najveća prevara
u Evropi otkrivena je u Italiji kod poljoprivrednog giganta Parmalat,
sa štetom od preko 13 milijardi evra i posledicama za preko sto hiljada
građana. 9
Zbog svega toga, poslednjih godina, finansijske institucije su
izložene rastućem pritisku usmerenom ka njihovoj etičkoj, društvenoj
i ekološkoj odgovornosti. Kao odbrambeni mehanizam, sredinom
2003. godine, deset međunarodnih banaka iz sedam najbogatijih
država sveta, ustanovilo je i pokrenulo tzv. «Ekvator načela» (Equator
Principles). Radi se o usaglašavanju dobrovoljnog seta smernica ili
pravila ponašanja banaka, koja se odnose na upravljanje društvenim i
ekološkim aspektima prilikom finansiranja infrastrukturnih projekata u
zemljama u razvoju.
Ekvator načela su zasnovana na politici Svetske banke za obnovu i
razvoj (International Bank for Reconstruction and Development -
IBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (International Financial
Corporation – IFC). Prema tim načelima, zemlje korisnici sredstava
IBRD i IFC, prilikom sprovođenja visoko rizičnih projekata, posebnu
pažnju moraju posvetiti

Crouhy M, Galai D, Mark R, : The essentials of Risk Management, McGraw-

Hill, 2006., p. 34
Dragojević Dragutin: Doneti zakon o računovodstvu, «Politika»,
oktobar 2003.

8
oceni ekoloških efekata i njihovih uticaja na održivi razvoj
(Sustainable Development), kao i primenu obnovljivih prirodnih
izvora, zaštitu zdravlja ljudi, zaštitu od zagađivanja, smanjenje
količine otpada, socioekonomske aspekte i t.d. 10
Jedno američko istraživanje iz 2004. godine, na uzorku od 134
međunarodne banke, rezultiralo je iznenađujućim saznanjem da rizik
reputacije od visokih 34% preovlađuje u strukturi ukupnog rizika
promene vrednosti akcijskog kapitala posmatranih banaka. Poređenja
radi, prema istom istraživanju, tržišni i kreditni rizik, doprinosili su sa
po 25%.11
Generalni je zaključak da novi Međunarodni bankarski propisi
(New Basel Capital Accord) pažnju investitora i zakonodavaca
preusmeravaju sa tržišnog i kreditnog rizika ka operativnom,
strategijskom i riziku ugleda odnosno reputacije.