ТЕОРИЈА

РИЗИКА
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
РИЗИКА

 Ризици су присутни у свим сферама друштвене

делатности: привредној, финансијској, социјалној,
образовној...
 Као историјска категорија, ризик је нераскидиво везан
за све етапе друштвеног развоја и односи се на
човеково сазнање о могућој опасности – то су чисти
ризици
 Као економска категорија, ризик је могућност појаве
догађаја који може имати или позитиван или негативан
утицај, или може бити без икаквог утицаја на очекивани
резултат – то су спекулативни ризици.
2
ДЕФИНИЦИЈЕ РИЗИКА
Ризик је:
 комплексна особина којом се једновремено описује
вероватноћа настанка штетних догађаја и
очекивана величина последице тих догађаја у
заокруженом систему и током утврђене дужине
временског интервала или током неке одређене
мисије;

 мера вероватноће да ће се штетне последице по

живот, здравље, својину и/или животну средину
јавити као резултат неке одређене опасности;

 могућност губитка или повреде, или излагање

таквој могућности; 3
ДЕФИНИЦИЈЕ РИЗИКА
Ризик је:

 стање у коме постоји могућност штетног

одступања у односу на жељени исход;

 мера вероватноће настанка техногених или

природних појава које се карактеришу
настанком, формирањем и дејством опасности,
као и друштвеним, економским, еколошким и
другим врстама губитака и штета

4
ДЕФИНИЦИЈЕ РИЗИКА
Према ISO Guide 73:2009
РИЗИК ЈЕ ЕФЕКАТ НЕИЗВЕСНОСТИ НА ЦИЉЕВЕ
Уз ову дефиницију дато је и пет напомена.
 Н1. Eфекат је одступање од очекиваног - позитивно и/ или
негативно.
 Н2. Циљеви могу имати различите аспекте (као што су
финансијски, здравље и безбедност, заштита животне средине)
и могу се применити на различитим нивоима (на стратешком,
организационом, производном и процесном)
 Н3. Ризик се често карактерише у односу на потенцијалне
догађаје и последице, или на њихову комбинацију.
 Н4. Ризик се често изражава као комбинација последица неког
догађаја (укључујући промене околности) и придружене
вероватноће догађаја.
 Н5. Неизвесност је стање, чак и делимичног недостатка
информација, разумевања и знања у вези са догађајем, његовом
последицом или вероватноћом.
5
 РИЗИК И НЕИЗВЕСНОСТ
Постојање ризика повезано је са неизвесношћу.
Извесност исхода не подразумева ризик.
На извесност (неизвесност) исхода догађаја утиче стање
окружења у коме се посматрани догађај реализује. Постоје:
 стање извесности (одређености, детерминисаности) - избор
конкретне алтернативе води до конкретног, познатог исхода;
 стање ризика - избор конкретне алтернативе може довести до
било ког исхода из скупа могућих (извесних) исхода, уз познате
вероватноће појаве сваког од исхода (стохастичка неизвесност);
 стање неизвесности - избор конкретне алтернативе може
довести до било ког исхода из скупа могућих (извесних) исхода, при
чему нису познате вероватноће појаве ових исхода (због
непостојања статистичких података, или немогућности субјективне
процене вероватноће).
6
 РИЗИК И НЕИЗВЕСНОСТ
Узроци неизвесности:
 спонтаност природних процеса и појава;
 појава елементарних непогода;
 случајност (исти догађај се различито развија у сличним
условима окружења, због појаве нових социјалних,
економских или технолошких фактора утицаја);
 конфликт интереса или постојање супротних тенденција;
 стохастички карактер научно-технолошког развоја (практично
је немогуће одредити конкретне последице научних открића
и технолошких иновација);
 недостатак информација о објекту, процесу, појави;
 ограниченост материјалних, финансијских, људских ресурса
при одлучивању и реализацији одлука;
 ограниченост сазнајних могућности човека, као и разлике у
социјално-психолошким карактеристикама, навикама и
понашању. 7
 РИЗИК И ИЗБОР АЛТЕРНАТИВА
Осим неизвесности ризик подразумева и могућност
избора, односно постојање већег броја могућих
алтернатива (најмање две варијанте решења, утицаја,
акција).
Ако не постоји могућност избора, не постоји ни ризик.
Једна од могућих алтернатива увек доводи до нежељених
последица по људе (нпр. повреда, болест, стрес, смрт),
материјална добра (нпр. лом, судар, рушење) или
природну средину (нпр. загађење, угроженост врста,
деградација природних ресурса).

8
 СУШТИНА И ПРИРОДА РИЗИКА
Термин „ризик“ садржи следеће елементе који, повезани на
одговарајући начин, чине његову суштину:
 избор алтернатива;
 могућност одступања од захтеваног циља ради којег је
вршен избор алтернативе;
 вероватноћа постизања жељеног циља (резултата);
 непостојање уверења у достизање постављеног циља;
 могућност материјалних, људских, еколошких и других
губитака, повезаних са реализацијом изабране
алтернативе у условима неизвесности

9
 ОБЈЕКТИВНА ПРИРОДА РИЗИКА
Заснована је на следећим условима:

 реално постојање разноврсних природних, друштвених и

технолошких процеса,

 разноврсност материјалних и друштвених односа,

 постојање многобројних и различитих веза међу

елементима и стохастичку природу процеса у сложеним
системима (функционисање и развој сложених система се
описује помоћу статистичких закона).

Због тога није могуће једнозначно предвидети појаву

захтеваног резултата.
10
 СУБЈЕКТИВНА ПРИРОДА РИЗИКА
Односи се на човека и његове одлуке у потенцијално опасним
ситуацијама.

Док се поједини догађаји (природне катастрофе) дешавају независно

од воље човека, у многима је он основни фактор.

Човеков однос према ризику, тј. психолошки аспект ризика, је одраз

културе и односа према себи и свету у коме живи.

Субјективни простор ризика је дводимензионалан.

Једна димензија карактерише објективну угроженост

Друга димензија карактерише степен активности човека у стварању
и/или спречавању опасних ситуација.

11
СУБЈЕКТИВНА ПРИРОДА РИЗИКА
Субјективни доживљаји ризика
Технологије и Годишња
Послодавци Студенти Експерти
врсте делатности смртност
Нуклеарна енергија 1 1 10 100
Друмски саобраћај 2 4 1 50000
Пушење 3 2 2 150000
Употреба алкохола 4 5 3 100000
Пестициди 5 3 4 /
Велике конструкције 6 7 6 1100
Алпинизам 7 11 12 30
Ваздушни саобраћај 8 8 8 130
Електрична енергија 9 9 5 14000
Железнички саобраћај 10 12 9 1950
Конзерванси у храни 11 6 7 /
Антибиотици 12 10 11 /

Перцепција ризика је другачија ра различите особе, сходно

њиховом знању и искуству. 12
 СУБЈЕКТИВНО-ОБЈЕКТИВНА
ПРИРОДА РИЗИКА

Ризик је условљен:

 процесима субјективног карактера, и

 процесима чије постојање не зависи од човекове воље и

сазнања.

Због тога нови ризици, за које не постоје адекватне,

ефикасне мере контроле за човека имају највећи
приоритет. 13
 ТРАДИЦИОНАЛНИ РИЗИЦИ

 Научно истраживање ризика започето уе у контексту

техничких система, на основу анализе поузданости
техничких система, а заснивало се на принципима
економске ефективности.

 Истраживање је било усмерено на „традиционалне“

техничке ризике, тј. на ризике за које су могле да се
утврде појединачне последице, квантификују губици и
локализују узроци и губици у простору и времену.

 То значи да су постојала практична искуства, упоредиви

подаци и могућност провере теоријских прилаза у пракси.

14
 НОВИ (САВРЕМЕНИ) РИЗИЦИ
 штетна дејства која нису ограничена ни просторно, нити
временски (после нуклеарне катастрофе велике
површине вековима остају загађене, а радиоактивни
облаци се не заустављају на границама);
 одговорност за настале проблеме или штете не може се
приписати појединцима који доносе одлуке или
организацијама (киселе кише или промена климе су
резултат понашања и одлука огромног броја људи;
велики је број међусобно повезаних параметара који на
то утичу, тако да се не може формирати једноставан
узрочно-последични однос);
 нови ризици су апстрактни, не могу се тачно спознати
(само научна истраживања омогућавају сазнање о
штетном дејству радијације или загађењу хране);
15
 НОВИ (САВРЕМЕНИ) РИЗИЦИ
 ризици не могу бити економски истражени, јер имају себи
својствену динамику (технички ризици стално захтевају
додатне мере безбедности које повећавају издатке; с
обзиром да ризици могу да изазову велику потенцијалну
штету и потенцијалне кумулативне ефекте, издаци за
избегавање губитака могу знатно да превисе производне
издатке);
 нови ризици нису предвидиви, тј. спознаја ризика које са
собом носи савремена техника могућа је тек након њеног
увођења (цело друштво постаје лабораторија, те се не
може одвојити експеримент од примене).

16
 НОВИ (САВРЕМЕНИ) РИЗИЦИ
 Хемијски удеси
 Нуклеарни удеси
 Нанотехнологије
 Биоинжењеринг
 Генетски модификована храна
 Климатске промене
 Губитак биодиверзитета
 Пандемије
 Незапосленост
 Тероризам
 Миграције
17
 НОВИ (САВРЕМЕНИ) РИЗИЦИ
 Глобализацијом животних и производних процеса,
истовремено се глобализацију и ризици, што не значи
ништа друго до дистрибуцију ризика, односно
дистрибуцију проблематичних последица технолошког
развоја.
 Последице напредка науке, технике и индустријског
развоја су заправо сума ризика и хазарда чији се домети
не могу до краја предвидети.
 То су главни разлози што је средином осамдесетих
лансирана синтагма «друштво ризика». Овом синтагмом
се изражава страх и неизвесност пред будућношћу.
У. Бек: Ми смо чланови светског друштва ризика.
И. Коваћевић: Створено је глобално ризично
друштво неодрживог развоја. 18
 СИСТЕМСКО СХВАТАЊЕ РИЗИКА
Сваки систем има одређене карактеристике.
Са становишта системске анализе захтевани квалитет
система представља жељени исход функционисања
система.
Сва одступања од захтеваног квалитета, као непожељна,
третирају се као штета, односно губитак система.
На промене параметара система изазване спољашним
и/или унутрашњим поремећајима, систем може да реагује
на три начина:
смањивањем квалитета;
задржавањем квалитета;
повећањем квалитета
19
КВАЛИТЕТ, ОТКАЗ, ГУБИТАК
СИСТЕМА
Промена квалитета у смислу повећања квалитета
представља преферентну промену, док промена у смислу
његовог смањивања представља непреферентну
промену.

О преферентности промене квалитета суди се на основу

промена показатеља квалитета.

Сва стања нарушеног квалитета, односно стања

непреферентне промене квалитета система су стања
отказа система.

20
КВАЛИТЕТ, ОТКАЗ, ГУБИТАК
СИСТЕМА
Губитак може бити:
 нарушавање перформанси система,
 угрожавање материјалних добара и природних вредности,
 угрожавање безбедности и здравља људи,
 нарушавање еколошке равнотеже,
 добит мања од очекиване, тј. свако одступање атрибута
квалитета од унапред дефинисаних вредности.

Губитак система могу да изазову различити догађаји.

Реализација догађаја, често, није последица појединачних
узрока, већ резултат појаве и развоја узрочног ланца
догађаја.

21
ЛАНАЦ ДОГАЂАЈА
Ланац догађаја чине следећи догађаји:
 отказ појединих елемената система (унутрашњи
поремећаји) и/или недозвољени спољашњи поремећаји;
 појава фактора опасности на неочекиваном месту и/или у
неочекивано време;
 неисправност или непостојање заштитних средстава
и/или неадекватно понашање (нови откази) елемената
система у новим условима функционисања;
 дејство фактора опасности на незаштићене елементе

система или окружења.

22
КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА

Поремећај
Стања деградације система

Равнотежно
Стање опасности Стање ризика Стање отказа
стање/простор

23
КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
Поремећај (сметња, пертурбација) је унутрашње или
спољашње дејство случајног карактера које може да
промени понашање система.
Унутрашњи поремећај у систему може бити кратак спој у
електричној инсталацији, отказ вентила за регулацију
притиска или температуре, пожар, замор, болест,
штрајк.
Спољашњи поремаћаји су недостатак енергената,
промене на тржишту роба, социјални немири,
елементарне непогоде.
Реакција система на спољашњи или унутрашњи поремећај
може бити двојака:
 Поремећаје одређене врсте и интензитета систем
апсорбује остајући у равнотежном стању, док на друге
24
реагује преласком у стање опасности.
КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
Стање опасности (или опасност) је стање система са
потенцијалом да изазове повреду или штету.
Опасност настаје услед губитка контроле над енергетским,
материјалним и/или информационим токовима у
систему.
Поремећај који систем преводи у стање опасности, може
бити компензован или праћен неконтролисаним
ослобађањем енергетских и/или материјалних
потенцијала, тј. појавом фактора опасности.
Простор у коме се осећа утицај фактора опасности назива
се поље дејства.

25
КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
За реализацију опасности потребно је да постоје:
 извор опасности;
 потенцијална жртва (људи, објекти, природа, процеси);
 ситуација за настанак штете.
pre vrtanja e ks plozije po žari
po kre tni o bje kti to ksične , agre sivne i
s udari

tro vanje
sudo vi p o d lako zapaljive
pritisko m m ate rije

radio nukl. zagađe nje ,

e le ktro traume

jo nizujuća i
to plo tni i e le ktro m agne tna
e le ktrofiziolo ški zrače nja od re đe ne
fakto ri e l. struje uče stanosti 26
požari dis ocijacija zra če nja
КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
Извор опасности → Енергија → → →

Илустрација постојања опасности

Извор опасности → Енергија → → → Потенцијална жртва

Илустрација реализације опасности 27

КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
Стање ризика (или ризик) система настаје када се у пољу дејства
фактора опасности нађу незаштићени елементи система и/или
окружења.
То значи да ризик настаје при реализацији опасности.
За постојање ризика потребно је следеће:
 извор опасности;
 изложеност људи, објеката, природе, процеса деловању
фактора опасности;
 рањивост, односно повредивост људи, објеката, природе,
процеса услед изложености дејству фактора опасности (због
непостојања или неадекватне заштите).

Илустрација постојања ризика

Опасност (А), Рањивост (B), Ризик A B 28

КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
С обзиром да је ризичан догађај могућа последица стања
ризика и да изазива губитак система, дефиниција ризика
у односу на квалитет гласи:
Ризик је стање у коме постоји могућност појаве
непреферентне промене захтеваног квалитета система.
 Мера могућности појаве непреферентне промене
захтеваног квалитета система је вероватноћа ризичног
догађаја.
 Мера могућих непреферентних одступања од захтеваног
квалитета представља меру губитка.
Илустрација реализације ризика

Ризик (А), Квалитет (В), Отказ/губитак A B 29

КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАЊА СИСТЕМА
 Стање отказа је стање нарушеног квалитета
система. Настаје реализацијом ризика, односно
појавом губитака и штета.

30
ОЧЕКИВАНА ВРЕДНОСТ И СТЕПЕН
РИЗИКА
Степен ризика се односи на вероватноћу појаве
ризичног догађаја. Претпоставка је да је догађај
„ризичнији“ уколико је његова вероватноћа већа.
За повезивање вероватноће и мере губитка користи се
појам очекиване вредности ризика.
Очекивана вредност ризика представља производ
вероватноће ризичног догађаја и мере њиме
изазваног губитка.

R  Prd  G
Очекивана вредност ризика се у пракси назива ризик.

31
ОПАСНОСТ, РИЗИК, ХАЗАРД
 Опасност је стање система у коме постоји могућност
губитка контроле над материјалним, енергетским и/или
информационим токовима у систему, која је праћена
појавом и развојем фактора опасности.

 Ризик постоји само уколико постоји изложеност људи,

објеката, процеса и/или природе деловању фактора
опасности, а да притом губитак није неизбежан.

 Стање система које формира или повећава

вероватноћу губитка је хазард.
Хазард је само она опасност која не може да се
избегне.
Хазард је инхерентно својство система 32
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА
Прихватљив је онај ризик којим се може управљати под
одређеним условима предвиђеним прописима.

log Prd

Неприхватљив
ризик
Гр
ан
ич
на
об
л

Прихватљив
ас
т

ризик

log G

Фармеров дијаграм
33
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА
ALARP
As Low As Reasonaly Practicable – ниско колико је
практично могуће

34
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА
У неким државама постоје државни критеријуми
за прихватљивост ризика.
Ти критеријуми се односе на индивидуални
ризик, социјални ризик или комбинације ова
два ризика.
Земље које имају државним прописима задате
смернице за контролу ризика су Холандија,
Хонг Конг, Сингапур и више административних
подручја у Аустралији и Швајцарској.
Друге државе препуштају одређивање нивоа
прихватљивог ризика привредним субјектима
или дају оквирне скале прихватљивог ризика.
35
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА
Велика Хонг Холандија Аустралија
Државна регулатива Британија Конг (Нови Јужни
Велс)

Индивидуални ризик De 10-5 не постоји не постоји не постоји

Minimus (за запослене)

Индивидуални ризик De 10-6 не постоји 10-8 не постоји

Minimus (за становништво)

Индивидуални ризик De 10-3 не постоји не постоји не постоји

Manifestus (за запослене)

Индивидуални ризик De 10-4 10-5 10-6 10-6

Manifestus (за становништво)

Социјални ризик (мин.10 особа) 10-4 10-4 10-4 не постоји

36
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА

Граница индивидуалног ризика у САД

Резултати истраживања Горња граница Доња граница

De Minimus индивидуалног ризика за

10-5 10-9
запослене у процесној индустрији

De Manifestus индивидуалног ризика за

10-3 10-6
запослене у процесној индустрији

37
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА
Оквирна скала прихватљивог ризика од смрти (по човеку годишње)
у Руској федерацији
Ниво ризика Оцена о прихватљивости ризика
< 10 2 Изузетно висок ниво ризика
10 3  10 2 Врло висок ниво ризика
10 4  10 3 Висок ниво ризика
< 104 Релативно низак ниво ризика
Граница прихватљивости
< 10 5 Низак и мали ниво ризика

Оквирна скала прихватљивог ризика од смрти

за период професионалне изложености у Руској федерацији
Ниво ризика Оцена о прихватљивости ризика
> 10
1
Изузетно висок ниво ризика
10 2  10 1 Релативно висок ниво ризика
< 10 2 Низак ниво ризика
Граница прихватљивости
38
ПРИХВАТЉИВОСТ РИЗИКА
Проблем одређивања прихватљивог је веома сложен.

Перцепција ризика зависи од очекиване користи.

Одлука о томе који ће се нивои ризика прихватити за

управљање, зависи од економске могућности државе
и очекиваног односа улагања и добити.

Прихватљиви ризик садржи техничке, технолошке,

еколошке, социјалне и друге аспекте и представља
компромис између прихватљивог нивоа безбедности
и економских могућности за његово достизање.
39
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Постоје различите врсте ризика које се међусобно
разликују по:
 месту и времену настанка,
 броју унутрашњих и спољашњих фактора који утичу
на ниво ризика,
 карактеру последица,
 начину описивања, методима анализе и управљања
итд.
Скуп врста ризика је јако велики, те је неопходно
извршити њихову класификацију, тј. систематизацију
скупа ризика на основу дефинисаних обележја и
критеријума, која ће омогућити обједињавање
подскупова ризика у веће групе.
Класификација ризика омогућава лакше управљање
ризиком применом адекватних метода.
40
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Постоје различите врсте ризика које се међусобно
разликују по:
 месту и времену настанка,
 броју унутрашњих и спољашњих фактора који утичу
на ниво ризика,
 карактеру последица,
 начину описивања, методима анализе и управљања
итд.
Скуп врста ризика је јако велики, те је неопходно
извршити њихову класификацију, тј. систематизацију
скупа ризика на основу дефинисаних обележја и
критеријума, која ће омогућити обједињавање
подскупова ризика у веће групе.
Класификација ризика омогућава лакше управљање
ризиком применом адекватних метода.
41
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Постоје различите врсте ризика које се међусобно
разликују по:
 месту и времену настанка,
 броју унутрашњих и спољашњих фактора који утичу
на ниво ризика,
 карактеру последица,
 начину описивања, методима анализе и управљања
итд.
Скуп врста ризика је јако велики, те је неопходно
извршити њихову класификацију, тј. систематизацију
скупа ризика на основу дефинисаних обележја и
критеријума, која ће омогућити обједињавање
подскупова ризика у веће групе.
Класификација ризика омогућава лакше управљање
ризиком применом адекватних метода.
42
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Према чиниоцима који изазивају ризик постоје:

 биолошки ризици узроковани живим организмима

(бактеријама, вирусима) који могу штетно утицати на
жељени квалитет система (нпр. на запослене или на
производе за исхрану);

 хемијски ризици, изазвани хемијским чиниоцима који

природно постоје у систему или су настали током
експлоатације (нпр. опасне материје);

 физички ризици, узроковани физичким компонентама

(бука, вибрације, јонизујуће и нејонизујуће зрачење,
неодговарајућа опрема) које могу изазвати болест,
повреду или удес.
43
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Према степену идентификације ризици могу бити:

 специфични (парцијални) ризици, који се могу у потпуности

идентификовати и чији је обим могуће утврдити;

 генерални (глобални) ризици, који се не могу у потпуности

идентификовати и чији обим није могуће тачно утврдити.

Према динамици развоја постоје:

 удесни ризици, који имају велику брзину развоја и ако се не

предузму адекватне мере они прогресивно постају све гори;

 кумулативни ризици, који се споро развијају и током којих се

деградационе појаве акумулирају.

44
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Према начину доношења одлука за преузимање ризика постоје:

 добровољно преузети ризици, обазриво и промишљено

преузети ризици на одређеном индивидуалном нивоу и
резултат су свесне одлуке;

 наметнути ризици, који се налазе изван контроле појединаца и

нису резултат његове одлуке.

Према могућностима управљања, ризици могу бити:

 управљиви ризици, односно ризици којима је могуће

управљати;

 неуправљиви ризици, ризици којима је немогуће управљати на

задовољавајући начин.
45
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
 Према нивоу управљања, ризици могу бити:

 ризици планирања, ризици који се јављају у фази планирања

управљања;
 оперативни ризици, ризици који прате фазу оперативног
управљања.

 Према објекту ризика постоје:

 индивидуални ризици, у којима је човек објекат ризика;

 социјални ризици, који се односе на социјалне групе,
 технички ризици, који се испољавају у техничким системима и
објектима;
 еколошки ризици, чијом се материјализацијом нарушава
еколошка равнотежа;
 економски ризици, у којима се материјални ресурси јављају као
објекат ризика а који се непосредно испољавају као
финансијски губитак. 46
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Према карактеру губитка постоје:

 финансијски ризици, који се непосредно испољавају као

финансијски губитак;

 нефинансијски ризици, који се непосредно испољавају као

друга врста губитака.

Према реакцији на промене, ризици могу бити:

 динамички, ризици који су резултат прилагођавања променама

(у економији, технологији, захтевима потрошача);

 статички, ризици који не представљају одговор на промене

(нпр. природни ризици).

47
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА
Према пореклу и обиму последица постоје:

 фундаментални ризици, изазвани условима изван контроле

појединца, који истовремено угрожавају велики број људи
(незапосленост, рат, инфлација, земљотреси, поплаве);
 посебни ризици, који обухватају појединачне губитке.

Са аспекта осигурања постоје:

 осигурљиви ризици, (имовински ризици, ризици одговорности и

део личних ризика који се односе на смањење или губитак
финансијске сигурности као последица смрти, старости или
болести);
 неосигурљиви ризици, (тржишни ризици, политички ризици,
производни ризици и део личних ризика који се односе на
губитке прихода због незапослености, развода брака и сл. ).

48