1.

TEORIJA RIZIKA
U definiciji rizika izrazi: mogue varijante akcije (alternative) i mogue
(nesigurno) ostvarenje, ukazuju na neizvesnost. O riziku se moe govoriti
samo u kontekstu jedne konkretne alternative. Rizik ne znai neki sigurno
nastupajui negativan efekat, on je negativno procenjena posledica ije je
ostvarenje neizvesno.
Analiza rizika je veoma teka, ine je tekim sledeih pet faktora:

1. neizvesnost vezana za definisanje problema,

2. potekoe koje se javljaju prilikom vrednovanja injenica,
3. sloenost otkrivanja relevantnih vrednosti,
4. nepredvidivost ponaanja uesnika u procesu, i
5. nejednoznanost vrednovanja procesa.
1. Reavanje problema je mogue samo onda ako je problem definisan.
Ovaj proces sadri i odluku o tome da li treba odluivati. Nakon toga
treba definisati i alternative, kao i koje posledice treba uzeti u obzir.
Odluke pre odluivanja utiu na izbor u velikoj meri. U odlukama sa
rizikom postoji veliki procenat neizvesnosti.
2. Neophodno je poznavati verodostojnost podataka. Veliki problem

3.
4.

5.

1.

predstavlja i tretiranje malih verovatnoa. Najkomplikovaniji sluaj

predstavlja kada o verovatnoi nastanka situacije znamo samo da je veoma
mala. Postoje i takvi sluajevi gde se verovatnoe na osnovu relativne
uestalosti ne mogu proceniti jer nam ne stoje na raspolaganju podaci iz
prolosti, ili uopte nema podataka poto je re o potpuno novoj
tehnologiji. Ako nema podataka, postoji mogunost modeliranja rizine
situacije, radi crpljenja informacija. Modeli samo priblino mogu obuhvatiti
ljudske greke.
U analizi rizinih situacija i odluivanja u njima, treba raunati sa
problematikom labilnih principa vrednovanja kod donosilaca odluka, sa
kojima se lako moe manipulisati. Principi se mogu menjati u vremenu.
Ponaanje ljudi je krajnje kontradiktorno. Nekad su osetljivi i racionalni, dok
su drugi put u istoj situaciji donoenja odluke neodgovorni i iracionalni.
Donosioci odluke na razne naine mogu imati monopol nad odlukama koje
su rizine.
Vrednovanje kvaliteta odluivanja u uslovima rizika mora da uzme u obzir nain na koji
se tretiraju neobine, nesvakidanje situacije.

Rizik i odluke
Kod donoenja odluke cilj je izabrati najbolju alternativu, odnosno najvie
prihvatljivu za donosioca odluke. Izbor alternative ne znai i to da e se na taj
nain apsolutno prihvatiti i rizik koji ide uz nju. Donosilac odluke kad odluuje
onda ne bira jedan od moguih rizika, nego bira jednu od moguih alternativa,
ali izbor jedne alternative ujedno znai i prihvatanje rizika odre1enog nivoa,
uzimajui u obzir ostale posledice (me1u kojima nalazimo i pozitivne, koje
pruaju odre1ene prednosti, i negativne koje imaju odre1ene nedostatke). Kod
donoenja odluke uzimaju se u obzir i prednosti i nedostaci, a da pri tome kod
izabrane alternative rizik ne mora da bude najmanji. Naprotiv, moe se izabrati
i alternativa sa najveim rizikom, ako izborom te alternative mogue prednosti
pruaju odgovarajuu kompenzaciju. Kod izbora alternative uzimaju se u obzir
sve pozitivne i negativne posledice.
Izbor najpovoljnije alternative je veoma sloen problem. Izbor alternative
zavisi:

Teorija rizika

od
alternativa,
posledica,
od vrednosti,

moguih
od

od injenica uzetih u obzir za vreme donoenja

odluke, od primenjenih metoda.

U razliitim situacijama mogu biti relevantne razliite izborne mogunosti,

razliite informacije. Vremenom moe da se promeni ocena neke alternative:
moe da se ispostavi da su prethodne analize bile pogrene, mogu da se
pojave neke nove vrednosti. Ocena neke alternative, u istom momentu i pod
slinim okolnostima moe da bude razliita kod razliitih donosilaca odluke,
koji imaju razliite osnove za vrednovanje, imaju razliite ciljeve, odnosno na
razliite naine ocenjuju iste verzije. To bi znailo da je prihvatljivost odluke
tako1e nedefinisana.

Krajnju odluku uvek treba da donese osoba koja je upoznata sa problemom,

i na osnovu doneene odluke da preduzme odre1ene korake. Savetnik
uestvuje u odgovornosti u onoj meri, koliko je bio sposoban da odredi
detaljnu i jasnu, tanu sliku o posledicama pojedinih alternativnih mera koje
su preduzete. On odgovara ne za ispravnost odluke, nego za tanost
predvi1enih posledica koje se javljaju kod odre1enih alternativa. Metodiko
reavanje problema omoguuje da se odluka vrednuje pre faze ostvarivanja
(test), tako da je rizik greke unapred poznat. Pri ovakvom nainu reavanja
problema u duem vremenskom periodu, moe se raunati sa unapred
odre1enom verovatnoom greke. Za donosioca odluke je, me1utim, svaki
predlog, predloen od strane savetnika, jednako neizvestan.

2.

Analiza i upravljanje rizikom

Analiza rizika znai identifikaciju potencijalnih rizika, koji su predvi1eni od
strane jedinki ili drutva, kao i procenu verovatnoe ostvarivanja bilo koje
opasnosti i to pomou podataka, statistikih analiza, sistematskog
posmatranja, strunog znanja ili intuicije.
U analizi rizika poznata su etiri pristupa: tehniki (kvantitativni) pristup,
pristup analize odluka (i rizika)pristup politikih nauka, pristup drutvenih
nauka (percepcijski). Razlikuju se u tome to daju razliit znaaj pojedinim
koracima u analizi rizika.
Po Renn-u najvaniji koraci kod analize rizika su sledei:

1. Definicija korisnih i onih posledica koje treba zaobii. Ovaj korak predstavlja

subjektivan proces procene, koji se odnosi na ocenu posledica. Mogui problemi

su npr.: velika koncentracija razliitih tehnologija koja moe da ima i pozitivne i
negativne posledice, ili: da li primena nekih vetakih 1ubriva ima prednosti
kojima bi se mogle kompenzirati negativni efekti na okruenje.

2. Izbor najznaajnijih faktora po analizu rizika. Pri obavljanju neke

aktivnosti treba raunati sa velikim brojem moguih uticaja,
zdravstvenih, ekolokih, ekonomskih, drutvenih, eventualno politikih.
Treba odrediti i predmet analize.
3. Vrednovanje veliine opasnosti. Neophodno je kvantifikovati veliinu i
jainu opasnosti i to od take kada je opasnost izazvana pa do krajnjih
uticaja. U ovome pomau matematika pa i programska reenja.
4. Odreivanje verovatnoe moguih izlaza. U ovom koraku primenjuje se jedna od etiri poznate
metode:

1) prikupljanje statistikih podataka o ponaanju izvora rizika u prethodnom periodu,

2) prikupljanje statistikih podataka o kvarovima pojedinih sistema (npr.
tehnolokih), koji predstavljaju rizik; sintetizovanjem tih podatka
mogue je proceniti opasnost kvara itavog sistema ili podsistema,
3) epidemioloka
ispitivanja, koja znae takve oglede koji trae signifikantnu korelaciju
izme1u izvora opasnosti i sposobnosti da na odgovarajui nain reaguju oni koji su u
opasnosti,

Teorija rizika

tan
nedost
atak
ovih
metod
a jeste
da sve
one
samo
na
osnov
u
stvarn
ih
istorijs
kih
podat
aka
mogu
generi
sati
inform
acije.
U
stvarn
osti,
ba
nepoz
nate,
unapr
ed
nepre
dvidiv
e
opasn
osti
predst
avljaju
najve
i
proble
m.

)
p
r
o
c
e
n
a
v
e
r
o
v
a
t
n
o

e
o
s
t
v
a
ri
v
a
n
j
a
,
i
t
o
o
d
s
t
r
a
5. Prepozn
n
e avanje
onih na
e
s koje
t rizik
imati
r uticaj.
se
u Rizik
odnosi
na
n konkret
j ne
a osobe.
Prema
k tome
a nije
dovoljno
, samo
l statisti
a ki
odrediti
i krug
k onih
koje
a rizik
i poga1a.
d
oTehniki
n
opristup
snaglasak
ilstavlja na
atehnike,
ckvantitativ
a
one osobine
d
rizika, daje
lmetode za
u
kprocenu
erizika.
.Najvanije
Z
karakteristi
n
ake ovog

napre
d
moe
predvi
deti) i
verova
tnoe
ostvari
vanja
date
opasn
osti.

p
r
i
s
t
u
p
a
s
u
s
l
e
d
e

e
:

R
i
z
i
k
j
e
p
r
o
i
z
v
o
d
j
a

i
n
e
o
p
a
s
n
o
s
ti
(
k
o
j
a
s
e
u

Najva
nije
metod
e koje
se
koriste
su:
statisti
ka
analiz
a,
metod
sistem
skih
analiz
a,
epide
miolo
ka
istrai
vanja.
Barata
sa
ograni
enim
broje
m
posled
ica, jer
se
uzimaj
u
u
obzir
samo
one
posled
ice
koje
se

m akcije
o me1u
g ljudim
u a
se
k ignori
v u,
a poto
n se ovi
ti pokaz
fi atelji
k ne
o mogu
v kvanti
a fikovat
ti i.
.Nije
odgovaraju

pristup
Li
za detaljnu
analizu,
jizvedeni
zakljuci su
uglavnom
u
neprecizni.
d Koristi
s takve
k tehnik
i e koje
f prepoz
a naju,
k proce
t njuju i
o mere
r rizik i
, ne
a uzimaj
s u
u
p obzir
e subjek
k tivne
ti kvalite
p te.
o
n
Analize
avri
u
obliku:
stabla
agreaka i
stabla
n
doga1aja
U
j.
asluaju
analize
,stabla
igreaka,
pretpost
avlja se
n
da
je
tgreka
eve
nastala,
ra trai se
uzrok

ge
r objanje
e nje na to
koji
k doga1aji
e dovode
, do nekih
t greaka.
o Stablo
greaka
j predstavl
e ja
s analizu
t unazad,
dok
t stablo
a doga1aja
analizu
j unapred.
e Jedini cilj
ovog
p pristupa
r je
da
o tehnike
u informaci
z je kojima
r raspola
oe
k maksima
o lno
v iskoristi i
a to
radi
l postizanj
oa
sigurnost
n i.
Zbog
a prevelike
s racionaln
t osti
ne
a uzima u
j obzir
a subjektiv
n ne
j karakteri
e stike.
Rezultati
n ovakvih
i istraiva
z nja mogu
a da
se
primenjuj
du
sa
o velikom
g dozom
a rezerve,
1 ali mogu
a da
j poslue i
a kao
. osnova
S kod
t analize
a odluka,
b kao
i
l pristupa
o kod
procene
d rizika.
o
g
a Pristup
1 analize
a odluka
j modelu
a odluiva
nja
je
d omogui
da
ao
subjekti
j koje

dnjihovih
o pondera
ti
i proceno
m
everovatn
poe
u
r eksplicit
o noj formi
bmogu da
l iskau
esvoja
mmiljenja
.
r Karakteri
i stike
z ovog
i pristupa
k su
a sledee:
,
t
Rizik
z
nije
v
.
objekti
n vna
o
osobina
s
ili
i
o
karakte
c
ristika
i
p nekog
objekta
r
o
ili
b stanja,
l
nego
e
m takva
a
mental
,
p na
konstru
o
m kcija
o
koja je

u posledi
ca
o
nekih
d doga1a
r
nja
ili
e
1 promen
i
a.
v
a
n Donosil
ac
j
a
odluke
e
sam
l
bira
e
m model
e
n kojim
e
a
t
analizir
a
ati
v
rizik.
r
e
Samim
d tim
n
prihvat
o
v
ie
i
a
one
n
grek
j
a
e koje
k
sa
a
sobom
o
i
nosi

pr ekulacij
im ama,
en jednom
a
reju
da
to na
g subjekt
m ivnim
od procen
el ama.
a.
Posmatran

e
alternative
se
vezuju
Ve
za isti cilj ili
problem.
ro
va Dobit
i
tn ak
o troko
e i vi,
pr koje
ef donos
er ilac
en odluk
cij e
e vezuj
e
za
os
pojedi
im
ne
st
altern
ati
ative,
sti
ukazu
k
ih ju i na
po njego
da v
ta odnos
ka prem
a
ba riziku.
zir M
aj o

u e
s
se e
na a
n
pr a
l
et i
z
po ir
st a
t
av i
ka o
n
m o
l
i
a, k
o
int
a
ui s
p
cij e
k
i, a
t
p a
r

izi blem
ka
ko a.
lik
o
do Prime
no
sil njene
ac
od tehni
lu
ke ke se
e
li.
Uz mogu
im
a formir
u
ob ati za
zir
int konkr
er
ak etan
cij
u
lju zadat
di
sa ak.
iz
vo
ro
m
riz
Jedna od
ik
a.
najee

M
korieni
h analiza
et
oje costbenefit
d
analiza.
eRazvili su
sje
radi
eanalize
uticaja i
m
posledica
ovladinih
g
odluka
(npr.
u
javni
m
eradovi).
Metodika
nj
ove
at
analize
za
iima
cilj
da
o
svaki
d
uticaj
pr
ove
oodluke
(bio
bl
eposredan
ili
m
neposred
aan) izrazi
u
d
onovani
m
pr
jedinica
oma.

Teorija rizika

U
t
i
c
a
ji
o
d
l
u
k
a
s
e
m
o
g
u

sredan
uticaj
pojedin
ih
alterna
tiva
(neposr
edno
nastali
trokov
i
i
dobit),
i
posred
an
uticaj
(npr.
kod
korisni
ka
novih
proizvo
da),

g intern
i
ili
r
unutr
u
p anji
(delov
i
anje
r
preko
a
trini
t
h
i
n proce
sa)
a
uticaji
r
i
a
exter
z
ni ili
li
spolja

i
nji
t
(okru
e
enje)
n uticaji
a
.

iU
nrazliitim
evremens
kim
: intervali
ma
nastali
trokovi i
ne
dobit)
po
izraeni

uzimaju
se
u
nobzir
i
o neke
v neizvesn
osti, npr.
a predvi1a
nnje
i raspored
ma
jverovatn
eoe
ddobiti
i
i trokova,
nmodelira
i nje
c pomou
a stabla
modluiva
a nja.
) Najvanij
s i koraci
epri costa benefit
ganalizi:
r
e
g1. Posta
i
vljanj
r
a
e
j
u siste
u ma
mere
z
i
m nja.
a
posre
j
u dnih i

nepos
i
u redni
h,
o
b unutr
z
anjih
i
r
i
i
n spolja
e
njih
k
e
uticaj
v
a
r
e
d altern
n ativa.
o
s 2. Predvi
t
1anje
i
z
vredn
a
d osti
i
dobiti
s
k
i
o
n troko
t
va
o
v
(prog
a
n nozira
j
jui i
e
.
njihov
U

pore1iv
v
anje
i
usagla
r
avanje
pojedin
e
anih
miljenj
m a.
e4. Sumira
nje
diskont
n
ovanih
vrednos
ti
s
trokov
a
i
k
dobiti,
ponderi
i
sanih
sa
r
raspore
dom
a
verovat
noa.
s 5. Odre1iv
anje
p
redosle
da
alternat
o
iva na
osnovu
r
costbenefit
e
indeksa
.
d
i Prvenstv
cilj
s eni
costbenefit
t
analize
da
e nije
tano
p odredi
e oekivan
u
n vrednost
pojedinih
n alternativ
a odluka
e (pre
svega
i investicio
nih),
z nego da
pomogne
v donosioci
e ma
odluke,
s da
sagledaju
n isistemati
o zuju
nesigurn
koje
s osti,
imaju u
t pogledu
uticaja
i odluka,
koje
se
) rasprostir
i
u
pu
vremenu
i
o prostoru.u
je
j Poto
uticaj
odluka
e izraen u
d novani
m
i jedinica
ma,
n omoguu
a je
upore1iv
anje
ostvariva
n nja
razliitih
o ciljeva.
Vodi
. rauna o
broju
i
3. U uticaja
omoguu

j
e
b
a
r
a
t
a
n
j
e
s
a
n
e
i
z
v 2.
e
s
n
o

u
k
o
j
a
j
e
v
e
z
a
n
a
z
a
b3.
u
d
u

a
k
r
e 4.
t
a
n
j
a
.
N
e
k
i
o
d
N
e
k
i
o
d
p
r
e
d
n
o
s
t
i
o
v
o
g
m
e
t
o
d
a
s
u
:
1. T
r

okov
e
i
dobit
meri
u
nova
nim
jedini
cama.
Mogue
je
koristiti
i
za
vredno
vanje
jedne
alternat
ive.
Npr.
ako je
oekiva
ni
ekonom
ski
rezultat
nii
nego
potreba
n ulog,
takvu
alternat
ivu ne
treba
podrav
ati.
Uzima
u obzir
vreme
kao
faktor
koji
utie na
oekiva
ni rizik.

Ukazu
je na
subjek
tivnos
t kod
predvi
1anja
i
vredn
ovanj
a, sa
ime
se
smanj
uje
njego
v
negati
van
uticaj
na
objekt
ivnu
proce
nu.

N
e
k
i
o
d
n
e
d
o
s
t
a
t
a
k
a2.
o
v
o
g

nih
(npr.
potro
aa) i
spoljn
ih
(npr.
okru
enja,
infras
truktu
re)
uticaj
a
je
veom
a
teko.
Kod
razliiti
h
drutve
nih
struktur
a
razlikuj
e se i
funkcija
prefere
ncije,
pa
je
teko
odrediti
jednozn
ano
ponder
e, kod
razliiti
h
osoba,
za
vredno
vanje
trokov
a
i
dobiti.

m
e
t
o
d
a
s
u3. Razli
:
iti
subje
1. V kti
r
imaju
e
razlii
d
te
n
vrem
o
enske
v
prefer
a
encije
n
, pa je
j
teko
e
njihov
p
o
o
jedno
s
znan
r
o
e
disko
d
ntova

n t-benefit
j analiza
e se moe
. upotrebit
i za:
O
b p
r
z i
p
i re
r m
u
o p
m ro
n
a
s
v
o
j
e
o
b
e
l
e

j
e
i
i
n
f
o
r
m
a
c
ij
e
k
o
j
e
p
r
u

a
c
o
s

j
e
k
t
n
o
g
z
a
d
a
t
k
a
d
a
p
r
o
n
a
1
e
n
a
j
e
k
o
n
o
m
i

n
i
j
a
r
e

e
n
j
a
,
d
a
p
o
m
o
g
n
e
d
o
n
o
s
i
o
c
u
o
d
l
u
k
e
u
i
z
b
o
r
u

kreenja ako
ose za to
npokae
apotreba, i

n da se
e
o istrai
d
l vanje
u
k proiri
e
,

d
a
s
e
i
n
i
c
ir
a
j
u
n
o
v
e
a
lt
e
r
n
a
ti
v
e
il
i
p
r
o
j
e
k
t
n
a

na
nova
nedov
oljno
proue
na
podru
ja
kako
bi se
time
pove
ale
utede
ili
smanji
o rizik.

Teorija rizika

ova
Kanaliza
a treba
k smatrati
o priblino
j m,
eodnosno
uprihvatlji
uz
l vom
odre1en
a stepen
z verovatn
a oe
k neizvesni
uosti. Da
se
o bi
s rizik
t smanjio
v korisno
a je
r primeniti
analizu
eiosetljivo
nsti kojom
j bi
emogla se
v proceniti
eneizvesn
li ost
k dobijenih
i informac
hija.
p
r Cilj costo benefit
j
eanalize
k da
a obuhvati
t oekivan
a
s e koristi
a nekog
mprojekta
su
pkoji
o bitni za
s njegov
eizbor i za
bdonoenj
i
re
i konane
z odluke,
i
se
te
a mora
nobratiti
t panja i
o na
i pitanja
i na koja
nnije uvek
f
o lako
r odgovori
mti. neke
a
njih
c od
ij su:
e
k
o
koliko
j
koje
e
d troko
a
ve
i
j
e

d po
o kojoj
bi stopi
ti voditi
u troko
kl ve
i
ju dobit
i na
ti sada
u nju
p vredn
o ost
st (posto
u je
p velike
a razlik
k e
u
pr visini
o disko
c ntne
e stope
n ),
ekoliko
igodina
uzeti
kao
realni vek
ktrajanja
objekta.
ol
Vodei
ik
to vie
orauna o
d
ovom,
al
costebenefit
kanaliza
opretpost
i
avlja
isledei
u
postupak
nj
procene:
ih
1. utvr1i
o
vanje
v
ciljeva
o
i
m
kriterij
o
uma
b
za
u
dono
h
enje
v
investi
at
cione
a
odluke
nj
,
u,
2. definis

a
n
j
e
p
r
o
j
e
k
a
t
a
,
o
d
n
o
s
n
o
a
l 3.
t
e
r
n
a
t
i
v
a
k
o
j
e
s
e
m
o
r
a
j
u
p
r
o
c
e
n
i
t 4.
i,
z
a
t
i
m
p
r
o
v
e
r

u
i
prilago
1avanj
e
tehni
ke
i
ekono
mske
dokum
entacij
e do te
mere i
na
takav
nain
da ih
se
moe
me1us
obno
upore
1ivati,
predvi
1anje
fizikih
posled
ica
svako
g
projekt
a
i
utvr1i
vanje
njihovi
h
glavni
h
obele
ja koja
e
uticati
na
budui
rad,
procenji
vanje
vrednos
ti
tih
posledic
a,
tj.
procenu
veliine
trokov
a
i
dobiti
kao
funkcije
obeleja

s emima koji
v se javljaju
a u primeni
k tehnike
o raunanja,
g costp benefit
r analiza se
o moe
j smatrati
e vrlo
k upotrebljiv
t om
i
a korisnom.
,
i
z Pored
tu
b toga
je
i
o metod
r stabla
i vrednost
i.
Na
r vrhu
a stabla
n odre1uje
se opta
g vrednost
ir , dok se
a na
granama
n odre1uju
j takvi
e atributi
koji
p dovode
r do
o ostvariva
nja date
j vrednost
e i. Tako se
k problemi
mogu
a vizuelno
t vrlo
a uspeno
analizirat
. i,

pogotov
o ako se
U uporede
stabla
p vrednost
ri
k razliitih
interesni
oh
sfera
su
s koje
t pod
istim
e rizikom.

k Najkritiniji
ovog
o deo
pristupa je
to
je
neophodno
a ralanjava
nje
mproblema
na
a elemente:
razdvajanje
i alternativa,
atributa,
p pondera i
verovatno
r a.
Ovo
o omoguuje
manipulacij
sa
bu
podacima.
l

P dre1enih
r grupa, ili
i itavog
mokruenj
ea. Ovo je
nosnova
o drutven
mog
pristupa
manalize
erizika. To
t je
o pristup
didentifika
a cije
a rizika.
nKod tog
a pristupa
li treba
z istraiti
esva
o pitanja
dkoja
l postavlja
uju
oni
k koje
a dotiu
j posledic
a e rizika.
v
lj
Svaku
a
percepc
iju
s
vezanu
e
rizik
p za
odre1uj
u
pre
o
svega
t
vrednos
ti
i
r
interesi.
e
Izaziva
b rizika
mora
a
da
z
rauna
ne
a
p samo
sa
posledi
o
cama
z
i
n nego
sa
percepc
a
ijom
v
rizika.
a
Pretpos
n tavke
vezane
j
za
e
prirodu
uticaj
m irizika
se
p menjaju
od
r
osobe
e
do
osobe,
f
od
e
grupe
do
r
grupe,
e
i s
n pa
vremen
a
na
c
vreme.
ij
Nemog
a
ue je,
prema
v
tome,
e
uopte
no
z
govoriti
a
n onekom
riziku.
i
h Odno
s
z
a
prem
r
a
i
z
riziku
i
k
odre1
,
uje
o

ni mogu
z a
fa velii
kt na
or rizika.
a,
Politiki
kpristup
analize
arizika
onaglasak
stavlja
t
na
oproces
donoenj
sa odluke
u vezi sa
u:
rizikom,
a ne na
p
posledice
o.
Kod
zovog
pristupa
n
cilj
je
apredvi1a
nje
vprocesa,
ne
aa
reavanj
e
nj
eproblema
.
Koncentri
ri
e se na
zi
drutven
i
ke
politike
a,
procese,
uzimaju
m
se
u
oobzir
pojedina
g
ni
i
drutveni
u
interesi,
ogranie
nja
n
institucija
o,
komunika
st
cione
kinterakcij
kao i
oe,
promenlji
v odnos
nt
snaga
ro
uesnika.
Rizik
le
modelira
,kao

Teorija rizika

uesnika
k . Politiki
o pristup
nanalize
f rizika
li koristi
k metode
t teorije
nigara.
uNajvei
problem
s pri tome
i predstav
t lja
uizrauna
i
a vanje
vrednov
c
ij anje
upolitike
,i
udrutven
e dobiti i
k trokova.
o
j Najpozna
o tiji
j istraiva
j
ei koji su
nse bavili
erizikom
psu:
r Fischoff,
ij
a Lichtenst
t ein,
eSlovic
i
lj Keeney.
il Po njima
i
s tipini
a pristupi
manalizi
a rizika su:
p
r
i 1. Forma
lna
r
o
analiz
d a koja
a
upore
il
1uje
i
d predn
r
osti i
u nedos
g
tatke
a
g postoj
r
ee ili
u prepo
p
ruen
a

e
t
e
h
n
o
l
o
g
ij
e
.
U
o
v
u
k
at
e
g
or
ij
u
s
p
a
d
aj
u
a
n
al
iz
e:
tr
o

k
o
vi

d
o

bit,
rizik

dobit,
meto
de
analiz
e
odluk
a. Ovi
meto
di su
detalj
no
razra
1ene,
njihov
i
rezult
ati se
lako
razum
eju.
Imaju
i niz
nedos
tatak
a, npr.
ne
mogu
raun
ati sa
teko
merlji
vim
posle
dicam
a,
nekad
a su i
suvie

p flikata
oj .
2. Boot
e
strapp
d ing
analiz
a kao
n etalon
u
o dono
enju
st odluk
a
a uzima
u
i
vl obzir
istra
uje
je ponav
ljajua
n ravnot
ena
e, stanja
izme1
ni u
troko
va
i
s dobiti.
Do
u vredn
osnih
p inform
acija
o koje
se
odnos
d e na
rizik
o po
ovom
b metod
u
n moe
se
e doi
na
osnov
z u
analiz
a e
istorijs
re kih
podat
u
aka
vezi
sa
a riziko
m.
v Nedos
tatak
a ovog
metod
je
nj a
da ne
moe
e da se
nosi
dr sa
novim
u rizicim
a,
t poto
u vezi
v sa
njima
nema
e nikakv
ih
ni inform
acija
h iz
prolo
k sti.
3. Trei
o pristup
kod
analize
n rizika
koristi
miljenj

e vljanju.
e
k Primena
s
p tabele u
e
r upravljanj
a
t u mogu
a
. se

svrstati u
T etiri
a kategorije
b:
e
l 1. analiz
e
a
o
podat
l
aka,
a
k 2. whatif
analiza,

3.
odre1iv
a
anje
ciljeva i
v
optimir
anje,
a 4. analiza
rizika.
j
u
p Analiza
podatak
oa
s prouava
uticaj
t rizika
u neizvesn
osti
na
p donoenj
a e odluka.
Mnogo je
k jednosta
a vnije
analizirat
ni
ili
a reavati
li modele
gde
su
z svi
i podaci
poznati i
r sigurni.
a Me1utim
,
u
n praksi,
j donosioc
i odluke
a mnogo
p ee
razvijaju
r modele
o u kojima
su
b vrednost
l i jedne ili
vie
e promenlj
mivih
neizvesn
a e. Primer
p za to je
razvoj i
r marketin
i g novog
u proizvod
a,
gde
p preduze
ne
re
moe
a unapred

predvide

t trokovi
i proizvod
nje. Da
t bi stvar
a bila
kompliko
evanija,
k objektivn
o i podaci
nkoji
bi
k opisali
uneizvesn
r ost
enajee
nne
t postoje,
i ili ih je
pveoma
r teko
eodrediti.
dTako se
urizik
u
z velikom
ebroju
t sluajev
i, a moe
k kvantifik
o ovati
ji samo po
subjektiv
enoj
eproceni.
f
e
k Kvantifik
a ovati
t rizik
nznai
odrediti
a sve
pmogue
r vrednosti
o promenlji
rizika i
dve
a relativnu
j verovatn
ou za
usvaku
ivrednost.
mOva
a informaci
se
t ja
u
i javlja
obliku
s funkcije
t raspored
ra
a verovatn
t oa.
eKarakteri
je
gstino
da
ij planiranj
ae
r ekonoms
ekih
k procesa
lu
najvee
a m broju
msluajeva
enema
i takvih
k informaci
iz kojih
a ja
k bismo
mogli
o dobiti
siguran i
etaan
s opis
ebitnih
k elemenat
a plana.
r Najznaa
ejniji
t elemenat
a nekog
t projekta
samo
i nije
koliko e

o ome
n subjektiv
d na
o procena
n je
e najbitnija
t.
i
k
o Komunika
r
i cija rizika
s
t znai
i, distribuci
n
e ju
g
o informac
i
s ija o
a
k riziku
o
j prema
o
monima
s koje
i potencija
g
u lni ili
r
n stvarni
o
rizik

u dotie.
s
e Problem
g rizika
a moe se
r ralaniti
a na
n sledee
t
u delove,
j to jest
e pitanja:
t
a
k
Komunikacija
o
rizika = problem
r
izvora = ko
i
kae? problem
s
poruke = ta
t
kae? problem
.
kanala
= kako
U
kae? problem
prihvatanja =
t
kome kae?

Teorija rizika

je sadraj
onoga
se
P to
eli
rei.
r
o Problem
b kanala se
l odnosi na
e to kako i
koji
mna
nain
se
i
z iskazuje.
v Problem
o prihvatan
r ja
a predstavl
s ja
e ispitivanj
o e osobe
d ili grupe
n koji su u
o fokusu
s poruke.
i
n Najznaaj
a nije
k pozitivne
o karakteri
mstike
u
n izvora su:
i uverljivos
k t,
a strunost
t,
o kompete
r
a ntnost,
. verodost
S ojnost,
u objektivn
ost,
tiprihvatlji
n
a vost.
p
r Da bi od
o informac
b ije
l postala
e vest
mvezana
a
p za rizik,
o neophod
r ne su
u sledee
k karakteri
e

ili
s iajeno
retko,
t informacija
treba
da
ukae
i jasno
ko
je
a
k negativan
ko
pozitivan
elik u datoj
situaciji.
:

i
nIdentifikac
f ija rizika
o
r Identifika
cija rizika
mpredstavl
ja
prvu
a fazu
u
c ukupnom
procesu
ij upravljan
ja
a rizikom.
ovoj
tU
fazi
je
r potrebno
utvrditi
ekoji rizici
mogu
bimati
na
a uticaj
tok
dodnosno
na
a ostvarenj
e
bplanirani
uh
aktivnost
di.
Upravljan
eje rizikom
je jedan
s kontinual
v an
proces
treba
ekoji
da
se
obavlja
konstant
a no tokom
, izvo1enja
bilo
i kakvih
n aktivnost
f i.
o
r Identifika
mcija rizika
a ne
c
ij predstavl
a ja
samo
trutvr1ivan
e je rizika i
b
a rizinih
d situacija
a pre
s
e poetka
o izvo1enja
d pojedinih
n aktivnost
o
ve i
sii
n konstant
a nu
n
e identifika
ciju
t rizika.
o
n
o
v Identifika
o
, cija
n rizika
e treba da
u
o obuhvati
bi
rizike

km
i
o spoljnim
ji faktorim
na
a realizacij
s e.
Pod
t identifika
a cijom
j rizika
uobino
use
o podrazu
k meva
v utvr1iva
i nje
r situacija
ukoje
umogu
ndoneti
unegativn
te
r posledic
ae
po
realizacij
nu.
j
e
g
dFaza
o kvantifik
macije
i
eanalize
nrizika
a obuhvata
a kvantifiko
i
k vanje
t ocenu
i pojedina
rizika
v nih
i
nkao
skupa
o rizinih
s situacija i
t interakcij
i e izme1u
U
k njih.
a okviru
faze
o ove
se
i vri
vrednova
r nje
i identifiko
z vanih
i rizika,
k kvantifik
eacija
k uticaja
o rizinih
ji doga1aja
s ,utvr1ivan
uje
pverovatn
r oe
o njihovog
unastajanj
z a,
r utvr1ivan
opsega
o je
k moguih
o vrednosti
v ,definisanj
ae
nvremena
i i prostora
o u kome
k se rizini
r situacije
umogu
dogoditi
i
ekao
nanaliza
osetljivos
j ti
na
epromenu

p gije
r proaktivn
o og
i
j reaktivno
eg
k delovanja
t na
n utvr1eni,
i kvantifiko
h vani
i
p analizira
a ni
rizik.
r Definisan
a je
mstrategije
e podrazu
t meva
a unapred
r pripremlj
a ene
. reakcije u
sluaju
doga1anj
Da
e pozitivnih
fi faktora
n koji utiu
i na
s realizacij
au
n projekta
i
j kao
e definisanj
ie
p preventiv
r nih akcija
ii
modgovora
e na rizine
n doga1aje
a koji
s donose
t negativn
re
a posledice
t.
e
g
ij Kontrola
e odgovor
ua
p reakcija
r na rizik.
a Zbog
v specifin
lj osti
a procesa
n upravlja
j nja
a rizikom,
r nije
i mogue
z vriti
i kontrolu
k odvijanja
o doga1aja
m. U ovom
z sluaju
radi
n se
a smanjenj
rizika i
a
i posledic
koje
da
e deavanj
rizinih
fi e
n doga1aja
donose,
i vri
s prethodn
ao
n planiranj
j
ee
s reakcija i
t odgovor
r a na njih,
a kako bi
t se
e mogue

a
t sprovo1e
enja
t reakcija
eili
k odgovor
oa
na
j rizik,
ekako bi
o se
nutvrdilo
i da li su
dplanirani
o odgovori
nadekvat
o ni i da li
s treba
euvoditi
s nove
v odgovor
ee. Na taj
l nain se
euz
npomo
a kontrole
o reakcija
bna rizik,
j mogu
eutvrditi
k novi
t odgovori
i na rizik,
v u skladu
nsa
o realnim
modvijanje
om
gdoga1aja
u. Time se
celokupa
mn proces
i identifika
ncije
i rizika
mpretvara
uu
mkontinuir
. an
Vproces u
r kome se
prethodn
io
s naveden
ee
faze
k procesa
o upravlja
nnja
t rizikom
r stalno
o ponavljaj
l u.

Teorija rizika

atra na dva
naina:
Pverovatno
a da je rizik
r realan
(stvaran) i
posledice
o problema
vezanih za
j rizik,
ukoliko se
e rizik javi.

k
c Osnova
za
ij uspeno
upravlja
a nje
i rizicima
je
a formalna
i
n analiza
procena
a rizika,
bi
li kako
se
svi
z rizici na
a vreme
uoili
i
ri sagledal
e njihove
z posledic
i e.
Informac
k ije koje
a su
potrebne
esto su
P dostupn
r e.
e Dovoljne
m
a su
p jednosta
r vne
o
j metode
e da
se
k
c iskoriste
ij ove
i
ri informac
z ije, i da
i se
k
a unapred
, e
k
o tanost
j predvi1a
a nja
i
s
e kvalitet
j odluka.
o

n U toku
a
z procene
i
v rizika,
a
p
r preduzi
o
c maju se
e
n sledei
a
ri koraci:
z

i
k definisati
a
, referentn
s
v
ae
k
i stepene
ri
z rizika,
i
k nastojati da
s se
e odnosrazvije
p izme1u
o svake
s kombinacije
m

(r
i,
li,
xi
)
i
s
v
a
k
o
g
r
e
f
e
r
e
n
t
n
o
g
s
t
e
p
e
n
a
,

u
podru
je
prekid
a
(projek
ta),
ograni
enog
krivom
ili
povri
ne
neizve
snosti,

p
pokuati
rpredvideti
kako
e
esloene
kombinacij
e
rizika
d
uticati
na
referentni
vstepen.
i
Izbor
d
referentn
ee take
posebno
ti
je
sznaajan
u sluaju
kkada se
vrednuju
u
alternati
ve
sa
p
neizvesn
rim
ishodima
e. Razlog
to se
fje
odnos
eprema
rizinim
ralternati
evama
menja u
zavisnos
n
ti
od
ttoga da
li
se
n
pore1enj
vri u
ie
sferi
dobitaka
h
ili u sferi
tgubitaka
Odnos
a.donosioc
odluke
a
prema
ariziku se
sa
kmenja
promeno
am
okvira. U
ksferi
dobitaka
ooni su po
jpravilu
averzni
eprema
riziku, pa
d
e
pre
ebirati
siguran
manji
fi
dobitak,
dok su u
n
sferi
igubitaka

nna
a objanje
k nja
l Tversky i
o Kahnem
nan
j zasnivaj
eu na tzv.
nteoriji
i izgleda i
r vrednosn
i oj
z funkciji
i pojedinc
k a,
na
uosnovu
, koje on
podluuje.
a Funkcija
je oblika
eS
i
s prolazi
ekroz
pkoordina
r tni
epoetak,
i tzv.
z referentn
j u,
a neutraln
s u, taku.
nU prvom
i kvadrant
tu
i funkcija
z je
a konkavn
na
(to
eukazuje
i na
z odbojnos
v t prema
eriziku u
s sferi
ndobitaka
u), dok je
u treem
o kvadrant
pu
c konveks
ij na
(i
uodraava
sklonost
k prema
o riziku u
j sferi
a gubitaka
n). Sfere
udobitka i
dgubitka
i su
odre1en
ae
nreferentn
s om
utakom.
Pored
dpromenlj
a ivog
podnosa
r prema
o riziku, na
1osnovu
uoblika
vrednosn
be
efunkcije
z moe se
gobjasniti
ui averzija
bprema
i riziku.
t Funkcija
k je
u
a prvom
. kvadrant
Nu
a zaobljeni
v ja
i
esporije
draste,
edok je u

t ra
kao
r dobitak
enego kao
gubitak.
e
m
Simulacija
k
v rizika
a
d
r Simulaci
a onim
nmetodam
t
ua
nazivamo
s metode
t koje
r
mpredstavl
a jaju
i eksperim
nentisanje
a nad
g
l matemat
o ikim
o metodam
pa. Cilj im
a
da
dje
a ree
, takav
z problem
b
o na
gmodelu
kome ne
moemo
enai
g
a analitiko
i reenje,
s ili bi to
t bilo
i
nsuvie
o teko.
v Simulaci
one
a metode
n
i se
i razvijaju
z kao
nalternativ
o
se
manalitiki
om
metodam
ea,
d
a odnosno
s kao
enjihovi
v konkuren
r
eti. Svaka
dod
njih
nima svoje
umesto i
j
ezadatak,
ma
u
a pogledu
nnjihovih
j zadataka
e
k nadopunj
a uju
se.
dNeki
a simulacio
s
eni
pmodeli,
o pre
s svega
mmetod
a
t

Mkih
o metoda,
n dok
se
t kod
e formiranj
Ca mnogih
a problema
r privrede,
l kao to je
o modelira
, nje
k proizvod
o nje,
d primenjuj
ne
bez
e analitiki
kh
i metoda.
h Simulacij
n a,
u odnosno
meksperim
e entisanje
r,
i predstavl
ja
k formiranj
ie
h moguih
mreenja,
e odnosno,
t dozvoljen
o ih
d alternativ
a a.
Broj
u moguih
p reenja,
o odnosno
t dozvoljen
p ih
u alternativ
na
u
j praksi je
u veoma
j veliki.
e Simulaci
r one
e tehnike
treba da
a sadre
v jedan
a takav
n propis,
j po kome
e treba
p izabrati
r onoliko
o koliko
b alternativ
la
e
e obezbedi
mti
a reprezent
p ativno
o reenje.
m
o Za izbor
moguih
u alternati
a
n va
a primenju
li
t ju se tri
i

s
i
m
u
l
a
c
ij
e
:
1. k 2.
o
m
b
i
n
o
v
a
n
a
s
i
m
u
l
a
c
ij
a
,

koja se
sastoji
iz
odre1i
vanja
svih
mogu
ih
altern
ativa;
statisti
ka
simula
cija
(meto
d
Monte
Carlo),
gde se
altern
ative
biraju
pomo
u
statisti
kog
mehan
izma
sluajn
og
izbora;

Teorija rizika

racion
3. h alnog
e izbora
u ljudsko
r g uma
(heuris
i
s tiko
t progra
miranj
i
e).
k
Na
a
osnovu
s
primenje
i
nih
m
metoda
u
razlikuje
l mo
a determin
c istike i
ij stohasti
a ke
, simulacij
k e.
o
d Determini
k stika
simulacija
bazira
o se
na
j takvom
determini
e stikom
modelu,
s formirano
m
od
e strane
raunara,
i koji
omoguuj
ze
b uitavanj
e
o razliitih
ulaznih
r veliina.
Rezultati
v simulacije
, to jest
r izlazne
veliine
kauzalno,
zavise od
i ulaznih
veliina.
n Transform
acije
a unutar
simulacio
o nog
s modela,
ulaznih i
n izlaznih
veliina
su
o veoma
komplikov
ane,
pune
v logikih
u operacija,
ciklusa
kao

p dobijaju
r se takve
o mogue
g izlazne
r veliine
a me1u
mkojima se
s moe
k pronai i
i optimalno
h reenje.
mOdgovara
r joj
i
e kombinov
ana
i
a heuristik
.a
Rsimulacija
e,
u
z zavisnosti
u od naina
lt izbora
a ulaznih
t veliina.
p Osnova
r
o stohastik
me
e
n simulacije
e je model

e koji sadri
s sluajne
t
o vrednosti
n
e odnosno
mstohastik
o
e procese.
e Izbor
m
o ulaznih
u veliina je
n
a obezbe1en
p
r putem
e sluajnog
d
p mehanizm
r a,
na
e
d osnovu
v kojih
se
i
d vri
e sluajan
ti
. izbor
P
o moguih
s izlaznih
t
e varijanti.
p Stohastik
e
na
o simulacija
m
p je
r identina
o sa
m
e metodom
n Monte
o
mCarlo.
u
l
a U veini
z sluajev
na
za
i simulacij
h
se
vu
e koristi
li metod
Monte
i Carlo.
n
a esto se

o sluajni
nh
ibrojeva.
dTo
je
eizbor iz
nvetako
t g skupa
i velikih
f brojeva.
i Vri
se
k pomou
uodre1en
j og
eraspored
s a.
a Transfor
s macija
i sluajnih
mbrojeva
upredstav
l lja glavni
a problem
c za
ij metod
o Monte
mCarlo.
u
o Poto
pskup
sluajnih
t brojeva
enije
. pogodan
Kza
o raunars
dku
simulacij
o u,
v sluajni
o brojevi
gse
formiraju
mu obliku
epseudosl
t uajnih
o brojeva
d(brojevi
a koji se u
mdovoljno
evelikom
hskupu
a prirodnih
nbrojeva
i formiraju
z kao
a sluajni
mbrojevi,
ina
z osnovu
bodre1en
o og
r algoritm
a a).
o Formiran
s je
t pseudosl
v uajnih
a brojeva
r predstav
ulja drugi
j vaan
eproblem
s kod
emetoda
pMonte
o Carlo.
m
o Trei

uproblem

j eba
eponavlja
mti
a vetake
t eksperim
eente da
mdobijemo
a eljenu,
t adekvat
i nu
tanost.
k Poveanj
ae
, tanosti
o zahteva
dnesrazm
nerno vei
o broj
s izvrenih
neksperim
o enata.
s Ovaj
t
a metod je
t naroito
i pogodan
s
t za
i formiranj
e
k stohasti
a
t kih
a modela.

nNaporan
o deo
s simulacije
t predstavlja
mi
izrada
eraunarsko
t g programa
o za
dsimulaciju.
eVri
se
, pomou
t specifinih i
o tipinih
j programski
eh jezika za
s simulaciju.
t
k
o Pored
li
k osnovnih
o metoda
simulacij
ee postoje
s
t tipski
o metodi
t odnosno
r

ss
i fantastino
m razvoju
s simulacioni
t h metoda,
uvek
ejo
postoje
mnerazjanje
i ni
z metodiki
a problemi
vezani
za
s njihovu
i primenu.
mKarakteristi
uni
problemi
l su:
a
c 1. Rezult
ij ati
u simula
cije se
k teko
a mogu
r objekti
a vno
k vredno
t vati.
e2. Obzirom
r na veliki
broj
i promenlj
s ivih, na
t njihovu
i sloenos
t
i
stohasti
n ku
i povezan
iz
h ost,
rezultata
p
r
o
b
l
e
m3.
a
.
U
p
r
k
o

modela
teko se
mogu
odrediti
vaei,
aktuelni
zakljuci
.
Ne
postoji
dovoljno
efikasan
nain,
koji
bi
korisnici
ma, bez
prethod
nog
dobrog
poznava
nja
datog
metoda,
omogui
lo

s
p
o I pored
z ovih
n potekoa
a metod
j simulacije
u ostaje
d uspena u
e takvim
t sluajevim
a a kada
lj analitika
a reenja
si nemaju
modgovaraju
u i
l algoritam,
a ili ako
c njegova
i primena
o zahteva
n previe
o napora i
g dodatnog
p rada.
r
o Upravlja
b
l nje i
e
m
a praenje
.

rizika

Teorija rizika

nost
i
Kvisoki
Ne
a rizici.
r postoji
a sigurnos
u vezi s
k ttim
ta
t e
edesiti se
r kada se
iu
s sloenim
t,
i dinamik
k im,
eviezna
pnim,
r interakti
o vnim
c sistemim
ea
s prouzrok
a uju
promene
k .Evidentn
oa
je
ji neophod
s nost
erazvoja
o odgovar
dajue
v racional
i
ij ne
logike
a analize i
j njeno
ukreativn
uo
korienj
u:
se
a upravljanju
kompleksn
v ou i
r identifikova
enju
neizbenih
i
mrizika
eupravljanju
njima.
n
i
mDonoen
je
bilo
ukoje
s odluke i
l preduzi
o manje
v
i bilo
mkakve
a akcije
rezultira
s nekim
uposledic
i ama.
z One
r mogu
a biti pod
z kontrolo
i m, ili sa
t znaajni
am
rizikom i
k neizvesn
o ou. U
msituacija
p
l ma kada
epostoji
k potpuna
s kontrola

n odvijanj
ae
ddoga1aj
a. Tada
dje
o opravda
nno
eanalizira
t ti
i posledic
me odluka
i njihovo
o delovanj
de.
l Me1utim
u, realno,
k postoji
a zavisnos
mt
od
a odluka i
akcija
i drugih,
pili
r doga1aj
ea koji ne
dmogu
ubiti
z kontrolis
eani.
t Racional
i na
i
mlogika
analiza
a je
od
k presudn
c og
ij znaaja
a za
mfunkcioni
a sanje u
komplek
msnim, u
o vremenu
r promenlj
a ivim
situacija
s ma.
e
pRad
dizajnera
r realnih
esistema
upoinje
z implicitni
m
ementalni
tm
i modelim
ali se
pa,
nakon
utoga
nprelazi
a na
formalne
i
o eksplicitn
de
gmodele,
koji treba
o da
v dovedu
o do
eljenog
r realnog
nobjekta.
o Razliiti
s tipovi
modela
t se
z koriste
a kao
naini

u ko kako
p je
r predvi1e
a no. Tako,
v neki
lj tipovi
a modela
n mogu biti
j korisni u
a podrci
upravljan
k ja
o kompleks
mnou, sa
p ciljem
l redukova
e nja rizika
k donoenj
sa
n pogreni
o h odluka,
kao i da
razliiti
u pristupi
razvijanj
fu
i
i korienj
z u modela
i mogu
delovati
k na
o njihovu
g vrednost
u praksi.
d
i
z Model je
a eksterna
ji
n eksplicit
a na
i prezenta
dela
d cija
a realnosti
onako
b kako taj
i deo
s realnosti
e shvataju
oni koji
mele da
i upotrebe
n dotini
i model
mda
bi
i razumeli,
z promenil
ii
r upravljalii
a
o istraiva
nim
r delom
i realnosti.
z Smatraju
i se
k segment
n om
e procesa
f promilj
u anje pre
n delovanj
k a. Bilo
c da
su
i
o kvantitat
ili
n ivni
i kvalitativ
s ni, hard
a ili
soft,
n modeli
j reprezen
a tuju
o simplifici
b rane
j apstrakci
e je
k istraiva
t nog
a ekonoms
kog,
o organiza
n cijskog ili
a bilo kog

dno
r korienj
ue
gmodela.
o Modeli
gnikada
r nisu
epotpuni,
a a za to
l postoje
ndva
o razloga:
gukoliko
dje model
r mapiranj
ue
modelira
t nog
v objekta,
eonda je
non
o onoliko
gkomplek
s san
i koliko
i
s dotini
t realni
eobjekat.
mSve dok
a se
u
. model
Mne
o ukljui
dpotpuni
euniverzu
l m,
upostoja
v e rizik da
ese neto
k izostavi.
p
r Po
estepenu
d
s simplifik
t
a acije,
v
lj modeli
a se
n
esvrstavaj
k
uu u
s
i sledee
mkategorij
p
li e:
fi
k
a Kompleks
c
ij na
u
urealnost i

i jednostav
nni modeli.
j
bi
eTrebalo
nomoguiti
razvoj
umodela koji
usu:
o
onolik
o
d
jednos
n
tavni
o
koliko
je
to
s
mogu
u
e,
n
validni
a
i
n
korisni
za
a
njihov
m
u
e
unapr
r
ed
opred
a
eljenu
v
svrhu.
a

ili
Rkonkretn
im
bilo
a koji
fi istraiva
ni
n aspekt
ir realnosti
.
Test
a validnost
i
za
n modele
vri
a se
pomou
r ispitivanj
da li se
ea
moe
a izmeriti,
l na
osnovu
n raspoloi
o vih
znanja o
s modelira
nom
t aspektu
i realnog
sveta,
k razlika
o izme1u
tokova
n podatak
koji
ka
pristiu
r iz
e realnog
sveta
i
t onih koji
proizilaz
ne
iz
i modela.
m
o Nedefinis
d ana
e realnost i
li potpuno
definisani
S
v modeli.
r Vi1enja
honoga to
a se
u
mrealnom
o svetu
ddeava
esastoji se
l od,
po
a pravilu,
j nedovoljn
dobro
eo
definisani
uh
shvatanja
ii
nargumen
i ata, sve
t dok one
i nisu
eodgovaraj
k ue
s
pkodifikov
i
li ani
c dokumen
i tovani
t unutar
nnekog
i formalno
m

g tra
i promilja
do
o realnosti,
b izdvaja
r deo
o realnosti
kao
d posebno
e relevanta
f n, kreira
i model
n dotinog
i segmenta
s realnog
a sveta
i
n testira
o opredelje
g ni model.
Manje

mkonkretno
modeliranje
o je
d oznaeno
kao
soft
e modeliranje
.
Veina
l ovih prilaza
a je
formulisana
ciljem
. sa
P da
pomogne u
o odluivanju
s odnosno
upravljanju,
mrespektuju
i
sledee
a njegove
relevantna

Teorija rizika

d
i
m
e
n
z
ij
e
:
K
ol
i
in
a
p
o
d
at
a
k
a
(k
v
a
nt
it
at
iv
ni
h
i
k
v
al
it
at
iv
ni
h)
i
in
fo
r
m
a
ci
ja
,
k
oj
e
bi
m
o
gl
e
bi
ti
ra

zmatr
ane,
je
ogro
mna.
Raspo
loivi
podac
i su,
po
pravil
u,
neko
mplet
ni, i u
svojoj
interp
retaci
ji
mogu
biti
dvos
misle
ni.
U vezi
sa
defini
cijom
istrai
vanog
probl
ema,
postoj
i
znatn
a
konfu
zija i
manj
ak
jasno
e.
Ovo
proizil
azi iz
nesag
lasno
sti
i
neizv
esnos
ti
o
tome
ta bi
trebal
o da
ini
skup
pitanj
a
legiti
mnih
za
uklju

iv e
a ciljev
nj e,
i
e
u mogu
pr biti
o direkt
c
e no
s supro
re stavlj
eni
a
v jedni
a drugi
nj ma.
a
pr
o
Soft
metodi su
bl
generaln
e
o
m
oznaeni
a.
kao
D
interpreta
tivni
s
o
obzirom
n
da
se
njima
o
nastoji
si
omoguiti
razumeva
o
nje
ci
naina na
o
koje
uesnici
dl
u
u
situacija
kma
interpreti
a
raju
sopstven
m
a
o
iskustva i
doga1aje,
g
procese,
u
fenomen
ie realnog
sveta.
m
Interpreta
at
tivni
su
iprilazi
distinktiv
kni,
s
obzirom
o
da
su
n
osmiljen
o
fli
dizajniran
kt
i za rad
sa
n
viestruki
e
m
p
interpreta
cijama i
o
usmereni
sr
da
upotrebe
e
te
d
identifiko
vane
n
razlike.

enog
Unaina
istraiva
r nja
a posledic
odluka
sa
i
planova
t pre
upreduzi
manja
ebilo
k kakve
o akcije.
mJedan
da
pnain
ovo
l se
je
euradi
k upotrebi
prilaz
s ti
zasnova
nn
na
o eksterni
mm
i
i eksplicit
mnim
emodelim
koji
1a
uobuhvat
paju
o sutinu
v modelira
ene
z situacije.
su
a Kako
modeli
nsimplifik
o acije,
modnosno
s ,apstrakc
v ije
esvojstav
t a koja se
usmatraju
, relevant
o nim, oni
dne mogu
priori
ka
biti
lj smatrani
uvalidnim
.
nMe1utim
e, ukoliko
v su
a konstruis
i
ani
nupotreblj
o eni
s osmilje
t no,
i
i modeli
prilazi
j modelira
enja
i predstav
z ljaju
nkreativa
nain
an
l upravlja
a nja
komplek
esnou,
nkonflikto
j m,
i
erizikom
neizvesn
pou.
r Modeli
i mogu
mbiti
eargumen
r tovano

t je
r proizvodnj
e
t om
i
r
a Za realan
nposlovni
i sistem je
i karakteri
ustino da
pima
o sloene
t odnose
r izme1u
eelemenat
i da na
ba
njega
lj neprekid
eno deluje
ndinamik
io
k okruenj
Da bi
a e.
u
o se
potpunos
o ti
dsagledal
o
gfunkcioni
o sanje
v ovakvog
a sistema i
r time
a obuhvatil
sve
je
uneizvesn
osti,
odnosno
i rizici
i njegovog
nposlovanj
s a,
t neophod
r no je da
izvri
use
manaliza
rizika.
ePrvo se
nidentifiku
t ju
svi
i elementi
mrizika,
i ukljue
u
se
lj planiranj
e
erealizacij
ne
j projekta,
a vri
se
. simulacij
a,
statistik
a obrada
analiza
Ridobijenih
i rezultata.
z
i Funkcion
isanje
k poslovno
i g
u sistema,
p a unutar
njega
i
r preduze
a a,
v neprekid
je
lj no
izloeno
a raznim
n rizicima,
koji

mg
o sistema
gtako
i
upreduze
da. Zbog
o toga
je
v neophod
eno da se
s utvrde i
t prate
i odre1eni
udoga1aji
pkoji utiu
i na
t poslovan
a je
nsistema,
j preduze
ea, kao i
uverovatn
s oe
pnjihovih
enastupa
nja.
nFaktori
o koji
f mogu
uprouzrok
novati
k neeljen
ce
i doga1aje
o zavise
nod
i posmatr
s anog
a sistema,
npreduze
j a,
i
emogu
, biti
peksterni i
a interni.
i
o Analiza
prizika ide
dva
su
pravca:
t analiza
a uticaja
neksternih
i internih
a faktora
izbor
k na
kapacitet
, a,
k odnosno
na
a koliinu
k uloenih
o sredstav
a
u
ppreduze
Cilj
o e.
analize
se
moe
s
l predstavi
ti
o minimiza
v cijom
uloenih
nsredstav
u
oa
preduze

e no
, analitiki
a odrediti.
o Uglavno
g m su oni
r dati
a opisno i u
n vidu
i statistiki
h
e podataka
n dobijenih
j na
a osnovu
s analize
u trita.
p Samim
r tim
to
e predstavl
d jaju
s trite,
t oni
su
a stohasti
v ki.
Do
lj reenja
e se
n najee
a dolazi
u simulacio
v nim
i metodam
d a.
u Simulacij
z om
se
a vri
d analiza
o rada
v sistema,
oa
lj statistik
n om
i obradom
h podataka
k dobijaju
li se
j najpovolj
e nije
n vrednosti
a za date
t eksperim
a entalne
. uslove
Cinternih
il faktora.
j Kod
i izrade
o simulacio
g nog
r modela
a poeljno
n je
da
i model
bude
e univerzal
n an,
za
j odre1enu
a oblast
n primene.
ij Model se
e pravi za
mprimenu
ou
g odre1eni
um
aktivnost
e ima,
a
il parametr
ii
se
j upisuju
e prema
v konkretn
e om
o sluaju.
mDeo
a modela
k treba da
o ima
msamo
p opte
li parametr
k e, koji se
o iniciraju
v sa
a konkretni

mmetrima
na
p poetku
a simulacij
r e. Na taj
a nain se

Teorija rizika

faktora za
analizirano
o preduzee.
m
o
g Rizik u
u
procesu
a
v projektova
a
s
i nja
m
u
l
a Pod
c pojmom
ij
a projekat
r podrazu
a
d meva se
a
r veliki
a broj
z
li razliitih
tehnolo
it
i kih,
h organiza
p
r cionih,
e finansijsk
d
u ih
i
z drugih
e
poduhvat
a a,
i
z poslova i
i zadataka
s
t koji
se
e
o preduzim
b aju
u
l
a razliitim
s sferama
ti
, privredni
sh
i
ti
mvanprivre
dnih
t delatnost
o i.
U
j
e zavisnost
pi
od
o
troblasti u
e kojoj
se
b
n projekat
o
o realizuje,
p njegove
i
s namene,
a tehnike
ti
k strukture
oi
drugih
n
k karakteri
r stika,
e
t razlikuje
n mo
e
v mnogobr
r ojne
e
d vrste
n projekata
o
s.
Svaka
ti
e vrsta
k projekta
s
t poseduje
e odre1ene
r
n specifin
i osti koje
h
i ih
i karakteri
n
t u
i
e odvajaju
r
n od
i ostalih,
h

d premaju
eu
fi sadanjo
n sti,
i odluke o
njihovoj
u realizaciji
se
i tako1e
p donose
r danas, ali
i se
t konkretn
oa
mrealizacij
e a obavlja
iu
n buduno
a sti,
u
kojoj se
i oekuju
n rezultati
u od
p projekta.
r Svaka
a budua
v aktivnost
lj i budui
a doga1aji
n obavijeni
j neizvesn
a ou,
n odnosno
ji da se za
h budue
o aktivnost
vi
i
o doga1aje
mne
raspolae
r sa
e odgovara
a juim
li informaci
z jama
a kada e
c se, kako i
ij sa kojim
o rezultato
mm,
. odnosno
P ishodom
r ostvariti.
o Rizik
j podrazu
e meva
k neto
t neoekiv
i ano,
s odnosno
e nepredvi
a 1eno
n doga1anj
a e.
li
z
i Koncept
r upravljan
a ja
j projekto
u m ima za
da
i cilj
p predvidi
r veinu
i opasnosti

i ko bi se
p projekat
r uspeno
o zavrio
b uprkos
l svim
e nepredvi
mdivim
a okolnosti
k ma.
o Opasnost
ji proistie
s iz
e moguno
msti
o ostvarenj
ga
u nepovolj
d nih
o doga1aja
gi
o neeljeni
dh
i posledica
t,
i, odnosno
k rezultata.
a Proces
o upravljan
i ja
d projekto
am
p poinje
l angaova
a njem
n prvih
i resursa i
r traje sve
a dok se ne
, zavre
o svi
r poslovi
g na
a projektu.
n Rezultat
i koncepta
z upravljan
u ja
j projekto
em
i predstavl
k ja
o ispunjenj
ne
t postavlje
r nih
o ciljeva
li projekta
u
e planirano
am
k vremenu
ti
sa
i predvi1e
v nim
n trokovi
o ma
i
s kvaliteto
t m.
i,
k Tokom
a

p onoenja
r odluke i
o kod
j izvravanj
ea
k projekta.
t Kategoriz
o aciju
v rizika
je
a mogue
n izvesti na
j vie
a razliitih
v naina.
a Na
makrosko
n pskom
o nivou, to
j su
e projektni
i rizici,
d tehniki
e rizici
i
n poslovni
ti rizici.
fi
k Projektni
o rizici
v identifikuju
a potencijaln
ti e
s probleme
v kod
a budeta,
k dinamike,
i kadrova
r (osoblje i
i organizacij
z a),
i materijalni
i
kh
finansijskih
,
izvora
k
(resursa),
o muterija
ji (kupaca) i
j zahteva
e (uslova) i
p njihov
r uticaj na
i projekat.
s Sloenost
u projekta,
t njegova
a veliina i
n struktura
i su tako1e
k faktori
o rizika.
d
d Tehniki
rizici

i o1e
d predstavljaj
eu
faktore
n rizika.
ti Poslovni
fi rizici mogu
k upropastiti
u rezultate
j ak i
u najboljih
p projekata.
o Najznaajni
t ji poslovni
e rizici su:
n
c 1) razvija
ij
a
nje
l
n
e
odlin
p
r
og
o
b
proizv
l
e
m oda
e
k
koji u
o
d
stvari
p
r
nikom
o
j
ne
e
k
treba
t
a
,
(trini
s
p
rizik);
r
o 2) razvijanj
v
e
o
proizvod
1
a koji se
e
vie ne
n
uklapa u
j
celokup
a
nu
,
strategij
v
u
e
kompani
ri
je;
fi
k 3) razvijanj
a
e
c
proizvod
ij
a
koji
e
sektor
i
prodaje
o
ne ume
d
da
r
proda;

a 4) gublje
v
a
nje
n
j
podrk
a
.
e
T
e
rukovo
h
n
i
dstva

k
usled
a
n
prome
e
i
ne
z
v
e
orijent
s
n
acije ili
o
s
prome
t,
t
ne
e
h
n
ljudski
i

h
k
a
resurs
z
a
a
s
t
(uprav
a
r
e
ljaki
l
o
rizik);
s
t
t 5) gubljenj
a
e
k
budets

k izike
i
h jednosta
il
i vno
k
a
d nemogu
r
o e
v
s unapred
k
i predvide
h
o ti.
b
a
v
e
z Upravljanj
a e rizikom
( obuhvata
b skup
u
d upravlja
kih
e metoda i
t tehnika
s koje
se
k
i koriste da
ri bi
se
zi smanjila
k moguno
).

st

I ostvarenj
a
z neeljeni
i tetnih
uh
doga1aja
i
z posledica
time
eipoveale
t moguno
sti
nostvarenj
oa
planiranih
j rezultata.
To
je
eznai
skup
v metoda
a koje
omogua
vaju
minimizir
nanje
gubitaka i
o dovode u
i sklad
smanjenj
me
verovatno
a e
ostvarenj
ta
gubitaka,
i sa
ntrokovim
a
koje
a zahteva
ovo
usmanjenj
e.
mUpravljanj
rizikom
ue
predstavlj

a
formalan i
dveoma
sloen
a proces
je
j koji
mogue
razmatrat
ei
na
nrazliite
naine,
ezavisno
od
k korieno
prilaza
eg
podeli
r procesa
upravljanj
a rizikom.

Teorija rizika

nezaobila
zno je i
Kpominjan
a je faktora
d koji
a nastaju u
s toku
e projekta i
g doprinos
oe
v postojanj
o u rizika u
r toku
i realizacij
oe
r projekta.
u
i Rizik
projektu
z
i se
k karakteri
u e sa tri
u kljuna
p faktora
r rizika. To
o su:
j rizini
e doga1aj,
k
v
e
t
r
o
u
v
a
i
t
o
n
o
u

a
p
r
r
i
z
a
i
k
v
a
,
lj
v
a
e
l
n
i
j

i
u
n
a
r
u
i
l
o
z
g
a
i
.
k
o
mRizini
doga1aj
predstav
u lja
p pojavu,
r aktivnos
t
ili
o doga1aj
j koji
da
e mogu
donesu
k tetan
t uticaj na
u projekat
i
, nepovolj

nnog
edoga1aj
a,
dok
i veliina
nuloga
epredstav
lja
eveliinu
lj gubitka
ekoji
nmoe da
enastane
ako
se
postvari
o doga1aj
si
on
l donese
etetni
duticaj na
i projekat.
c
e
. Upravlja
Vnje
erizikom
r predstav
o lja
v formalni
a proces
t koji
n
o obuhvat
a stalnu
ai
sistemat
r sku
i identifik
z aciju,
i predvia
k nje
a procenji i
pvanje
r faktora
erizika,
dzatim
s pripremu
ti
a planiranj
ve
lj odbramb
a
enih
v akcija i
ereakcija
r koje
o mogu
v doprineti
a smanjenj
t u rizika u
nprojektu.
o
Upravlja
unje
rizikom
pprojekta
o obuhvat
ja
a pronala
v enje
lj preventi
i
v vnih
a mera
nradi
j smanjenj
a a rizika
koji
r mogu
i nastati u
z projektu.
i Pri tome

s kcije
i
evri
procena
o da li je
bopravda
a no
v uiniti
etolike
z trokove
nradi
o smanjenj
a, ali ne
ri
a eliminisa
z nja,
mrizika,
a koji
t nastaju
ru
a projektu.
j
uIdentifikaci
rizika
i ja
obuhvata
a spisak
nspecifini
ah
li projektni
h rizika u
z okviru
i gore
r navedeni
irih
ah
kategorij
j a. Jedan
uod
najboljih
t metoda
r za
razumev
o anje
svakog
k od rizika
o je
v korienj
e
i kompleta
v pitanja
e
ekoji
z pomoi
planeru
a projekta
nda
i razume
u
z rizik
a projektni
m
ili
tehniki
m
o
v izrazima.
eBoehm
predlae
upotrebu
pspiska
r za
eproveru
v stavki
rizikaekomplet
npitanja
su
t koja
za
i vana
od
v svaki
faktora
nrizika. Na
eprimer,
planer
mmoe
stei
eutisak o
r riziku
ekadrova
odgovara
na
i jui
sledea
a pitanja:

u
s
p
o
s
o
b
n
o
s
t
i
?
D
a
l
i
j
e
m
o
g
u

e
o
b
e
z
b
e
d
i
t
i
d
o
v
o
l
j
n
o
l
j
u
d
i
?

D
a
li
j
e
m
o
g
u

e
o
b
e
z
b
e
d
i
t
i
n
a
j
bDa li se
osoblje
o obavezuje
za
lj celokupno
trajanje
eprojekta?
Da
li
k
e
a
neki
d
od
r
lanov
o
a
v
projek
e
tnog
?
tima
D
a raditi
li
lj
u samo
d
i polovi
i
m nu
a
j radno
u
o
d g
g
o vreme
v
a na (ili
r
a
j honor
u
arno)
u
k na
o
m ovom
b
i
n projek
a
ci tu?
j

lanova
Da
a biti
dovoljno
li mala da bi
o se
s obezbedio
o kontinuite
b rada?
lj
e
z Relativn
n
aa

t izvesnos
a
ot

e
k odgovor
u
j a na ova
e
o pitanja
d
p omogua
o
sl
o va
v
a planeru
k
o da
j
e proceni
tr
e
b koliki je
a
o uticaj
b
a rizika.
v
it
i?
D Identifik
a
li acija
o rizinih
s doga1aj
o
ba
lj predstav
e lja
i
mpoetnu
a fazu
u
n
e upravlja
o nju
p rizikom
h
o projekta
d u okviru
n
se
e koje
k vri
v utvr1iva
a
li nje,
fi klasifiko
k vanje
i
a
c rangiranj
ij e
svih
e
( rizinih
d doga1aj
aa
koji
li
j mogu
e imati
p
r odre1en
o uticaj na
lprojekat.
o
n Rizini
e doga1aji
o se
p
h klasifikuj
o u prema
d
n izvoru ili
u uzroku
o nastajan
b
u ja,
a
k najee
u
) se
? rangiraju
D prema
a mogun
li
ostima
e uspeno
fl g
u
k upravlja
t nja
u
a reakcija
c ma.
ij

povezani
sa
S ostvarenj
v em
i projektni
rh
i rezultata.
z Me1utim
i pored
uticaja
n pojedinih
i znaajnih
d rizinih
o doga1aja,
g posebno
a treba
1 uzeti
u
a obzir
ji kombinac
n iju
vie
e rizinih
doga1aja
e koja
moe
u imati
t izuzetno
i ozbiljan
c uticaj na
a rezultate
t projekta.
i Rizini
n doga1aji
au
projektu
p mogu biti
r mnogobr
o ojni i sa
j razliitim
e moguno
k stima,
a odnosno
t opasnosti
, ma
za
v stvaranje
e gubitaka.
Me1utim
s znaajnij
aa
je
minjenica
o da
su
rizini
n doga1aji
e me1usob
k no
i povezani
o i da se na
d taj nain
ostvaruju
n veoma
ji sloeni i
h jaki
, uticaji na
k projekat.
o Zato
je
ji neophod
s no u
u

Teorija rizika

emskog
i pristupa,
d odaberu
e najvaniji
n doga1aji i
u
ti uzmu
obzir
fi
k njihove
i
a veze
odnosi.
c
ij Interaktivn
i o dejstvo
i rizinih
p doga1aja
r se
o procenjuje
c u odnosu
e na mogui
n gubitak,
ji odnosno
iznos
v na
a uloga koji
n je izloen
j riziku.
u
ri Prema
z projekciji
i rizika, koja
se
jo
n naziva
i procena
h rizika,
d svaki rizik
o se
g posmatra
a na
dva
1 naina

a verovatno
j a da je
a rizik realan
d (stvaran) i
a posledice
s problema
e vezanih za
, rizik,
k ukoliko se
o rizik javi.
ri Planer
projekta,
zajedno sa
e upravljaki
nm
i
j tehnikim
e osobljem
mvri etiri
projekcije
s rizika:
i
s
u
t
t

v a
r
1 r
i i
v z
a i
n k
j a
e ,
s
k
aprocena
uticaja
na
lrizika
projekat
i
eproizvod,
evidentiran
kje
ocelokupne
tanosti
jprojekcije
da
arizika,
ne bi dolo
do
onesporazu
ma.
d
r
cilju
aU
efikasne
realizacij
ae
vprojekta
aneophod
no je u
u
okviru
ouspostavl
janja
esistema
upravljan
n
ja
u
projekto
vm
edefinisati
ripodsiste
om koji e
vse
aodnositi
tna
upravljan
n
je rizikom
oprojekta.
Upravljan
je rizikom
u
projekta
ri
je danas
nezaobila
zi
kzan deo
opteg
akoncepta
,upravljan
oja
projekto
p
m,
is
pomou
ikoga
se
vtei
apostii
to vea
n
verovatn
joa
erealizacij
e eljenih
p
ciljeva
oprojekta.
Cilj
sl
eupravljan
ja rizikom
d
projekta
ic
je da se,

e
t moguno
o sti
za
j uspenije
ei
mracionaln
o ije
g izvo1enje
u projekta.
U
tom
e smislu,
v upravljan
i je rizikom
projekta
e podrazu
, meva
s identifika
mciju
a rizika,
n kvantifik
j aciju
i
e analizu
n rizika,
e definisanj
ge
i
a primenu
tistrategije
v upravljan
n ja rizikom
i i kontrolu
u sprovo1e
tinja
c odgovora
a na rizik.
ji
k
ciljem
o Sa
se
ji da
mrizik
razume,
o da
se
g odredi
u mogui
i
r cilj
e prihvate
mrealne
obaveze,
e paralelno
tisa
tiostalim
t aktivnost
na
o ima
k projektu
obavlja
p se
i
r analiza
o upravljan
j je
e rizicima
k projekta.
t Sa
analizom
a rizika
, treba
k zapoeti
pre.
a to
o Najpogod
nije
je
da
i se
d analiza
a obavi
u
s ranoj fazi
e planiranj
ia
s projekta,
kako
bi
k se
na
o vreme
r mogao
i stvoriti
s plan
t postupan
sa
e ja
rizikom i
s izvriti
v razgrani
enje

je
o nje
d ematski
g
o prikazana
v na slici 1.
o
r Tri izraza
n (opis
o
s rizika,
tiverovatno
z
a a
i
p uticaj),
o
j povezana
e sa svakim
d
i rizikom,
n koriste se
e
r kao
i osnova iz
z
i koje
se
k preduzim
e
. aju koraci
upravljanj
Aa rizikom
k (ili
ti spreava
v nje
n rizika).
o Vano je
s imati na
t umu
da
u koraci,
p koji
se
r preduzim
a aju
u
v upravljanj
lj u rizikom,
a iziskuju
n dodatne
j trokove
a za
riprojekat.
z Zadatak
i upravljanj
k a rizikom
o je jednim
mdelom i to
ida
se
n proceni
j kada
e korist od
g preduzeti
o h koraka
v prevazilaz
o i trokove
p koji
su
r vezani za
a njihovo
sprovo1e
e nje.
v
lika j
l
j
1.
a
n
Kora
S
j
ci
upravl

r
i
z
i
k
o
m

Rizik 1

Podaci o analizi rizika

(r1, I1, x1)
Koraci upravljanja rizikom1
Podaci o analizi rizika

Upravljanje
rizikom

Rizik 2

(r2, I2, x2)

Koraci upravljanja rizikom2
Podaci o analizi rizika

Rizik n

(rn, In, xn)

Koraci upravljanja rizikomn

Plan
upravljanja
rizikom

Teorija rizika

im
s sluajevim
a a problemi
se
k koji
u javljaju u
p toku
e projekta
do
i vode
n razliitih
f rizika. Jo
o jedan
r zadatak
mpraenja
je
a rizika
nastojanje
c
se
ij da
e raspodeli
k krivica
o (koji rizici
j su
e uzrokovali
s koje
e probleme)
mtokom
o celog
g projekta.
u
k Analiza
o rizika moe
ri zahtevati
s znaajan
u
ti napor
ti okviru
z planiranja
a projekta.
b Za
u identifikacij
d u,
u projekciju,
procenu,

upravljanje
e
i praenje,
a potrebno je
n vreme.
a
li
z Identifika
e cija rizika
ri obuhvata
prikuplja
z nje
i
i sre1ivanj
e
k znaajnih
a informaci
ja u vezi
. sa
U projekto
tako
mm,
da
se
n stvori
o potpuna
slika svih
g bitnih

aspekata

po
i
r potencija
o lne
j moguno
e sti.
k Utvr1uju
t se
a mogue
u reakcije i
v posledice
e , kako bi
z se
i potpuno
s razumeo
a odnos
u izme1u
p rizika,
r reakcija i
a planskih
v aktivnost
lj i.
a
n
j Procena
e rizika
m
ukljuuje
r razradu
i
z scenarija
ii
c
i numeriki
mh
a
. pokazatel
I ja kojima
d
e e
se
n oceniti
ti
fi posledice
k pojedinih
u
j rizika,
i
u validnost
s
e uinjenih
s
v pretposta
e vki.
n
e Rezultati
i procene
z
v ine
e osnovu za
s
n utvr1ivanj
oe
vrste
s
tirizika, koji
, su
k
a posebno
k znaajni, i
o
r za
i formiranj
z
ie
liste
c kljunih
i
u rizika.
u
Metode
e
mza
s procenu
mrizika
i
s moemo
l
u svrstati
,
t u dve
a grupe:
k

etnim
K projek
v tom i
ali na
ta osnov
tiv u
n toga
e se
dodelj
k uje
oj odre1
e eni
s broj
e bodov
u a, kao
o mera
s ukupn
n og
o rizika
vi projek
z ta;
a Kvantit
s ativne
ni koje
v vredn
aj
u uju
n verova
a tnou i
u uticaj
pi rizika
tn kroz
ik
u uobia
k jene
oj param
i etre
m planira
s nja,
e kao
ut
vr to su
1 vreme
uj i
u novac.
fa
kt
Procena
or
irizika
obuhvata i
analizu
ri
moguih
reakcija na
zi
kljune
npr.
krizike
pore1enje
a
osnovnog
plana i
u
plana za
vsluaj
drugaijih
okolnosti,
e
moguih
zi
potekoa
susprovo1enj
u i revizije
a
planova.
k
Oblasti u
o
projekti
n
kr
ma, koje

z cene i
a preuzimanj
e obaveza
rokove
hza
zavretka.
t
eOdre1iva
nje cene
v prilikom
a davanja
ponude
j esto se
u
uradi
urbi,
npod
okolnosti
a ma
u
j kojima
trokovi
v nisu
i potpuno
poznati,
obim
eposla
moe da
pbude
a nepotpun
o jasan, a
odnosi sa
podugov
naraima
retko
j se
definiu
epre nego
se
uto
sklopi
pugovor.
o Pritisak
da
se
gsklopi
posao, a
l istovrem
da
eeno
se
ne
du1e
u
ugubitke
oteavaj
ru
i objektivn
u
z procenu
neizvesn
i osti
i
k rizika
koju
a ponuda
sa
s nosi
sobom.
u
: Svi
elementi
o neizvesn
koji
dosti
su
r prisutni
kod
eodre1iva
cene
1nja
odnose
i se i na
v preuzim
anje
a obaveza
u
npogledu
j rokova.
Raniji
erokovi

uledu
trajanja
i aktivnost
ni, postoji
i i logika
zavisnos
et izme1u
podvijanja
o pojedinih
naktivnost
ui.
dIstovrem
ueno,
a prebijanj
te
cene
r moe se
a finansira
k ti
iz
t drugih
i projekat
v a,
dok
nnepotov
ij anje
o rokova
mdovodi
. do
Rnezadov
o oljstva
k kupca i
o gubitka
v reputacij
ee
i
j ugleda.
eZato je
j potreban
o postupak
za
t analizu
erizika u
sluaju
erokova.
pKvantitat
o ivni
umetodi
z daju
dpotpunij
au
sliku
nrizika za
o projekat
ukao
t celinu i
v predstav
r ljaju
dmnogo
i bolju
t podrku
i, za
j odluiva
enje
o
r aktivnost
pima
na
o projektu
r u odnosu
ena
dkvalitativ
nne
emetode.
i
z Kao
v
ealternativa
s postupku
nsimulacije
o
s moe se
t koristiti i
i fuzzy
u
plogika. Za
o to
g

n ustanoviti
a itav
j raspon
u
kome
se
e neizvesnos
t kree.

e U sluaju
j
utvr1iva
e
p nja rizika
o rokova
t postupak
r se
e
sastoji iz
b
n sledeih
o koraka:

Teorija rizika

1. k simulacij
a
r 4. dobijanj
e
e sumarni
h
rezultata
i
analiza.
r
a Kreiranje
n mree
aktivnosti
ju
e mnogom
e
modgovar
a
r standard
e nim
postupci
ma
e mrenog
programi
a ranja.
k Postojei
mreni
t plan
projekta,
i ako
v postoji,
dobra je
n osnova
o za
modelira
s nje
mree
t aktivnos
za
i ti
analizu
2. sp rizika.
e Model
c treba da
i bude
fi pregleda
k
a n, pa se
c modeli,
ij
a koji
n sadre
e vie
iz
v stotinak
e aktivnos
s ti
n
o hijerarhij
s ski
ti
r organizu
o ju.
k

3.

o
v
a Pored
z uobiaje
a nih veza
p
o izme1u
j aktivnost
e i koje se
d koriste
i
n kod
e planiranj
aa
k projekta:
ti
v zavreta
n ko poetak,
s zajednik
ti
i poetak
mi
o zajednik
d
ei
li zavreta
r k u mrei
a
n aktivnost
j i
za

a vakom
n alternati
a vnom
li toku se
z pridruuj
ue
verovatn
r oa
i nastupan
z ja, a zbir
i verovatn
k oa svih
a alternati
va
u
t jednom
r voru je
e1
(kao
b to je to
a prikazan
o
na
p primeru
r na
slici
i 2.).
k
a
z
a
t
i Slika 2.
i
g Primer
r mree
a
n aktivnosti
a
n
j
a
k
o
ji
m
a
s
e
p
r
e
d Specifikaci
s ja
t neizvesno
a sti rokova
v za
lj pojedine
a aktivnosti
j javlja se
u kao
dopuna
a mrei
l aktivnosti
t.
e Potrebno
da
r je
n raspolae
a mo
t podacima
io
v moguim
n ishodima
i trajanja
t pojedinih
o aktinosti.
k Neizvesn
ost,
o uobiajen
v o,
i opisujem
po
r funkcijom
o raspored
j a. Drei
e se
k principa
t jednostav
u
a nosti
. modelira
nju
S

60%

Aktivnost
2

Aktivnost
1

Aktivnost
5

40%

Aktivnost

Aktivnost

t dan nain
r da
se
o predstavi
u trajanje
g pojedinih
a aktivnosti
o . Mogue
n je koristiti
ai
neke
druge
f funkcije
u raspodele
n , kao npr.
k beta
c funkcija,
ij koje
su
a blie
realnosti.
r Me1utim,
a bitno
s sloenije,
p one nita
o bitnije
r nisu blie
e naoj
d predstavi
ao
neizvesn
v osti
e trajanja
o doga1aja.
mTrougana
a funkcija
raspodele
j prikazana
e je na slici
3. i data
p je
o izrazom
g 1:
o

Param
etri
trouga
S
one
f
lfunkcij
e
(
raspo
idele

k
a
3

x
l

m
h

Trajanje aktivnosti

Teorija rizika

h
i
najverovat
nije
trajanje
aktivnosti
m, ime je
definisana
trougaona
funkcija
raspodele.

Modeliranj
e
i
simulacija.
Kada
Z raspolae
a mo
s opisom
v veza
a izme1u
k aktivnost
u i i opisom
neizvesn
a osti
u
k pogledu
ti trajanja
v aktivnost
moe
n i,
o se
s odrediti
krajnji
t rok
za
s realizacij
pu
e projekta i
c njegova
i neizvesn
fi ost. Mera
ukupne
c neizvesn
ir osti
ne
a moe se
s dobiti
e prostim
msabiranje
i m
(minimal
n nih
i
i maksimal
mnih
a vrednosti
l ).
n Potpuno
je
o
nerealno
l, da svaka
mod
a nezavisni
kh
s aktivnost
krene
i i
loe.
mSvaki
a rukovodil
l ac
n projekta,
os

p hoda
r izuzetno
a velik,
v logino je
o da
je
mneophod
, no
o primeniti
uzorkova
e nje, te da
k se
u procena
j izvri na
e osnovu
d adekvatn
a og
n uzorka.
a
n Dobijanje
e sluajnog
k uzorka od
i svih
mmoguih
ishoda
s poznato
t je
kao
v Monte
a Carlo
r simulacija.
i Ova
msimulacija
a zasniva
na
d se
o generisan
b ju
ij sluajnih
e vrednosti
, za
d trajanje
o svake
k aktivnosti
n .Naravno,
a ove
d sluajne
r vrednosti
u generiu
g se
u
i okviru
mgranica
minimum
ga
i
u maksimu
za
b ma
i. svaku
Kaktivnost
slede
ai
k usvojenu
o funkciju
j raspodele
Po
e.
zakonu
u
k verovatno
za
u e
trougaon
p u funkciju
a raspodele
n:
b
r
o
j
i
s

(xl)2
(hl)(ml)

xl
lxm

asporeda,
koristei
se
metodom
inverzije.
Na osnovu
sluajno
mgenerisano
o g broja iz
generatora
e uniformne
s raspodele
na
e zi
d intervalu
o 0,1
b dobijamo
it sluajni
i broj
xi
s prema
l trougaonoj
u raspodeli,
kada
se
a rei
j jednaina
n z = F(x ) tj.:
i
i
a
v
r
e
d
n
o
s
t,
p
o
l
a
z
e
Za
i aktivnost
o inisu koje
d nezavisn
g e trajanje
projekta
e se moe
n utvrditi
kao
e umnoak
r bazne
aktivnost
a i. Potom
t se
o utvr1uje
ukupno
r trajanje
a projekta,
prema
u pravilima
n utvr1eni
m
if mreom
o aktivnost
i
r (algebars
mkim
vezama
n izme1u
e aktivnost
i).
r Grananja

lzi(hl)(ml)
xi

h2mlhmlh (hl)(h
m)
h z
i

zi

m
l
h
l

m
z l
i
h
l

[3]

um
mraspored
r a. Svaka
e iteracija
daje
i jednu
a realno
k moguu
tivrednost
v trajanja
n projekta.
o Potrebno
s je obaviti
tiod
300
s do 1000
e iteracija
mda bi se
o dobio
d reprezent
e ativni
li uzorak.
r
a Dobijanje
j sumarnih
u
d rezultata i
i
s analiza.
k
r Kad se
e izvri
t
n procena
o
mrizika
f
u treba
n
k izabrati
c optimaln
ij
o i nivo

Teorija rizika

istem
za
potre
Slibe
anali
kaze i
proce
5.
ne
Krizika
o u
ooblik
r u
dkrive
i kumu
nlativn
a og
traspo
n reda
i rizika
s
na m
rizi u
Kka
V
vne
e
apo
nma
te
isa
tmo
ada
tse
iodr
vedi
nrea
alni
mi
pni
rmu
i
om
cma
eksi

Rizik neuspeha

u
svoju
pogodnu
ri
z reprezenta
za
i ciju
k potrebe
i
a analize
procene
.
R rizika a to
e je da se
z rezultati
u prikau u
lt obliku
a krive
ti kumulativn
se
i raspodele
mrizika. Na
nain
u taj
jasno
se
l
moe
a
c sagledati
ij verovatno
e a (ili rizik),
i da li e biti
mostvareni
a postavljeni
j ciljevi
(slika 5).

up
rav
ljan
ja
rizi
ko
m
pro
jek
ta.
Ne
op
ho
dn
ost
upr
avlj
anj
a
rizi
ko
m
pro

Trajanje aktivnosti (u
nedeljama)

jvak s
ei
kpro
tjek
aat1. u
je
pjedi
2. op
rnst
oven
3. p
i, 4. re
spre v
tdvi
i1a S
se i
erea k
lizu
ije u
zbu
du
oem
svre
nme
onsk
vom
nper
iiod
hu,
pre
kdst
aavlj
ra
ajedi
knst
tven
ei
rne
ipo
snov
tljiv
iskl
kop
ado
ga
p1aj
ra,
opos
jlov
ea,
kue
tsni
aka,
,usl
ova
kitd.
aSve
oovo
po
sdra
pzu
eme
cva
ida
fsu
ipro
jek
ntu
oim
gan
ent
pni
orizi
sk i
lnei
ozve
vsno
nst.
o
gPla
pner
opro
d
ujek
h
vta,
azaj
t
aed
.
no
S

tan
rizi
k).
Nu
me
rik
e
ver
ova
tno
e
se
mo
gu
pro
cen
iti
po
mo
u
stat
isti
ke
ana
lize
me
trik
e,
sak
uplj
ene
iz
rani
jih
proj
eka
ta,
intu
icij
om
ili
put
em
dru
gih
izv
ora
info
rm
acij
a.
Na
pri
me
r,
ako
me
trik
a
sak
uplj
ena
za
45
proj
eka
ta
pok

azuj e

Teorija rizika

koja
ima
sledee
B
o vrednosti:
lj malo
i verovatno,
p neverovat
ri no,
s umereno
t verovatno,
u veoma
p verovatno.
b Kvalitativn
izraze
i e
koji
opisuju
m
o rizik
g mogue je
a potpunije i
o egzaktnije
b razmatrati
it primenom
i teorije
d fuzzy
a skupova.
s
e Rizici se
ri mere
z prema
i zapaeno
k m uticaju
m(na
e projekat),
ri a onda se
p svrstavaj
u prema
o prioritetu.
k Na uticaj
v rizika
a deluju tri
li faktora:
t njegova
a priroda,
ti njegov
i
v obim
n njegovo
tempiranj
o
e
j (vremens
s ki
k proraun)
a . Priroda
li rizika
v ukazuje
e na
r probleme
e
o koji
v verovatn
o nastati
a ako
se
t rizik javi.
n Obim
o rizika
kombinuj
e e njegovu

ozbiljnost

( ore1eno
k u (u kom
o stepenu
li e
k projekat
o biti
j zadovolja
e vajui ili
koliko je
z kupaca
a oteeno)
i .
s Konano,
t tempiranj
ae
rizika
pokazuje
o kada
i
z koliko
b dugo e
il se uticaj
j oseati. U
a veini
n sluajeva
),
s rukovodil
a ac
projekta
n e moda
j eleti da
e se loa
g vest javi
o to
pre,
v ali
u
o nekim
msluajevi
ma,
to
r vie
a kasni, tim
s bolje.
p
i
verova
tnoa
na
donosi
Slik
oca
odluke

Zanemarljiv
faktor
rizika

t
i
c
a
j
r
i
z
i
k
a

a r
slic i
i 6.
uti P
caj r
rizi
ka i
ver
ova
tno
a
im
aju
veli
ki
Puti
rcaj
ena
m
zab

Uticaj

a 6.

Ve
om
a
ni
z
a
k

Datn
aa
kva
bntifi
i kaci
sja i
eana
liza
i rizi
zka
vpot
r reb
no
i je
l utvr
aditi
koj
ae
dula
ezne
kinfo
vrma

Zabrinutost
donosilaca
odluke
Visoki

covi
iizv t
jori.
ePrik r
uplj
tanj
re
eula
bzni
ah
info
srma
acija
kza
upro
pces
ikva
tntifi
ikaci
je i
kana
alize
orizi
ka
itre
ba
kda
ose
jbaz
iira
na
ssle
ude
im
npod
jaci
ima:
h

aize
1
arizi
ji
. ka

Umo
gu
f e je
aust
zan
i ovi
pti
r sku
op
ctri
eizra
sza
asle
de
aeg
nobli
aka:
l
(ri, li, xi)

Teorija rizika

se
tanost
proraun
koji su
ga
dizvreni
u
toku
eprojekcij
rizika,
je
enastoji
se da se
r da
prioritet
i rizicima
r koji
su
i otkriveni
z i poinje
i se
k razmilja
, ti
o
li nainima
v kontrole
e(suzbijan
r ja)
i/ili
o spreava
v nja rizika
a za koje
t je
nverovatn
o o da e
se javiti.
a
r Da
bi
i ocena
z
i bila
k korisna,
a mora se
,
a definisati
referentni
x stepen
i rizika.
u
t Trokovi,
i dinamika
ci
a
j izvravanj
re
i predstavlj
z
tri
i aju
k tipina
a referentn
. a stepena
U
rizika. To
t znai,
o postoji
k
ustepen za
prekorae
pnje
r
o predvi1en
c ih
etrokova i
n
edinamike
(prekora
r enje
i rokova) ili
z
i degradaci
k ja
a izvravanj
i a akcije,
s ili njihova
pkombinac
i
koja
t ija
uutie na
j prekid
e
aktivnosti

. zrokuju
Aprekorae
k nje
o jednog ili
k dva
od
o ovih
mreferentni
bh
i stepena,
n odustaje
a se
od
c aktivnosti
ij .
a Referentn
rii stepen
z rizika ima
i jednu
k jedinu
a taku koja
s se naziva
t referentn
v a taka ili
a taka
r preloma,
a kod koje
p je odluka
ro
o nastavku
b ili
l obustavlj
e anju (jer
msu
e problemi
k preveliki)
o jednako
ji prihvatljiv
u a.
ena
rizika

O
d
r
e
1
i
v
a
n
j
e
r
e
f
e
r
e
n
t
n
o
g
s
t
e
p

ici o
7. v
gra
Nfik
aiprije
skaz
lan
a

Referent
na ta
d
i

Predvi kretanjeeno

Sl
ik
a
7.

P
r

aliz
a
rizi
ka
u
sa
mo
m
po

o
v
a

est
eitor P
ta, i r
kgu
ubit
ka
prep
ruta
ocije
j.
eRe
kaln
tim
asag
led
oav
sanj
iem
grizi
uka
rsti
ae
vse
apo
ver
penj
re
oinv
jest
eitor
ka
ada
te
pro
ijek
at
obiti
dzav
re
dn
ius
rpe
eno
ki
tstv
nara
iju
hse
usl
govi
uza
bnje
igo
tvu
apo
kdr
aku
,u
pre
zvaz
bila
oenj
gu
pro
nble
ema
zdo
akoji
dh
otok
vom
orea
lliza
jcije
spro
tjek
vta
amo
e
ido
ni.
v

kao
i
dru
gih
ini
lac
a,
zav
isi
e
mo
gu
nos
t i
na
in
pri
kup
ljan
ja
pot
reb
nih
inf
or
ma
cija
.
Prik
uplj
anj
e
ula
zni
h
inf
or
ma
cija
tre
ba
da
se
baz
ira
na
sle
de
im
izv
ori
ma
:

Poli
tika
izvo
4en
ja
proj
ekt
a.
Od
kara
kter
istik
a
proj
ekta
koji
se
izvo
di,
kao
i od
glav
nih i
odg
ovor
nih
ue
snik
a na
proj
ektu
,
zavi
si i

Teorija rizika

ci,
koji
nse
a odre1uju
nivou
na
i ukupne
npolitike
izvo1enj
ra
eprojekta,
a imaju
li svoj
ne
z uticaj
na
a samo
c ulazne
ij informac
u fazi
eije
kvantifik
i
pacije
analize
r rizika,
o ve i na
j izlaze
ekoji
e
k se dobiti
t na kraju
a ove faze
, kao i na
k ukupan
a proces
o upravlja
i nja
drizikom.
eTrajanje
f aktivnost
i
ni.
i
s Procena
a trajanja
naktivnosti
j
epredstavlj
oa
dkonstanta
nn
o problem
s
a tane
ukupne
pprocene
r
eizvo1enja
mradova
a
na
r projektu.
i Veoma
z
i esto se
k ne moe
usa
pdovoljno
rm
o
j tanou
eutvrditi
k koliko e
t
a biti
. trajanje
O
v pojedinih
i aktivnosti
.
Ova
i
nnemogu
i nost
o

t ristikom
a projekta,
a to je da
n se
ne
e moe sa
sigurno
p u tvrditi
r kako
e
o se neke
c stvari
e odvijati.
n Ovo
e prouzroku
je da se
t procena
r trajanja
a aktivnosti
j definie
a sa
n odre1eni
j m
a stepenom
fleksibiln
a osti,
k odnosno
t kroz
i definisanj
ve
n moguih
o promena
su
t budunos
i ti.
v
Trokovi
e
z projekta.
a Procena
trokova
n predstavl
a ja
kvantitati
j vno
e predvi1a
nje
oekivani
h
s trokova
a resursa
neophod
nih
za
o izvrenje
aktivnost
na
si
projektu.
n Procena
o trokova
obuhvata
v procenu
n direktnih
i
o indirektni
h
mtrokova
aktivnost
i,
fazu
k rada
ili
projekta
a u celini.
r Trokovi
a projekta
predstavl
k jaju
krajnji
t rezultat
e celokupn

o hnologiji
g realizacij
e
p projekta,
r korieni
om
c standardi
e ma,
s trinim
a uslovima
,
p istorijski
lm
a podacim
n a, poziciji
i uesnika,
r itd.
a
n Izvori
j
a rizika.
i Identifiko
d vani
e izvori
f rizika
i predstavl
n jaju izlaz
i iz
s prethodn
ae
faze,
n faze
j identifika
a cije
i
j rizika,
e izraeni
su
kroz
d kategoriz
n ovane
o elemente
g izvora
koji
p rizika
r mogu
o imati
j uticaj na
e realizacij
ku
t projekta.
a Uz svaki
. izvor
Orizika
n treba
i ukljuiti i
s procenu
e verovatn
da li
b oe,
se
a e
z rizini
i doga1aj
iz
r desiti
a utvr1eno
g
izvora,
j opseg
u mogueg
n uticaja,
a oekivan
o vreme
p doga1anj
r a, kao i
o mogui
c broj
e rizinih
n doga1aja
i iz
r razmatra
a nog
d izvora
o rizika.
v
a Rizini
,
d doga4aji.
e
f Rizini
i doga1aji
n predstavl
i jaju
s doga1aje
a utvr1ene
n iz
o pomenuti
j h izvora
t rizika sa
e eksplicitn

i vanja
mkao
i
procenu
o verovatn
p oe
i doga1anj
s a,
o mogui
muticaj,
oekivan
o vreme
t doga1anj
a a kao i
mogui
s broj
e njihovog
pojavljiva
mnja.
o Analiza
uticaja
e rizika
predstavl
d ja
o sistemat
g ski
o proces
d ispitivanj
i a prirode
t pojedinih
i rizinih
n doga1aja
au
projektu,
p njihovog
r mogueg
o uticaja
j na ishod
e projekta i
k me1uzav
t isnosti
u rizinih
. doga1aja
S . Analiza
v ukljuuje
ai
k kvantifik
i aciju
r veliine
i uticaja
z rizinih
i doga1aja
na
n projekat,
i verovatn
d ou
o pojavljiva
g nja
a rizinog
1 doga1aja
ai
j osetljivos
tt
na
r promene
e vanijih
b paramet
a ara
projekta.
d Analiza
a uticaja
ukljuuje
i ispitivanj
me uticaja
a rizinih
doga1aja
j koji
se
a procenjuj
su
kao
a jako
n rizini,
odnosno
o iji uticaji
p na
i ostvarenj
se
mprojektni
oh
g rezultata,
u mogu da
budu
e izuzetno
g veliki.
Pored
d analize
e pojedinih
znaajnih
a rizinih

d jnih
o rizika,
g koji
a pojedina
1 no
ne
a znae
j mnogo,
a ali
koji
, zajednik
ai
n ostvaruju
a veliki
li uticaj na
z projekat i
a realizacij
u
t oekivani
rh
e rezultata
b projekta.
a
d Proces
a kvantifik
i
o acije
b analize
u rizika
h predstav
v lja
a primenu
t odre1eni
ih
i metoda i
s
p tehnika,
i u skladu
t sa
i optim
v karakteri
a stikama
n
j projektn
e og
izvo1enj
u a posla i
t procesa
i upravlja
c nja
a
j rizikom
a projekta.
Postoji
s veliki
k broj
u razliitih
p
a metoda i
tehnika
p koje
o mogu da
v se
e koriste u
z fazi
a
n kvantifik
i acije
i
h analize
, rizika
r projekta:
e metod
l upitnika,
a m
t e
i
v to
n d
o o
m e
a k
li iv
h a
n
i
m og
a u
n t
j
e ic
a
z ja
n
a r
i
a z

ik
a
,
a
n
a
li
z
a
v
e
r
o
v
a
t
n
o

e
,
si
m
u
l
a
c
ij
a
,
s
t

a
b
l
o
o
d
l
u

i
v
a
n
j
a
,
D
e
l
f
i
t
e
h
n
i
k
a
.

Teorija rizika

rste
i
stepena
rizika
Mpomou
odre1eno
eg
upitnika.
t Pomou
o ovog
metoda
d procene
rizika
u odre1uje
kolika
p se
je
it verovatn
oa
da
n e
projekat
i da
k pretrpi
neuspeh
au
pogledu
S ostvarenj
a a svojih
s osnovnih
t ciljeva
o tehnikih
ji ,
s vremens
e kih
i
trokovni
u h. Prema
ovom
k metodu
r procene
i rizika,
t ocena
i veliine
rizika u
k projektu
o vri
se
mprema tri
osnovna
i kriteriju
s ma:
p
i
t fl
i
v e
k
a s
n ib
j
u il
n
p os
r t
o
p
j
e ro
k j
t e
a kt
u a
,
c ve
il l
j
i
u
i
o n
d a
r p
e ro
1 j
i
e
v k
a ta
n ,
j
a tehnologija.
v

Onjuje
v rizik od
i preduze
ka
do
r preduze
i a. Uticaj
t faktora
e na
r kriteriju
ij me moe
u biti takav
mda
se
i jedan
z projekat
a u jednom
v preduze
iu
s ocenjuje
e kao
visokorizi
o an, a u
d drugom
kao
o niskorizi
d an.
Ovi
r faktori
e onemogu
1 uju da
e se ocena
n rizika u
o projektu
g na
osnovu
b predloe
r nih
o kriteriju
j ma
a uopti. To
su
f faktori:
a stil
k upravljan
t ja,
o delatnost
r fime,
a kadrovi,
, vreme
k razliite
o vrste
ji portfolija,
mrazliiti
o tipovi
g projekata
u.
d
a Projekat
koji ima
u veliku
t fleksibiln
i ost
je
projekat
u koji
je
malo
t struktuira
a n i on
k prua
o mali
, stepen
d izvesnost
ai
u
pogledu
s krajnjeg
e ishoda
projekta,
r pa prema
a tome
z projekat
li sa
velikom
i fleksibiln
t ou nosi
oi
veliki
rizik.
p Procene
r se teko
o mogu
c dati
e unapred,

v alne
e specifika
cije, tako
s da
se
e one daju
nu
toku
a realizacij
je
v projekta.
a

n Projekat
ij koji
ima
e
p malu
r fleksibilno
o st
je
c
e obino
n veoma
e
mstruktuiran
o projekat,
g
u koji prua
d znatno
a
tivei
t stepen
o
k izvesnosti
o u pogledu
m
ishoda
r projekta.
e Kod
a
li ovakvih
z projekata
a
c funkcional
ij ne
e
p specifikacij
re
i
o
j potrebni
e parametri
k
t su
a unapred
.
Kutvr1eni i
o poznati,
d
da
o tako
v ima
o veoma
g
p malo
r mogunos
o
j ti
e promena.
k
t
a
j Zastuplje
e na
t
e tehnologi
ja
u
k
o projektu
o predstavl
d
r ja vaan
e kriteriju
d
za
itm
i procenu
f
u rizika.
n Projekti
k
c kod kojih
i je
o
n zastuplje

n akteristik
ae
tehnologi
v je
i nedovolj
s no
o poznate
k kadrovim
a a koji ih
realizuju.
t Oni
su
e obavijeni
h velikom
n dozom
o neizvesn
l osti, pa
o zbog
g toga
ij nose
i
a veliki
rizik.
s Projekti
u koji
se
rade sa
o uobiaje
b nom
i tehnologi
jom
su
n projekti
o kod kojih
su
s karakteri
l stike
o primenje
ne
e tehnologi
n je
i poznate,
p pa
je
r neizvesn
o ost
j znatno
e manja i
k rizik koji
t nosi
i projekat
k manji.
o
d Veliina
projekta
k tako1e
predstavl
o ja
ji znaajan
kriteriju
hm
za
procenu
rizika u
s projektu.
tome
u Pri
se
najee
k koristi
uproen
aa
r klasifikac

ij zaciju
a projekta,
zatim
n prema
a broju
ljudi koji
v su
e angaov
li ani
u
k realizaciji
e projekta i
prema
i drugim
mpokazate
a ljima
l projekta.
e Kod
procene
p rizika
r projekta,
o veliki
j projekti
e nose
k veliki
t rizik,
a
e mali
. projekti
Knose
l mali
a rizik.
s
i
f Kao to
iz
i se
k prethodn
a og
c razmatra
ij nja vidi,
a veliki
projekti,
s sa
e velikom
fleksibiln
i
v ou
r visokom
tehnologi
nose
i jom
veoma
, veliki
p rizik, dok
r mali
e projekti,
sa
s malom
v fleksibiln
i
e ou
g niskom
a tehnologi
, jom nose
p veoma
r mali
e rizik.
mMogue
vriti
a je
kombina
v cije
r navedeni
eh
mkriteriju
i tada
e ma
n dobijamo
skup od
u osam
tipova
p projekata
o , poev
t od
r projekata
e koji nose
b veoma
n mali
pa
o rizik,
mdo
projekata
nose
z koji
a veoma
veliki
U
r rizik.
e sledeim
a tabelama
li (tabela
1. i 2)

n ikaz
a klasifikac
l ije
i
a povezan
z osti
i navedeni
s h osam
e razliitih
tipova
p projekata
r.

Teorija rizika

T
a
b
e
l
a

1
.
M
r
e

a
p
r
o
c
e
n
e
r
i
z
i
k
a
I

T
a
b
e
l
a
2
.
M
r
e

a
p
r
o
c
e
n
e
ri
z
i
k
a
II

Fleksibilnost

*A= najmanji rizik

**H=najvei rizik

ii
tehn
ima ologi
rveli ja
I i ku dono
zzflek se
i sibi mali
oklno rizik.
vast iMeto
i vis
hkoku d
oteh
tj nol oeki
ai ogij vano
b u je
eovis g
l doko utica
agrizi
oan ja
sv,
eabez rizik
robz a
vaira
i j na Meto
duveli d
i in
vi u. oeki
e Ko
zpmbi vano
arnac g
oija
i j mal utica
zee ja
kflek
m
easibi rizik
1tlno
u sti ia,
nvis
tooke kao
rsteh sred
i i nol
o.ogij stvo
s e iza
nSobr
ovnut kvan
vao, tifika
nkdon
ai osi ciju i
sre
kpdnji anali
rrrizi zu
i ok,
tj dok rizik
eemal a
rka
i aflek pred
j tsibi
u lno stavl
kst i
m
aonis ja
j ka proiz

Velika

Veoma mali

Mali ka

Mali

A*

srednjem
B

projekat

Mali
B

Mali ka
srednjem
D

projekat

Srednji
E

Veliki
G

Mali
projekat

Srednji

Veliki

Veliki

H**

projekat

Veliki
Veliina

Visoka Niska

Tehnolog
ija

Mala

aja
v
oja
proce
o
doce nu
dobitk

ili
denu a
v mo gubitk
a
u
e
sluaj
rgu
u da
vi nos
se
e
razma
l zti trani
i
i da doga1

aj
i se desi.
n
enrizi
Rj Pj Ej
:oni R
j
uticaj
vgdog
rizika
a1a
za
e
doga1
rdj
aj j
oodes Pj

vgi,
posl
aa

verova
tnoa

edic doga1
anja
e
t
rizi doga1
nanog aja j
doga

Teorija rizika

oga1aja j
E
Oekivani
uticaj
rizinog
doga1aja
koristi se ili
za
dalju
o analizu
rizika
na
projektu, ili
samostaln
eo,
za
ocenu
i
k definisanje
buduih
i akcija na
projektu.
j

a Analiza
verovatn
noe
Analiza

everovatno

pe ima za
cilj

da

o sagleda i
prorauna

s mogue

verovatno

l e

odvijanja

eprojekta.
Analiza

dverovatno
i e

kree
od
c prorauna
pojedina
enih
vrednosti
r za svaku
aktivnost,
ia
zatim
se
z tabelarno,
za
ceo
i projekat
stvara
slika
nmogueg
odvijanja
o projekta.

Primena
ganalize

dverovatn
oe kao

mproraun
esledeih
t veliina:
o
d
a
z
a srednje
k vredno
v sti,
a standar
n dne
t devijaci
je
i
i varijan
fi se
k trajanja
a aktivno
c sti za
ij svaku
u aktivno
na
i st
osnovu
a
n pretho
dno
a
utvr1e
li ne
z raspod
u ele;
r
oekivanu
za
i vrednost
projekat,
kao
sumu
z pojedinani
srednjih
i hvrednosti;
k varijans
a e
projekta
p kao
r zbira
o pojedin
j anih
varijansi
e projekta
k ;
t standar
a dne
p devijacij
e
o projekta
d kao
r kvadrat
a nog
z korena
ukupne
u projektn
m e
e varijans
v e.
a

a primer,
Atrajanje
naktivnost
ai
li projekta,
z zahteva
a drugaije
v metode
eanalize,
za
r dok
o veliine
v kao to
a su
t trokovi
npo
o aktivnost
moe
i
ese
s izvriti
eadekvat
nna
ekvantifik
i
macija
o analiza
rizika po
esvim
psegment
r ima
i projekta.
mSimulacij
e
na
i Simulacij
ta
i metodkao
nkvantifik
a acije
s analize i
v rizika
eprojekta
pomogua
r va da se
o stvori
na
j model
eosnovu
e
k koga
izvriti
t se
nanaliza
ponaanj
ea
v projekta
ena
li promenu
odre1eni
ih
nparameta
era.
. Najee
Okoriena
forma za
dsimulacij
ru
eprojekta
1je
esimulacij
na
evremena
v trajanja
eprojekta,
li koristei
pri
tom
mreni
i dijagram
nkao
ejedan
, model
k projekta.
a Veina
o simulacij
a
t vremena
trajanja
o projekta
s bazira se
una nekoj
, formi
nprimene

miju
i
e analizu
t
o rizika
d razliitih
a projektni
M
oh
n varijanti,
t
e definisan
Cje
a razliitih
rl
o strategij
. a,
izmenu
Rrazliite
etehnolog
z ije
uodvijanja
l aktivnost
t i, izmenu
a realizacij
te
i pojedina
i nih
z aktivnost
v i, itd.
r
Stablo
eodluiva
nnja
eStablo
s odluiva
i nja
mpredstav
ulja
l tehniku
a pomou
c koje
ij oslikava
emo vezu
mizme1u
o odluka i
grizinih
udoga1aja
s kako bi
ese dobila
k moguno
o st
za
r efikasnij
iu
s uspenij i
tu
i kvantifik
t aciju
i analizu i
z projektn
a og rizika.
k
v Analiza
a odluiva
nnja
t
i pomou
fistabla
k odluke
a realizuje
c

s
e
k
r
o
z
s
l
e
d
e

e
e
t
a
p
e
:

o
g
u

i
h
i
s
h
o
d
a
a
l
t
e
r
n
a
t
i
v
a
k
v
a
n
t
i
f
i
k
a
c
i
j
a
n
o
m
i
n
a
l
n
i
h
v
r
e
d
n
o
s
t
i
m
o
g
u

i
h
i
s
h
o
d
a

d
e
fi
n
is
a
n
j
e
p
r
o
b
l
e
m
a
f
o
r
m
ir
a
n
j
e
d
r
v
e
t
a
p
reliminacija
ograna
i
cizbor
ealternative.
n
a
s
Pored
u
prednosti
b
jstabla
eodluivanja
kkoje prua
pri
ti
vdonoenju
odluka,
n
iprimena u
praksi
h
vnailazi na
eodre1ene
rtekoe.
oOne se
vjavljaju
aprvenstven
to u
nemoguno
n
osti
pravovrem
aenog
odre1ivanja
m

Teorija rizika

atnoe
mnastanka
e svih
1 moguih
u doga1aja
ishoda
zi
a na
v granama
i stabla
s odluke.
n Korienj
oe
s subjektiv
ti nih
s verovatno
v a moe
i biti
h nepouzda
za
v no
konkretnu
e
li odluku,
moe da
i nosi
n odre1eni
pri
a rizik
odluivanj
.
P u.
o
*
s
Delfi
e tehnika
b Donosioc
n i odluka
u
a organiza
p cijama
o ponekad
konsultuj
tu
e eksperte
im
da
pomogn
ku
u
o donoenj
u
najbolje
a odluke.
j Tehnika
koju
je
e razvila
o Rand
c Corporati
on,
e poznata
n pod
imenom
ji Delfi
v tehnika,
a predstav
lja
n sistemat
j ski nain
sakuplja
e nja
i
v organizo
e vanja
miljenja
r nekolicin
oe
v eksperat
a kako bi

s gr
eu
op
fa
o
r:
m
il j
ae
jd
ea
dn
i
np
sr
te
vg
el
ne
ad
o
d
l
u
k
a
.
P
o
s
t
u
p
c
i
u
o
v
o
m
p
r
o
c
e
s
u
7
p
r
i
k
Ako do e do konsenzusa
a
z
a
n
i Delfi
s proces
u
nzapoinje
a obezbe1i
s vanjem
li saradnje
c strunjak
i
i
8a
. njihovim

upoznava
njem sa
problemo
m, obino
Slik
a putem
pisama.
8 Zatim
. svaki
od
tih
D
eksperata
e
l predlae
f ono
i reenje
koje

Problem

Obezbedite

Iznesite

saradnju

problem

strunjaka

strunjacima

Strunjaci

belee reenja,
preporuke
4

Odgovori
strunjacima se

kompiliraju i
reprodukuju
5

Reagovanja se
razmenjuju sa
ostalim strunjacima

Ako nema konsenzusa

Reenja se sakupljaju

Strunjac
komentariu ideje
ostalih i predlau
reenje

s kuje
ih,
mtako
da
a sledeom
t potom
r moe da
a ih poalje
n svim
a angaova
j nim
p strunjaci
rima.
U
k ovoj fazi
l svaki od
a strunjak
da
n komentari
ij e
ideje
i onih
mdrugih
i
. predlae
L novo
i reenje.
d Ova
e individual
r na
g reenja
r se
u vraaju
p lideru,
e koji
ih
s kompilira
ki
trai
u neki
p konsenzu
lj s
a miljenja.
s Ako
je
v konsenzu
es
o postignut,
v donosi se
e odluka.
p Ako nije,
o proces
j razmenjiv
e anja
d reakcija
i se
n nastavlja
a sve
dok
do njega
n ne do1e.
e
o Oigledn
da
g prednost
o ove
v tehnike
za
o donoenj
r e odluka
u
e lei
tome to
i omogua
r va
e prikuplja
nje
p strunih
r miljenja
o bez
velikih
d trokova
ui

logistiki

hvojih
pogranie
o nja. Delfi
t proces
ezahteva
mnogo
k vremena
o . Slanje
pisama,
a ekanje
o da svako
k odgovori
o,
o prepisiva
r nje
i
gponovno
a slanje
nodgovor
ia
i
z ponavlja
o nje ovog
v procesa
a dok
se
nkonsenz
j us
ne
a postigne,
s moe da
a potraje
s veoma
t dugo.
a Mada se
nu nekim
a sferama
k ovaj
a postupak
li ipak
c pojednos
etavljuje
mprimeno
m
uelektrons
li ke pote.
c Strunja
eci
su
i utvrdili
z da
je
mminimal
eno
1vreme
upotrebno
dza
o upotrebu
t Delfi
i tehnike
due od
netrdese
i t i etiri
hdana.
eSigurno
k da Delfi
s proces
pne bi bio
epodesan
r za
a odluiva
t nje
u
a kriznim
. situacija
Mma, ili u
ebilo
1kojim
usituacija
t ma kada
i vreme
mima
, bitnu
i ulogu.
o
v
a*
t
Prema
egrkoj
h
nmitologiji,
i ljudi koji su
k
a bili
i zaintereso
m
da
a vani
s

v im
se
i budunosti
d sprema,
e odlazili su
u
t proroite
a u Delfima.

Teorija rizika

ocesu
kvantifik
acije
i
E analize
k rizika.
s Primena
p ovih
e tehnika
r omogua
t va
n procenu
a od strane
p eksperat
za
ra
o pojedine
c vrednosti
e ili
n parametr
ae
s projekta
to
e kao
msu: da li
o rizini
doga1aj
e ima
p malu,
r srednju
i ili veliku
mverovatn
e ou
n deavanj
i a, ili da li
t ima
i veliki,
z srednji ili
a ogranie
j n uticaj
e na
d projekat.
n
o Kao izlaz
s iz faze
a
n kvantifik
a acije i
v
e analize
d rizika
e
n treba da
i se
m
dobije:
t
e
h
n1. Lista
i
k rizinih
a doga1a
m ja koje
a
il treba
i
uzeti u
p razmat
o
ranje u
j
e fazi
d definis
i
n anja
a strateg
ije
n
o upravlj
u anja
p
r rizikom

p
r
o
j
e
k
t
a
i
z
a

tupke i
ostale
akcije,
kako bi
se
spreili
negati
vni
efekti
ili
iskorist
ile
n povoljn
ji e
h okolno
sti.
d 2. Lista
e rizini
f
h
i
doga1
n
aja za
i
s koje
a rukovo
t
dstvo
i
projekt
o a treba
d da
g
primen
o
v i
a strate
giju
r
a prihvat
j
anja
u deav
anja ili
e njihov
og
s
ignoris
t
anja.
r
a
t
Analiza
e rizika
g predstav
ij lja
izuzetno
e znaajnu
, fazu
p procesa
upravlja
l nja
a rizikom
u
kojoj
n se
o dobijaju
v veoma
znaajni
e podaci
, vezani
za rizike
pu
o projektu
s iostvaren

j u obzir
ebrojni
paramet
pri
i
r pojave, i
o koristi
j veliki
ebroj
k razliitih
t metoda,
nona
i normaln
ho
angauje
r veliki
ebroj
z specijali
usta
i
l znaajno
t vreme i
a trokove
t.
a Obzirom
. na ovu
P injenicu
o sprovo1
enje
t analize
o treba
uvek
a staviti u
nodnos sa
a potrebni
lm
i vremeno
zm
i
a trokovi
ma, i na
posnovu
r toga
eodrediti
dirinu
i
s dubinu
t analize.
a Ova
v analiza
l je
j opravda
a na samo
kod onih
s projekat
la
gde
o postoji
znaajna
eneizvesn
nost i kod
koga je
pveliina
o uloga,
s odnosno
t mogue
ug
pgubitka,
a velika.
k
uNa
osnovu
k izvrene
o identifika
cije
i
manalize
erizika
dobijamo
u
s uvid
koji
erizike
nas
u
urealizaciji
projekta
z oekuju.
i Pre
msvega,
a dobijamo
j informaci
o
uje
vrstama

r e stepen
i izlaganja
z riziku.
i Poto na
k taj nain
a dobijamo
jednu
k relativno
o jasnu
ji sliku
o
p tome ta
o nas
u
s pogledu
t rizika u
o projektu
j oekuje,
e treba
, planirati i
o formulisa
ti
t odre1ene
o aktivnost
mi kojima
e bi
se
smanjila
g verovatn
d oa
e ostvarenj
a rizinih
i doga1aja
ki
a moguno
d sti
a nastajanj
a tetnih
si
e neeljeni
h
mdoga1aja
o zove se
g planiranj
ue
reakcije.
o

e Planiranj
ke
i reakcije
v predstav
a
t lja
i proces
, formulis
k anja
o strategij
ja
za
a upravlja
j nje
e rizikom,
odnosno
v pronala
e enje
r definisa i
o
v nje
a upravlja
t kih
n akcija u
o projektu
kojima bi
a se
n mogui
a gubici
s od
t rizinih
a doga1aj
ja
sveli
a
n na
j najmanj
au
r moguu
i meru.
z Planiranj
ie
k reakcije
a obuhvat
a
i nekoliko
k moguih
o strategij
ji a
kao
j

 avlja
t takvu
o strategij
u
kod
s koje se
uuoava
mogui
: rizini
doga1aj,
ali se ne
ipreduzi
g
nma
onikakva
ri
sakcija.
aZnai
i
npored
je
saznanja
ri
zi
ko
amogue
,m
snastupa
m
anju
nrizinog
jidoga1aj
v
i
aa
nnjegovo
je
m
ri
zi
uticaju
kna
a
,projekat,
pne
rpreduzi
e
bma
se
anikakva
ci
vakcija,
ave
se
nrizik
je
ignorie
ri
zi
kraunaju
ai da se
,rizini
k doga1aj
o nee
n
ti ostvariti
g ili da je
e
n mala
c verovatn
ij oa
s
k njegovo
og
p
l ostvaren
a ja.
n
ir
a
n Smanjenj
j e
rizika
e predstavlj
.

a
takvu
upravlja
I ku
gstrategiju
koje
nkod
vre
o se
odre1ene
r izmene u
i projektu
s radi
a smanjenj
na
j ostvarenj
rizinog
ea
doga1aja
i
r njegovog
i uticaja na
z projekat.
i To znai
se, na
k da
a osnovu
saznanja
po
r moguim
rizinim
edoga1aji
dma
u
s projektu,
t do kojih

s alize
e rizika,
pronalaze
d i definiu
o one
1 promene
eu
projektu,
u koje
e
bitno
p doprineti
o smanjenj
s u rizika.
t Ove
u izmene
p mogu biti
k vezane
u za
vremensk
i i
plan
d projekta,
e za
n angaova
t nje
i pojedinih
f vrsta
i resursa,
k za budet
a projekta,
c za
ij projektne
e specifikac
ije,
za
i pojedine
a nabavke,
n za traeni

Teorija rizika

lobalne
ciljeve
k projekta,
va
da
a bitno
li doprinos
te
e smanjenj
tu
d neizvesn
e osti
i
l rizika u
o projektu.
v Prebaciv
a anje
rizika
i predstavl
c ja takvu
e strategiju
l kod koje
o nastojim
g o da se
oslobodi
p mo
ili
r smanjim
o o rizik u
j projektu
e tako to
k emo
t deo
a rizika ili
. ceo rizik
Bprebaciti
i na drugu
t stranku
n ili drugu
o osobu. To
se
vri
j tako to
e se
izmenom
d ugovora
a osloba1a
mo nekih
o obaveza
v koje nosi
e rizik,
ili
se
i ugovoro
zm
rizik
mprebacuj
ee
na
n drugu
e stranku,
koja
je
n sada
e odgovorn
a
za
u upravljan
t je
i rizikom u
projektu.
u Tako1e
mogue
z je
n zakljuiti
a ugovor o
osiguranj
au
od
j rizinih
n doga1aja
ij i
tako
e smanjiti
tetu
n koju
a njihovo
ostvarenj
d e moe
e doneti.
f Mogu se
i planirati
n brojne
i akcije za
s npr.
a smanjenj
ne
rizika
e unitava
nja
g

i ara
i
mtime
o nadokna
v diti
i eventual
n ne
e gubitke.
,
a
li Kontigen
t cijsko
a
k planiranj
oe
je
1
e posebna
, strategija
m
o za
g postupan
u
u
je
e uslovima
j neizvesn
e osti
i
rizika,
n
a koje
p uvaava
r
a specifin
v osti
i
t svake
i pojedine
u
g situacije.
o Kontigen
v
o cijsko
r planiranj
o
e
o predvi1a
s izradu
i
g posebnih
u upravlja
r
a kih
n planova
j
u za
k postupan
u
o je
l uslovima
a
neizvesn
o osti, i u
d
sluaju
pojave
t rizinih
e
t doga1aja
e.
il Kontigen
i cijsko
o
s planiranj
ie
g
u obuhvata
r,
pre
a
n svega,
j planiranj
u
e
k budeta
uu

e uslovima
o neizvesn
d osti
i
pojave
p
o

r osti
i
i reakcija
zu
i izuzetni
m
n situacija
i ma.
h
Kontigen
d cijska
o strategija
postupan
u
g ja
a uslovima
neizvesn
1 osti
i
a rizika
predvi1a
j oprezno
a ponaanj
e
i
, postepen
i
ao
li racionaln
o
t odluiva
radi
a nje
prilago1a
vanja
k
o neizvesni
m
i
1 rizinim
e doga1aji
ma
i
smanjenj
ia
mogue
i tete.
z Ovo
planiranj
re
a predvi1a
tanu
d raspodel
uu
nadleno
sti
i
a odgovorn
l osti
menade
t rske
e strukture
za
r postupan
u
n je
situacija
a ma rizika
procenu
t iodgovorn
i osti ako
v je
odre1eni
n rizini
i doga1aj
h naneo
tete
projektu.
p
l Mada su
a naveden
e
n strategije
o realne i
v prihvatlji
ve,
a poseban
problem
odabir
a je
k adekvatn
e
t strategije
Koju
i.
v strategiju
treba
n primeniti

u erovatno
o e
d pojavljiva
r nja
i
e stepena
1 uticaja.
e Zato
je
n potrebno
o da se u
j konkretni
sm
itsituacija
u ma
sve
a to
c posebno
ij analizira i
i na
z osnovu
a toga
v odabere
i najbolja
s strategija
i . Sistem
o reakcija
d obuhvata
v celovitu
e strategiju
li ili sistem
k praenja
o rizika
u
g projektu i
b stalnog
r prilago1a
o vanja
j planirani
a h reakcija
fu
toku
a celokupn
ke
t realizacij
oe
r projekta.
a Planiranj
, em
p reakcija
o mi
s raspore1
e ujemo
b razliite
n strategije
o za
o postupan
d je
u
v uslovima
r neizvesn
s osti
i
t rizika,
e kao
to
i su
p ignorisan
r je rizika,
irsmanjenj
o e rizika,
d prenoen
e je rizika, i
r drugo.
i Me1utim
z pored
i primene
pojedinih
n strategija
i , postoje
h situacije
d kada
je
o potrebno
g da
se
a kombinuj
1e
vie
a strategija
j . To su
a sloene
, situacije
v sa

k rizikom
o projekta
mprimenjuj
be
i kombinac
n ija
vie
a razliitih
c strategija
ij reagovan
o ja
na
mrizine
doga1aje
ru
i projektu.
zU
i ovakvim
k situacija
a ma
i potrebno
r je da se
a prvo
z utvrde
li odre1eni
ciljevi,
itpolitike,
i procedur
me
i
iodgovorn
p osti
za
r postupan
o je
u
mtakvim
e rizinim
n situacija
lj ma, da bi
i odgovara
v jui
i sistem
mreakcije
mogao
u biti
tiuspostavl
c jen.
a Istraiva
ji njem je
mutvr1eno
a da
su
, neki rizici
k vei
u
o odre1eni
jm
e fazama
z realizacij
ae
h projekta
t nego
u
e drugim,
v odnosno
a da
se
j ostvaruju
u razliiti
d uticaji
a rizinih
s doga1aja
eu
u razliitim
p fazama
r projekta.
o Rizik
u
c projektu
e se menja
s tokom
u odvijanja
u realizacij
pe
r projekta i
a ove
v promene
lj zavise od
a toga koje
n aktivnost
ji
u
a projektu

o vnosti sa
b visokim
a stepeno
v m rizika,
lj onda se
a ukupan
mrizik
u
o projektu
i poveava
d . Ukoliko
o se
k projekat
o blii
j kraju,
e ukupan
f rizik
u
a projektu
z se
e smanjuje.
j Veliina
e rizika
u
s projektu
tise tako1e
g znaajno
l menja
a ako
i postoje
r promene
e u obimu
a projekta
li ili
z promene
a u metodu
c rada na
ij projektu.
a Zbog
p toga
r treba
i
o planiranj
j e reakcija
e prilagodit
ki
i
t predvi1e
a nom
. vremenu
Anastupan
k ja
o odre1eni
s h rizika.
e Zbog
u svega
n toga
e neophod
k no je da
o postoji
mkontinuir
ani uvid
mu
o situaciju
mu vezi sa
e odvijanje
nm
t projekta i
u da
se
o neprekid
b no vre
a potrebna
v prilago1a
lj vanja
i
a promene
ju
u planiranj
o u reakcija
d na rizine
r doga1aje
e . To znai
1 da treba
e da
n postoji
e organizo
a van
k sistem
tireakcija,

 ije
ij projekta i
i da
j permane
e ntno
z menja i
a prilago1a
d va
a planirane
t akcije
i
a strategije
k.
d
a Zbog
p specifin
r
a osti
ti
o procesa
d upravlja
v
ij nja
a rizikom,
n
j nije
e
r mogue
e vriti
a
li kontrolu
z odvijanja
a
c rizinih

Teorija rizika

ga1aja
donosi,
d vri
o prethodn
go
a planiranj
1 e reakcija
ai
j odgovora
a na rizine
. doga1aje
U, kako bi
se
o mogue
v tete
o koje oni
mdonose
svele na
s objektivn
l o mogu
u minimum
.
Zbog
a toga se u
j ovoj fazi
u procesa
s upravljan
e ja rizikom
, vri
r kontrola
a sprovo1e
d nja
i reakcija
s ili
modgovora
a na rizik,
n kako
bi
j se
e utvrdilo
n da li su
j planirani
a odgovori
r adekvatn
i i i da li
z treba
i uvoditi
k nove
a odgovore
i . Na taj
p nain se
o uz pomo
s praenja
l i kontrole
e reakcija
d na rizik,
i mogu
c uvoditi
a novi
k odgovori
o na rizik,
j u skladu
e sa
d realnim
e odvijanje
m
a projekta.
v Time se
a celokupa
n n proces
j upravljan
e ja rizikom
r pretvara
iu
z kontinuel
i an
proces u
n kome se
i prethodn
ho
d naveden
o

e ko
f obezbe1
a uje
z efikasna
e zatita
p od
r rizinih
o doga1aja
c.
e Uspostav
s ljanje
a neprekid
u nog
p procesa
r kontrole
a rizika
v podrazu
lj meva da
a treba
n napraviti
j kontinuir
a ani
r sistem
i identifika
z cije rizika
ii
k razvijanje
o strategija
mza
, reagovan
a je
na
n mogue
a rizike. To
li znai da
z terba da
a se tokom
, odvijanja
p projekta
r vri
o stalno
c prilago1a
e vanje
n planirani
ah
i strategija
p novonast
l alim
a uslovima,
n kako
bi
i se
to
r vie
a smanjio
n mogui
j rizik
e nastajanj
r a tetnih
e doga1aja
a i mogui
k gubici
c nastajanj
ij a
i
a delovanja
, rizinih
s doga1aja
t . U toku
a odvijanja
l realizacij
ne
o projekta,
p moe
o doi
do
n promena
au
v projektni
lj m
a rizicima.
j Promene
u mogu biti
, kako
u
i vremenu,
t tako i u
a nainu

u njuje
tikombinac
c ija
vie
a razliitih
j strategija
a reagovan
, ja
na
a rizine
n doga1aje
eu
k projektu,
i i da se
r tako
i ostvari
z celovit
i proces
c praenja
i i kontrole
mrizika. To
o nije
g kontrola
uu
b klasino
itm smislu,
itda
se
p kontroli
oe
v odvijanje
e rizinih
z doga1aja
a , ve se
n vri
i. prethodn
Za
a priprema
ti
o reagovan
j je
na
e rizine
p doga1aje
o da bi se
t smanjili
r tetni
e uticaji na
b projekat.
n Proces
o kontrole
d obuhvata
a organizo
s van
e sistem
u praenja
p procesa
r realizacij
oe
c projekta i
e nastajanj
s a rizinih
u doga1aja
ui
p premane
r ntnog
a menjanja
vi
lj prilago1a
a vanja
n planirani
j h akcija i
a strategija
r.
Taj
i organizo
z van
i proces
k kontrole
o obuhvata
msve
, prethodn
po
r naznaen
ie
mpotproce
e se

i , procene
d rizika
i
e razvijanje
n solucija,
tikoji
su
fi povezani
k u jedan
a efikasan i
c fleksibila
ij n sistem
e koji
se
r moe
i brzo
i
z efikasno
i primenjiv
k ati.
a