Analiza rizika Analiza rizika je samo jedan deo od kompletnog procesa upravljanja rizikom.

Upravljanje rizikom moe se posmatrati kao kompletna metodologija koja sadri kvalitativnu i kvantitativnu metodu analize. Ove definicije su preuzete iz ICE (International Electrotechnical Commission)standarda za analizu rizika. Analiza rizika se dalje moe podeliti na jo bar tri nivoa, u zavisnosti od toga koliko detaljne analize moraju da budu i sa koliko ljudi se raspolae : kvalitativna metoda polu kvantitativna metoda kvantitativna metoda

Tokom analize rizika mogu se uporedno koristiti sve tri analize. Prve metode se koriste da bi se utvrdilo koji scenario treba razmatrati u kvantitativnoj analizi rizika.

Aktivnosti u toku procene rizika Kvalitativne metode Ova metoda se koristi za indetifikovanje najopasnijih dogaaja. Dogaaji nisu rangirani ( poreani) po stepenu opasnosti. U industriji gde se prerauju hemikalije razvijene su metode kao to su HAZOP, ta ako i razne liste za proveru. Kvalitativni metod se moe koristiti kao metod za proveru u preliminarnoj analizi rizika. Polu-kvantitativne metode Polu-kvantitativne metode se koriste za utvrivanje relativnih opasnosti vezanih za neeljene dogaaje. Ove metode se takoe nazivaju i indeksnim metodama, numeriko ocenjivanje, gde su opasnosti rangirane po sistemu ocenjivanja kao to je Gretenerov sistem i NFPA 101M, sistem za procenu zatite od poara. I uestalost i posledice mogu se uzeti u obzir; razliite strategije se mogu uporediti, ako se posmatraju dobijeni rezultati. Ovaj pristup je korien tokom utvrivanja relativene bezbednosti u kuama od drveta u vedskoj. Kvantitativne metode Poslednji nivo alalize je najopseniji po pitanju odreivanja kvantiteta rizika. Ova metoda zahteva najvie rada. Na ovom nivou moe se napraviti razlika izmeu deterministike analize i probabilistike analize. Deterministika analiza se fokusira na opisivanje opasnosti kroz posledice. Ne uzima se u obzir uestalost dogaaja. Tipian primer je utvrivanje najgoreg mogueg scenarija izraeno kao udaljenost rizika. Deterministiki metod je korien za procenu ekvivalentnosti za bezbednost pri evakuaciji kod ilda (Shield). Probabilistiki metod odreuje kvantitativni rizik zasnovan na uestalosti i posledicama. Kvantitativni metod analize rizika korist informacije vezane za sledea pitanja: ta moe da poe naopako? Koliko esto e se dogoditi? Koje su posledice ako se dogodi? Probabilistiki metod je takoe usvojen kao deo predloenih internacionalnih standarda za zatitu od poara, kao procedura za identifikovanje poarnih scenarija u razvojne svrhe. U mnogim inenjerskim situacijama, veliki broj promenljivih koje se koriste za analizu e biti

protumaene kao nepouzdane. Kada sprovodimo kvantitativnu analizu rizika vano je identifikovati kako te nepouzdane promenljive utiu na konani rezultat. Tako da bi analiza nepouzdanih promenljiva trebala da dopunjuje svaku analizu rizika. Ovo je, meutim, redak sluaj. Mere rizika Pre nego to se predstave razliite metode analize rizika, neophodno je uvesti neke od raznovrsnih mera kojima se izraava stepen rizika. Mogue je identifikovati bar dva tipa mera stepena rizika. Rizik za pojedinca Drutveni rizik Rizik za pojedinca je definisan kao rizik kojem je izloen svaki pojedinani stanar na odreenoj lokaciji koja je definisana scenarijom. Ako je stanar u objektu, on ili ona e biti izloeni riziku u pogledu uestalosti opasnosti. Rizik za pojedinca je obino izraen kao mogunost da se neki nepoeljni dogaaj (opasnost) ostvari na godinjem nivou. Drutveni rizik se bavi rizikom koji zahvata vei broj oteenih lica. U ovom sluaju ne uzima se u obzir samo mogunost ostvarenja nekog nepoeljnog dogaaja, ve i broj lica koja su zahvaena opasnou. Lica se posmatraju kao grupa, bez razmatranja pojedinaca unutar te grupe, a rizik se definie sa drutvene take gledita. Drutveni rizik se esto opisuje preko krive koja obuhvata mogunost dogaaja i posledice koje dogaaj moe da ima, naime broj smrtnosti. Ova kriva je poznatija kao FN kriva (kriva za broj uestalosti) ili profil rizika. FN kriva odgovara na pitanje Koliko je mogue da situacija bude gora od ovoga?, ili ti uestalost prekoraenja koja pokazuje mogunost da neke posledice budu gore od oznaene vrednosti na apcisi. Drutveni rizik se takoe moe izraziti kao proseni rizik za drutvo (ASR average societal risk), takoe poznat kao potencijalni gubitak ivota(PLL potential loss of life). Proseni drutveni rizik omuguava poreenje razliitih dizajnova na jednostavan nain. ASR predstavlja broj smrtnosti na godinjem nivou, u odreenom scenariju. FN kriva uzeta za satandardnu kvantitativnu analizu rizika moe da se koristi za poreenje sa razliitim reenjima ili ne bi li se utvrdilo da li neki dizajn odgovara prihvatljivim nivoima rizika. Prihvatljivi nivoi rizika su razvijeni za neke vee infrastrukture u veem broju zemalja. Prihvatljivi rizik moe da bude definisan kao gornja granica na FN dijagramu, obino zajdeno sa sivom zonom u kojoj je rizik prihvatljiv, ali se preporuuje njegovo sniavanje. Kriva se takoe moe koristiti kako bi se izabrao odreeni dizajn, alternativan meu slinim, sa jednakim rizikom, ali koji se vezuje za razliitu cenu.

Ova mera rizika, iako je male verovatnoe, je od posebne vanosti za zvanine organe upravljanja, koji obino ne shvataju ozbiljnost posledica. Ovaj rad e biti ogranien tako da obuhvata samo mere drutvenog rizika.