1

UPRAVLjANjE
VANREDNIM

SITUACIJAMA

UVODNA RAZMATRANJA
Uslovi u kojima se nalazi savremeno drutvo karakterie
konstantno poveanje broja razliitih opasnosti koje ugroavaju
ne samo ljude pojedinano, ve i iru zajednicu sa mogunou
nastanka ogromnih teta. Heterogenost izvora opasnosti
predstavlja jedan od najznaanijih problema poevi od opasnosti
prouzrokovanih u prirodi, uticaja industrijskog napretka na veliki
broj akcidenata, kao i socio-ekonomska i politika previranja i

promene koje dovode do nezadovoljstva stanovnitva, terorizma i

ratova.
Nemogunost nauke da uvek i u potpunosti predvidi vanredne
situacije, dogaaje i posledice i neblagovremeno preventivno
delovanje i efikasnim organizovanjem ogranii njihove posledice,
zahteva jasno definisanje sadraja pojma vanredne situacije i
prepoznavanje graninih vrednosti parametara koji odreuju:
verovatnou pojave vanredne situacije, vrstu, intenzitet i dalji tok
ili razvoj vanredne situacije.
Jedna od znaajnijih potreba sa kojom se susree veina zemalja
je da se u najkraem roku otklone posledice velikih vanrednih
situacija (bilo kog karaktera, npr. civilnog karaktera) 1, imajui u
vidu da se u svetu deava veliki broj vanrednih situacija.
Imajui u vidu konstataciju: "Kako vanredne situacije ne
oekujemo, one se deavaju",2 namee se potreba za
sprovoenjem pravilne pripreme i planiranje u cilju omoguavanja
zajednici da se smanje mogua razaranja i rtve katastrofe.
U vezi sa tim, vano je sagledati kvalitativan nain
sprovoenja mera i prognoza za spreavanje vanrednih situcija,
kao i socijalni i ekonomski momenat. Od posebne vanosti je nivo
osposobljenosti i znanja rukovodstva i specijalista, kao i kvalitet
obezbeenja podacima o osnovnim karakteristikama velikih
nesrea, havarija, katastrofa, primena savremenih tehnolokih
reenja itd. Umenost u organizovanju zatite ljudi, obezbeenje
hrane, izvora vode i tehnikih uslova za stvaranje vanih i
neophodnih uslova u primeni savremenih reenja, predstavlja
garanciju visokog nivoa gotovosti objekata, preduzea, regiona i
ire zajednice, kao i njihovih dejstava u ekstremnim situacijama.
2.VANREDNE
SITUACIJE

OSNOVNI
POJMOVI,
KLASIFIKACIJA, KARAKTERISTIKE, FAZE RAZVOJA
Pojmovno odreenje o uzrocima, razvoju i posledicama
vanrednih situacija i o institucionalnim okvirima za upravljanje
vanrednim situacijama, je vano kako u cilju potpunijeg shvatanja
problema, tako i za stvaranje uslova za jedinstveni pristup u
reavanju svih pitanja vezanih za ovu problematiku. U skladu sa
1

, , ,
, , .
- 30.000
(, , , ), ,
.

Waeckerle J.F.:Disaster planing and response, N Engl J Med 1991, 815-821.

tim u ovom delu dae se kratak osvrt na neke od definicija i

pojmova.
3.Opasnosti
Pod pojmom ugroavanja treba podrazumevati opasnosti
nastale ponaanjem oveka, prirode ili tehnikog sistema u
duem vremenskom periodu i jakog inteziteta, pri emu nastaju ili
mogu nastati tetne posledice po integritet oveka, njegovu
slobodu i imovinu. Opasnosti veih razmera mogu ugroziti i
integritet drave i njenih institucija. Ovakvo shvatanje
ugroavanja obuhvata sve njegove aspekte, prirodne, tehnike,
ratne i druge bezbednosne izazove, rizike i pretnje bilo da su
uzrokovani prirodnim procesima ili aktivnostima i neaktivnostima
ljudi.
Opasnost je zajedniki imenik moguih dogaaja, koji mogu
uzrokovati gubitak ivota ili naneti tete na imovinu i okolinu.
Posmatrajui uopteno pod pojmom opasnost se podrazumeva
ono stanje u kome je obuhvaeno jedinstvo razaranja materijalne
prirode sa svim tetama po zdravlje i ivot date drutvene
zajednice. Ovo jedinstvo obuhvata dve najznaajnije oblasti
drutva:
1. materijalnu oblast i
2. oblast ovekove fizike egzistencije.
Pored navedenog sadrajnog shvatanja pojma opasnosti treba
imati u vidu i onaj elemenat koji se dotie i samih mogunosti
zatite i spasavanja kada se opasnost ispolji. To je u sutini
relacija izmeu nastalih potreba i postojeih mogunosti. U tom
smislu moglo bi se rei da je opasnost stanje kada na odreenom
prostoru i za odreeno kratko vreme doe do takvog oteenja
prirode, kulturnih, materijalnih dobara i ivotne sredine, odnosno
ugroenosti zdravlja ili ivota ljudi, ije posledice nije mogue
otkloniti u poeljno vreme sa postojeim metodama rada i
postojeom organizacijom.3
Pored termina opasnost danas je u veoma irokoj upotrebi
termin hazard. Ovaj termin u sutini odgovara terminu
ugroenost, odnosno predstavlja potencijalnu pretnju po ljude i
njihovo blagostanje. Hazardi (opasnosti) mogu biti prirodni (poput
seizmikog hazarda) ili izazvani ljudskom aktivnou (tehnoloki

.: , ,

hazardi) i environmentalni (ekoloki hazardi). 4 Podela hazarda

prema poreklu data je na slici 1:
Prirodni hazardi su prirodni procesi ili fenomeni koji se
javljaju u biosferi, a mogu izazvati tetan dogaaj ili
vanrednu situaciju. Osnovna podela obuhvata: geoloke,
hidrometeoroloke i bioloke hazarde.
Tehnoloki hazardi (antropogeni) su opasnosti koje potiu
od tehnolokih i industrijskih akcidenata, opasnih procedura
ili pojedinih ljudskih aktivnosti. Tehniko-tehnoloki, a
naroito industrijsko-hemijski akcidenti, po pravilu su uvek
i/ili najee povezani sa ljudskim aktivnostima. Posebno,
svaka industrijska proizvodnja podrazumeva seriju raznih
operacija kao to su: transport, skladitenje, korienje i
upotreba, tj. prerada odnosno proizvodnja supstanci sa
visokim potencijalom rizika po ljude i ivotnu sredinu.
Environmentalni hazardi su procesi nastali ovekovim
ponaanjem i aktivnostima, kojima se nanosi teta prirodi i
njenim procesima.
Zbog opasnosti koje mogu u odreenim okolnostima da prerastu
u vanredne situacije sa razliitim posledicama, vrlo je teko
formulisati jedinstvenu, sveobuhvatnu i preciznu definiciju
vanredne situacije, koja bi obuhvatala sve njihove karakteristike i
specifinosti. Tako da Ujedinjene nacije npr. vanrednu situaciju
(osim rata) tretiraju kao posledicu katastrofa, gde katastrofu
definiu kao ozbiljan raspad funkcionisanja, drugim reima
posledice katastrofe odreene su stepenom povredljivosti drutva
na hazarde. Ta povredljivost nije prirodnog karaktera, ve je to
ljudska dimenzija katastrofe koja je rezultat brojnih ekonomskih,
socijalnih, kulturnih, institucionalnih, politikih i ak psiholokih
faktora, koji odreuju ivote ljudi i oblikuju okruenje, sredinu u
kojoj oni ive.5
Slika 1: Klasifikacija hazarda prema poreklu

:
-
-
-
-
- , ...
:
- ,

,
,
,
,
,
-
,
- , .

- ,
-
, ,
- ,
- ,
- ,
- , .

Living with Risk:- A

Global
View of Disaster Reduction Initiatives, Geneva, July 2002 (UN International

,
Strategy for Disaster
Reduction).
- ,

- ,
, .
Disaster Management
Training
Programme, DHA/UNDRO (Department of Humanitarian Affairs/United
:
Nations Disaster Relief
Organisation),
1994.
- ,

- ,

- ,
- .

(Izvor: Klasifikacija prema Living with Risk: A Global View

of
Disaster
Reduction
Initiatives (Geneva: UN International Strategy for Disaster
Reduction))
U zavisnosti od nivoa ugroenosti drutva od strane uticaja
prirodnih opasnosti u socijalnim, ekonomskim, politikim ili
sferama okoline odreuje se stepen ranjivosti u odnosu na
katastrofe. Stepen ranjivosti zavisi, izmeu ostalog, od stanja
gustine naseljenosti i njihove infrastrukture, naina na koji je
upravljanje katastrofom (eng. disaster management) adresiran od
strane javne politike i stepena dostupnih informacija, kao i
edukacije o opasnostima i kako postupati u njima.
Povredljivost kao termin oznaava stepen ili stanje u kojoj bi
ovek, grupa ili drutveno-ekonomska struktura bila pogoena
hazardom, a na osnovu njihove sposobnosti da predvide
opasnost, da joj se odupru i oporave od posledica. Povredljivost
odreene teritorije moe se posmatrati kroz tri velika, meusobno
povezana podruja: fiziko-materijalno, drutveno-organizaciono i
motivaciono-misleno.
3.Vanredna situacija
Sve situacije koje dovode ili mogu da dovedu do ljudskih i
materijalnih gubitaka, karakterie: ugroavanje ivota graana,
prirodnih i materijalnih dobra (ivotnu sredinu); pretnja po
stabilnost (odrivost) lokalnog, nacionalnog i globalnog razvoja;
naruavanje normalnog funkcionisanja slubi i preduzea, itd.
Kada drutvo redovnim aktivnostima (preventivnim, operativnim i
asanacionim) ne moe da sprei i otkloni posledice izazvane
opasnostima, one dobijaju karakter vanrednih situacija, slika 2.
Slika
2: Kontekst nastajanja
situacije
kao posledice

vanredne

nemogunosti spreavanja posledica

-
-

:
-
-
-

-
-

U irem smislu pod vanrednom situacijom podrazumevamo

neoekivan, karakteristian rizik koji naruava postojee procese
ili pojave i otkaze znaajnih uticaja na uslove ivota u naseljima,
socijalnu sferu i prirodnu sredinu i koje ima sveukupan uticaj kao
destabilizirajui faktor, naruavanjem funkcionisanja postojeeg
drutvenog sistema.
Vanredna situacija regulisana je u nizu dokumenata i
regulativa koji su na snazi kako kod nas tako i u svetu. 6
Postoji vie definicija za vanredne situacije (VS). Razliito
definisanje vanrednih situacija najee se vri prema konkretnim
potrebama. Jedna od njih glasi: vanredna situacija (eng.
emergency, rus. rezvana situaci)7 je stanje koje ukazuje
na mogue remeenje ili vee remeenje prirodne ravnotee ili
stanja u ivotnoj sredini, to izaziva i socijalno remeenje i
preduzimanje mera, akcije ili intervencije.
Pored navedene deficije mogu se navesti jo neke koje su
preuzeti iz literature, a u cilju detaljnijeg objanjenja pojma
vanredne situacije:
Vanredna situacija izazvana od prirodnih i drugih veih
nesrea je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice
prirodnih i drugih veih nesrea i opasnosti po
stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog
obima i inteziteta da njihov nastanak ili posledice nije
mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih
organa i slubi, te je za njihovo ublaavanje i otklanjanje
neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz
pojaan reim rada. U vanredne situacije prema Predlogu
zakona o Civilnoj zatiti Republike Srbije smatraju se i
posledice nastale ratnim razaranjem i terorizmom. 8
6

(. 20/77).

,
22.0.06-95

( ), 2006.
(www.skgo.org/upload/SITE/Pravni_okvir/Akta_u_pripremi/Zakon_CZ_Radni.pdf)

 Vanredna situacija predstavlja svaku neplaniranu situaciju

koja moe da izazove znaajne povrede zaposlenih,
korisnika ili ire populacije i bitno oteti prirodna i
materijalna dobra kao i mogunost da utie na ugled
preduzea i ugrozi finansijsko stanje. 9
Vanredna situacija je naruavanje normalnog ivota i rada
ljudi u objektu ili na odreenoj teritoriji izazvano havarijom,
elementarnim ili ekolokim udesima, epidemijama i slino,
a koje dovode ili moe da dovede do ljudskih ili materijalnih
gubitaka.10
Pored navedenog, razliiti termini su u upotrebi kada se opisuju
razliite vrste vanrednih situacija i pojava vezanih za njih. Neki od
njih dati su u sledeem prilogu.

4.
Kratak pregled osnovnih pojm. vezanih za vanr.
situacije
Naziv VS

Kratak opis

Katastrofa:

Mogu
biti
karaktera:

strategijskog

lokalnog

a)
strategijske: velike nesree,
velikog
kapaciteta (razmera) ili transportne havarije,
proizvedeno jakim promenama u sredini boravka
i kao pravilo, masovno ugroavanje ljudskih
ivota, ivotinja i velike ekonomske tete. b)
lokalne: ako se uzima sa lokalnog stajalita,
oznaava nekoliko smrtnih sluajeva i desetine
teko povreenih, oteenje imovine odreene
vrednosti ili dugoronu tetu u okolini.
Elementarn Predstavljaju
dogaaje
hidrometeorolokog,
a nepogoda: geolokog ili biolokog porekla, prouzrokovane
delovanjem prirodnih sila, na iju pojavu ljudski
faktor ne moe uticati, kao to je zemljotres,
poplava, bujica, oluja, jake kie, elektrina
pranjenja i grad, sua, odronjavanje i klizanje
zemljita, sneni nanosi i lavina, ekstremne
9

Wahle, T. And Beaty, G.;Emergency Management Guide for Business&Industry, Federal Emergency
Management Agency (FEMA), Internet edition, 2004, . 29

10

, . ., ..: , ., , 1988.

Naziv VS

Kratak opis

temperature vazduha, led na rekama, epidemija

zaraznih bolesti, epidemija stonih zaraznih
bolesti i pojava tetoina i druge prirodne pojave
veih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i
ivot ljudi ili da uzrokuju tetu veeg obima.
Nesrea:

Dogaaj koji je prouzrokovan iznenadnim

delovanjem prirodnih sila, tehniko-tehnolokih
ili drugih faktora koji ugroava zdravlje i ivot
ljudi, ivotinja, odnosno izazviva tetu na
materijalnim i drugim dobrima i ivotnoj sredini,
a ije posledice mogu da otklone snage koje se
zatitom i spasavanjem bave na podruju
nastanka nesree.

Vea
nesrea:

Dogaaj koji svojim moguim razvojem moe

dobiti obeleja vanredne situacije, jer zbog
inteziteta i razvoja, organi i slube koje se na
podruju njenog nastanka bave zatitom i
spasavanjem kao redovnom delatnou, ne
mogu da spree irenje ili da blagovremeno
otklone posledice.

Incident:

Nesrea koja je nastala kao rezultat tehnikotehnolokih procesa, a svojim posledicama

ostaje
unutar
okvira
tehniko-tehnolokih
postrojenja u kojem je nastala.

Akcident:

Nesrea koja koja je vezana za tehnikotehnoloki proces ili promet, ije posledice
prevazilaze
okvire
tehniko-tehnolokog
postrojenja u kojem je nastala, ije irenje mogu
da spree i posledice da otklone snage koje se
zatitom i spasavanjem bave kao redovnom
delatnou na podruju nastalih akcidenata.
Stanje koje bi moglo da izazove nesreu i/ili
vanrednu situaciju.
Stanje u kome informacije i podaci izvesno
ukazuju da e nastupiti elementarna ili druga
nesrea.

Neposredna
opasnost:

Naziv VS

Kratak opis

Posledice:

Rezultati
akcidenta,
kvalitativno.

Preventiva:

Mere i aktivnosti kojima se utie na smanjenje ili

spreavanje mogunost nastanka opasnosti i
umanjuju posledice nesrea.

izraeni

koliinski

Pripravnost: Pravovremeno preduzimanje svih aktivnosti

kojima se obezbeuje efikasnost postojeih
operativnih i ostalih Zakonom utvrenih snaga i
sredstava
za
reagovanje
u
vanrednim
situacijama.
Hitna
situacija:

Svaka situacija u kojoj fiziko ili pravno lice ima

neodlonu potrebu za hitnom pomoi odreenih
slubi (vatrogasaca, policije, hitne pomoi i
slino).

Upravljanje:

Strategijska
delatnost
koja
obuhvata:
odreivanje osnovnog cilja sistema zatite i
spasavanja i plansko povezivanje delova sistema
i njihovih zadataka u jedinstvenu celinu.

Koordinacija Ostvarivanje vremenske i prostorne usklaenosti

:
delova svih uesnika u aktivnostima zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama po etapama
izvrenja zadataka, kao i njihovo pravovremeno
informisanje.
Rukovoenj
e:

Usmeravanje pojedinaca, delova sistema i

sistema zatite i spasavanje u celini, prema
ostvarivanju
postavljenih
ciljeva
(izvrna
funkcija
upravljanja).

Komandova
nje:

Oblik rukovoenja postavljen na principima

jednostareinstva u dodeljivanju zadataka pri
izvravanju mera i aktivnosti zatite i spasavanja
u sistemu subordinacije.
9

Naziv VS

Kratak opis

Mobilizacija
:

Skup mera i aktivnosti kojima se organi,

organizacije, institucije i operativne snage zatite
i spasavanja dovode u stanje spremnosti za
organizovano sprovoenje mera i aktivnosti
zatite i spasavanja.

Operativne
snage
civilne
zatite:

Ove snage ine:

dravni organi ija je redovna delatnost zatita i
spasavanje,
preduzea, ustanove i druge organizacije
osposobljene
i
opremljene
za
zatitu
i
spasavanje,
tabovi, poverenici i jedinice civilne zatite.

Rizik:

Verovatnoa da e u odreenom periodu doi do

akcidenta, a sa njime i posledica za ljude,
imovinu i okolinu.

Analiza
rizika:

Sistemsko utvrivanje i procena rizinih objekata

i opasnosti.

Kriza:

Drutvena zajednica je izloena kriznoj situaciji

kada je lokalni, regionalni i nacionalni sistem
preoptereen i nije u mogunosti da obavlja
svoje normalne funkcije. To moe biti zbog
iznenadnog poveanja potreba zajednice (voda,
hrana, itd) ili zbog nemogunosti njihovog
dostavljanja (manjak ljudi i sredstava za
dostavu). Kriza moe biti izazvana iznenadnim
dogaajima
(katastrofom),
kompleksnim
kontinuiranim vanrednim dogaajem (konflikti
koji
uzrokuju
premetanje
velikog
broja
stanovnika) i katastrofom sporih evolucija
(infekcije, ekonomski kolapsi, itd).

5.Klasifikacija
vanrednih
njihove osnovne karakteristike

situacija

Za pravilnu ocenu nastanka dogaaja i primenu bitnih kriterijuma

za otklanjanje nastalih situacija neophodno je da se istovremeno
10

uz definisanje kriterijuma izvri i pravilno klasifikovanje vanrednih

situacija.
U cilju kvalitativnog opisa kriterijuma u Tabeli 2 dat je
pregled nekih tipova kriterijuma kao i kvalitativan opis njihovih
karakteristika.
Na osnovu navedenih kriterijuma mogu se izdvojiti sledee
zajednike karakteristike koje odreuju njihovu meuzavisnost i
povezanost:

uticaj neoekivanih spoljnih i unutranjih uzroka,

iznenadne situacije,
karakteristika neodreenosti i sloenosti nastalih situacija,
veliki konflikti i stresne situacije,
znaajni socijalno-ekonomski poremeaji i ekonomska
teta, a pre svega sa ljudskim rtvama koje zahtevaju
neophodnost velikih ljudskih, materijalnih i vremenskih
ulaganja na sprovoenju evakuaciono-spasilakih poslova u
otklanjanju posledica.

Tabela 2: Kvalitativan
vanrednih situacija
R.
B.
1
2

Tip
kriterijuma
Vreme
Socijalnoekoloki

Socijalnopsiholoki

Socijalnoekonomski

Ekonomski

opis

kriterijuma

za

klasifikovanje

Kvalitet opisivanja kriterijuma

Neoekivano, brzina razvoja dogaaja.
Ljudske
rtve,
epidemije,
masovno
unitenje stonog fonda, preorijentacija
proizvodnje, upotreba znaajne koliine
prirodnih resursa, volja (motiv) i kultura.
Stresne situacije (strah, depresija, panika
i
sl.).
Destabilizacija
psiholokih
stabilnosti stanovnitva i ponaanje u
kriznim situacijama.
Velika konfliktnost, velika opasnost,
izazivanje
unutranje
politike
nestabilnosti, iroka lepeza unutranjo
politikih
dogaanja,
poveene
meunacionalne
napetosti,
izraena
meunarodna nesigurnost itd.
Znaajne ekonomske tete i ugroenost
finansijskih
i
materijalnih
resursa.
Naruavanje
redovnog
saobraajnog
sistema.
Neophodnost
znaajnih
materijalnih rashoda i kompenzacija i
11

Organizacion
oupravljake

formiranje
fondova.
Neophodnost
korienja velike koliine tehnike za
spreavanje
situacija
i
otklanjanja
posledica.
Nepredvidive
situacije,
sloenost
prognoziranja toka dogaaja i izbor
reenja. Neophodnost obezbeenja velike
koliine raznih specijalnosti i organizacija.
Nepredvidivost razmere evakuacije i
spasiteljskih slubi.

Klasifikacija vanrednih situacija

Postoji vie pristupa u prikazu klasifikacija vanrednih situacija i u
tom kontekstu prikazaemo neke od njih.
6. Vanredne situacije
osnovnih kategorija,

mogu

se

grupisati

est

Prirodne brzo razvijajue. Potiu od prirodnih hazarda i

javljaju se iznenada, esto uz vrlo malo upozorenja.
Tehnoloke brzo razvijajue. Rezultat su industrijskih
akcidenata i takoe se javljaju iznenada, sa malo
upozorenja.
Sporo razvijajue. Ovaj izraz se uglavnom koristi da
oznai nedostatak hrane ili gladi i nestaice nastale
unitavanjem useva od strane tetoina. U ovim
sluajevima se krize sporo razvijaju, nedeljama ili
mesecima. U ovu grupaciju vanrednih situacija se mogu
podvesti i katastrofe izazvane zagaenjem ili degradacijom
ivotne sredine.
Kompleksne politike vanredne situacije. Prirodni
hazardi, pogotovu sue, mogu biti uzrok nastajanja ovakvog
stanja. Ipak, ovaj tip vanrednih situacija karakterie se
duom politikom nestabilnou i obino, visokim nivoom
nasilja.
Stalne vanredne situacije. One su rezultat iroko rasprostranjenog
siromatva, a mogu se pogorati usled prirodnih hazarda.
Masovne migracije. Migracije mogu biti uzrokovane posledicama
prethodno nabrojanih vanrednih situacija.

12

7. Klasifikacija
kategorija

vanrednih

situacija

est

osnovnih

: ,
, ,
,
, .
:

,

.

-
: ,
, .
5

, .

:

.

:
-
-

2) Klasifikacija prema prirodi pojave

Imajui u vidu da se mnoge uslovno nazvane mirnodopske
opasnosti mogu pojavljivati i u vreme rata kao to su prirodne
pojave (zemljotresi, poplave i sl.) ili da su namerno izazvane
(havarije u velikim hemijskim i nuklearnim pogonima, ruenje
brana velikih hidrocentrala) putem direktnih dejstava po njima ili
kroz diverzantsko-teroristike akcije snaga agresora, potrebno je
izvriti klasifikaciju vanrednih situacija i na ovaj nain uzimajui u
obzir navedene faktore i sve njihove specifinosti.
Zato je mnogo potpunija i pravilnija klasifikacija prema prirodi
pojave opasnosti (generika podela), slika 4: 11
1. Opasnosti prouzrokovane prirodnim silama koje su
nepredvidive i ovek ne moe uticati na njihovu pojavu, oblik
ispoljavanja, intenzitet, pa ak ni na posledice. To su sledee
opasnosti: seizmoloke ili litosferske (zemljotresi, klizita i
vulkanske erupcije), atmosferske ili meteoroloke (vetar, grad,
izuzetno velike koliine kie), hidrosferske ili hidroloke (poplave,
11

., .: , , , 1996, . 49.

13

morski talasi-cunami, lavine) i biosferske (epidemije, epizotije,

epifitocije).
2. Opasnosti u kojima uestvuje ovek ali ne sa namerom
da prouzrokuje opasnosti, ve su takve pojave plod njegovog
pogrenog i nestrunog rada, neznanja, nehata i sluajnog spleta
okolnosti. Ova grupa opasnosti poznata je kao tehnikotehnoloka grupacija i obuhvata:
Udese sa katastrofalnim posledicama u proizvodnji,
skladitenju, transportu i upotrebi agresivnih i toksinih
hemikalija,
Udese sa katastrofalnim posledicama u nuklearnoj
industriji, proizvodnji, prometu, skladitenju i primeni
radioizotopa (nuklearni i radijacioni udesi),
Velike poare, paljevine i eksplozije,
Udese u rudnicima sa katastrofalnim posledicama,
Velike saobraajne udese na drumovima, eleznici, vazduhu
i moru.
3. Opasnosti koje ovek namerno izaziva i inicira,
svesno, dobro osmiljeno i zlonamerno. Ove aktivnosti se
planiraju i izvode najee u tajnosti po strogo utvrenom
scenariju. Mogu se izvoditi u miru, periodu neposredne ratne
opasnosti, u toku rata, u obliku sabotaa, diverzija i teroristikih
akcija. U ovu grupu opasnosti spadaju sve opasnosti iz druge
grupe (opasnosti u kojima uestvuje ovek), ako su namerno
izazvane tajnim subverzivnim akcijama.
4. Ratne opasnosti koje nastaju upotrebom savremenih
oruja i sistema, kao i oruja za masovno unitavanje. To su
opasnosti izazvane borbenim dejstvima sa kopna, mora i vazduha
i prirodne i tehniko-tehnoloke opasnosti izazvane ratnim
dejstvima.
Sve navedene opasnosti po svojim posledicama, danas su postale
mnogo ozbiljnije i opasnije zbog naglih promena koje su
uslovljene razvojem samog drutva. Razlozi su brojni a neki od
njih su:
Nastanak velikih urbanih celina, tj. poveavaju se centri
grupisanja ljudi na manjim prostorima;
Porast ljudske populacije;
Kontinuirana aktivnost oveka na promeni elemenata
ivotne sredine;
Poremeenost ekosistema;
Nekontrolisani i namerni eksperimenti sa prirodom i dr.
14

8. Klasifikacija vanrednih situacija prema prirodi pojave

1)
,
,

,
2)
,
, ,
(
),
3) ,

4)

5)
, ,
.

(Izvor: Prema armati ., Jakovljevi V.:Civilna zatita, IP

Studentski
trg,
Beograd, 1996)
Pored navedenih klasifikacija za potrebe praktine primene
posmatraemo sledeu klasifikacionu strukturu vanrednih
situacija prema razliitim kriterijumim, i to12:

12

po
po
po
po

razmeri rasprostiranja unitavajuih faktora;

brzini prostiranja (razvoja);
vidovima posledica;
izvorima nastanka.

, http://millitarycollection.ru/4161.html

15

Kada su u pitanju opasnosti, izazovi i pretnje, potrebno je

sagledavati i izvriti klasifikaciju na osnovu prihvaene
klasifikacije rizika EU, opasnosti i pretnji prema znaaju, shodno
prihvaenoj i ratifikovanoj SEECAP (Declaration South Eastern
Europe Common Assessment Paper on Regional Security
Challenges and Oportunites) deklaraciji, prema sledeem:
terorizam, ekstremizam i nasilje, organizovani kriminal, socijalnoekonomske i vanredne situacije.13
Pored navedenih klasifikacija vanredne situacije mogu se
grupisati i po strategijama za njihovo otklanjanje,
mogunostima planiranja za njihovo spreavanje i dr.
Na osnovu predloenih klasifikacija i analiza osnovnih
karakteristika vanrednih situacija proizilaze neka osnovna
zapaanja koje karakterie sledee:
Postoji iroka lepeza uzronika vanrednih situacija (prirodni,
tehnoloki, ...);
Sloenost projektovanja tehnikih sistema i njihov uticaj na
bezbednost;
Naruavanje pravila eksploatacije i tehnoloke discipline;
Smanjenje discipline i nedostatak kulture rada i odnosa
prema prirodi;
Smanjenje kvaliteta rada i broja radne snage;
Uticaj vojno-politikih konflikata, itd.
Svi oni ukazuju prvenstveno na uzroke vanrednih situacija koji
mogu egzistirati kako posebno (samostalno) tako i u meusobnoj
vezi vie njih, a takoe i dopunjavanjem jedno sa drugim. Za
postizanje bezbednosti u skladu sa zahtevima, neophodna je
izrada specijalnih zakonodavnih akata, direktiva, standarda,
reguliuih pravila i mera za spreavanje vanrednih situacija.

9.Karakteristike opasnosti i izazvanih posledica

13

, ,

, .

16

Posledice koje opasnosti mogu imati po ljude, materijalna i

kulturna dobra i ivotnu sredinu, pamte se dugo po svojim:
zdravstvenim, socijalnim, materijalnim i ekolokim posledicama.
Osnovne karakteristike skoro svih opasnosti su:
1) izvor opasnosti,
2) priroda opasnosti,
3) vrsta opasnosti,
4) vreme pojave i vreme trajanja opasnosti,
5) intezitet i promena inteziteta opasnosti,
6) efekti opasnosti na ljude,
7) materijalna dobra i ivotna sredina,
8) nain dejstva opasnosti prema vremenu i prostoru,
9) uestalost i verovatnoa pojave opasnosti,
10) nemogunost prognoziranja pojave opasnosti.
U zavisnosti od naina manifestovanja i posledica koje
prouzrokuju, kao opte karakteristike svih opasnosti mogle bi se
svesti na sledee14:
Opasnosti koje u prvi plan istiu akutnu nesrazmeru izmeu
trenutnih potreba za zatitom i spasavanjem i postojeih
mogunosti;
Neke od njih mogu se desiti na odreenim mestima ili
teritorijama (poplave), druge se mogu desiti svuda (poari),
dok neke imaju preteno lokalno obeleje (zemljotresi);
Zavisno od intenziteta ispoljavanja svaka opasnost moe
biti praena veim ili manjim brojem rtava, odnosno u
veoj ili manjoj meri ugroziti zdravlje ljudi, degradirati
ivotnu i radnu sredinu;
Priroda nastanka, irenja i dejstva nekih opasnosti je takva
da ovek nije u stanju da se brani, ve je prinuen na
defanzivan odnos, odnosno da se zatiti ili spaava
(zemljotres, vetrovi ili nagle poplave). Meutim, ima
opasnosti koje mogu uspeno da se otkrivaju, a zatim
delimino ili potpuno izbegavaju, ublaavaju i otklanjaju;
Opasnost je polimorfna pojava. Dve iste opasnosti, istog
porekla i intenziteta, najee stvaraju dve razliite
situacije u pogledu sveukupnog sadraja posledica koje
izazivaju. Ta injenica im daje individualno obeleje koje
proizilazi iz konkretnih uslova kraja i vremena: strukture
naselja, opte kulture i obiaja ljudi, razvijenosti drutvenih
slubi, strukture ire drutvene zajednice i njena
14

.: (" ,
"), , .

17

geografska obeleja, urbanistikih reenja, doba dana i

godine i sl;
Javljaju se u odreenim takama ili zonama, pa tako nastaje
fenomen koji se oznaava izrazom paralelizam. Pogoena
zona javlja se, po tome kao arite koje je iznenada i za
veoma kratko vreme stavljeno u izmenjeni poloaj, dok su
ostali delovi teritorije, nepogoeni i u njima se odvijaju
uobiajeni procesi ivota i rada.
Skoro svaka opasnost je iznenadna i neoekivana pojava i proces
koji ima etiri faze: akutnu fazu, fazu punog razvoja po intenzitetu
i prostoru, fazu naknadnih posledica, i fazu otklanjanja nastalih
posledica.

10. Lanesterova jednaina oekivanih gubitaka

18

Opasnosti koje su predvidljive mogu imati i tzv. inicijalnu ili

alarmnu fazu. Zbog svojih specifinosti i sloenosti, opasnosti
nameu obavezu angaovanja veeg broja uesnika u
aktivnostima zatite i spasavanja i otklanjanja izazvanih
posledica. Na slici se moe uoiti odnos gubitaka (rtve i tete)
kao posledice u odnosu na intezitet i fazama razvoja razvoja
vanredne situacije.

11.Stadijumi vanrednih situacija

Sve vanredne situacije u svom razvoju imaju etiri karakteristina
stadijuma. To su:

nastajanje,
inicijacija,
kulminacija i
smirivanje.

U stadijumu nastajanja stvaraju se preduslovi budue vanredne

situacije: aktiviraju nepovoljni prirodni procesi, gomilaju
tehnoloki propusti i projektno-proizvodni defekti, dolazi do
preoptereenja opreme i zaposlenih, javljaju se ekstremni fiziki
uslovi proizvodnog procesa (visoke i niske temperature, visok
pritisak, hidraulini udari), poveava se kapacitet uskladitenog
materijala (zapaljivih, sagorivih, korozivnih, visokoreaktivnih ili
prakastih materijala) i akumuliraju se negativni antropogeni
uticaji na ivotnu sredinu. Trajanje stadijuma nastanka moe se
priblino odrediti korienjem metodologije teorije sigurnosti
tehnikog sistema, teorije rizika, teorije katastrofa, teorije
statistike zastoja, teorije loklnih havarija itd.
U stadijumu inicijacije pojavljuju se tehnoloke nepravilnosti u
vezi sa promenom parametara procesa (pritisak, temperatura,
koncentracija, brzina reakcije i utroak supstanci), nepovoljni ili
ekstremni vremenski uslovi, elementarne nesree i diverzije. Ne
smeju se zanemariti spoljanji uticaji pod kojim se podrazumevaju
ekstremne vremenske prilike, elementarne nesree, vandalizam,
diverzije i sl. Najprisutniji je ljudski faktor, s obzirom na to da se

19

vie od 60 % havarija dogodi usled greaka pri projektovanju,

procesu gradnje, eksploatacije ili tehnikom upravljanju.
Stadijum kulminacije praen je oslobaanjem velike koliine
mase i energije. Pri tome, je est sluaj, da neznatan inicijalni
dogaaj pokrene mehanizam lananih dogaaja sa mnogostrukim
uveanjem poetne snage i razmera dogaaja (tzv. domino
efekat). U ovom stadijumu vrlo je bitno predvideti scenario
razvoja opasnosti, sa ciljem preduzimanja konkretnih mera zatite
radi izbegavanja ljudskih rtava, ili bar smanjenja njihovog broja,
kao i smanjenja materijalne tete.
Stadijum smirivanja vanredne situacije poinje od momenta
odstranjivanja izvora opasnosti i traje do potpune eliminacije
posledica vanredne situacije. Trajanje ovog stadijuma zavisi od
vrste, intenziteta i razmera posledica vanredne situacije, i moe
se meriti, ak i decenijama (npr. ernobiljska katastrofa).
S tim u vezi, faze trajanja i toka vanredne situacije mogu dati
smernice za aktivnosti koje treba preduzeti, u cilju prevazilaenja
negativnih posledica vanrednog dogaaja. Uglavnom se govori o
etiri faze:
Prva faza (vreme pre nastanka vanredne situacije) slui za
preduzimanje propisanih preventivnih mera za spreavanje
nastanka opasnosti.
Druga faza (vreme trajanja vanredne situacije) je zasnovana
na osiguranju neposredne evakuacije i spasavanje ivota i
preduzimanju mera zatite najugroenijih.
Trea faza (vreme neposredno nakon vanredne situacije)
karakterie pruanje svake vrste pomoi (prve medicinske pomoi
i samopomoi) i stvaranje uslova za opstanak u najnepovoljnijim
uslovima.
etvrta faza (vreme nakon vanredne situacije) obuhvata
preduzimanje mera sanacije i otklanjanja posledica vanredne
situacije.

12. UPRAVLJANJE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Rizik se najee definie kao ispoljavanje odreenih hazardnih
dogaaja i njihove verovatne posledice po ljude, njihova
materijalna dobra i ivotnu sredinu.
20

Svaki pojedinac i svaka zajednica moraju da naue da ive s

nekim oblikom rizika. Nemogue je sve rizike ukloniti u
podrujima koja su izloena opasnostima i mora se odluiti koji je
stepen rizika prihvatljiv. To namee i obavezu da upravna tela
organizacija svih nivoa poseduju visok nivo znanja i sposobnosti
za adekvatno reagovanje u rizinom podruju i okolnostima
uzrokovane vanrednom situacijom.
Rizik se moe predstaviti sa dva osnovna aspekta:
verovatnoa
pojave
akcidenta
vremenskog perioda i
posledice za ljude, imovinu i okolinu.

unutar

odreenog

U skladu sa navedenim aspektima opte usvojena formula za

rizik glasi:

R = P . H;
H Hazard.

R Rizik;

P Povredljiv.;

Vanredna situacija podrazumeva rizike sa moguim znaajnim

posledicama prouzrokovanim iz razliitih izvora i predstavlja
poseban oblik rizika, samim tim upravljanje rizikom obuhvata i
upravljanje vanrednom situacijom.
Upravljanje rizikom u vanrednoj situaciji:
obezbeuje potrebne informacije o riziku u funkciji
odluivanja;
integrie procese identifikacije, procene, analize i realizaciju
odgovarajuih mera;
obezbeuje kontinuitet praenja rizika, formiranje mapa i
obezbeuje evidentiranje svih uoenih promena;
procenjuje i odreuje aktivnosti na redukciji verovatnoe
pojave rizika i ublaavanje posledica u sluaju njihovog
delovanja;
odreuje prioritete mera i postupaka i informacija prema
njihovoj vanosti;
obezbeuje kontinuitet praenja tokom ivotnog ciklusa
sistema i integrie postupke u svim fazama delovanja.
Sistem upravljanje rizicima u vanrednim situacijama predstavlja
jedan organizovan i sloen proces iji je cilj planiranje, kontrola i
smanjenje (redukcija) rizika. Sam proces predstavlja jedan sloen
i heterogen proces koji zahteva primenu odgovarajue metode
21

upravljanja rizicima i vanrednim situacijama iji je cilj planiranje,

kontrola i redukcija rizika, od njegovog nastanka do razvoja
njegovog reavanja.

13.Metodologija upravljanja rizicima

Sloenost sistema upravljanja rizicima zahteva postupnost i
optimalnu dekompoziciju postupaka u funkciji postavljenih ciljeva
na njihovoj realizaciji. Jedan od moguih pristupa upravljanje
rizicima prikazan je optim modelom na slici 6:
Slika 6. Opti model Upravljanja rizicima

()

(,
)

22

14.Analiza opasnosti od udesa (procena)

Analiza rizika zahteva uporeivanje niza podataka iz razliitih
oblasti, gde je od posebnog znaaja sticanje znanja o
procedurama i metodolokim prilazima za indentifikaciju
povredivih objekata u rizinim oblastima, odreivanje mogueg
nivoa udesa, procenu irine povredive zone, odreivanje moguih
posledica udesa i izrada planova i programa za odgovor na udese.
Identifikacija opasnosti
Identifikacija
opasnosti
obuhvata:
pripremu,
podataka, identifikaciju, primenu identifikacije.

sakupljanje

Kod identifikacije kljuno je:

da ljudi budu svesni opasnosti kojoj su izloeni,

obezbeenje kvalitetne pripreme,
pravilan izbor metoda i sredstava za sakupljanje podataka,
dostupnost dobijenih rezultata.

Realizacijom navedenih postupaka stvaraju se objektivni i

kvalitativni uslovi za dalju analizu i preuzimanju odgovarajuih i
blagovremenih postupaka za odreenu situaciju.
U cilju kvalitetne analize i navedenih postupaka od posebne je
vanosti aurnost baze podataka kao i primena iskustvenih
pravila steenih u ranijem periodu.
Analiza posledica
Analiza posledica obuhvata: pripremu, prikaz mogueg razvoja
dogaaja, modelovanje efekata, analizu povredivosti.
Pri izvoenju zakljuka analize dobro je analizirati verovatnou i
posledice. Uobiajeno je usredsrediti se na rizike koji uzrokuju
najvee posledice. Meutim, pri pokuajima sistemskog
smanjivanja razmera rizika moda e trebati razmotriti dogaaj
niske verovatnoe, ali sa ozbiljnim posledicama, u odnosu na
dogaaj koji je verovatniji ali manje tetan.
Metode za analize i pregled su raznovrsni i njihov izbor je u
direktnoj zavisnosti od opasnosti koja preti i ija se analiza
oekuje. Tako na primer neke od metoda koje se koriste su:
uporedna analiza, "gruba" analiza, analiza "ta-ako", analiza
rizika i pouzdanosti, analiza sposobnosti itd.
Primer:
Metoda "ta-ako" utvruje izvore rizika odgovaranjem
na pitanje kakav bi bio uinak niza neoekivanih dogaaja kao i
utvrivanje onih rizika koji bi mogli imati ozbiljne posledice. Ova
23

se metoda esto koristi u industriji kako bi se sagledali rizici

vezani uz izmene opreme i radnih postupaka.
Rezultat ove analize je tablica moguih akcidenata i njihovih
posledica, kao i predlog o merama smanjenja rizika ako se to
smatra potrebnim.
Ova analiza "ta ako?" zahteva bolje poznavanje procesa i
radnih postupaka koji se posmatraju i analiziraju. Ova metoda
daje vredne informacije, uz odgovarajue angaovanje, sve dok
postoji dobar opisni temelj i jasno odreeni ciljevi.
Procena rizika
Procena rizika obuhvata: Procenu verovatnoe nastanka rizika i
moguih posledica (mali, srednji i veliki), procenu moguih
posledica (zanemarljive, male i velike).
-Prirodne i druge nesree nastaju usled delovanja neke
opasnosti, tako da u procenu treba ukljuiti odnosno identifikovati
koje e opasnosti biti analizirane, do kakvog e dogaaja
verovatno doi.
-Procena opasnosti je proces u kojem se bavimo
karakteristikama same opasnosti, na primer, zemljotresima,
olujama, hemijskim akcidentima, industrijskim poarima, ali ne i
njihovim uinkom na zajednicu i okolinu. To je predmet analize
izloenosti opasnostima.15
Analiza pokriva sledee:
kakva je priroda, jaina i frekvencija opasnosti;
koje podruje je zahvatila;
vreme nastajanja i trajanja;
irenje opasnosti ako se nita ne preduzme -da li e se
ista pogorati;
skupljanje podataka i beleenje na karti;
voenje zabeleki o prolim dogaajima i prethodnim
iskustvima (na dotinom podruju ili nekom drugom);
evidentiranje i uvaavanje saznanja lokalnog stanovnitva;

15

, ,
, .
, ;
.
; - ,
, ; : , , ,
, .

24

 korienje naunih istraivanja i slino.

Rad na analizi zahteva:
razumevanje pojmova rizinog objekta, opasnosti, vrste
rizika, ugroenost objekta i posledice,
dobru organizaciju i planiranje,
spremnost za sprovoenje planiranih mera,
pouzdane informacije koje ine razumni temelj za analizu
(gde je od posebne vanosti meusaradnja unutar
organizacije i sa okruenjem),
podrka strunih i nadlenih organa.
Pri razmatranju rizika od opasnosti i rangiranju rizinih objekata
potrebno je uraditi poreenje, znajui kako se analiza rizika bavi
neizvesnostima. Najvea je potekoa procena i poreenje vrlo
malih verovatnoa, tako da statistika moe biti korisna pri
rangiranju rizinih objekata, ali je za rangiranje najvanije
kolektivno iskustvo na osnovu koga se moe i formirati
odgovarajua baza znanja. Problem sa statistikom je taj to ona
pokazuje ta se dogodilo, a ne i kada e se dogoditi sledei
akcident. Uslovi se uveliko razlikuju od sluaja do sluaja. Procena
verovatnoe, po definiciji, nije isto to i vrsta prognoza.
Statistikom se moemo koristiti pri poreenju, pri prikazu
trendova i proceni doprinosa preventivnih mera. Statistika mora
raspolagati najnovijim podacima i biti dosledna, gde je vano je
da se aurno vodi sopstvena statistika, kako bi bili u stanju pratili
i razumeli razvoj odreenih dogaaja.
Pri razmatranju opasnosti u drutvu, takoe je mudro razmotriti i
oekivane
budue
promene
u
industriji
i
tehnologiji.
Prognoziranje, izrada moguih scenarija i njihovo planiranje
jednako su tako vani u delotvornom upravljanju rizikom. Kako
sve prognoze brzo zastarevaju, tako ih i treba redovno revidirati
kako bi bile upotrebljive.
Iskustvo, informacije i rezultati dobijeni utvrivanjem i procenom
opasnosti mogu uticati na budui oblik kvalitetne organizacije kod
analize posledica i procene opasnosti, slika 7.

25

15. Procene opasnosti koje mogu uticati

na budui oblik drutva

" "
-
- ( , , ...)
- , ,
-

" "
-
( , )
-
- (
)
-

(Izvor: Utvrivanje i procena opasnosti u lokalnoj

zajednici, Publikacija programa UN za okolinu UNEP UN
(eng. United Nations Environment Programme), prvo izdanje
1992. godine)
Procena rizika, pretnji ili opasnosti moe se vriti koristei vie
poznatih i priznatih metodologija. EU preporuuje proraun
faktora rizika u vanrednim situacijama, po metodologija analize i
procene rizika i opasnosti u okviru vanrednih situacija po
metodologiji analize rizika i ranjivosti RVA (eng. Risk and
Vulnerability Analysis), koju je usvojila EU i koja je prihvaena od
strane programa DPPI (eng. Disaster Planing and Prevention
Initiatives) i moe se predstaviti na sledei nain: 16
R = (P Pr ) x ( C D )
R rizik ;
P vrsta i intenzitet rizika;
Pr mere prevencije;
C posledice po vrsti, intenzitetu, vremenu;
16

/ DPPI (. Disaster
Planing and Prevention Initiatives): Risk Assessment in Europe, A Summary from the EU Workshop on Risk
Assessment, arranged in Oslo, 1999.g.,
.

26

D mere spasavanja i otklanjanja posledica.

Po metodologiji RVA procena rizika odreena je koeficijentom
intenziteta rizika koji se svrstava u tri skale indeksacije od 1100,
prema sledeem: veliki rizik (71100), prosean rizik (3170) i
mali rizik (130).
Realan proraun faktora rizika omoguuje realnu procenu rizika i
procenu moguih posledica na osnovu kojih se vri planiranje
mera i akcija u cilju preventivne zatite i spasavanja kao
umanjenje rizika i posledica.
Rezultati se mogu prikazati pomou matrice rizika, kako je to
prikazano na slici 8.

16. Matrica rizika

1-10

10-100

100-1000

1000

2

1

1.3.2.
Preventivne mere, pripravnost i odgovor na
udes
Na osnovu rezultata prognoze razmere moguih ili postojee
vanredne situacije, primenjujemo mere zatite naselja i teritorije
27

u okvirima jedinstvenog dravnog sistema za spreavanje i

otklanjanje vanrednih situacija po dve osnove:
preventivne mere za smanjenje rizika i umanjenje razmere
vanredne situacije;
mere za lokalizaciju ve nastalih vanrednih situacija (brzo
reagovanje, havarijsko-spasilake i druge neodlone
aktivnosti, uspostavljanje aktivnosti, rehabilitacione mere i
mogue tete).
U mere za smanjenje rizika ubrajaju se17:
1) uspostavljanje mera striktnog pridravanja administrativnih
i tehnikih pravila za bezbednost lica, materijalnih dobara i
ivotne sredine;
2) urbanistike mere kojima se regulie restriktivno delovanje
prava na eksploataciju zemljita u rizinim oblastima;
3) mere zatite sraunate na smanjenje povredivosti
stanovnitva i materijalnih dobara;
4) informisanje stanovnitva o rizicima kojima zemlja moe da
bude izloena i planovima za suprostavljanje potencijalnim
opasnostima;
5) planiranje mera koje treba da se preduzmu, kao i sredstva
koja se mogu upotrebiti u sluaju da se oekuje ili da se
ve desila prirodna ili tehnika nesrea.
Te mere obuhvataju:
uspostavljanje razliitih nacionalnih, regionalnih i lokalnih
planova za akciju;
opte planove za organizovanje pomoi i
posebne planove za obezbeenje direktne intervencije u
razliitim tipovima nesrea s utvrenim resursima koji bi
mogli da se angauju u saradnji s razliitim servisima za
vanredne situacije, ije je intervenisanje predvieno
postojeim planovima.
Likvidacija vanrednih situacija
Za brzo reagovanje, formiraju se timovi sa spasavanje ljudi,
likvidaciju vanrednih situacija, u okvirima postojeeg sistema,
pojaavanje, obuavanje i podizanje gotovosti do trenutnog
dejstva havarijsko-spasilakih formacija, razrada planova mera za
evakuaciju naselja i najmlaih stanovnika naselja postradale
teritorije. Za reenja datih zadataka obezbeuju se materijalna
sredstva i finansijski resursi, osiguravajui fondovi itd.
17

.: , ,, 2006, . 59-60

28

U strategijske mere za spreavanje i sanaciju posledica vanrednih

situacija ubraja se:
1) minimiziranje rizika za nastanak akcidenta (prevencija),
2) brzi odgovor u sluaju akcidenta (zbrinjavanje),
3) efikasna rehabilitacija ugroenog prostora (rehabilitaciona
sanacija).
Postupak minimiziranja rizika za nastanak akcidenta moe se
pribliiti kroz primer minimiziranja rizika od hemijske nesree koje
prvenstveno podrazumeva procenu rizika za svaki proizvodni
pogon, mesto skladitenja ili transport hemijskih materija (karta
hazarda), a ukljuuje:
poznavanje fiziko-hemijskih osobina,
fiziko-hemijske karakteristike moguih interakcija,
vreme i putevi njenog oslobaanja u okolinu,
maksimalnu ili procenjenu koliinu koja se oslobaa,
apsolutne i relativne koncentracije (uglavnom u vazduhu),
stepen ekspozicije, populacije i posledice po zdravlje
eksponiranih osoba,
odnos izmeu potrebe i mogunosti dostupnih resursa
(ljudski i materijalno tehniki potencijal) za saniranje
akcidenta,
izradu uputstava (elaborata) za brzi odgovor na akcidente.

Brzi odgovor u sluaju akcidenta podrazumeva izvanredno

sinhronizovano uee vie slubi, institucija i pojedinaca:
zdravstvena sluba, policija, vatrogasci, komunalna preduzea,
specijalizovane ekipe jedinica i ustanova Vojske, industrijska
preduzea sa graevinskim i drugim mainama za raiavanje,
saobraajna preduzea (za eventualnu evakuaciju), sredstva
javnog informisanja, hidrometeoroloka sluba, druge institucije i
pojedinci koji mogu biti od znaaja u neposrednoj akciji
zbrinjavanja.
Efikasna rehabilitacija u direktnoj je zavisnosti sa
kvalitetom analiza, javne svesti, institucionalne volje, sposobnosti
i mogunosti za njenu realizaciju.

17. Mere otklanjanja od udesa sanacija

29

Mere otklanjanja od udesa sanacija obuhvataju: plan sanacije i

izvetaj o udesu.
Na osnovu prethodnih analiza potrebno je dopuniti postojee
planove razliitim preventivnim merama, kao i mere i
delotvornost sistema intervencija na neeljene dogaaje.
Sprovoenjem mera za otklanjanje od udesa i sanacije potrebno
je uskladiti postojee planove i novonastale situacije. Planovi bi
trebali da se zasnivaju na teoretskom znanju, iskustvu i merama
koje se trebaju primeniti da bi se spreile, zbrinule i umanjile
ljudske rtve i materijalni gubici izazvani prirodnim, tehnolokim i
socioekonomskim
mirnodopskim
krizama,
nesreama
i
katastrofama.
Planovi moraju u potpunosti da korespondiraju sa krajnjim ciljem
uz evidentnu orijentaciju na ponovno uspostavljanje kljunih
slubi i funkcija, na krajnje osmiljen pristup obnovi i izgradnji
postradalog (ugroenog) podruja prema vremenskoj dinamici
iskazanoj u nedeljama, mesecima i godinama to sledi nakon
vanredne situacije.

18. Upravljanje
rizicima
u
vanrednim
situacijama i njene specifinosti
Jedna od kvalitetnih mera i preporuka i kao ostvarenje prelaza na
praktinu primenu neke od metode upravljanja, zasnovanim na
analizama i ocenama rizika kao kvantitativna karakteristika
opasnosti za stanovnitvo i okruenje od povienih opasnosti, je
upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Nezavisno od promena po kojima ocenjujemo rizik, nastajanja
odreenih teta, a za ocenu (prognozu) rizika opredeljujemo se
najee po osnovi reavanja opasnih dogaaja i poosnovi
nastajanja teta od njih.
Kljuni parametri na osnovu kojih ocenjujemo rizike su vreme i
nivo tete, a za ocenu tj. prognozu rizika opredeljujemo se brojem
realizacija opasnih situacija i nivoa teta nastalih od njih.
U bilo kom sluaju za upravljanje rizicima osnovna je procena
rizika celokupne aktivnosti na realizaciji najboljeg reenja uz
primenu ogranienja resursa i vremena.
Za upravljanje rizicima obino traimo reenje, zasnovano na
subjektivnim miljenjima i ignoriui socijalno-ekonomske
aspekte, koji u znaajnom stepenu opredeljuju nivoe bezbednosti
linosti i teta. Nauni prilaz u iznalaenju reenja integralnog
razvoja drutva, bezbednost oveka i okruenja u uslovima
30

povienih uslova ivota kao i individua, treba da proizie iz vie

miljenja, osnovanog na koliinskim analizama rizika i posledica
prihvaenih (dobijenih) reenja. Ova reenja primenjuju se u
okviru sistema upravljanja rizicima.
Upravljanje rizicima predstavlja jedan organizovan proces
identifikacije rizika, merenja i izbora metoda za razvoj i primenu
opcija za njegovo upravljanje u vanrednim situacijama. U skladu
sa tim na slici 9 je prikazan jedan od pristupa organizacije
upravljanja rizicima imajui u vidu da je vanredna situacija
poseban vid rizika.
Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama obuhvata:
1) ustanovljenje nivoa moguih rizika (uzimajui u obzir i
socijalno-ekonomske faktore);
2) sistem monitoringa,
3) analizu rizika,
4) prognoziranje vanrednih situacija (kao osnovna delatnost
za smanjenje rizika vanrednih situacija);
5) sistem spreavanja vanrednih situacija i mehanizme
njihove regulacije;
6) sistem
likvidacije
vanrednih
situacija,
ukljuujui
operativno reagovanje na vanrednu situaciju, tehnika
sredstva i tehnologiju sprovoenja havarijsko-spasilakih
delatnosti, prioritetne zatite ivota i rehabilitaciju
postradalog stanovnitva.
20.

Kontekst upravljanja rizicima u vanrednim

situacijama
/

2)
-
-
-
-
-

31

:
- ,
,
,
-
,
- ,
- ,
- ,
- .

-
,
-
(
),
-
,
-
.

:
1)
-
-
-
-

:
- ,
- ,
.

Znanje i tehnologija koje je potrebno primeniti u ovim reenjima

su iroko dostupni. Smanjenje uticaja vanrednih situacija ili
smanjenje rizika od vanrednih situacija predstavlja zbir svih
mera koje mogu biti preduzete sa ciljem smanjenja ranjivosti
socio-ekonomskog sistema na opasnosti. Mere pokrivaju irok
spektar aktivnosti koje se kreu od spreavanja vanrednih
situacija sve do mera iji je cilj limitiranje ozbiljnosti katastrofe
kada se ona ve desi. Jasne informacije i politiko angaovanje su
osnova uspenih mera za spreavanje vanrednih situacija
(katastrofa).
Ovo je stalno tekui proces, koji nije ogranien ni na jednu
vanrednu situaciju. On trai da se motivie javnost, da se ukljue
u svesni upravljaki sistem vanrednim situacijama, pored
tradicionalnog odgovora na neku od vanrednih situacija.
Smanjenje vanrednih situacija i njihovih posledica je po prirodi
multi-sektorsko i interdisciplinarno i ukljuuje mnogo varijante
meusobno povezanih (interoperabilnih) aktivnosti na lokalnom,
nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou.
21. KARAKTERISTIKE
I
SPECIFINOSTI
SISTEMA
UPRAVLJANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA
Realnost savremenog drutva ne odlikuje samo pojava novih
pretnji i rizika, nego i nove mogunosti za prognozu i spreavanje
nesrea i katastrofa. Ova mogunost obezbeuje informaciona
savremena
realnost,
razvoj
globalnih
kompjuterskih
i
telekomunikacionih veza, usavravanje sistema upravljanja sa
orijentacijom na zatiti stanovnitva.
Kao to smo videli vanredne situacije se mogu klasifikovati po
razliitim parametrima, tako da tendencija kod irenje razmere
vanrednih situacija zahteva ujedno preuzimanja kontramera za
spreavanje vanredne situacije i njihovog uklanjanja, a samim tim
i aktivnost na izgradnji sopstvenog upravljakog sistema
sistema upravljanja u uslovima vanredne situacije.
Meutim, svaka od ovih vrsta rizika, opasnosti i pretnji, uvek kao
posledicu imaju sadrinu i niz elemenata opasnosti koje se
32

javljaju u VS, a time i potrebu za inami- nim odgovorom,

odnosno upravljanjem u VS.
Ove aktivnosti globalno obuhvataju:
upravljanje vanrednim situacijama;
identifikaciju moguih vanrednih dogaaja;
formiranje scenarija razvoja ovih dogaaja;
analizu meusobne uslovljenosti dogaaja i posledica;
analizu uticaja razliitih faktora opasnosti iz okruenja (npr.
analiza opasnih objekata iz okruenja);
preduzimanje
odgovarajuih
preventivnih
mera
za
minimizaciju ili eliminisanje mogunosti njihove pojave;
preduzimanje operativnih mera i mera sanacije u sluaju
realizacije ovih dogaaja.

Svakom vanrednom dogaaju prethodi manje ili vie

naruavanje normalnog procesa ili stanja. Karakter razvoja
dogaaja i njegove posledice odreuju destabilizirajui faktor
zavisno od vrste deavanja (dogaaja).
Okolnosti, koje se stvore na odreenoj teritoriji i koje
prouzrukuju havarije, katastrofe, velike nesree ili pojave
epidemija irokih razmera koje naruavaju ekoloke uslove za
ivot stanovnitva, izazivanje ljudskih rtava i znaajne
materijalne tete, poseduju sledee zajednike karakteristike:
1)
Opasnost za ivot i zdravlje koji znaajno utie na veliki
broj ljudi;
2)
Sutinsko naruavanje ekoloke ravnotee;
3)
Izbacivanje iz ravnotee sistema svakodnevnog ivota;
4)
Znaajne materijalne i ekoloke tete;
5)
Neophodnost primene sile i sredstava u rejonu vanredne
situacije;
6)
Psiholoku uznemirenost kod velike grupe ljudi.
Analiza razliitih vanrednih situacija i izrada operativnih
reenja zasluuje sloenu ocenu na osnovu faktora efektivnosti
primene reenja. Karakteristino je da organi upravljanja obino
izvravaju aktivnosti u uslovima veoma deficitarnog vremena,
ogranienja tanosti i pouzdanost informacija.
Ovakvi uslovi koji proizilaze iz navedene situacije mogu
proizvesti neracionalna i pogrena reenja, a iz kojih mogu
proizii veliki gubitci. Ovo nas navodi na potrebu usavravanja
sistema, orijentacije na prognozu i spreavanje VS, na zatitu
stanovnitva i teritorije koje imaju posebno veliki znaaj i to kroz:
33

1)
Izradu savrene strukture upravljanja, 18 koje obuhvata
tanost i organizaciju rada organizacionih struktura
razliitih nivoa.
2)
Izrade scenarija za potrebe stanovita i upravljanja u
vanrednim situacijama.
3)
Izgradnju i razvoj Dravne slube spasavanja i jaanje
njihovih organa.
Za sistem upravljanja u uslovima vanredne situacije moemo rei
da predstavlja jedan sloeni sistem planiranja i upravljanja
procesima, aktivnostima, merama i funkcijama koji ima kao
teini cilj zatitu ljudi, materijalnih dobara i drutva u celini, od
negativnih posledica u vanrednim situacijama, tako da jedan
gotov i ureen sistem upravljanja u vanrednim situacijama treba
da zadovolji kriterijume koji zadovoljavaju zahteve za relizaciju
jednog dinamikog sistema za rano upozorenje i dobijanja
odgovarajuih odgovara za odreenu situaciju po zahtevanoj
dinamici.
Dalje za upravljanje u uslovima vanredne situacije moemo da
kaemo da predstavlja rezultat snage i vetine do kojeg odreena
zajednica moe intervenisati ili upravljati opasnou u svrhu
smanjivanja moguih efekata opasnosti, odnosno to je:
svesnost o postojanju opasnosti;
sankcionisanost iste u zakonu i drugim propisima;
provoenje potrebnih preventivnih mera i mera ublaavanja
posledica (npr. izrada planova, formiranje odgovarajuih
slubi i jedinica, nabavka opreme i sredstava, edukacija i
obuka);
predvianje
nastajanja
opasnosti
i
uzbunjivanje
stanovnitva;
organizovanje snaga u pripravnosti;
sposobnost intervencije (snagama i sredstvima), plansko
ukljuivanje i uestvovanje javnih, vladinih i nevladinih
organa u upravljanju u nesrei.
Zbog nepredvidivosti opasnosti, a i zbog sloenosti i znaaja
posledica koje prirodne i druge nesree imaju na ivot i zdravlje
ljudi, ivotinja i bilja, na bezbednost njhove imovine, analiza rizika
i moguih posledica opravdano zasluuje punu panju.

18

()

.
, , .

34

S obzirom na to da posledice nastaju kao rezultat delovanja

prirodnih i drugih nesrea, a one najee ne pogaaju samo usko
podruje nego se reflektuju na iru regiju, neophodno se namee
potreba vre i intenzivnije saradnje izmeu svih organa i
institucija u zajednici koje se bave ovom problematikom, ali i
meusobne saradnje zemalja u regiji.
U tom smislu definisani su sledei osnovni pravci delovanja
kljunih za zajedniko delovanje: preventiva i pripravnost,
priprema i planiranje, ublaavanje, odgovor i i oporavak, slika
10.19
Priprema/Planiranje.
Pripreme
ukljuuju
planiranje,
uvebavanje i zajednike vebe. Plan mora omoguiti osnovu za
efektivni udrueni odgovor na vanrednu situaciju bez obzira da li
su iznenadne ili proizilaze iz ve poznatih rizika. Plan mora dati
jasan i prihvatljiv okvir u kome e organizacije, slube i pojedinci
moi adekvatno da sagledaju svoju ulogu.
Preventiva: Organizacije svih tipova su dune da ispituju
sopstvena podruja aktivnosti, sopstvenu odgovornost, procene
rizika, donesu mere zatite od potencijalnih pretnji i nesrea.
Odreene vrste aktivnosti nose poznati rizik i subjekt su zakonske
regulative za donoenje preventivnih mera, iji je cilj da eliminiu,
izoluju ili redukuju ove rizike u meri u kojoj je to maksimalno
mogue. One moraju znati i sa kojim drugim slubama e delovati
u okviru zajednice u sluaju vanrednih situacija.
Odgovor: Poinje odmah po izbijanju vanredne situacije.
Saradnja, koordinacija i komunikacija meu slubama su od
vitalnog znaaja. Prve koje reaguju su slube od posebnog
znaaja i to profesionalne slube ije je svakodnevno delovanje
prilagoeno potrebama za reagovanje u odreenoj vanrednoj
situaciji. Ostale slube ukljuuju se po unapred odreenim
planovima.
Oporavak: Ova aktivnost se odnosi na oporavak u
materijalnoj, socijalnoj, psiholokoj, politikoj i finansijskoj sferi od
posledica vanrednih situacija. Predvianje posledica vanredne
situacije i odgovarajui plan za oporavak moraju biti sprovedene
ve od samog poetka akcije odgovora u sluaju vanredne
situacije.
Ublaavanje: Primenom adekvatnih mera ublaavanja za
minimiziranje efekata opasnosti unapreujemo sistem upravljanja
vanrednom situacijom i smanjuje se rizik po bezbednost ljudi,
materijalnih sredstava i prostora.
19

Alexander D.: Principles of Emergency Planning and Management, Terra Publishing, 2002.

35

22. Osnovni pravci delovanja u vanrednim situacijama

23.Specifinosti
stvaranja
(izgradnje)
i
funkcionisanja
sistema upravljanja u uslovima vanrednih
situacija
Problem smanjenja sveukupnog rizika, posebno dejstava u
uslovima vanredne situacije zahteva realizaciju vee koliine
zadataka fundamentalnog i odgovarajueg karaktera. U prvom
redu, to je zadatak izgradnje efektivnih sistema planiranja i
operativno upravljanje kompleksnim merama za spreavanje i
likvidaciju VS. Nacionalni sistem treba da ini osnovu izgradnje,
odravanja i razvoja operativnih odbrambenih sposobnosti u miru.
Osnovna osobenost funkcionisanja sistema upravljanja u uslovima
VS sastoji se u tome, to se vanredna situacija razvija
nepredvidivo, iznenada i neoekivano. Kada ona nastane, pored
sistema upravljanja proizilaze zadaci, koji nisu svojstveni
stacionarnom reimu organizacije. Analiza funkcionisanja sistema
upravljanja u uslovima VS moe se izvriti i na osnovu poreenja
sa sistemima tradicionalnih sistema upravljanja i tako se mogu
uoiti meusobne razlike, Tabela 4.20
20

- : , 5/05 .893-902 ( , .., ,

. .: , , , 1994.
.)

36

Zadaci koji proizilaze nastankom vanredne situacije po svom

karakteru i znaaju u mnogo toga se razlikuju od izvrenja
zadataka u stacionarnim uslovima. Razlike se najee ogledaju u
sledeem:
postojei planovi rada ne odgovaraju novoj situaciji;
pojavljuju se novi zadaci;
stiu velike koliine informacija koje treba obraditi i
analizirati.
Zbog same specifinosti situacije i naina reagovanja u
odnosu na normalnu situaciju, razlike se ogledaju u
sledeem:
postoji opasnost da doe do opte panike;
opasnost za donoenje nepromiljenih odluka zbog
nesnalaenja u neoekivanoj situaciji;
nespremnost
rukovodstva
za
brzo
prilagoavanje
novonastaloj situaciji, to usporava istem sprovoenja
potrebnih bezbednosnih mera.

24.Faze razvoja vanredne situacije

Funkcionalna struktura sistema upravljanja u spreavanju
vanrednih situacija i delovanju u vanrednim situacijama, mora
obuhvatiti itav niz problema koji se odnose na takve situacije,
ukljuujui neophodne korake prognoziranja, spreavanja i
otklanjanja njihovih posledica.

()

:
- ;
- ;
- ;
-
.
:
-
(
);
-
;
-
.
-

:
- ;
- ;
-

;
-

37

:
-

-

.

U skladu sa nastankom i razvojem vanredne situacije moemo

posmatrati sledee procese: akumulacija negativnih uzroka;
iniciranje vanrednog stanja; proces vanrednog stanja; dejstvo
preostalih (neotklonjenih faktora); potpuno otklanjanje vanrednih
situacija.
Navedeni procesi svih tipova vanredne situacije svih tipova u
svom razvoju sadre sledee faze (stadijume), slika 12:
I) pre vanredne situacije:
faza svakodnevnog rada normalni reim (stacionarno
funkcionisanje);
faza povienog stepena gotovosti (aktivna priprema i
preventivne mere);
II) za vreme: faza vanredne situacije (delovanje u vanrednim
situacijama);
III) posle: faza posle vanredne situacije
dugotrajnih posledica vanrednih situacija).

(otklanjanje

I -

25.Faze razvoja i okviri trajanja vanredne

situacije po fazama
II -

III -

II

38

(
)

I) Faza pre vanredne situacije

a) faza svakodnevnog rada (stacionarno funkcionisanje);

Faza svakodnevnog rada predstavlja period normalnog
odvijanja stanja ili procesa. To je faza spreavanja i planiranja
koja moe biti dugotrajna (meseci do nekoliko godina i decenija) i
to kroz:
Definisanja i stvaranja normativa, zakonodavnih i
ekonomskih mehanizama koji su usmereni na minimiziranje
rizika i teta u vanrednim situacijama.
Preventivni plan koji mora biti fleksibilan da bi se na
osnovu njega mogao napraviti konkretan program
aktivnosti, ukljuujui hitne mere za spasavanje i druge
neodlone aktivnosti. Njime se odreuju potrebe u ljudstvu,
prostoru, materijalna sredstva i reavanje moguih "uskih
grla" u sistemu materijalno-tehnikog obezbeenja.
Mogunost i vrednost takvog plana u trenutku nastanka
vanredne situacije je u tome to e on pomoi da se
maksimalno skrati vreme prikupljanja informacija i
donoenja potrebnih operativnih odluka.
Faza svakodnevnih aktivnosti karakterie odsustvo informacija o
vidljivim znacima mogueg nastanka vanredne situacije. Zadatak
sistema upravljanja u tim uslovima sastoji se od protivakcidentnih
preventivnih planova, koji u osnovi obuhvataju:
zbir informacija za prognoziranje i mogunosti razmera VS;
stavljanje u funkciju resursa neophodnih za otklanjanje VS;
realizaciju scenarija dejstava u sluaju nastanka VS koje
zahteva efektivno
reagovanje na oekivane probleme;
sertifikaciju
i
kategorizacija
organizacija,
fabrika,
tehnologija, delova
teritorije, regiona itd.

b) faza povienog stepena gotovosti

39

Prva faza povienog stepena gotovosti odlikuje se

postojanjem informacija o potencijalnoj pretnji nastanka
vanrednih situacija.
Ova faza u svojoj realizaciji obuhvata sledee aktivnosti:
Pripremu i realizaciju detaljnih planova mera za
spreavanje ili ublaavanje posledica vanredne situacije na
bazi unapred pripremljenih scenarija njenog irenja i
preduzimanja odgovarajuih aktivnosti;
Realizaciju metoda preventivnog otkrivanja mogunosti
nastanka i razvoja vanredne situacije i brzog reagovanja na
promene vanrednih prilika;
Prognozu mogunosti nastanka vanredne situacije i
sprovoenje procedura preventivnog planiranja koje se
baziraju na redovnoj proceni tendencija razvoja postojee
situacije, kao i resursa koji su potrebni za njeno poboljanje,
stabilizovanje i za ublaavanje posledica vanredne situacije.
Vano je zapaziti da je nedostatak potrebnih informacija najee
osnovna prepreka za organizovanje sistema ranog spreavanja. U
mnogim sluajevima to je uslovljeno nedovoljnim angaovanjem
na polju otkrivanja i korienja potrebnih informacija.
Momenat kada prikupljeni podaci sa visokim stepenom
verovatnoe potvruju da je pogoranje situacije nepovratno i da
je potrebno preduzimanje protivmera, nazvaemo momentom
poetka vanredne situacije. Ovaj momenat je najopasniji i kritian
je za lica koja prva moraju da reaguju na pojavu vanredne
situacije da dou na licu mesta i da vetim, preciznim i
profesionalnim delovanjem zaponu rad na otklanjanju vanredne
situacije.
Osnovni uzroci kanjenja u preduzimanju odgovarajuih
mera:
1) Inertnost
sistema
informisanja.
Objanjava
se
potrebnim
vremenom
za
posmatranje,
obradu
i
interpretaciju rezultata posmatranja i prenoenja dobijenih
informacija odgovarajuim rukovodiocima. Inertnost je
takoe posledica gubitka vremena zbog razmene
informacija
meu
rukovodiocima
radi
zauzimanja
zajednikog stava.
2) Neophodnost
provere
i
potvrde
pouzdanosti
informacija o nastanku vanredne situacije. Provera i
potvrda pouzdanosti informacija je neophodna, iako e neki
rukovodioci, ak i kada su apsolutno pouzdane informacije,
40

tvrditi da nije potpuno sigurno da e nastati vanredna

situacija i da e predstavljati opasnost. Oni e zastupati
miljenje da treba jo malo saekati i posmatrati da li e
opasnost sama od sebe proi.
3) Psiholoka osobina oveka. Zakanjenje adekvatnih
reakcija
kod
vanrednih
situacija
izazvano
je
neprihvatanjem neuobiajenog, budui da su pojedini
rukovodioci, kao i ovek uopte, navikli da veruju prolosti,
uobiajenom iskustvu i da odbacuju novo, smatrajui to
neverovatnim
i
neosnovanim.
Kanjenje
najee
opravdavaju potrebom da se uvere u pouzdanost i
preciznost informacija o vanrednoj situaciji.
4) Drugi razlozi, po pravilu, dovode do velikog kanjenja u
adekvatnom reagovanju rukovodstva na pojavu vanredne
situacije i do znatnog poveavanja tete. U mnogim
sluajevima oni mogu da anuliraju potencijalne mogunosti
podsistema prognoziranja, protivakcidentnog preventivnog
planiranja u celini.
Da se ne bi izgubile i da bi se potpuno iskoristile postojee
mogunosti i prednosti, potrebno je da se ne samo pobolja rad
podsistema za protivakcidentno preventivno planiranje, ve i da
se povea spremnost rukovodilaca za rad u uslovima
neodreenosti visokog stepena i njihova sposobnost da uzimaju u
obzir dugorone prognoze bez obzira na nepreciznost i
nepotpunost.
Druga faza vanredne situacije
Ovu faza predstavlja proces vanrednih pojava, koje proizilaze kao
rezultat naruavanja normalnog stanja, ukazujui na nepoeljna
uzajamna dejstva na stanovnitvo, objekte i prirodno okruenje.
Zadaci sistema upravljanja u vanrednim situacijama za razliku od
uobiajenih sistema planiranja i upravljanja (ukljuujui sisteme
stratekog planiranja) koji treba da razmatraju strateke zadatke
za relativno dugi period, sistemi upravljanja u vanrednim
situacijama moraju da dejstvuju u realnom vremenu. Osnovna
karakteristika upravljanja u vanrednim situacijama su strateki
zadaci koji moraju da se reavaju operativno i neprekidno u
ogranienom vremenskim intervalu.
Za vreme vanrednih prilika potrebno je izvriti reorganizaciju
obaveza i angaovanje sredstava u skladu sa nastalom
situacijom, a u cilju realizacije osnovnog zadatka tj. donoenje
brzih i efikasnih odluka radi spreavanja panike.
41

Poetak reagovanja sistema rukovoenja na pojavu vanredne

situacije prvenstveno je povezan sa nestandardnim, vanrednim i
radikalnim merama. Ove mere se dele na strateke i taktike
(operativne).
Strateke mere su vezane za znaajnu reorganizaciju
postojeeg sistema upravljanja, formiranja i poetka rada nove
funkcionalne strukture sistema, organizuju hitnu slube,
formiranje
nove
informacione
sredine
i
odgovarajueg
informacionog sistema.
Planiraju se i odreuju strateki ciljevi u zatiti i naini upravljanja
u VS, odnosno naini kako da se ove mere i akcije sprovedu u
okviru sistema.
Organizacija, obaveze i ostali uslovi uestvovanja u sistemu
zatite i spasavanja, ureuju se posebno propisima i planovima
zatite. Masovnost je samo jedna od karakteristika sistema
zatite i spasavanja, izraena kroz iroko ukljuivanje graana u
sprovoenju mera samostalne i uzajamne zatite na principu
samopomoi i pomoi.
Operativne mere sutinski ne menjaju uobiajene
organizacione odnose. Obino se svode na rukovoenje
realizacijom standardnih funkcija, vezanih za obezbeenje
neprekidnog rada sistema upravljanja u novim, teim uslovima.
Osnovni cilj ovih mera nije da se zaustavi irenje vanredne
situacije ili da se otklone njene posledice, ve da se obezbedi
funkcionisanje sistema upravljanja u vanrednim situacijama.
Sloeni, i esto nepredvieni problemi u VS, koji se nameu,
zahtevaju dinamian odgovor ne samo u proceni i planiranju
mera i akcija, ve i u detekciji alarmnog stanja realnog sistema
koji se titi ili posmatra. Odnosno, na svako rano upozorenje o
moguem naruavanju realnog stanja sistema ili na VS, sistem
mora adekvatno da odgovori organizaciono i funkcionalno.
Trea

faza otklanjanja posledica

Faza otklanjanja posledica vanrednih situacija se odlikuje

nepostojanjem aktivnih ugroavajuih elemenata vanredne
situacije i sprovoenjem mera za uspostavljanje normativnog
funkcionisanja objekta.
Zadatak sistema rukovoenja u vanrednim situacijama u okviru
ovog reima je operativno i dugorono planiranje aktivnosti za
ublaavanje ili potpuno otklanjanje posledica vanrednih situacija.
Treba napomenuti da je korigovanje donetih dugoronih i
operativnih planova naroito potrebno kada se otklanjanje
42

posledica vanrednih situacija privodi kraju. To se objanjava

injenicom da pruanje pomoi, po pravilu, zaostaje za realnim
potrebama; najvei obim esto dolazi u trenutku kada su potrebe
za njom smanjene.
Ova faza karakterie ogranienje izvora informacija od
momenta lokalizacije vanrednih situacija, do potpune likvidacije
direktnih i posrednih opasnosti, ukljuujui sve lanane, sporedne
i druge posledice. Ova faza kod nekih vanrednih situacija moe po
vremenu zapoeti pre zavretka druge faze. Predloena faza
moe trajati godinama, pa i decenijama.
Kako se ponaati pri nastanku pojedinih opasnosti, pitanje je koje
trai odgovor vekovima. Danas je takvo pitanje jo aktuelnije, jer
su zadnjih decenija prirodne i tehniko-tehnoloke opasnosti
zahvatile ogromna prostranstva. Spreavanje, izbegavanje ili
umanjivanje moguih posledica od neoekivanih dejstava namee
pitanje efikasne intervencije u svim fazama nastajanja katastrofe
pri emu se obavezno postavljaju sledei zahtevi:
kako to pre otkriti predstojee opasnosti i njihove mogue
posledice;
koji organi i organizacije moraju odmah reagovati i kako
usmeravati njihove aktivnosti;
ta uiniti da svi drutveni subjekti spremno reaguju na sve
pojave koje ih ugroavaju;
kojim redosledom ukljuivati u akcije zatite i spasavanja
heterogene uesnike;
koja dokumenta kao operativna akta pripremiti pre
nastanka katastrofe;
koje mere i radnje preduzimati nastankom katastrofe.
Navedeni i drugi zahtevi nedvosmisleno istiu obavezu uesnika
zatite i spasavanja da dobro upoznaju izvore, uzroke i posledice
pojedinih opasnosti i da iznalaze odgovarajua reenja
organizacionog, tehnikog, medicinskog i drugog karaktera koja
e na efikasan nain pruiti zatitu stanovnitvu, njihovim
materijalnim dobrima i spreititi degradaciju ivotne sredine.
Kako vanredne situacije zahtevaju brzu reakciju od svih uesnika
u momentu njenog nastajanja, otuda se zahteva izuzeto
koordinacija i pravovremeno delovanje svih uesnika. Brzo i
efektivno reagovanje a u funkciji uspostavljanja efikasnog
integrisanog sistema upravljanja u vanrednim situacijama
zahteva interoperabilnost podataka koje se u optem smislu
odnosi na sposobnost meusobne razmene informacija izmeu
razliitih sistema.
43

26.DINAMINOST
SITUACIJAMA

MODELA

UPRAVLjANjA

VANREDNIM

Sistemom upravljanja u vanrednim situacijama utvruje se

organizaciona struktura, podela odgovornosti i procesa, razrada
procedura, i vri se raspodela resursa u cilju spreavanja
nastanka nesrea velikih razmera.
U okviru razvoja dinamikog modela upravljanja u vanrednim
situacijama svaka organizacija treba da definie smernice za
upravljanje i to u skladu sa svojim zahtevima i zahtevima
okruenja koji bi sistemu upravljanja omoguio adekvatan
odgovor, kao jedan dinamiki proces.
Poetak reagovanja sistema rukovoenja na pojavu vanredne
situacije prvenstveno je povezan sa nestandardnim, vanrednim i
radikalnim merama. Sama kompleksnost ovakvih situacija
zahteva strateki pristup koji treba da obezbedi:
identifikaciju moguih vanrednih situacija sastavljanje
potrebnih situacionih mapa, prouavanje uzroka vanredne
situacije;
prognozu irenja vanredne situacije modeliranje dinamike
njenog irenja i procena resursa (materijalnih, finansijskih,
radnih i dr.) koji su potrebni za otklanjanje vanredne
situacije, kao i procena neophodnosti evakuacije
stanovnitva;
pripremu i analizu strategije otklanjanja vanredne situacije i
njenih posledica podela teritorije na oblasti i zone
snabdevanja, odreivanje odgovornih lica, utvrivanje
potrebnog
broja
operativnih
timova
i
njihovo
rasporeivanje, organizacija zatvorenih zona i zona
patroliranja,
organizovanje
evakuacije
(potpune
ili
delimine) zavisno od razmere dejstava nastalom
situacijom;
planiranje i operativno rukovoenje u organizovanju
odreenih aktivnosti utvrivanje prioriteta i njihova
realizacija;
spasavanje, saniranje i druge neodlone aktivnosti odnosi
se prvenstveno na aktivnosti vezane za obavetavanje i
javljanje, pruanje pomoi i niz drugih mera na otklanjanju i
ublaavanju posledica nastale vanrednom situacijom.
44

Upravljanje u vanrednim situacijama predstavlja jedan kruni

ciklus, koji je prikazan na slici 13.

45

27.
Ciklus
situacijama

upravljanja

2 -



/

1-

,

()

3

()


I



4 -

II
-

5 -


III

()

vanrednim

III

Sistem upravljanje vanrednim situacijama organizovan je po

fazama:
1) faza 1 pre nastanka vanredne situacije:
Preventiva i mere za ublaavanje,
Priprema,
Pripravnost i uzbunjivanje;
2) faza 2 za vreme vanredne situacije;
3) faza 3 posle vanredne situacije.
FAZA 1. PRE NASTANKA( VS)
Preventiva i mere za ublaavanje
Preventiva i pripremljenost za sluaj vanrednih situacija su
aktivnosti od primarnog znaaja za smanjenje i otklanjanje
posledica i njih treba posmatrati kao integralni deo razvojne
politike svih organizacija od stratekog znaaja, slika 14.

46

Ulazno/izlazni elementi sprovoenja mera preventive

,
,

- ,

-
,
,...

1-

1.1.

1.2.

1.3.

- -

-
-
-

1.3.
1.4.

Zahtevi: Za potrebe sprovoenja mera preventive i ublaavanja

dejstava vanrednih situacija neophodno je da se uspostave
odgovarajue slube koje bi se bavile poslovima upravljanja,
kontrole i primenom propisa u oblasti upravljanja u vanrednim
situacijama.
Predlog za realizaciju: Da bi se realizovao jedan integralni
sistem upravljanja u vanrednim situacijama u svim fazama, a u
funkciji obezbeenja visokog nivoa interoperabilnosti, neophodna
je primena ili izrada studije (strategije) ukljuujui:
integralne procene opasnosti,
analize ranjivosti i povredivosti objekata i teritorije,
razvoj nacionalnih kapaciteta za potrebe spreavanja i
upravljanja u vanrednim situacijama;
objedinjavanje svih aktivnosti usmerene za zatitu ivota,
zdravlja i imovine graana.

28. Predvianje opasnosti i modelovanje

Zahtevi: Organizacije od stratekog znaaja treba da stvore
potrebne preduslove za blagovremene informacije o moguim
opasnostima (od poara, elementarnih nepogoda i tehnikotehnolokih nesrea) i planiranje aktivnosti koje se preduzimaju
47

kada nastane ovakva situacija i to kroz: predvianje, procenu,

analizu i modelovanje.
Kako su vanredne situacije iznenadne i nepredvidive neophodno
je da postoje objektivne procene uz pomo adekvatno izabrane
metode.
Kao rezultat analize potrebno je dobiti odgovore na pitanja kao
to su:
Koji su to rizini objekti?
Koje se radnje preduzimaju?
O kojim se opasnostima radi?
Koje vrste rizika mogu biti izazvane opasnostima koje prete?

Gde su ugroeni objekti? Koliko su oni osetljivi?

Na koji nain mogu biti pogoeni?
Koje su posledice?
Koje su zone rizika na licu mesta i izvan mesta dogaaja?

Predlog za realizaciju: Procene, analize i operativni planovi su

podaci odreenog stepena tajnosti kojeg na temelju posebnih
propisa trebaju da utvruju nosioci njihove izrade. Pored procene
u trenutnoj situaciji trebalo bi izvriti procenu ranjivosti na nivou
stratekih organizacija za dui period (npr. 5 do 8 godina).
Planiranje- praenje i

mapiranje rizika

Zahtevi: Izradom planova za praenje rizika na osnovu analiza,

procena, dobijenih matrica ugroenosti i moguih posledica
potrebno je utvrditi:

vrste rizika;
mere za zatitu i spasavanje;
operativne jedinice;
ljudske resurse i materijalno-tehnika sredstava koje je
mogue angaovati za popunjavanje operativnih jedinica;
nain sprovoenja pripravnosti i nain mobilizacije
operativnih jedinica;
odgovornost i ovlaenja za upravljanje u zatiti i
spasavanju;
delovanje operativnih jedinica i drugih uesnika zatite i
spasavanja;
nain odravanja reda i bezbednosti prilikom intervencija;
nain otklanjanja posledica rizika;
nain obezbeivanja finansijskih sredstava za sprovoenje
plana i
48

 druge mere i aktivnosti potrebne za sprovoenje zatite i

spasavanja
Realizacija: Planovi organizacija od su od
stratekog
znaaja za praenje i mapiranje rizika, i predstavljaju
procesnu funkciju kojom se iznalaze optimalna reenja i
postupci, u skladu sa postojeim zakonima i propisima
usaglaeni sa nacionalnim akcionim planovima.
Prostorno planiranje i mapiranje rizika
Zahtevi: Sprovoenjem
graevinskih mera obezbediti:
a) Smanjenje
sadraja;

odgovarajuih

povredivosti

urbanistikih

urbanistikoi

graevinskih

b) Bru revitalizaciju sadraja neophodnih za ivot i rad;

v) Zahtevi za uspenu realizaciju mera zatite ljudi,
materijalnih sredstava i objekata, sa naglaskom na preventivni
karakter.
Realizacija: Kroz urbanistike i prostorne planove potrebno je
sprovoditi dugorone mere zatite, pre svega kroz preventivne
mere zatite uz potreban nivo usaglaenosti svih relevantnih
struktura na odreenom podruju sa definisanim prioritetima i
zadacima sa akcentom na nain reavanja vitalnih struktura kao
to su vodosnabdevanje, energija, saobraajnice, obezbeenje
vitalnih sistema veza i sl.
- Verifikacija
Zahtevi: Verifikaciju treba sprovesti po zavrenim analizama i
procenama.
Realizacija: Kriterijume za verifikaciju obavezno uskladiti sa
postojeim zakonima i propisima.
Svest javnosti i edukacija ljudi
Zahtevi: Realizacijom ciljeva za obezbeenja svesti javnosti i
obrazovanja treba da se obezbedi:
Razvijanje oseanja solidarnosti meu graanima i obaveze
prema zajednikim obavezama u zatiti i spasavanju od
elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih nesrea,
ekolokih katastrofa;
49

Priprema organizacija i graana (obrazovanje i obuka) za aktivnije

delovanje u zatiti i spasavanju;
Podsticanje svih delova drutva i osposobljavanje za delovanje u
zatiti i spasavanju.
Za postizanje ovih ciljeva neophodan je visok nivo
interoperabilnosti
koji
zahteva
kvalitetnu
koordinaciju,
kooperaciju i neprekidno naglaavanje vanosti funkcionalnog
sistema upravljanja, kontrole, strategije i procedura u vanrednim
situacijama.
Realizacija: Svest o potencijalnim koristima od mogueg
smanjenja katastrofa kao posledica vanredne situacije ne treba
da bude ograniena na usko specijalizovane krugove ve treba
uspeno da bude prenesena na sve delove drutva i organizacija,
a naroito na one subjekte koji donose odluke.

30.Ulazno-izlani
pripravnosti

- ,
- ,
- ,
- ,
- , ,...
- ,
- , ,
, ...
-

-
-

elementi

sprovoenja

-
-
-

-

-
*

50

mera

Izrada scenarija je :21

Zahtevi:
.upostavljanje slube koja bi se bavila poslovima kontrole
primene propisa u oblasti zatite i spasavanja;
organizovanje jedinica za zatitu i spasavanju stanovnitva
od elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih nesrea
i
opremanje u skladu sa stepenom procenjene ugroenosti
teritorije i stanovnitva.
Opti zahtevi kod izrade scenarija obuhvataju:
neprekidno prikupljanje podataka o moguem riziku;
stavljanje u funkciju sistem za javljanje i obavetavanje
uesnika u zatiti i spasavanju;
obavetavanje stanovnitva, kao i nadlenih organa i
odgovornih lica zaduenih za zatitu i spasavanje;
primena odgovarajuih mera za poveanje interventne
spremnosti i aktiviranje nadlenih organa i operativnih
jedinica za zatitu i spasavanje;
obezbeivanje javnog reda i mira na ugroenom podruju;
preduzimanje drugih mera povezanih sa zatitom i
spasavanjem
(stvaranje
uslova
za
blagovremeno
reagovanje, prioriteti, primena standarda itd).
Realizacija: Razvojem scenarija i njihovim uvoenjem u
operativnu upotrebu treba obuhvatiti i zahteve primenu
proaktivne strategije koji ukljuuju:
protokole, procedure i scenarije za razliite situacije;
blagovremenu informisanost koja je usko povezana sa
kvalitetom organizovanosti;
21

,
. ,

( ,
).

51

 primenu savremenih tehnolokih reenja, iskustava, baze

podataka i naunih dostignua i
stalnu modernizaciju i osavremenjavanje postupaka u
vanrednim situacijama.

31.Planiranje priprema za upravljanje- VS

Zahtevi: Obezbediti detaljne planove u svakoj organizaciji, na
svim nivoima zajednice (lokalnom, okrunom i nacionalnom), kao
i u svim profesionalnim i volonterskim organizacijama, u skladu
sa izraenim studijama.
Interoperabilnost planova i programa:
obezbediti poboljanjem meusobne komunikacije, kvaliteta
istraivanja i razvoja i primenu ekspertskih znanja i izabranih
metodologija.
Predlog za realizaciju: Dobro uraeni planovi treba da
predstavljaju generalni okvir i da se zasnivju na teoretskom
znanju, iskustvu i merama koje se trebaju primeniti u cilju
spreavanja, zbrinjavanja i umanjenja ljudskih rtava i
materijalnih gubitaka izazvanih vanrednim situacijama bilo kog
oblika.
Trening:
Zahtev:Sve operativne snage koje planski sprovode pripreme za
uestvovanje u aktivnostima zatite i spasavanja opremiti,
struno osposobiti i uvebavati za uestvovanje u zatiti i
spasavanju, bilo kroz obavljanje redovnih poslova, osnovnih i
dopunskih obuka, kurseva, radionica ili putem nekog oblika vebi.
Realizacija:
Neophodno
je
obezbediti
kontinuitet
osposobljavanja kod svih uesnika u sistemu upravljanja u
vanrednim situacijama, koje je bazirano na razliitim oblicima
edukacija, vebi i primeni znanja i iskustava.

52

32.

Ulazno-izlazni
elementi
sprovoenje mera uzbunjivanja
-
,
- ,
- ,
- ,

- ,
,...
- ,
- , ,
, ...
-

-
-

za

potrebe

-
-
-

-

-
*

* jedinstven broj za
(jedinstven broj u Evropi je 112)

prijavu

33. Monitoring
predvianje

realnom

vanrednih

dogaaja

vremenu

Zahtev: Sistem monitoringa duan ja da obezbedi, prijem,

prikupljanje, obradu i distribuciju informacija. Neophodno je
obezbediti kontinuitet monitoringa, koordinaciju i visok nivo
interoperabilnosti u svim fazama razvoja vanredne situacije u cilju
obezbeenja efikasnog odgovora na sve pojave nastale
vanrednom situacijom.
Realizacija: Za funkcionalnost monitoringa neophodno je izvriti
kvalitetan izbor senzora i drugih sredstava za osmatranje i
javljanje.
Rano upozorenje
Zahtevi: Za blagovremenost, obradu i analizu potrebne su
informacije u to kraem vremenskom intervalu i na siguran i
pouzdan nain distribuirati ih centrima za upravljanje vanrednim
situacijama, koji dalje postupaju po definisanim postupcima,
Tabela broj 5.
53

Potrebno je obezbediti visok nivo organizovanosti, kao i

postojanje uputstva za rano upozoravanje radi aktiviranja planova
za intervencije.
Realizacija: Preduslov za pouzdano funkcionisanje ranog
upozorenja je kvalitetna priprema za sluaj vanrednih situacija i
postojanje sistema za pravovremeno upozoravanje koji dobro
funkcionie i koji moe da prenese precizne informacije
stanovnicima koji su u opasnosti, na pouzdan i pravovremen
nain.22
Tabela 5: Pitanja za rano upozorenje

22

Pitanja

Odgovori

Gde!!

-opis lokacije i neposredne okoline ukljuujui

geografsku lokaciju, meteoroloke, geoloke i
hidrografske uslove;
-identifikaciju izvora rizika, ugroene objekte i
ostale aktivnosti vezano za uzronike opasnost
i koje mogu izazvati nesree veih razmera,
opis lokacije gde moe doi do nesrea veih
razmera.

ta !

-opis glavnih aktivnosti i objekata (prema

kategoriji objekata) koji su ugroeni i koji su od
vanosti sa bezbednost stanovnitva, opis
izvora rizika i uslova pod kojima se mogu
dogoditi nesree veih razmera, zajedno sa
opisom predloenih mera preventive;
-identifikacija opasnosti (prema kategorizaciji),
identifikacija mogue tetnosti, bilo trenutne ili
odgoene, po ljude i okolinu,
ponaanje i mogunost razvoja situacije.

( ).
, .

, . ,
.

54

KADA !

KAKO !

-detaljan opis svih moguih scenarija u sluaju

nesrea veih razmera i verovatnoa ili uslovi
pod kojima se deavaju, ukljuujui rezime svih
dogaaja koji mogu igrati ulogu u iniciranju
svakog od ovih scenarija, bilo da su uzrokovani
unutranjim ili spoljnim faktorima,
-procenu obima i teine posledica od nesrea
veih razmera, ukljuujui mape, fotografije ili
u njihovu zamenu odgovarajuim opisom,
kojim se opisuju podruja koja e verovatno biti
pod uticajem nesree prouzrokovane na
odreenoj lokaciji,
-opis tehnikih parametara i opreme koja se
koristi da bi se obezbedila bezbednost
odreene lokacije u kojoj postoji mogunost
deavanja nesree veih razmera.
opis opreme instalirane koja slui da se
ogranie posledice nesrea veih razmera;
organizacija naina upozoravanja i sprovoenja
mera intervencije,
opis svih resursa, unutaranjih ili spoljnih, koje
je potrebno mobilizovati u sluaju nesree
veih razmera,
rezime predvienih mera kao osnovu za izradu
unutranjeg plana intervencije.

Komunikacioni i informacioni sistem

Zahtevi:
Uspostavljanje
efikasnog
komunikacionog
i
informacionog sistema (uz primenu savremenih tehnolokih
reenja) koji bi neprekidno bio na usluzi svih potencijalnih
korisnika.
Ovakav
pristup
zahteva
kontinuirani
razvoj,
projektovanje
i
realizaciju
elemenata
informacionih
i
komunikacionih sistema, koji treba da omogui:
voenje baza podataka, redovno i vanredno izvetavanje u
cilju analiza, procena, upravljanja i odluivanja kao i
razmenu podataka;
organizovanje prikupljanja podataka o dogaajima i njihova
distrubucija profesionalnim slubama, organima na
nacionalnom nivou, organima lokalne samouprave i
graanima.

55

 prenoenje
informacija,
uputstava
o
postupanju,
obavetenja graanima i slino preko sredstva javnog
informisanja.
Realizacija: U delu preduzimanja svih neophodnih mera i
aktivnosti na zatiti telekomunikacionih prenosnih puteva i samih
informacija od nepoeljnih oteenja treba imati u vidu visok rizik
kojem su izloeni ovi sistemi u vanrednim situacijama.
A 3.4. Scenario za identifikaciju vanrednih situacija
Zahtevi:
Obezbediti
primenu
savremenih
tehnologija
projektovanja i implementacije alatima za podrku izrade
scenarija identifikacije, to olakava postizanje visokog nivoa
interoperabilnosti scenarija realizovanih na razliitim nivoima
upravljanja.
Dobra identifikacija i prepoznavanje problema kao prvi i osnovni
korak u kome se definiu jasni pravci aktivnosti treba da se vodi
kroz:
sakupljanje
podataka
(permanentno
prikupljanje
i
prikazivanje podataka, relevantnih za odluivanje),
analize prikupljenih podataka,
obezbeenje kompatibilnosti kod izbora optimalnog reenja
za odreenu situaciju (izbor adekvatnog scenarija).
Predlog za realizaciju: Sloenost procesa izrade scenarija
identifikacije zahteva modifikovanje standardnih procedura i
upotrebe individualnih sistema za podrku.
Koristan pristup za izradu scenarija identifikacije, jeste i
prikupljanje dopunskih informacija o oekivanjima i ogranienjima
po svakom pitanju, odnosno alternativi koja se razmatra.
A 3.5. Mediji za uzbunjivanje
Zahtevi: Nain obavetavanja javnosti u zavisnosti od faze
razvoja treba organizovati putem:
1) Obavetavanja javnosti u okviru prevencije vanrednih
situacija
U okviru aktivne distribucije informacija, nadleni organi vlasti
i operateri treba da obezbede informacije o bezbednosnim
merama i nainu postupanja u sluaju vanrednih situacija trajno
dostupnim javnosti, posredstvom medija, korienjem Internet
stranica, broura, seminara i javnih tribina, okruglih stolova, kao i
na druge pogodne naine.
2) Obavetavanja javnosti u okviru kontrole vanrednih
situacija
56

Prema vaeim evropskim standardima, u toku trajanja vanredne

situacije, nadleni organi vlasti treba permanentno da
obavetavaju javnost posredstvom tampe, radija i TV medija,
Internet stranica i na sve druge raspoloive naine o:
uzrocima nastanka, lokalitetu i vrsti vanredne situacije,
ukoliko su poznati,
uoenim pojavama koje su ve nastale kao posledica
vanredne situacije;
strunoj oceni aktuelnog stanja i proceni daljeg razvoje
pojave,
aktivnostima i merama koje se preduzimaju za spreavanje,
ublaavanje i otklanjanje posledica pojave;
potrebnom nainu ponaanja stanovnitva za vreme
vanredne situacije i prestanku opasnosti;
kao i o svim drugim injenicama koje smatraju relevantnim.
3) Po prestanku opasnosti, javnost treba upoznati sa
rezultatima strunih analiza pojava, nastalih teta i planovima i
sredstvima za njihovu sanaciju.
Predlog za realizaciju: Da bi se obezbedio efikasan i pouzdan
sistem obavetavanja i javljanja potrebno je razviti jednostavan i
jedinstven proces izvetavanja za period pre, za vreme i posle
preduzetih aktivnosti, kako bi se razmenila iskustva i
blagovremeno preduzele odgovarajue mere zatite.
Interoperabilnost u sistemu uzbunjivanja moe se postii
usvajanjem i poznavanjem signala javljanja i obavetavanja, koji
se mogu prikazati u sledeem obliku u odnosu na stepen
pripreme:

zeleni stepen redovno stanje,

uti stepen povieno stanje,
narandasti stepen vii nivo,
crveni stepen najvii nivo,
sivi stepen kada je dolo do prirodne ili druge vee
nesree ili kada nacionalni sistem zatite i spasavanja ne
moe adekvatno da odgovori na procenjenu opasnost.

Nain i postupak javljanja i obavetavanja, jedinstveni znakovi za

javljanje i obavetavanje kao i drugi standardni operativni
postupci treba da se utvruju i primenjuju na jedinstven nain u
svim nivoima upravljanja u vanrednim situacijama.

57

2.2. FAZA 2 ZA VREME VANREDNE SITUACIJE

A4: Odgovor: Poetak reagovanja sistema rukovoenja na
pojavu vanredne situacije prvenstveno je povezan sa
nestandardnim, vanrednim i radikalnim merama. Vremensko
ogranienje kao i ozbiljnost situacije zahteva visok nivo
osposobljenosti svih struktura koje uestvuju u sistemu davanja
odgovora na nastalu situaciju kao i primenu odgovarajuih mera.
Na slici 17 prikazane su aktivnosti koje se preduzimaju u takvim
situacijama.

58

Slika 17: Ulazno/izlazni elementi kod sprovoenja aktivnosti

odgovora
na vanredne situacije
,
,

- ,
- , ,...
-

4-

4.1.

4.2.

4.3.

4.4. -

-

-

4.5.
() )

4.6.

4.7.

A 4.1.: Brzo i efikasno reagovanje

Zahtevi: Brzo i efikasno reagovanje zahteva:
Uspostavljanje sistema reagovanja koji e da radi 24 sata
dnevno, uz istovremeno odravanje kljunih funkcija
organizacija od stratekog znaaja;
Nadgledanje potencijalnih vanrednih situacija i pripravnost
za angaovanje ljudi i sredstava, kako bi se osiguralo brzo
reagovanje;
Razvoj, stvaranje i koordinacija operativnih snaga;
Upravljanje
razvojem,
izgradnjom,
donoenjem,
sprovoenjem i uspostavljanjem Plana za hitno reagovanje
za sve vanredne situacije;
Razvoj efektivne organizacione i strune saradnje sa
okruenjem radi obezbeivanja koordinisanog odgovora i
obnove;
59

 Uspostavljanje jedinstvene mree za regovanje po svim

nivoima upravljanja vanrednim situacijama (nacionalni,
lokalni), kao i primenu standarda za postizanje
interoperabilnosti mrenih komunikacija.
Predlog za realizaciju: Za uspeno aktiviranje planova za brzo
reagovanje neophodno je posedovati:
kvalitetnu analizu i evidenciju o resursima,
redovnu aurnost podataka o resursima,
identifikacija i osnovne podatke o kadrovima, sredstvima na
upotrebi i drugim definisanim vrstama resursa,
A 4.2. Telekomunikacioni sistem za vanredne situacije
Zahtev: Neophodno je uspostaviti efikasan komunikacioni i
informacioni sistema koji bi neprekidno bio na usluzi graanima i
organizacijama kroz:
Organizovanje prikupljanja podataka o dogaajima i njihova
distribucija profesionalnim slubama, dravnim organima,
organima lokalne samouprave i graanima;
Prenoenje informacija, uputstava o postupanju, obavetenja
graanima i slino preko sredstva javnog informisanja.
Predlog za realizaciju: Pruaoci javnih telekomunikacionih servisa
duni su da omogue korisnicima javne telefonske mree,
besplatno pozivanje telefonskih brojeva za hitne intervencije, kao
i pristup jedinstvenom broju za vanredne situacije, sa bilo kojeg
komunikacionog ureaja.
A 4.3. Razumevanje situacije i obavetavanje javnosti
Zahtevi: Obezbediti permanentno obavetavanje javnosti
posredstvom planiranih i raspoloivih servisa za obavetavanje i
javljanje (tampe, radio i TV medija, Internet stranica) i na sve
druge raspoloive naine o:
uzrocima nastanka, lokalitetu i vrsti akcidenta, odnosno
vanredne situacija, ukoliko su poznati,
uoenim pojavama koje su ve nastale kao posledica
akcidenta, odnosno vanredne situacije;
strunoj oceni aktuelnog stanja pojave;
strunoj proceni daljeg razvoje pojave;
aktivnostima i merama koje se preduzimaju za spreavanje,
ublaavanje i otklanjanje posledica pojave;
potrebnom nainu ponaanja stanovnitva za vreme
trajanja akcidenta, odnosno vanredne situacije, prestanku
opasnosti,
60

 kao i o svim drugim injenicama koje smatraju relevantnim.

Predlog za realizaciju: Od posebnog znaaja je obezbeenje
uslova za sticanja znanja u svrhu osposobljenosti za
prepoznavanje fenomena vanredne situacije i za razumevanje
uzroka, efekata i institucionalnih okvira za upravljanje vanrednim
situacijama.
A 4.4. Komandno-kontrolna koordinacija
Zahtevi: Informacioni sistem treba staviti u funkciju komandnokontralne koordinacije da bi se obezbedilo:
realno predvianje razvoja dogaaja,
pravovremena, potpuna i organizovana priprema,
sposobnost za brzo i elastino reagovanje na promene
situacija,
visok nivo saradnje za odgovor na vanredne situacije.
Za obezbeenje zahtevanog nivoa efikasnosti u toku dejstva
potrebno je da se obezbedi:
stalno prikupljanje, analiza i dostavljanje podataka,
neprekidno praenje razvoja situacije i pravovremeno
izvetavanje i obavetavanje o nastalim promenama,
brzo reagovanje na poremeaje plana i usklaivanje istih
prema konkretnoj situaciji,
brzo uspostavljanje naruenog sistema rukovoenja,
komunikacija i saradnje.
Predlog za realizaciju: Sistemom kontrole kontinuiteta razmene
informacija obezbeuje se da podaci i informacije budu dobijene
na pravom mestu i u pravo vreme u formi koja obezbeuju brzu
iskoristivost podataka i informacija.
Za interoperabilnost sistema obavetavanja i javljanja i
blagovremeno reagovanje od posebnog znaaja je uvoenje
jedinstvenog operativnog komunikacionog centra koji u hitnim
situacijama prima pozive u vezi neposredne pretnje od rizika i
nastanka vanredne situacije putem sredstava veze, primena
standardnih operativnih postupaka za hitno obavetava nadlenih
organa i drugih uesnika zatite i spasavanja, kao i koordinacija
delovanje po pozivu.
A 4.5. irenje (distribucija) informacija
Zahtevi: Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade,
praenja i upravljanja informacijama u vanrednim situacijama
potrebno je obezbediti:
kvalitetan informacioni sistem za upravljanje u vanrednim
situacijama,
61

 blagovremno upoznavanje javnosti sa injenicom kako do

informacije o vanrednim situacijama je mogue doi i kako
ih razumeti i koristiti na adekvatan nain,
u toku razmene informacija koristiti sve raspoloive
komunikacione kapacitete koji su na raspolaganju kao to
su: e-mail, intranet, Internet pristup, IP telefonija, faks,
telefon, specijalne komunikacione kanale itd,
od posedne koristi bilo bo postojanje Javnog portala za
informisanje, koji bi trebao biti u funkciji u svim fazama
vanredne situacije (pre, za vreme i posle). Osnovu treba da
predstavljaju jednostavno i dobro koordinisane relevantne
informacije o procesu razvoja i upravljanja vanrednim
situacijama.
Predlog za realizaciju: Upravljanje informacijama u stvarnoj
situaciji je vitalan element u pruanju pomoi onima kojima je
pomo najpotrebnija.
Komunikacija imeu razliitih organizacija mora biti povratna i
adekvatno brza kako bi omoguila nesmetanu razmenu
informacija o aktivnstima svih posebno u toku razmene
informacija.
A 4.6. Procena teta
Zahtevi: Blagovremenom obradom informacija i na osnovu
pouzdanih informacija izriti procenu teta i planove za njihovo
saniranje i obnavljanje.
Predlog za realizaciju: Od kvaliteta izvrene analize i procene
bitno zavisi kvalitet izrade planova obnavljanja, zanavljanja i
reinenjering sistema.
A 4.7. Zdravstvena zatita u vanredoj situaciji
Zahtevi: Efikasna zdravstvena zatita u vanrednoj situaciji
zahteva:
1) Osposobljavanje spasilakih jedinica za intervencije u
sluajevima ugroavanja zdravlja i ivotne sredine usled
radioloke, hemijske i bioloke kontaminacije;
2) Pruanje neodlone medicinske pomoi povreenim licima
na mestu nesree;
3) Efikasan komunikacioni sistem zdravstvenih ustanova a
posebno hitnih slubi koji mora biti u stanju operativne gotovosti,
funkcionalne podobnosti i pouzdanosti u svakom trenutku.
62

Predlog za realizaciju: Potrebno je obezbediti uslove tako da se u

svakodnevnoj upotrebi tehnolokih kapaciteta za potrebe
zdravstvenih sistema ne koriste u punom kapacitetu, da se za
sluaj nepredvidivih situacija, tokom kojih se prirodno poveava
njegova upotreba moe raspolagati sa dovoljno kapacitetom
rezervi.
Takoe, planove upotrebe i procedure zdravstvenih ustanova
treba integrisati sa drugim sistemima da bi se mogla ostvariti
efektivna, efikasna i sa korisnicima interaktivna komunikacija.
Ovo zahteva postojanje interoperabilnosti komunikacionog
sistema na to veem nivou.
2.3. FAZA 3 POSLE VANREDNE SITUACIJE
A 5: Rekonstrukcija
Ponovo uspostavljanje svih transportnih linija i komunikacione
infrastrukture.
Zahtevi:
Aktivnosti i postupanja koje se obavezno sprovode za
otklanjanje posledica rizika su:
procena tete i posledica;
sanacija podruja zahvaenog rizikom;
obezbeivanje i pruanje neophodne pomoi ugroenom i
nastradalom stanovnitvu;
sprovoenje zdravstvenih i higijensko-epidemiolokih mera;
sprovoenje odgovarajue zatite ivotinja i biljaka i
ivotinjskih i biljnih proizvoda i
organizovanje snabdevanja sredstvima za pomo i pruanja
komunalnih usluga, radi brzog normalizovanja ivota.
Predlog za realizaciju: Zatitu i spasavanje vre operativne
jedinice na svim nivoima organizovanosti.
Po potrebi se organizuju i stvaraju novi institucionalni
kapaciteti, koji izmeu ostalog ukljuuju:
komisije za sprovoenje bezbednosnih mera;
relevantne istraivake centre;
odgovarajue konzorcijume koji bi se bavile problematikom
vezanom za vanredne situacije i dr.
Opti zakljuak sa preporukom za organizovanje sistema
upravljanja
u
vanrednim
situacijama
zasniva
se
na
pretpostavkama da svi uzroci nastanka vanredne situacije na
odreenom prostoru, mogu izazvati sloene pojave, sa tekim
63

posledicama po stanovnitvo, materijalna i kulturna dobra, to

zahteva visok nivo organizovanosti i osposobljenosti za akcije
zatite i spasavanja veih razmera.
Iz navedenog proizilazi da pripremu mera za upravljanje u
vanrednim situacijama, kao celovit sistem, treba integralno
organizovati i planski sprovoditi.

3. MODEL UPRAVLjANjA U VANREDNOJ

ORGANIZACIJAMA OD STRATEKOG ZNAAJA

SITUACIJI

3.1. UVOD
Raznovrsni izazovi, rizici i pretnje od mogunosti nastanka
akcidentnih
situacija,
elementarnih
nepogoda,
tehnikotehnolokih katastrofa i bilo kog drugog oblika opasnosti koje na
odreenom prostoru mogu izazvati sloene pojave sa tekim
posledicama po stanovnitvo, materijalna i kulturna dobra,
zahteva integralno organizovanje i plansko sprovoenje u svim
fazama upravljanja u vanrednim situacijama bilo kog oblika.
Rad u uslovima vanrednih situacija karakteriu sledee
osobine:
Opasnost. Ovaj stepen u uslovima vanredne situacije moe
biti razliit (od neposredne opasnosti za ivot ljudi do samo nekih
formi oboljenja). Uticaj na emocionalno stanje oveka ne odreuje
toliko nivo opasnosti koliko sama linost i nain na koji on
prihvata nastalu situaciju.
Deficit vremena. Deficit vremena je veliko ogranienje u
uslovima VS.
Specifinost realizacije zadataka i njihova organizacija. Pri
otklanjanju vanredne situacije proizlazi ogroman obim fizikih i
intelektualnih aktivnsti.
Uticaj vanredne situacije na ponaanje u toku njenog trajanja i
posle nje. Potrebno je uskladiti ponaanje zahtevima nastale
vanredne situacije uvaavajui sve specifinosti u okviru
aktivnosti na otklanjanju uzroka i posledica vanrednih situacija.
Metode i mere otklanjanja nastalih situacija. Obezbediti jedinstvo
primene metoda i mera na otklanjanju nastalih situacija sa
potrebnim nivoom interoperabilnosti kako u okviru same
64

organizacije od stratekog znaaja tako i u okvirima meusobne

saradnje sa okruenjem.
Sposobnost upravljanja vanrednim situacijama i sprovoenje
mera i postupaka zatite i spasavanja podrazumeva:

Odravanje potrebnog nivoa odbrambenog kapaciteta;

Efikasan i fleksibilan sistem unutranje bezbednosti;
Visoke standarde opremanja i obuke;
Stepen spremnosti prilagoavanja razvoju situacije
interoperabilnost resursa.

Gde se pod interoperabilnost resursa podrazumevaju snaga i

sredstva koje treba da ine jedinstven sistem organizacija od
stratekog znaaja, kao to su: vojska, bezbednosne institucije,
dravna uprava, organizacije od posebnog znaaja iz javnog
sektora (naftna industrija, elektroprivreda itd), kao i njihova
sposobnost za saradnju sa okruenjem.
Civilna zatita, kao element sistema odbrane, ima svoju namenu
da zatiti i spasava stanovnitvo, materijalna i druga dobra od
konfliktnih razaranja i posledica elementarnih nepogoda i
tehnikih katastrofa.
Postupci upravljanja procesom vanrednih situacija su usmereni na
stabilnosti
parametara
i
izlaznih
veliina
integrisanog
informacionog sistema upravljanja u vanrednim situacijama u
vremenu i datim uslovima okoline. Mogue ih je oblikovati
modularno, to obezbeuje fleksibilnost u razvoju integrisanog
informacionog sistema upravljanja vanrednim situacijama
(I2SUVS).
3.2. MODEL UPRAVLJANJA VANREDNIM SITUACIJAMA
Model upravljanja u vanrednim situacijama moe se predstaviti
modularno. Na slici 18 prikazan je jedan Dinamiki model za
upravljanje u vanrednim situacijama (DMUVS) koji sadri sledee
module:

Modul
Modul
Modul
Modul
Modul
Modul
Modul

resursa;
za monitoring modul za praenje toka situacije;
informaciono komunikacione podrke;
za interoperabilnost sistema;
baza znanja za analizu toka situacije i odluivanje;
standarda i regulativa;
za reinenjering i razvoj sistema,
65

 Modul izvetaja.
Slika 18: Koncepcija organizacije Modula u dinaminom sistemu
upravljanja u vanrednim situacijama

6
-

Dinamiki model za upravljanje u vanrednim situacijama

su strukturno i sadrajno veoma sloen sistem, zbog ega se
projektovanje ovih sistema vri etapno, za svaki modul posebno,
a samo projektovanje zasniva se na teoriji sistema sa teitem na
specifinosti vezane za vanredne situacije.
Osnovu za definisanje metoda upravljanja u VS predstavlja
prethodno definisan sistem upravljanja u vanrednim situacijama,
zajedno sa odgovarajuim elementima logistike podrke.
I

Na slici 19 prikazan je pregled angaovanja modula po

fazama razvoja
vanredne situacije.
-

Slika 19:
ivotni
ciklus
upravljanja u VS

5.
II -
1.

10%
III
1.

66
20 %

Usled velikog broja razliitih incidenata koje treba reavati

zahteva visok nivo meusobne saradnje sa uzajamnom podrkom
i
promptnim
proaktivnim
angaovanjem
uz
ostvarenje
jednoznanog odgovora i efikasne koordinacije svih aktivnosti.
Ovakvi dogaaji zahtevaju operativnu sposobnost celokupnog
sistema upravljanja u vanrednim situacijama a u cilju davanje
dobro koordinisanog odziva u bolo kojoj situaciji i u bilo koje
vreme.
3.2.1.

MODUL 1 RESURSI

U Modulu RESURSI definisani su najvaniji resursi za primenu,

praenje i poboljavanje integrisanog sistema upravljanja
procesima u vanrednim situacijama, gde je i opisan nain
upravljanja tim resursima. Na efikasno funkcionisanje sistema
upravljanja vanrednim situacijama znatno utie adekvatna
iskorienost resursa sistema, koji mogu pomoi da se uspeno
odgovori na bezbednosne izazove, rizike i pretnje.
Veina nastalih vanrednih situacija ima razliite posledice na
drutvo i prirodnu okolinu, zato pravovremeni odgovor
(zbrinjavanje,...) zahteva zajedniku i koordinisanu reakciju,
povezujui resurse (ljudske, materijalne, ...), profesionalne slube
policija, vatrogasnih slubi, medicinske pomoi (hitna pomo,
bolnice), drutvena zajednice na svim nivoima i volonterskih
organizacija.

Pregled opasnosti,
moguih
teta i logistike
podrke u
-

spreavanju, ublaavanju potencijalnih uzroka opasnosti i

otklanjanju posledica vanredne situacije koje se zasnivaju na

kriterijumima ocene (merenja) moguih posledica, prikazan je na
slici 20.

Slika 20: Pregled meusobnih veza opasnosti, posledica i

logistike
podrke
u sprovoenju mera preventive i odgovora u vanrednoj
situaciji

()

67

(
)

(Izvor: Mitrofanov V. Aleksandrovi:Logistika sozdani i

ispolzovani
rezervov
materialnh resursov dl likvidacii rezvanh situaci,
Sant Peterburg, 2002)
3.2.2.

Resursi organizacija od stratekog znaaja

Unutranju strukturu organizacije od stratekog znaaja ine

resursi koji kroz procese obavljaju vitalne funkcije organizacije
pre, za vreme i posle vanredne situacije. Osnovne resurse
sistema upravljanja u vanrednim situacijama ine:

ljudski resursi,
materijalni resursi,
prostor,
resursi znanja i informacija,
infrastruktura (IT infrastruktura, saobraaj, energetiku itd),
finansijski resursi i
vreme.

Navedeni resursi presudno utiu na uspenost odgovora na

izazove, rizike i pretnje na bezbednost ljudi, materijalnih dobara,
prostora, ..., a time i na zatitu od svih vidova rizika od bilo kog
oblika vanredne situacije. Da bi upotreba resursa bila optimalna i
da bi se izbegla mogua uska grla, potrebno je obezbediti
kontinuitet upravljanja resursima u svim fazama upravljanja
vanrednim situacijama.

68

3.2.2.1.

Ljudski resursi

Ljudski resursi predstavljaju osnov za funkcionisanje sistema

upravljanja vanrednim situacijama. Obim i dostupnost ljudskih
resursa uslovljeni su demografskim karakteristikama (brojno
stanje, prostorni razmetaj i struktura stanovnitva), karakterom
obrazovnog sistema, stepenom bezbednosne kulture (opte a pre
svega humane bezbednosti), stanje i raspoloivost kadrova i
kriterijumi njihove raspodele u odnosu na pojedine segmente
upravljanja vanrednim situacijama i postavljenim zadacima u vezi
sa tim.
Ljudski resursi sa svojim znanjem, vetinama, idejama,
vizijama pokreu procese, kontroliu njihovu realizaciju i
sprovoenje poboljanja. Ljudi u organizacijama povezani su
usvojenim
odgovornostima,
ovlaenjima
i
meusobnim
odnosima. Aktivnosti ljudskih resursa proistie prvenstveno iz
obaveza koje proistiu iz propisa i uputstava za postupke u
odreenoj situaciji nastaloj i izazvanom vanrednom situacijom.
Meutim, znaajni deo aktivnosti vezan je i uz motivaciju i
svesnost o nastaloj situaciji, steenim znanjem i vetinama itd.
Upravljanje ljudskim resursima
Upravljanje ljudskim resursima funkcionalno treba da
objedinjuje aktivnosti i zadatke vezane uz ljude, njihovo
obezbeenje, izbor, obrazovanje i druge aktivnosti osiguravanja i
razvoja za konkretne zadatke. Uloga ljudskih resursa za
obezbeenje potrebnog nivoa interoperabilnosti (organizacione i
semantike) ogleda se prvenstveno u nivou osposobljenosti,
kvalitetu popune i planske i adekvatne upotrebe:
1) Osposobljenost
Za potrebe obezbeenja potrebnog nivoa osposobljenosti svih
uesnika u sistemu upravljanja i sprovoenja mera u vanrednim
situacijama neophodno je obezbediti odgovarajui sistem
podizanja opteg obrazovanja, struno usavravanje, zahtevani
nivo uvebanosti i potrebna iskustva, koja su odreena kroz opis
poslova utvrenog za ovu vrstu aktivnosti i obaveza.
Ovo podstie sprovoenje stalnog usavravanja i potreba u
cilju osiguranja dodatnih znanja koja zajedno uvebanou i
iskustvom, trebaju osigurati potpuno obavljanje planiranih ili
propisanih procesa, i to kroz:
a) Opte obrazovanje:

69

 dostizanja i zadravanja potrebne osposobljenosti za

obavljanje zadataka koji moe uticati na kvalitet, okolinu i
bezbednost,
osiguranja da uesnici u sistemu budu svesni opasnosti
uzrokovane VS,
shvatanje znaaja svoga rada i uea u realizaciji
odreene aktivnosti,
saznanje o moguim posledicama na bezbednost i na
okolinu koje mogu nastati odstupanjem od propisanih
postupaka,
naina na koji doprinose postizanju ciljeva integrisanog
sistema upravljanja u vanrednim situacijama.
b) Struna osposobljenost:
sprovoenje specijalistike obuke za izvrenje zadataka od
posebnog znaaja,
obezbeenje kontinuiteta kroz treninge, vebe i zajednikog
uvebavanja.
2) Planske upotrebe ljudskih resursa
Plan ljudskih potencijala obuhvata:

koliko i koja struktura kadrova je potrebna, kada i gde,

kako obezbediti potreban kadar,
na koji nain osposobljavati kadar,
koji trokovi nastaju i kako uticati na njih.

3) Kvalitet popune.
Kvalitet popune predstavlja vaan inilac ljudskih resursa koji
je izraen kroz adekvatan odnos izbora profila i zahteva za
izvravanje postavljenih zadataka i kvaliteta njihove realizacije.
Ispunjenje navedenih uslova (npr. kvalitet popune) zavisi od
niza okolnosti i kriterijuma njihove raspodele u odnosu na
pojedine segmente sistema upravljanja vanrednim situacijama.
Od posebnog znaaja je kvalitetan izbor i iznalaenje reenja
problema adekvatnog modela angaovanja za reavanje
kompleksnih pitanja ljudskih resursa za potrebe sistema zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama.
3.2.2.2.

Materijalni resursi

Materijalni resursi obuhvataju prirodne, privredne, finansijske,

informacione i ostale potencijale koji se angauju za potrebe

70

obezbeenja odgovarajue aktivnosti u organizacijama

stratekog znaaja u sluaju vanredne situacije.

od

Angaovanje materijalnih resursa i nadzor nad njihovim

korienjem, u sistemu upravljanja vanrednim situacijama,
ureuju se zakonom, a u cilju:
a) Efikasnosti funkcionisanja i sprovoenja mera zatite, koje
svakako zavisi od materijalne opremljenosti koja je najee
limitirana stepenom ekonomske razvijenosti i projektovanim
standardima sprovoenje svih vrsta bezbednosnih mera.
b) Tehnike opremljenosti i adekvatne organizacije sistema
koje su neophodne, ali ne i dovoljan uslov da snage planirane za
vanredne situacije uspeno izvravaju svoje namenske zadatke.
v) Politike planiranja materijalnih resursa koja se za potrebe
zatite i spasavanja sprovodi uz potovanje principa realnosti i
transparentnosti u obraunavanju i troenju odobrenih sredstava.
Realizacijom procesa upravljanja materijalnim resursima moraju
biti
obuhvaeni
i
programi
koji
doprinose
jaanju
interoperabilnosti sa svim relevantnim uesnicima u sistemu
zatite i spasavanja kao i saradnja sa okruenjem.
U skladu sa izazovima, rizicima i pretnjama, ciljevi planiranja
materijalnih resursa su racionalizacija njihovog angaovanja,
modernizacija svih subjekata u sistemu zatite i spaavanja,
optimizacija raspolaganja infrastrukturom. Najvei problem u tom
procesu jeste deficit materijalnih resursa kao i neblagovremena
popuna.
Upravljanje materijalnim resursima u sistemu zatite i
spasavanja zasnovano je na operacionalizaciji optih postavki
teorije i prakse logistike odreene organizacije, prema
propisanom konceptu, ime se obezbeuje optimalna podrka u
funkcionisanju sistema u svim fazama upravljanja, i to:
Logistike, kao posebog podsistema, koja obezbeuje da se
usklaenim odnosom, organizacijom i angaovanjem logistikih
slubi realizuje materijalna, zdravstvena i infrastrukturna podrka
u sistemu zatite i spasavanja i obuhvate propisane procedure,
kapacitete, materijale i transport.
Donoenje odluka u sistemu upravljanja materijalnim
resursima je uslovljena zakonima i propisima koje donose
nadleni organi i strukture u sistemu upravljanja vanrednim
situacijama (zatite i spasavanja).
Planiranje, programiranje i finansiranje potrebno je da bude
kompatibilno sa metodologijom i standardima propisanim od
71

strane organizacije.
Proces upravljanja resursima je kompleksan, pa je neophodan
visok stepen koordinacije izmeu razliitih organizacionohijerarhijskih nivoa.
3.2.2.3.

Prostor kao resurs

Na efikasno funkcionisanje sistema ukupne bezbednosti i

uspenost odgovora na procenjene izazove, rizike i pretnje
bezbednosti, znaajno utie adekvatna iskorienost prostora i na
njemu razvijene infrastrukture, kao i angaovanje osnovnih
resursa materijalnih i ljudskih resursa.
Imajui u vidu znaaj prostora kao resursa, koncept ureenja
prostora koji treba istovremeno da zadovolji uslove ivota i rada
stanovnitva u svim stanjima bezbednosti, sa posebnim
naglaskom na urbanistika reenja, predstavlja jednu od
znaajnih aktivnosti. Znaaj primene kriterijuma urbanistike
zatite pri izradi prostornog plana od posebnog je znaaja i
uticaja i na funkcionisanje infrastrukture u vanrednim uslovima.
Poseban osvrt treba dati na mere civilne zatite u okviru
prostornog planiranja, sa naglaenim preventivnim karakterom, a
u cilju zatite i smanjenja posledica od svih izazova, rizika i pretnji
bezbednosti, kao i od tehniko-tehnolokih akcidenata na ljude i
materijalna dobra (izgradnja sklonita, evakuacija, RHB zatita,
asanacija, zatita od poara i druge mere zatite).
U okviru ureenja prostora znaajno mesto zauzimaju objekti
centara za obavetavanje i osmatranje i drugi objekti koji po
lokacijskim karakteristikama, zatitnim svojstvima sistema veze
za prikupljanje i distribuciju informacija, mreom osmatrakih
stanica
moraju
obezbediti
svoj
deo
zatitne
funkcije
pravovremenim obavetavanjem i uzbunjivanjem u sluaju svih
vidova opasnosti koje nastaju u vanrednim situacijama.
Infrastruktura prostornih podataka je definisana kao skup
tehnologija, politika, i kadrova potrebnih za promovisanje
zajednikih korienja geoprostornih podataka na svim nivoima.
etiri osnovna okvira koje treba razmatrati su: politika voenja
podataka i informacija, istitucionalni okvir, tehnologija i
standardi.23
Za realizaciju interoperabilnosti neophodna je globalna
infrastruktura za razmenu i rukovanje prostornim/geografskim
podacima. Pri tome treba obezbediti da lokalni skupovi
23

,
.

72

geografskih podataka budu dostupna irem krugu korisnika, ali i

da se obezbedi okruenje za inetroperabilnost i razmenu
informacija preko deljivih protokola za razmenu podataka. 24
Primena informacionih i komunikacionih tehnologija (npr.
primena prostornih podataka za odrivi razvoj) treba da poslui
kao osnova za integraciju svih relevantnih prostornih informacija,
podatke prikupljene kroz postojee i budue metode praenja na
daljinu i GPS-a, ukljuujui zakonodavne i regulativne informacije
iz registra o vanrednim situacijama.
3.2.2.4. Resursi znanja informacija
Pojam znanje
Znanje se moe definisati kao nematerijalni resurs ili kao slika
stvarnosti iskazana ovekovim shvatanjem dok posmatra svet koji
ga okruuje: prostor, objekte, odnose i dogaaje u toj stvarnosti.
Ono se sastoji od intuicije, skupa ideja, iskustva, vetina i uenja
koje ima potencijal stvaranja nove vrednosti. Znanje moemo
podeliti na eksplicitno (eng. explicit knowledge), iskustveno
znanje (eng. tacit knowledge) i implicitno znanje.
Eksplicitno znanje je oblikovano formalnim jezikom i moe se
lako prenositi u obliku informacije s pojedinca na pojedinca. Ono
se moe stei procesom obrazovanja. Iskustveno znanje je znanje
ugraeno ili stvoreno linim iskustvom pojedinca i ukljuuje
nematerijalne inioce kao to su lino uverenje, instinkt, line
vrednosti i steene vetine. Kao trei tip znanja javlja se
implicitno znanje koje je specifino za odreenu organizaciju i
teko ga je kopirati.
Resurs znanje odnosi se ne samo na znanje koje trenutno
poseduju pojedinci ili organizacija, ve takoe i na znanje koje se
potencijalno moe dobiti, od nekih drugih pojedinaca ili
organizacija. Osnovi cilj je da se znanje pretvori u iskustvo i
rezultat i upotrebi onda kada budu najpotrebnije u cilju
spreavanja ili umanjenja opasnosti od vanrednih situacija, slika
21.
Slika 21: Odnos znanja, iskustva i rezultata

24

www, -
.

73

Ljudski resursi i znanje Osposobljenost, svest, obrazovanje i

unapreenje znanja
Resursi znanja najveim delom vezani su uz ljudske resurse.
Organizacija kroz obuku, trening i kontinuirano uenje svih
pripadnika organizacije od stratekog znaaja nastoji da se
poveaju ti resursi znanja. Deo resursa znanja nalazi se spremljen
u obliku podataka i informacija na razliitim medijumima.
Organizacija nastoji razvojem unutranje informatike mree,
intraneta, poveati brzinu pristupa i raspoloivost sopstvenih
resursa znanja, a pristupom Internetu omoguiti dostupnost
spoljnih resursa znanja.
Upravljanje znanjem moe biti definisano kao vrenje
aktivnosti ukljuene u otkrivanje, raspodelu i primenu znanja u
cilju podrke na to je mogue efikasniji nain i uticaj znanja na
rezultate upravljanja vanrednim situacijama.
Upravljanje znanjem daje reenja koje na razne naine
omoguava realizaciju upravljanja procesima, sistemima,
tehnologijama i infrastukturom u cilju postizanja potrebne
interoperabilnosti u organizacionom, tehnikom i semantikom
smislu. Ovo se postie prvenstveno integracijom tehnologije i
mehanizama koji su razvijeni kao podrka upravljanju u
vanrednim situacijama.
Infrastrukturu za upravljanje znanjem, ini:
1) Organizaciona kultura,
2) Organizaciona struktura,
3) IT infrastruktura,
4) Zajedniko (opte poznato) znanje, ije su karakteristike
prikazane je u tabela 6.
Tabela 6: Infrastruktura upravljanjem znanja
R.
B.
1.

Parametri
upravljanja
znanjem
Organizaciona
kultura

Karakteristike
razumevanje
znanjem,
74

znaaja

upravljanja

2.

3.

4.

podrke
upravljake
strukture
za
upravljanje znanjem na svim nivoima
(motivacija) za distribuciju znanja,
podrke interakcijama za kreiranje i
distribuciju potrebnog nivoa znanja
Organizaciona
hijerarhijska struktura koja odreuje
struktura
interakcijske grupe unutar koji se vri
transfer znanja,
organizaciona
struktura
moe
omoguiti upravljanje znanjem kroz
interesne grupe zavisno od planiranih
aktivnosti,
organizaciona struktura moe olakati
upravljanje
znanjem
kroz
specijalizovane strukture i uloge svih
uesnika u procesu upravljanja u
vanrednim situacijama.
IT infrastruktura
baze podataka,
ekspertski sistemi,
upravljanje informacionim sistemima,
video konferencije,
vetaka inteligencija i
tradicionalni informacioni sistemi
Zajedniko
organizaciono kumulativno iskustvo u
(opte poznato) shvatanju kategorija znanja, aktivnosti i
znanje
principa komunikacije i koordinacije i
zajedniko znanje pojaava vrednost
pojedinanog
ekspertnog
znanja
integracijom
njegovog
znanja
sa
znanjem drugih pojedinaca (agenata),
tj. distribuirano znanje.
Organizacija znanja

Konceptualna struktura organizacije znanja sastoji se od tri

sloja:
Unutranji sloj je sama organizacija znanja.
Srednji sloj predstavlja ivotni ciklus upravljanja znanja:
stvaranje znanja, sakupljanje ili preuzimanje znanja, organizacija
znanja, proiavanje znanja, irenje znanja, odravanje znanja.
Spoljni sloj je direktno okruenje organizacije: tehnologija,
kultura, inteligencija, konkurencija i upravljanje.
Idealna organizacija znanja je ona gde ljudi i organizacije
razmenjuju znanje kroz funkcionalna poslovna podruja pri emu
75

se koristi tehnologija i ve utemeljeni procesi za razmenu ideje i

znanje za oblikovanje politike i strategije.
3.2.2.5.

Informacija kao resurs

Informacija predstavlja jezgro za upravljanje znanjem. Kad se

informacija kombinuje sa iskustvom i intuicijom tada se i dovodi
do znanja. Samim tim, odgovarajui sistemi za upravljanje
informacijama rezultuje efikasnim sistemom za upravljanje
znanjem.
I pored velikog broja definicija informacija i znanja, korisno bi
bilo da se istakne sledea razlika: 25
Informacije su podaci kojima je data odreena struktura;
Znanje su one informacije kojima je pridruen smisao.
Semantiki problem javlja se kada pokuavamo da
definiemo termin Informacije: da li on jednostavno znai skup
sreenih podataka u raunarskoj upotrebi te rei, ili ga treba
definisati mnogo ire kao i svaku formu poruke sa znaenjem?
Semantika informacija jednaka je nuli ako u memoriji ne
postoje pravila za tumaenje neke poruke. Dakle, lako je zakljuiti
da je semantiki sadraj posebno bitan u kriptografskim
komunikacijskim sistemima, gde se koristi zatitno kodiranje. Kod
OSI modela komuniciranja semantiki sadraj sadran je na svim
slojevima iznad Fizikog sloja.
ire posmatrano informacije se dobijaju kao rezultat
odreenih postupaka koji obuhvataju prikupljanje, sreivanje i
ispitivanje pojava i procesa u prirodi i zajednici (organizaciji). Ovi
procesi predstavljaju stalnu razmenu materije, energije i
informacija koje se otkrivaju i saznaju pomou ula. Zahvaljujui
ovim sposobnostima, informacija kao kljuni resurs moe biti
sredstvo informisanosti o svim moguim objektima, pojavama ili
procesima. One se mogu se predstaviti u obliku crtea, teksta,
zvunih i svetlosnih signala, energetskih i nervnih impulsa itd. 26
Pod informacionom tehnologijom se podrazumeva bilo koji
oblik tehnologije, tj. bilo koja oprema ili tehnika s kojom se ljudi
koriste da bi izmenjivali informacije.
U uslovima vanredne situacije informacija predstavlja osnovni
resurs efikasnog dobijanja reenja. Teina aktivnost ogleda se u
blagovremnom obezbeenju informacije kao jednog od kljunih
resursa jer se na taj nain prevazilazi jedan od osnovnih problema
25

a .: , e magazin, http://www.poslovnaznanja.com

26

., , : .

76

koji se kao po pravilu u uslovima vanredne situacije javlja u obliku

kanjenja ili nepotpune informacije.
Stepen predvianja vanredne situacije je vrlo mala. Tako da
se obino u momentu prijema informacije, najee stvara deficit
vremena za realizaciju. Ovo nas navodi na oigledan paradoks. S
jedne strane, oekivanje u uslovima vanredne situacije je da se za
potrebe odgovarajueg reenja obezbedi prijem tane i pouzdane
informacije, a sa druge strane opet imamo veoma estu situaciju
da je zbog razliitih uzroka nestabilnosti u prenosu informacija
ona neizvesna i neblagovremena.
Imajui u vidu nepredvidivost i specifinosti koje karakteriu
vanrednu situaciju, u ranom stadijumu VS pripremaju se
odreene mere u sluaju opasnosti, koje oigledno imaju opti
karakter i treba da budu usklaene sa konkretnom strategijskom
organizacijom. Za konkretnu primenu, detaljnu informaciju
konkretizovati u odgovarajuu veliinu to zahteva postojanje
elastinosti i adaptivnosti sistema koji obezbeuje umanjenje
opasnosti, velikih gubitaka u sluaju vanredne situacije koji su i
najvei u ranoj fazi nastanka vanredne situacije.
Jo jedna osobina informacije u uslovima nastanka vanredne
situacije sastoji se u tome to postupci u sistemu upravljanja
podacima prolazi kroz niz filtera:
Prvi od njih javlja se u sistemu upravljanja korienjem
metoda izuavanja i analiza spoljnih uticaja, posredstvom
realizacije koji unose informacije, prema kojima postupa
rukovodstvo, proverava. Ovaj filter, kao pravilo, naslanja se na
prole i sadanje, a ne na mogunosti vanrednih promena
situacija u budunosti.
Drugi filter javlja se kao psiholoki, sutina pitanja je uticaj
psiholokog stanja na sposobnost reagovanja na dobijene
informacije.
Trei filter predstavlja postupci i naini obrade informacije od
strane rukovodstva na odreenom hijerarhijskom nivou
odluivanja. Nova informacija ne moe uticati na formiranje
reakcije na izmene, dok rukovodstvo ne bude ovladalo
pouzdanom vlau i sposobnou postupanja prema dobijenim
informacijama.
etvrti filter vezan je za upotrebljivost i kvalitet dobijene
informacije u odnosu na iskustva iz ranijeg perioda.
Na slici 22 dat je grafiki prikaz odnosa podataka, informacija
i znanja i njihovog mesta u procesu upravljanja u vanrednim
situacijama.
77

Slika
22:
Podaci,
informacije
upravljanja vanrednim situacijama

3.2.2.6.

znanje

funkciji

Infrastruktura

Infrastruktura ima posebnu vanost kako u redovnoj tako i u

vanrednoj situaciji. Zbog uveanja rizika povredljivosti i lakog
iskljuivanja
iz
redovnog
funkcionisanja
(saobraaj,
elektroprivreda, ...), potrebno je predvideti pojedinano za svaki
sistem odgovorajue mere.
Infrastruktura je logistika funkcija kojom se obezbeuju
povoljni uslovi za kvalitetno obavljanje drugih funkcija logistike
podrke. Obuhvata planiranje, izgradnju i eksploataciju objekata
za rad i smetaj ljudstva.
Infrastruktura obuhvata komplekse i objekte koje koriste
organizacije za potrebe zatite i spasavanja (stambene objekti i
druge objekti znaajni za zatitu i spasavanje). U kljune
infrastrukture za obezbeenje optimalnih uslova za sprovoenje
mera zatite i spasavanje u sluaju vanrednih situacija ukljuuje
telekomunikacionu infrastrukturu, saobraaj i transport i ostale
elemente, Tabela broj 7. Nivo angaovanja zavisie od izazova,
rizika i pretnji bezbednosti i ekonomskih mogunosti.
Tabela 7: Kljuna infrastruktura za potrebe upravljanja u
vanrednim situacijama
Naziv
infrastrukture

Parametri ugroenosti

78

Saobraaj

Ublaavanja eventualnih zaguenja i

uskih grla u saobraaju, kao i radi
zaobilaenja osetljivih mesta (vijadukata i
drugih objekata ija se zaruavanja mogu
oekivati).
Vodosnabdevanj U
uslovima
ugroene
bezbednosti
e
predstavlja poseban problem, obzirom na
povredljivost vodovodne mree i izvora.
Elektrodistributi Jako je povredljiva u uslovima ugroene
vna mrea
bezbednosti
nastankom
vanrednih
situacija. Da bi se smanjio rizik raspada
sistema, nuno je u fazi planiranja
predvideti mogue vidove ugroenosti.
Telekomunikacij Obezbeenje
uslova
za
operativno
e
funkcionisanje
i
neprekidno
funkcionisanje, kao i stvaranje uslova za
obezbeenje
alternativnih
prenosnih
puteva uz maksimalnu zatitu vitalnih
funkcija.
Informaciona infrastruktura obuhvata svu infrastrukturu u
odreenoj organizaciji koja na bilo koji nain utie na kljuna
svojstva poverljivosti, dostupnosti ili integritet podataka u okviru
koje podaci nastaju, obrauju se ili uvaju.
Informaciona i komunikaciona infrastruktura su osovina svake
organizacije u funkciji razmene podataka. U svom najirem
smislu, ona ukljuuje ine i beine (radiokomunikacije)
komunikacije. Radiokomunikacije se mogu podeliti na zemaljske i
satelitske, unutar kojih je smeten veliki broj raznih slubi (fiksne
i mobilne telefonije, radiodifuzija, itd.)
Poseban znaaj za upravljanje u vanrednim situacijama ima
primena informatikih tehnologija raunarske mree, periferije,
softverske usluge i aplikacije, baze podataka, elektronski zapisi,
itd. Ova infrastruktura omoguuje brzo, jednostavno i jeftino
skladitenje informacija, povraaj, prenos i obradu digitalizovanih
podataka u formi govora, podataka, videa, animacija itd.
Za uspeno funkcionisanje sistema razmene podataka
neophodno je obezbediti odgovarajuu infrastrukturu za
realizaciju
interoperabilnosti,
koje
podrazumeva
mrenu
infrastrukturu (hardver i softver), ali i ljude, organizaciju i
aktivnosti, propise i pravilnike, neophodne za obezbeivanje
uslova za interoprabilnost i razmenu informacija. Ovakva
infrastuktura je u nadlenosti organizacija, tako da predstavlja
rezultat angaovanja svih nivoa u sistemu odluivanja koje e
79

omoguiti razmenu informacija preko standardnih, Internet i Web

protokola.
Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za
sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija.
Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver
raunara, baze podataka, telekomunikacioni sistemi i tehnologije,
ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i
prenoenja informacija, Tabela broj 8.

Tabela
8: Kategorije
koje je neophodno zatiti
Kategorija
informacionih
resursa
Informacije

Softver
Fiziki resursi
hardver
(kompjuterska
oprema)

Usluge
Osoblje

informacionih

resursa

(vrednosti)

Komponente informacionog
resursa
baze podataka i podaci,
dokumenta vezana za sistem,
korisniki prirunici,
materijali za obuku, operativne
i sistemske procedure,
planovi kontinuiteta,
sistem zapisa
aplikativni i sistemski,
alati za razvoj softvera
kompjuterski
ureaji
(procesori, monitori, laptopovi,
modemi),
komunikacioni ureaji (ruteri,
svievi, telefoni),
magnetni
medijumi
(trake,
disakovi),
ostali tehniki ureaji (sistemi
napajanja, hlaenja itd)
usluge obrade podataka,
komunikacione usluge
znanje
i
vetine
osoblja
(tehnikog,
operativnog,
finansijskog, itd ...)

80

3.2.2.7

Finansijski resursi

Finansijska sredstva predstavljaju znaajan resurs koja se

planiraju i koriste na transparentan nain, koji je kompatibilan
standardima i kriterijumima i preporukama u okviru finansijskih
mogunosti strateke organizacije.
U teine zadatke finansijske funkcije
obezbeenje finansijskih resursa ubrajamo:

odgovorne

za

planiranje potrebnih finansijskih sredstava,

pribavljanje potrebnih finansijskih sredstava,
racionalno korienje sredstava,
analiza i kontrola upotrebe sredstava.

Finansijski resursi, su poput paukove mree, povezuju sve

aktivnosti organizacije.
Od posebnog znaaja su sredstva planirana za potrebe
vanrednih situacija sa teitem na preventivim aktivnostima.
Sveobuhvatna investiciona politika i strategija treba da
postave potrebne standarde i predvide investicije za upravljanje
vanrednim situacijama uzimajui u obzir prirodu zahteva za
realizaciju aktivnosti u vanrednim situacijama. Budui da se svaka
organizacija veoma esto suoava sa restrikcijama budeta, od
primarne vanosti je uspostavljanje realnih investicionih planova
koji e omoguiti obezbeivanje infrastrukture i opreme na
strukturiran nain i u skladu sa uspostavljenim vremenskim
rasporedom i dinamikom realizacije finansijskih planova.
Od kvaliteta obavljanja ovih zadataka
uspenost upravljanja vanrednim situacijama.
3.2.2.8.

direktno

zavisi

Vreme

Vreme je najvaniji resurs kojim raspolae svaka organizacija

kao i ovek pojedinano. Jedini resurs koji je nemogue
nadoknaditi je vreme. Kako je vreme jedini resurs koji se ne moe
obnavljati, kao merilo uspeha smatra se ukupno vreme reakcije
od informacije, preko odluke, do konanog rezultata.
Za vreme vanredne situacije bitno je blagovremeno dobijanje
informacija o tokovima deavanja i razvoja situacije.
Blagovremenost dobijanja informacija direktno utie na kvalitet
donoenja odluke. U vreme vanrednih situacija treba delovati vrlo
brzo.
Za pripremni period kao i za period rekonstrukcije (revizije,
reinenjeringa) potrebno je obezbediti dovoljno vremena za
81

pripreme aktivnosti i otklanjanja uoenih nedostataka da bi se u

periodu vanredne situacije moglo brzo i efikasno reagovati.
Vreme se karakterie kao sposobnost organa upravljanja da u
to kraem vremenu donesu optimalnu odluku i da je
pravovremeno prenesu na nie organizacione nivoe. Bolja je
pravovremena odluka iako je doneta na osnovu manjeg broja
pravovremeno pristiglih informacija nego zakasnela odluka pa
makar bila i potpuno ispravna.
Brz odziv sistema, podrazumeva brz ili trenutami odgovor u
cilju zadovoljavanja razliitih zahteva za informacijama. Da bi se
obezbedio zadovoljavajui odziv, mora se obezbediti pouzdanost,
redudantnost i pravovremenost informacionog sistema.
Pouzdanost mora da obezbedi raspoloivost sistema uvek
kada je to potrebno i prema zahtevima korisnika. Pouzdanost se
obezbeuje primenom razliitih tehnika kao to se: korekcije
greke, standardizacija i nadzor prenosa podataka, detekcija
napada na sistem i uspostavljanje efikasne logistike podrke.
Redudantnost treba da obezbedi alternativne prenosne
puteve, memorisanje podataka i brz oporavak komunikacijskog
dela sistema. Primenom arhitekture otvorenog sistema
obezbeuje se inherentna redudantnost kroz viestruke puteve
prenosa. Primenom preventivnih mera obezbeuje se slanje i
skladitenje podataka na vie adresa ak i pri unitenju vie
vornih elemenata sistema.
Pravovremenost treba da obezbedi brz odziv sistema za
odgovor u vanrednim situacijama, kratko vreme obrade i prenos
podataka za uzbunjivanje, bitnih podataka za izvianje i to veu
kompresiju informacija bitnih za odluivanje. Za zadovoljenje
ovog zahteva neophodne su brze i sigurne komunikacije.
Glavni inioc koji utie na pragmatini sadraj informacije
jeste kanjenje u prenosu poruke od izvora do odredita.
Kanjenje informacije bitno utie na iskoristivost informacionog
sistema. Od posebnog znaaja je obezbediti maksimalno korisnu
informaciju (pristiglu na vreme), slika 23.

82

Slika 23: Pragmatini sadraj informacije

t
t1

t0
t2

Na primer, ako bi stanovnici na odreenom podruju saznali

na vreme (0 < t < t2) za dolazak odreene opasnosti (vetar
velike brzine, poplave itd), koji nastupa u trenutku vremena t2,
pravovremeno bi mogli preduzeti korake evakuacije, jer iz
iskustva znaju (mogu predvideti) ta takva vrsta opasnosti moe
uiniti. Dakle, informaciju o dolasku opasnosti dobijena u nekom
trenutku t < t2 ima veliku vrednost (npr. vreme t je par dana ili
ak i sati pre dolaska opasnosti). Ali, ako se informacija o dolasku
opasnosti primi samo par minuta pre dolaska (npr.jakog vetra u
t1), vrednost informacije moe biti i negativna, jer nastupanjem
panike moe doi do nepotrebnih dodatnih rtava.
Jedan od naina sa kojim je mogue izbei pritisak vremena
sa kojim se najee susreemo odnosi se na proaktivne
strategije.
Biti proaktivan podrazumeva preduzimljivost i inicijativu, kao i
spremnost preuzimanja rizika. Neophodno je razmiljati uvek
nekoliko koraka unapred kako bismo predvideli potrebe naih i na
njih unapred reagovali. Proaktivan odnos prema radu i
samoinicijativnost u
reavanju
zadataka se ogleda u
pravovremenosti i funkcionalnosti.
Utvrivanje proaktivne strategije ukljuuje:
protokol i procedure (scenarije) za razliite situacije,

83

 blagovremenu informisanost koja je usko povezana sa

kvalitetom organizovanosti,
primenu savremenih tehnolokih reenja, iskustva, baze
podataka i naunih dostignua,
stalnu modernizaciju i osavremenjavanje postupaka.
Ekonomija vremena,
interoperabilnosti

snaga

sredstava

funkciji

Ekonomija vremena ima izuzetan znaaj u svim sferama

ljudske delatnosti, pa prema tome i u sferi zatite u vanrednim
situacijama.
Aktivnosti u funkciji zatite od vanrednih situacija vezane su
za veliko naprezanje umnih i fizikih snaga naroito za vreme
"vanrednih situacija". Zbog toga pri organizaciji delatnosti
jedinica neophodno je sa jedne strane uvati snage ljudstva, a sa
druge strane ekonomisati materijalnim sredstvima. Pri ovome se
ne sme davati prednost ekonomskim problemima a doputati
rasipanje umnih i fizikih snaga angaovanih struktura sa kojom
se rukovodi.
Neracionalno korienje vremena umanjuje nivo sposobnosti i
dovodi do urbe i mogunosti veih greaka u toku realizacije
odreene aktivnosti. Suprotno od tog dobro organizovan rad
nema gubitaka u vremenu.
Mogui uzroci zbog kojih se nepravilno koristi vreme:
Nedostaci u planiranju, slabo definisanje zadataka, slaba
koordinacija.
Nepravilno postavljanje zadataka i raspodela obaveza.
Preopirnost i formalizam izvetaja,
Nepotrebna dokumentacija,
Neispravnost tehnikih materijalna sredstva,
Nepotpuni podaci i informacije.
Najee posledice koje mogu nastati izazvane navedenim
uzrocima su nedostatak vremena koje i dovodi do urbe i
mogunosti veih greaka u toku realizacije odreene aktivnosti
koje direktno utie na umanjenje nivoa sposobnosti. Pored ovog
postoje i skriveni gubici vremena. Oni su proizvod snienog
korienja tehnike i nekvalitetnog izvravanja zadataka zbog ega
se stvaraju gubici i pravljenje greaka, dorade i nenamensko
angaovanje strunjaka.
Suprotno od toga dobro organizovan rad nema gubitaka u
vremenu.
84

Za dobijanje blagovremenog korienja vremena a u funkciji

interoperabilnosti sistema upravljanja u vanrednim situacijama
potrebno je sprovesti sledee mere:
Pravilno definisanje zadataka i potpunu koordinaciju
aktivnosti svih uesnika u izvrenju zadataka;
Likvidaciju oiglednih gubitaka koji su rezultat nediscipline i
nestrunosti;
Uvoenje novih metoda i postupaka u izvravanje zadataka;
Pravilnom
eksploatacijom
i
odravanjem
tehnikih
materijalnih sredstava;
Sposobnost za izvravanje vie aktivnosti istovremeno.
3.2.2.9.

Upravljanje resursima

U Tabeli broj 9 prokazani su zbirno osnovni parametri svih

resursa ije poznavanje je od vanosti kod upravljanja resursima
u vanrednim situacijama.
Tabela 9: Karakteristike resursa
Naziv resursa
Ljudski

Materijalni

Parametri resursa
broj stanovnika,
stepen popunjenosti,
kategorije stanovnita za evakuaciju
(starosna
dob,
polna
struktura
stanovnika,
kategorija stanovnika po kriterijumu
kvalifikacija
i
osposobljenosti
za
odreene zadatke u davanju odgovora
u vanrednoj situaciji itd.*
broj
zaposlenih,
nezaposlenih,
penzionera,
gustoa
naseljenosti
po
jedinici
povrine.
procene zalihe robe,
vrste sklonita (kapaciteti sklonita i
drugi objekti za sklanjanje),
kapaciteti za zbrinjavanje (smetajni i
za pripremu hrane),
zdravstveni
kapaciteti
(bolnice,
ambulante, hitna pomo dravni i
privatni).
kulturna dobra,
nacionalni parkovi, parkovi prirode,
rezervati, umske povrine,
85

Naziv resursa

Parametri resursa
objekti za vodosnabdevanje,
zone poljoprivredne proizvodnje,
broj industrijskih i drugih privrednih
zona i objekata,
razmetaj i posebnosti industrijskih
zona i objekata u odnosu na naselja.

Prostorni

ukupna povrina podruja (baza

znanja),
vodene povrine (reke, jezera),
planinski masivi,
ostale
geografsko-klimatske
karakteristike
(reljef,
hidroloki,
geoloki, meteoroloki pokazatelji, itd).
Znanjetelekomunikacioni centri, predajnici i
informacija
repetitori,
radio i TV stanice i predajnici,
baze znanja.
Infrastruktura
saobraajni kapaciteti ukupan broj
(ukljuujui
i kilometara putnih, eleznikih, plovnih
podatke
iz puteva, aerodromi, heliodromi,
prostornog
mostovi , vijadukti i tuneli,
plana)
dalekovodi i transformatorske stanice,
energetski sistemi,
telekomunikacijski sistemi,
hidrotehniki sistemi,
naftovodi, plinovodi, i slino.
Finansija
Finansijska sredstva potrebna za
sprovoenje mera i postupaka zatite i
spasavanja
u
delu
osiguranja
potrebnih
uslova
za
ispunjenje
zahtevanog
nivoa
operativne
spremnosti svih nosioca operativnih
snaga.
Vreme
Vreme se karakterie kao sposobnost
organa upravljanja da u to kraem
vremenu donesu optimalnu odluku i
da je pravovremeno prenesu na nie
organizacione nivoe.
* Izbor ljudstva za pojedine dunosti vriti na osnovu
strunosti
(vojne
evidencione
specijalnosti), radnog iskustva, uvebanosti itd.
86

Prilikom razvoja programa za upravljanje u vanrednim

situacijama moraju se identifikovati minimalni zahtevi za
resursima i treba obezbediti odgovarajuu interoperabilnost u
domenu upravljanja resursima.
Efikasna podrka procesima planiranja i upravljanja upotrebe
resursa zahteva:

planiranje korienja resursa na visokom nivou,

evidentiranje zahteva za angaovanje resursa,
rezervisanje resursa,
kontrola raspoloivih resursa,
evidentiranje realizovanih i angaovanih resursa i
izrada statistikih izvetaja o rezervaciji i korienju
resursa.

Resursi za reagovanje u vanrednim situacijama i planovi

rukovoenja treba da budu posebno identifikovani. Resursi bi
trebalo da budu pravovremeno dostupni i da poseduju kapacitet
za vrenje planirane funkcije.
Treba voditi rauna da na kvalitet upravljanja vanrednim
situacijama ne utiu ogranienja kao to su:
specifinosti lokacija,
koliina i zalihe opreme (npr. zatitnu oprema, oprema za
transport, oprema za linu zatitu itd);
izvori energije i proizvodnja struje u vanrednim situacijama;
komunikacioni sistemi;
hrana i voda;
tehnika podrka;
odea i smetaj;
specijalizovano osoblje (npr. medicinsko, dobrovoljne
organizacije, osoblje za rukovoenje u vanrednim
situacijama ili u sluaju katastrofa, komunalni radnici itd);
specijalizovane dobrovoljne grupe (npr. crveni krst,
amaterski
radio,
verske
humanitarne
organizacije,
dobrotvorne agencije);
podrka dobrovoljaca, zajednice i reagovanje u vanrednim
situacijama;
spoljne meunarodne savezne, dravne, teritorijalne i
lokalne organizacije namenjene za reagovanje u vanrednim
situacijama.
3.3. MODUL 2 MONITORING
87

Modul 2 MONITORING27 zasniva se na odgovarajuim

sistemima prikupljanja baznih podataka o stanju resursa i
indikatora vanrednih situacija i obuhvata praenje faktora
ugroenosti, odnosno promena stanja i karakteristika uzronika,
obezbeenje uslova za rano upozorenje i procenu razvoja
vanredne situacije.
Struktura monitoringa vanrednih situacija sadri sloene veze
izmeu komponenata sredine i nivoa monitoringa, slika 24. Danas
se sve vie uvodi u praksu pojam nivo unutranjeg i spoljanjeg
monitoringa. Unutranji monitoring oznaava unutranju zonu
stalnog osmatranja i praenja stanja realnog sistema, naprimer,
unutar jednog objekta. Najee je to zona koja je zakonima,
propisima i standardima odreena. Spoljanji monitoring
oznaava zonu osmatranja i praenja stanja realnog sistema, koji
se nalazi van unutranje zone monitoringa. Ova spoljanja zona
moe dalje da se deli na zonu od lokalnog znaaja, zonu od
nacionalnog znaaja, regionalnu zonu i globalnu zonu koja se
odnosi na sveukupne komponente vanrednih situacija.

Slika 24: Primena monitoringa u vanrednim situacijama

Sistem monitoringa i prognoziranje vanrednih situacija treba

da sadri sledee elemente, slika 25:28
27

.
, , .
.
.

28

( 22.0.03-95)

88

 organizacionu strukturu;
opti model sistema monitoringa, ukljuujui objekte
monitoringa;
kompleksna tehnika sredstva za podrku;
modele razvoja situacije;
metoda osmatranja, obrade podataka, analize situacija i
prognoziranje;
savremeni informacioni sistemi monitoringa.
Slika 25: Elementi monitoringa i prognoziranja



1)

4)

2)

5) ,
,

3)
6)

1) Organizaciona struktura monitoringa u optem sluaju za

upravljanje vanrednim situacijama obuhvata:
organe upravljanja sistema monitoringa odgovarajueg
nivoa (lokalne, mesne, );
slube nadgledanja (osmatranja) i kontrole (centralni
sistemi i stanice osmatranja i kontrole);
slube prikupljanja i obrade informacija za potrebe izrade
predloga reenja za odreenu kompleksnu situaciju
nastalom VS, treba da obezbede potrebane uslova za
meusobno dejstvo okruenja i oveka u tim situacijama;
slube tehnikog obezbeenja funkcionalnosti sistema.
2) Opti model sistema monitoringa moe se prikazati u
zavisnosti od mogunosti razvoja vanrednih situacija.
3) Kompleksna (sloena) tehnika sredstva obavezna su da
obezbede kvalitetno osmatranje i kontrolu:
obezbeuju ostvarljivost merenja definisanih parametara;

89

 obezbeuju uslove za ocenjivanje analize okruenja sa

tanim, pouzdanim, operativnim, nivoom automatizacije
(sopstvenim modelom vanrednih situacija).
4) Modeli za praenje vanrednih situacija treba da sadre:
mogunost (sposobnost) detaljnog opisivanja situacija u
skladu sa dinamikom procesa za dojavu;
kvalitetnu analizu kompleksnih karakteristika i ulaznih
izmerenih parametara sa ugroenog podruja i kvalitetnu
identifikaciju situacije u celini, po etapama razvoja situacije;
definisanje kriterijuma za izbor i definisanje predloga za
donoenje odluke o reenju.
Pri analizi uzajamnih izvora VS model je obavezan takoe da
registruje izvore VS i mehanizme njihovih meusobnih veza.
5) Metode osmatranja i kontrole treba da sadre sledee:
opis osmatranih procesa, javljanja i prenos osmatranih
parametara;
znaaj
osmatranih
parametara,
uzimanje
osobina
normalnih, doputenih i kritinih;
reim osmatranja neplaniranih ili periodinih;
tanost izmerenih osmatranih parametara;
pravila (algoritam) obrade rezultata osmatranja i formu za
njihovo predstavljanje.
6) Metode prognoziranja VS ukljuuje:

prognoziranja procesa;
spisak dobijenih podataka za prognoziranje;
pravila ocene reprezentativnosti dobijenih podataka;
algoritam prognoze (ukljuujui ocenu tanosti rezultata);
zahteve za programsko i tehniko obezbeenje;
prenos izlaznih podataka.

Informacioni sistem monitoringa treba da predstavlja

savremeni distribuirani automatizovani sistem, koji sadri mree
monitoring centara i korisnikih punktova, obezbeujui potreban
obim podataka, pripremu, sakupljanje, uvanje, obradu, analizu i
slanje informacija.
Sistem je duan da obezbedi uzajamnu vezu postojeih
otvorenih sistema i da poseduje unificirani interfejs u funkciji
obezbeenja njihovih meusobnih konekcija.
Od posebnog znaaja je da se obezbedi potreban nivo
bezbednosti i poverljivosti informacija, a takoe i sveobuhvatnost
i dostupnost informacija korisnicima ovih sistema.
90

Zahtevi za normativno obezbeenje:

normativni dokumenti standardizovani: interni (lokalni),
dravi (nacionalni) i meunarodni standardi;
normativni dokumenti, prilozi i
ovlaenja organa dravne uprave.

pravila,

utvrivanje

U sastav kompleksa normativnih dokumenata monitoringa

ukljuiti dokumenta, redovna dokumenat kao i specijalna
dokumenta.
Za funkciju sistema monitoringa neophodno je obezbediti
potreban nivo interoperabilnosti u skladu i potrebama razliitih
centra za monitoring i to putem:29
Analiza monitoringa i prognostikih informacija i operativnost
obezbeenja tih informacija uz obezbeenje odreenog nivoa
primene reenja.
Koordinacije delatnosti aktivnosti sistema i strukture oblasti
monitoringa za javljanje o opasnim situacijama, a u cilju
prognoziranja vanrednih situacija i njihovih posledica.
Informaciono-analitike
podrke
upravljakih
reenja
rukovodstva, teritorijalnih organa na osnovu GIS i geopozicionih
izvora potencijalnih opasnosti.
Kompleksne analize javljanja tehnikih i prirodnih faktora na
celoj teritotiji posmatranja, uzajamna dejstva svih organa u
oblasti.
Operativne obrade u realnom vremenu i modelovanje
mogunosti razvoja vanredne situacije na osmatranoj teritoriji.
Obezbeenjem prognoza mogunosti nastanka u rejonu
povienog rizika na osnovu rezultata monitoringa u uzajamnom
dejstvu teritorijalnih organa nadzora i monitoringa.
Na slici 26 prikazana je funkcija monitoringa u realnom
vremenu za potrebe dobijanja informacija pre, za vreme i posle
nastale vanredne situacije.

29

Coor F.Dale: Australian and New Zealand Standard on Risk Management AS/NZS 4360:2004, Broadleaf
capital international, 2007

91

Slika 26: Funkcije monitoringa u realnom vremenu

:
- ,
- ,
- ,
.

:
-

(),
-
.

:
-
,
- ,
- ,
- .

:
- ,
- .

:
-

,
-
,
- ,
- .

(Izvor: FEMA Emergency Management Institute, The George

Washington
University
Institute
for
Crisis, Disaster, and Risk Management)
3.3.1.

Redosled funkcija centra za monitoring

Funkcionisanje monitoring centra ostvaruje se jednom od tri

faze: normalna delatnost, poviena gotovost (pre pojave VS),
vanredna situacija (za vreme pojave vanredne situacije). Na slici
je slika 27 je prikazan razvoj monitoranga u skladu sa intezitetom
njegovog razvoja (visok, srednji, nizak).
Slika 27: Aktivnosti monitoringa u svim fazama vanredne
situacije
R.
B

Aktivnosti

1.

sabiranje, obrada i analiza monitoring

informacija
prognoziranje i ocena mogunosti
nastanka vanredne situacije
formiranje baze podataka
razvoj i osavremenjavanje sistema
ostvarivanje
saradnje
sa
svim
relavantnim uesnicima u sistemu
operativno prognoziranje
aktiviranje plana mera po osnovi
dobijenih
informacija
(formiranje
timova, ...)

2.
3.
4.
5.
6.
7.

Do Povi
VS ene
mere

92

Z
a
V
S

Pos
le
VS

8.
9.

aktivnosti u toku vanredne situacije

analiza i reinenjering
visok nivo; s srednji nivo;

nizak nivo.

U reimu svakodnevnog rada (pre vanrednih situacija)

monitoring obezbeuje:
sabiranje, obradu i analizu monitoring informacija, dobijenih
od organizacija, ulaznih podataka od odgovornih
organizacija za praenje situacija iz svoje oblasti;
organizacija prognoziranja i ocena mogunosti nastanka
vanredne situacije;
organizacija izgadnje kartografskih baza izvora VS;
usavravanje nauno-tehnikih, metodikih i materijalnotehnikih baza monitoringa, laboratorijske kontrole i
prognoziranja VS;
poveane efikasnosti uzajamno dejstvujuih organa i
organizacija;
kvalifikacija strunih oblasti za monitoring, laboratorijska
kontrola i prognoziranje vanrednih situacija prirodnog i
tehnikog karaktera.
U reimu poviene gotovosti (pogoranje radijacione,
hemijske, mikroboiloke, sanitarno epidemioloke, seizmoloke,
hidrometroloke i socijalne situacije, pretnje nastale od ratnihvojnih konflikata):
definisanje zadataka u skladu sa stepenom ugroenosti;
formiranje neophodnih operativnih deurnih smena;
analiza baze podataka i baza znanja u funkciji pripreme
adekvatnog odgovora u sluaju vanrednih situacija;
organizacija u skladu sa potencijalnim izvorima vanrednih
situacija;
analiza informacija i operativnih skupova podataka o
vanrednim situacijama;
operativno prognoziranje;
izbor odgovarajuih mera i priprema za njihovu primenu u
funkciji spreavanja i smanjenja posledica od vanrednih
situacija;
formiranje operativnih grupa za sprovoenje neophodnih
priprema u zoni mogueg
izbijanja vanrednih situacija.
U reimu vanredne situacije (za vreme vanredne situacije)
monitoring obezbeuje:
pokretne operativne grupe;
93

 razradu operativnog plana posledica vanredne situacije u

zavisnosti od verovatnoe scenarija razvoja;
razradu predloga za uvoenje monitoringa u zonama VS;
prijem informacija o VS i prosleivanje do organa
upravljanja;
kontrolu i osmatranje aktivnosti na objektima VS;
obezbeenje kartografskih baza havarijsko spasilakih
formiranja za voenje poslova na objektima VS;
istraivanje i javljanje o pojavama vanrednih situacija i
slanje informacija do zainteresovanih organizacija i
preduzea.
3.3.2.
Primena monitoring
kriznog centra)

centra

(situaciono-

U okvirima reavanja zadataka automatizacije upravljanja,

razrada zavisi od nivoa jedinice sistema automatizovanog
programiranja vanrednih situacija i podrke primene reenja za
strukturnu malu jedinicu, treba predvideti razvoj jednog
kompleksnog
automatizovanog
informacionog
sistema
operativnog monitora i instituacione ocene funkcionisanja
objekata. Ovaj sistem moe biti osnova za stvaranje
distribuiranog sistema situaciono-kriznog centra jedinstvenog
sistema (na nivou organizacija od stratekog znaaja) za
spreavanje i otklanjanje vanrednih situacija.
Monitoring centar obezbeuje: sabiranje, situacionu analizu,
informacionu
podrku,
mreu,
izvetaje
i
informaciono
meusobno dejstvo operativnih i sistem za upravljanje
podsistema. Navedene funkcije treba da obezbede:
otklanjanje vanrednih situacija i spasavanje ljudi pri
odreenoj vanrednoj situaciji;
organizaciju upravljanja u kriznim situacijama;
obezbeenje mera kod spreavanja, javljanja i suzbijanja
teroristikih dejstava;
traenje i spasavanje ljudi;
obavetavanje i prognoziranje vanrednih situacija;
uvoenje registara i elektronskih pasoa za potencijalno
opasne objekte;
sprovoenje ekspertiza za potencijalno opasne objekte kod
estih zahteva za spreavanje prirodnih i tehnolokih
situacija.

94

Informacioni sistemi za upravljanje vanrednim situacijama

imaju svoju ulogu u svakom segmentu rada zajednikog centra.
Na primer, u toku vanredne situacije informacioni sistem e,
putem Web servisa, omoguiti ekipama na terenu uvid u
najkritinije podatke vezane za ugroenost. Sistem za
pretraivanje informacija, omoguava pronalaenje informacija o
vanrednim situacijama na osnovu bilo koje raspoloive
informacije.
U ovakav jedinstveni informacioni sistem monitoringa morao
bi da bude ukljuen GIS i GPS sistem za praenje svih slubi kao i
postojee informacione sisteme koji se nalaze u okviru
organizacije (bilo kog organizacionog nivoa), a koje su u funkciji
obrade informacijama u vanrednim situacijama. 30
Interoperabilnost u domenu monitorniga ogleda se u
usaglaavanju monitoringa i kvalitetne razmene informacija
centara za vanredne situacije (na nacionalnom, regionalnom i
lokalnom nivou). U cilju usaglaavanja neophodno je razviti
sopstveni sistem koji je usaglaen i uspostavljen na osnovu
standarda i propisa u domenu sprovoenja aktivnosti u
vanrednim situacijama na zatiti ljudi, materijalnih sredstava i
ivotne sredine.
Usaglaavanjem monitoringa na lokalnom i nacionalnom kao i
kvalitetno praenje dinamike razvoja vanrednih situacija u
realnom vremenu mogue je samo u sluaju uspostavljanja i
funkcionisanja jedinstvenog sistema monitoringa, koordinacije i
informisanja, odnosno uspostavljanja horizontalne integracije
bezbednosnih funkcija u okviru same organizacije i vertikalne
integracije izmeu razliitih organizacija.
Iz navedenih razloga neophodna je interoperabilnost u funkciji
integracije aktivnosti monitoringa i razmene informacija na svim
radi donoenja odluka u vanrednim situacijama.
Takoe dobijeni podaci za monitoring, usaglaeni sa
legislativom, treba da predstavljaju osnovu za kvalitetnu

30

Johnson R.: GIS Technology For Disaster and Emergency Planning, Enviromental System Resarch Institute,
www.esri.com, New York, May 2000

95

komunikaciju i kordinaciju u okviru multifunkcionalne platforme

za procenu i preventivno delovanje u vanrednim situacijama.
3.4. MODUL
3
KOMUNIKACIONE
PODRKE

MODUL

INFORMACIONO-

Informaciono-komunikacioni sistemi namenjeni za upravljanje

u vanrednim situacijama, tj. specijalizovani sistemi koji su
namenjeni za upravljanje u vanrednim situacijama (I2SUVS
Integralnog informacionog sistema upravljanja u vanrednim
situacijama) realizuju se automatizacijom funkcija upravljanja kao
to su planiranje aktivnosti i praenje situacije, odluivanje i
realizacija odluke.31
Osnovne funkcije koje se zahtevaju od sistema za upravljanje
vanrednim situacijama su prikupljanje podataka, prenos
podataaka, obrada podataka, distribucija obraenih podataka i
zatita podataka.
Upravljanje se realizuje kontrolom toka informacija, a
komunikacijom se obezbeuje prenos informacija izmeu
korisnika ili distribucija informacija po vertikali i horizontali.
Primenom savremenih tehnolokih reenja obezbeuje se
automatizovana obrada informacija, skladitenje i distribucija
podataka i to u funkciji:
stalnog dobijanja podataka ijom obradom se dobijaju
informacije o svim bitnim perfomansama od vanosti za
upravljanje u vanrednim situacijama,
obezbeivanja potpune "istorije" svih nastalih promena koje
treba da imaju odluujui uticaj na razvoj situacija i
donoenje blagovremenih odluka, zavisno od konkretne
situacije.
3.4.1.

Osnovni sistemski zahtevi

Informaciono-komunikacioni
sistemi
treba
da
budu
hardversko-softverska platforma za razvoj i implementaciju
integrisanog informacionog sistema za upravljanje u vanrednim
31

, ,
, C4I2 (C4 = Command + Control + Communication +Computers, I2 =
Intelligence + Information). , C4ISR (Command, Control, Communications and Computer,
Surveillance, Reconnaissance) , , ,
. .
, C4I2
.

96

situacijama (I2SUVS). Pretpostavka za to jeste obezbeenje

pouzdanih, pravovremenih, raspoloivih, upotrebljivih i tanih,
distribuiranih i interoperabilnih informacija koje treba da
omogue fleksibilnost i prilagodljivost razliitim zadacima i
organizacionim strukturama, slika 28.
Slika 28: Osnovni sistemski zahtevi informacionih sistema

,
,

2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

Savremena dostignua u razvoju elektronike i informacionih

tehnologija otvorila su nove mogunosti za razvoj informacionih i
komunikacionih sistema, a posebno kod sistema za posebne
namene (Komandno informacionih sistema KIS). Ovi sistemi su
do sada uglavnom bili korieni od strane vojnih organizacija, ali
se danas mogu lako ukljuiti u delatnosti i ostalih organizacija
koje imaju zadatak da brzo reaguju u vanrednim situacijama.
Da bi se obezbedio kontinualni rad i neprekidan tok i obrada
informacija, informacionih i komunikacionih sistema, moraju se u
tom sluaju zadovoljiti osnovni sistemski zahtevi kao to su:
interoperabilnost, fleksibilnost, brz odgovor sistema, mobilnost,
disciplinovanost, odrivost i opravdanost, prikazano u Tabeli broj
10.
Tabela 10: Osnovni zahtevi koji
informaciono komunikacionim sistemom

se

postavljaju

pred

Zahtevi
Karakteristike/Obezbeuje
Interoperabilnost
Jednostavn odravanje bez dodatne specijalistike obuke,
ost
zamenljivost (komponenata i sklopova),
rukovanja
Kompatibiln mogunost rada dva ili vie elemenata ili
97

Zahtevi
ost
Standardiza
cija

Karakteristike/Obezbeuje
komponenata sistema bez posebnih interfejsa.
minimalni zahtevi za interfejsima i dodatnom
opremom
maksimalna ekonominost,
neprekidnost napajanja,
funkcionalna
interoperabilnost
izmeu
elemenata sistema,
izbegavanje nepotrebnih dupliranja,
- jedinstven razvoj nove tehnologije.
Povezanost obezbeenje veze izmeu elemenata sistema u
razliitim uslovima upotrebe,
obezbeenje osnovnih kritinih funkcija kao to
su:
monitoring,
koordinacija
i
razmena
informacija,
obezbeuje upit i korekcija odgovora u
vanrednoj situaciji u skladu sa realnom
situacijom,
- obezbeuje paljivu selekciju spojnih puteva,
povezivanje i osiguranje veza.
Fleksibilnost
Stepen
vei stepen integracije na svim nivoima,
integracije
- minimalne prekide i kanjenja u razliitim
uslovima primene.
Funkcionaln - primenu standarda sistemskih zahteva,
ost
- funkcionalnost sistema prema strategijskim,
operativnim i tehnikim zahtevima.
Brz odziv sistema
Pouzdanost Pouzdanost se obezbeuje primenom razliitih
tehnika kao to su :
- korekcije greke,
standardizacija i nadzor prenosa podataka,
detekcija napada na sistem i
- uspostavljanje efikasne logistike podrke.
Redudantn primena arhitekture otvorenog sistema,
ost
redudantnost kroz viestruke puteve prenosa.
Pravovreme - obezbeuje neophodne brze i sigurne
nost
komunikacije.
Mobilnost
Modularnos obezbeuje protok i obradu informacija po
t sistema
horizontali i vertikali bez degradacije kvaliteta i
protoka informacija,
osigurava podrku pri brzim promenama
nastalih usled vanrednih situacija.
98

Zahtevi
Karakteristike/Obezbeuje
Disciplinovanost
Kontrola
-obezbeuje
tehniko
upravljanje
konfiguracijom,
resursima,
perfomansama,
otkrivanje i otklanjanje kvarova, zatitu,
sistemsko planiranje i ininjering,
-osigurava sigurne tokove, obradu i kvalitet
informacija u svim uslovima upotrebe,
-obezbeuje
maksimalnu
raspoloivost
i
iskoristivost resursa sistema koji su ogranieni.
Osiguravanj -potrebe za kritinim informacijama (minimum
e
znaajnih informacija za odluivanje i realizaciju
zadataka),
-fokusiranja
na
potrebe
svih
struktura
(relevantnih kod vanrednih situacija) i
-balansiranja
potreba
i
mogunosti
(infrastrukture).
Odrivost sistema
Robusnost
Informacioni sistem mora da bude odriv (ilav)
sistema
u svim uslovima planiranja, odluivanja i
realizacije odreene aktivnosti.
Zahtevi
Karakteristike/Obezbeuje
Opravdanost sistema
Opravdanos -integracija
specifinih
karakteristika
t sistema
komutacione mree informacionog sistema,
-paljivo planiranje konstrukcije, maksimalna
iskoristivost sistema, efikasno upravljanje i
rukovanje sistemom,
-maksimalna primena zajednikih korisnikih
podsistema.
Bezbednost sistema
Zatita
zatita informacija,
informacion zatitu od destruktivnog napada i izolacije i
og sistema brzo restruktuiranje sistema.
podrazume
va
Kontrola i upravljanje mreom i njenih vorova imaju
centralnu ulogu. Kontrola mree obezbeuje tehniko upravljanje
konfiguracijom,
resursima,
perfomansama,
otkrivanje
i
otklanjanje kvarova, zatitu, sistemsko planiranje i inenjering.
Paljivom kontrolom moraju se osigurati bezbedni tokovi, obrada i
99

kvalitet informacija u svim uslovima upotrebe kao i maksimalna

raspoloivost i iskoristivost resursa sistema koji su ogranieni.
Dodela frekvencijskih resursa se ureuje na nacionalnom
nivou prema internacionalnim zakonima i strandardima. Njihova
primena mora biti koordinisana da ne bi dolo do ometanja kako
izmeu radio sistema unutar odreene strukture, tako i izmeu
sistema na nacionalnom i internacionalnom nivou.
Prioritet informacija je esencijalan faktor sve dok informacioni
sistem ima ograniene kapacitete. Prioritet specifinim tipovima
informacija je obavezno za sve strukture uesnika u sistemu
upravljanja u vanrednim situacijama koje su dune da obezbede
maksimalnu disciplinu protoka i obrade informacija u mrei koja
im stoji na raspolaganju. Prioriteto se reavaju problemi
ogranienih kapaciteta mree i suavaju se zahtevi u odnosu na
mreu, do nivoa zabrane za pojedine korisnike, naroito pri
inteziviranom izvianju, planiranju odgovora i odluivanju.
Opravdanost sistema se postie ekonominim razvojem kojim
treba da ostvari: funkcionalnost sistema, integraciju specifinih
karakteristika
informacione
mree,
paljivo
planiranje
konstrukcije i maksimalna iskoristivost sistema, efikasno
upravljanje i rukovanje sistemom, maksimalnu primenu
zajednikih korisnikih podsistema uz maksimalno korienje
komercijalnih reenja pod uslovom da se ne naruava pouzdanost
i sigurnost sistema.
3.4.2.
Integrisani
informacioni
upravljanje
vanrednim situacijama

sistemi

za
u

(I2SUVS)
I2SUVS se definie kao sistem za prikupljanje, obradu, prenos
i distribuciju podataka, a to podrazumeva infrastrukturu,
organizaciju sredstva za sakupljanje, obradu, uvanje, prenos,
prikaz i distribuciju informacija.
Bez kvalitetnog informacionog sistema danas nije mogue
zamisliti jedan efikasan organizacioni sistem, kao to je to
integrisani informacioni sistem za vanredne situacije.
Smisao uvoenja I2SVS ogleda se u integraciji svih
informacionih procesa i tokova u cilju postizanja efikasnijeg i
racionalnijeg funkcionisanja u realnom vremenu (pre, za vreme i
posle VS).

100

Kako je informacija merilo uspeha IS u odnosu njegove

primene za potrebe efikasnog odluivanja i upravljanja, dat je
prioritet kvalitetu informacija. Upravljanje sistemom se moe
smatrati procesom pretvaranja informacija u odreene akcije.
Posmatrane relativno izdvojene, informacije sa svim svojim
karakteristikama, sredstvima za prenos i obradu ine poseban
sistem I2SVS.
Pri tome pod pojmom "informacija" se podrazumevaju podaci
koji se prikupe od okruenja radi obrade.
Osnovni procesi u svakom informacionom sistemu su:
prikupljanje i struktuiranje podataka,
manipulacija podacima (skladitenje, obraivanje, selekcija,
sortiranje, prorauni),
korienje
podataka
(prikazivanje,
komuniciranje
podacima).
Pod pojmom "prikupljanje" se podrazumeva akvizicija ili
sabiranje i inicijalna selekcija informacija od bazinih izvora za
planiranje potreba, odreivanje vremenskih dimenzija i dovoenje
informacija u oblik potreban za prenoenje. Kao bazini izvori
informacija
mogu
biti:
senzori,
osmatrai,
upravljanje
organizacijama na razliitim nivoima ili drugi informacioni sistemi.
Prenos ili transport informacija je prenoenje informacija do
primalaca koji vre obradu. Pod pojmom "obrada" informacija se
podrazumeva
skladitenje
podataka,
zatim
preuzimanje,
rukovanje, selekcija i fuzija podataka u minimalnu informacionu
formu primenljivu (razumljivu) za korisnika. Pri tome, selekcijom
se mora osigurati brzo prepoznavanje i obrada kritinih
informacija bitnih za odluivanje. Distribucija informacija je
proces dostavljanja informacija korisniku. Zatitom informacija se
osigurava sigurno prenoenje, obrada i autorizovan pristup
informacijama. Prenoenjem se mora osigurati skoro trenutan
protok po horizontali i vertikali unutar jedne organizacione
strukture.
3.4.2.1. Osnovni zahtevi i procesi u informacionom
sistemu
Oiglednost znaaja informacionog sistema za potrebe
organizacionog sistema proistie iz okvira mogunosti stavljanja
informacionog sistema u funkciji sprovoenja organizacije
integralnog sistema upravljanja vanrednim situacijama. Da nema
informacionog sistema, ne bi bilo ni organizacionog sistema.
Kvalitet razmene informacija unutar organizacionog sistema i
101

izmeu organizacionog sistema i okoline je uslov za njegov

opstanak.
Informacioni sistem organizacionom sistemu treba da
obezbedi kvalitetne informacije, pre svega tane i blagovremene
(aurne). U skladu sa tim ISVS je presudan u obezbeenju tanih
(verodostojnih) i blagovremenih informacija za korisnike
informacionih sistema u vanrednim situacijama. Meutim,
kvalitetne informacije, koje obezbeuje I2SVS, imaju jo i neke
druge atribute:
Verodostojnost (tanost) jeste osobina bez koje informacija i
nije prava informacija, a moe da se pretvori i u dezinformaciju.
Blagovremenost aktuelna informacija je dola na vreme
korisniku i upravo time se i aktuelizuje.
Aktuelnost sutina aktuelnosti jeste u skraivanju vremena
od dogaaja do njegovog saznanja, ime informacija dobija vei
stepen novosti.
Pouzdanost informacija u sociolokom i tehnikom smislu,
odnosno spreavanje njihovog iskrivljavanja, trai uspostavljanje
odgovarajue kontrole informacija.
Relevantnost informacija je znaajna za korisnika i ona ne
sadri nepotrebne injenice.
Potpunost
informaciji.

sve

relevantne

injenice

sadrane

su

Neprekidnost informacije treba da pristiu neprekidno i da

prate sve nastale promene stanja.
Jasnoa forma informacije mora biti jasna, nedvosmislena,
razumljiva primaocu.
Saetost ovaj zahtev je delimino u suprotnosti sa zahtevom
potpunosti, ali u njihovoj ravnotei lei vetina dobrog
informisanja.
Fleksibilnost fleksibilnost informacija i mogunost njihovog
generalizovanja ogleda se u sposobnosti da se udovolji novim
informacionim zahtevima.
Objektivnost u mnogim informacijama doznajemo ne
stvarno stanje, nego stanje kakvo bi poiljalac eleo da bude (ili
bar odreenu deformaciju u tom pravcu), ili stanje za koje
poiljalac pretpostavlja da e biti po volji primaoca.
Tajnost informacija kojoj nije zagarantovana tajnost moe
prouzrokovati vie tete nego koristi, jer i poiljaoca i primaoca
102

moe dovesti u vrlo teku situaciju ako za njih sazna konkurencija

odnosno protivnik.
3.4.3.
Principi
upravljanje VS

informacionog

sistema

za

Osnovni principi na kojima se zasniva informacioni sistem

upravljanja vanrednim situacijama zahtevaju:
informacije koje se unose tamo gde nastaju,
informacije se po pravilu unose samo jednom,
blagovremeno informisanje svih struktura i nivoa
upravljanja o stanju u organizacijama od stratekog
znaaja,
obrada podataka na elementarnim podacima, ime se
izbegava mogunost "friziranog" izvetavanja,
trajno uvanje podataka sve dok su aktuelni,
mogunost ocenjivanja efikasnosti sistema.
U skladu sa navedenim principima osnovni zahtevi za
informacioni sistem, nezavisno od konkretnog cilja su:
hijerarhijska usklaenost IS mora biti zasnovan na
sistemskom prilazu odravajui hijerarhijski karakter
procesa
(pravovremeno
obezbeenje
relevantnih
informacija za optimalno upravljako delovanje na sistem,
uz odreivanje mesta koja ne dobijaju informacije),
tanost i pravovremenost,
potpunost (informacioni model treba da sadri relevantne
elemente, logike i kvantitativne veze i povezujue
podatke),
moraju biti tano odreeni putevi prolaska informacije od
popunjavanja primarnog oblika voenja eksploatacionih
informacija od njihove sistematizacije u sabirnim oblicima,
mora biti obezbeena mogunost uvoenja informacija u
elektronske raunare,
fleksibilnost (sposobnost sistema da odgovori na promene u
delujuem sistemu),
ekonominost (trokovi u odnosu na korist: i za dobijanje
podataka i bezbednost),
bezbednost
(osiguranje
podataka
od
gubljenja,
falsifikovanja, pogrene obrade, unitavanja, krae),
proverljivost (mogunost provere i rekonstrukcije dobijenih
podataka).
103

3.4.4.

Komunikacioni sistemi

U savremenim uslovima komunikacioni sistemi imaju jednu

od najvanijih uloga u sistemu upravljanja u vanrednim
sistuacijama. Jednu od glavnih uloga u komunikacijama imaju
radioureaji. Radio ureaji imaju kljunu ulogu u sistemu
komunikacija za potrebe zatite i spaavanja, tako da je njihova
uloga na taktikom nivou od jednostavnog nivoa prenosa govora
do visokog nivoa prenosa podataka, slika, videozapisa i e-mail uz
preduzimanje potrebitih mera zatite informacija tokom prenosa.
Najvaniji zahtevi koji se pred ovim ureajima postavljaju su:
fleksibilnost,
modularnost,
vienamenska upotreba (multifunkcionalnost),
meusobna interoperabilnost,
primene novih metoda zatite informacija pri prenosu,
pokrivanje to ireg frekvencijskog opsega,
mogunost poboljanja funkcijskih osobina bez hardverskih
izmena (ve samo unoenjem novih upravljakih programa)
i
odravanje stabilnih komunikacija kao jedan od najvanijih
zahteva za potrebe svake aktivnosti vezano za postupke
zatite i spasavanja.

Vanrednu situaciju karakterie najee nepredvidivost, to

predstavlja jednu od kljunih injenica kod definisanja i
projektovanja informaciono-komunikacionog sistema.
U reavanju problema koje proizvode nepredvidivi dogaaji
uestvuju razliite strukture (vojska, policija, vatrogasci i
pripadnici hitne medicinske pomoi itd) u integrisanim
operativnim akcijama. Oni imaju prirodnu potrebu da meusobno
dele operativne podatke, informacije i druge. Najei problemi u
toj komunikaciji je nedostatak interoperabilnosti komunikacionih
sistema, kao i nemogunost da komuniciraju i razmenjuju
podatke i informacije bilo kada i bilo gde i u obliku ili formi koja
dozvoljava korisnicima da ih efektivno koriste.
Dok su navedeni samostalni komunikacioni sistemi, veim
delom, efikasni za pojedinane slube, oni su esto
nekompatibilni sa komunikacionim sistemima drugih slubi unutar
iste ,,teritorije delovanja". Takoe, u razliitim organizacijama se
koristi razliita oprema i razliite radio frekvencije koje
onemoguavaju komunikaciju izmeu njih.
104

Navedena ogranienja mogu se otkloniti primenom

jedinstvenih standarda za informacionu i komunikacionu
tehnologiju i opremu, a razvoj standarda mora ukljuiti korisniki
input i podrati razvoj kompatibilne komunikacione opreme.
Meutim, interoperabilnost zahteva koordinaciju, kooperaciju
i naglaavanje vanosti po nivoima upravljanja, kontrole,
strategije i procedura. U vezi sa tim potrebno je imati u vidu da
su:
Informacioni tokovi neprekidni kruni procesi (Slika 29 ) koji
poinju od izvora, preko centara za obradu i distribuciju do
korisnika informacija. Sva tri elementa su povezana informacionokomunikacionim sistemom. Sutina ovih informacionih procesa je
da se na osnovu ulaznih i prateih informacija, izvri analiza i
sinteza procesa, a zatim donese odluka koja se distribuira
korisnicima kao izvrnim organima sistema.
Organizaciona struktura upravljanja vanrednim situacijama
posmatra se sa tri nivoa: strategijski, operativni i taktiki nivo.
Meutim, kako je ovaj sistem upravljanja dinamian to znai da
se nadlenosti mogu dodeljivati i oduzimati po dubini odnosno
vertikali. Elementi i ostali inioci ove strukture mogu biti
stacionarni i pokretni. Stacionarni elementi su uglavnom deo
strategijskog nivoa, dok su pokretni elementi deo operativnog i
taktikog nivoa. Ovakvo organizaciono ustrojstvo sa brojnom i
raznovrsnom tehnikom opremom znaajno utie na karakter
informaciono-komunikacionog sistema.
Informacije u sistemu upravljanja vanrednim situacijama su
razliitog porekla, karaktera i forme. To moe da bude: govor,
audio signal, tampani ili rukom pisani tekst, podaci, telemetrijski
signali, grafika, foto dokumenti, spore slike, slike u realnom
vremenu, elektronska pota itd. Razmena informacija izmeu dva
i vie uesnika se odvija preko vie medija. Ovo ukazuje da
komunikacija mora da bude multimedijalnog karaktera.
Distribucija informacija moe biti jednosmerna ili dvosmerna
tipa: taka-taka, taka-vie taaka i difuzna, sa prioritetom ili
bez njega.
Integracija informacionih tokova i procesa je vremenska i
prostorna. Obe integracije su od izuzetne vanosti, kako za
procese koji se odvijaju u realnom vremenu tako i za one koji se
odvijaju van realnog vremena. One omoguavaju da se analize i
sinteze u centrima obrade i distribucije informacije uspeno
realizuju.
105

Slika 29: Kruni tok informacije kod upravljanja u vanrednim

situacijama


/ /
/

:
/ /
/ ...

:
//

Najvanija
komponenta
za
uspeno
implementiranje
komunikacione interoperabilnosti jeste obrazovanje koje se
najee sprovodi kroz treninge i praktine vebe, u kojima
pripadnici odreene slube ue o funkcijama i korienju
informaciono-komunikacione tehnologije
3.4.5.
Mogunost praktine
vanrednim situacijama

primene

GIS-a

Geografski informacioni sistemi (GIS) mogu se definisati kao

sistemi za prostornu vizualizaciju, upravljanje podacima,
definisanje pravila odluivanja i prostornu podrku u odluivanju.
Geografski-informacioni sistem povezuje prostorne i druge
oblike informacija u jedinstven sistem. On nudi postojano radno
okruenje za analizu geografskih podataka. Pretvaranjem mapa,
karata i drugih oblika prostornih informacija u digitalni oblik, GIS
omoguava manipulisanje i prikazivanje geografskog znanja na
novi i mnogo objektivniji nain.32
Ovaj sistem je u prednosti u odnosu na ostale informatike
sisteme ne samo po postojanju prostornih podataka, ve i po
tome to upravlja velikim brojem svojstava objekata, to zahteva
sloene koncepte za opis geometrijskih osobina i topolokih veza
meu objektima. Ponekad se izjednauje sa digitalnim mapama,
jer one ine osnovu ili podlogu na kojoj GIS upravlja prostornim
objektima.
32

,
, , ,
, , , , , ,
, - .
. , ,
a .
.

.

106

Situacioni prikaz stanja se kreira na osnovu podataka o

prostoru i podataka o planiranim aktivnostima. Temelje se na
monim relacionim bazama podataka i sledeim informacionim
tokovima:
Prikaz karata prostora promenljive razmere u elektronskom
obliku;
Prikaz koji se formira u skladu sa informacijama koje se
dobijaju sa terena;33
Prikaz kapaciteta i dinamike angaovanosti za odreene
aktivnosti;
Dinamiki distribuirani podaci razliitih nivoa detaljnosti;
Interaktivni grafiki prikaz objekata i
Dvodimenzionalna i trodimenzionalna vizualizacija prostora
itd.
Informacije, kad je god mogue, treba da budu koliinski
merljive u standardizovanoj formi. Svaka grafika informacija
(mape, karte) koja vizuelno predstavlja informaciju o postojeem
stanju i buduim planovima treba da:
sadri simbole, grafikone i terminologiju u skladu sa
usvojenim formama;
prikae bitne informacije jasno i razumljivo, tano, pouzdano
i pravovremeno;
mogu brzo i lako da se menjaju prema tekuoj situaciji i
budu brzo preneti viim i niim organizacionim celinama.
Operativne mape treba da sadre samo minimum bitnih
informacija koje omoguavaju rukovodiocu da vidi stanje na
terenu. Karte sa previe informacija troe vreme i bitno utiu na
koordinaciju, integraciju i sinhronizaciju funkcija. Vizualizacija
realnog stanja je proces koji rukovodiocu omoguava jasnu
procenu stvarne situacije, da pravilno proceni dogaaje i
pravovremeno intervenie.
3.4.5.1.

GIS platforma za reenje interoperabilnosti

U ovom delu dae se osvrt na jedan opti koncept

informaciono-komunikacionih sistema za potrebe reagovanja u
vanrednim situacijama, slika 51. U praksi kod projektovanja
ovakvih sistema pristup je najee zasnovan na korienju
komercijalno raspoloivog hardvera i softvera kao i razvoju
originalnih aplikacija nastalih korienjem koncepcije objektno
33

, .
.

107

orijentisane analize i projektovanja. Osnovna podela takvih

sistema bila bi na podsisteme za rad u realnom vremenu i
podsisteme za naknadne analize i podrku odluivanju. Oba ova
podsistema intenzivno bi koristili tehnologije Geografskih
informacionih sistema (GIS) i Sistema za upravljanje bazama
podataka (eng. DataBase Management System DBMS).
U domenu GIS tehnologije potrebno je definisati:
zahteve za realizaciju metodologije i alate za dijagnostiku,
nadledanje i vizualizaciju vanrednih situacija;
primena savremenih GIS reenja;
primena multimedijalne vizualizacije vanrednih situacija.
Poveani kapaciteti prenosa podataka u jedinici vremena,
upotreba beinih i satelitskih komunikacija daju jo vei znaaj
upotrebi GIS-a i oblikovanja informacija u jo znaajniji oblik
komuniciranja za:
donoenje odluka o svim aktivnostima na osnovu
informacija i podataka koje sadre prostorno-vremensku
komponentu, a dobijaju se sa terena u realnom vremenu;
korienje iskustava i saznanja o upotrebi resursa i primeni
mera iz slinih situacija pri donoenju odluka;
prenoenju zahteva organizovanim snagama na terenu u
realnom vremenu i u razumljivom i jasnom obliku bez
potrebe za dodatnim razjanjavanjem znaenja;
korienje sistema za viekriterijumsku prostornu podrku u
donoenju odluka.
podrku u sprovoenju navedenih mera radi postizanja
oekivanih rezultata treba da prui kvalitetan informacioni
sistem.
Sistemi za upravljanje vanrednim situacijama, naravno,
zahtevaju korienje inteligentnih tehnologija za izgradnju
sigurnih
meusistemskih
veza
u
cilju
obezbeivanja
34
najpouzdanije mogue informatike podrke. Jedan od moguih
reenja je da se sistem bazira na XML/SOAP Web servisima i
sigurnog Internet protokola a sve u cilju obezbeenja sigurnog
protoka informacija. Svaki udaljeni korisnik informacionog
sistema za upravljanje u vanrednim situacijama reagovae jednim
od realizovanih komunikacionih puteva (Web servisa, ...), a u isto
vreme sistem e moi da vodi rauna o njima putem veze
ostvarene preko podsistema GIS-a.
34

Internet Telephony Services Providers Association:Emergency Srevices, Technical Issues, Potential Solutions
and Benefits, www.itspa.org.uk, April 2006.

108

Vrlo vano pitanje za interoperabilnost GIS aplikacija je

semantika (konceptualna) heterogenost, koja podrazumeva da
ista injanica moe da ima razliite opise. Heterogenost
informacija zahteva iznalaenje i primenu reenja tako da su u
primenu najee sledea reenja: korienje semantikih
translatora,
korienje
standarda
za
ostvarivanje
35
interoperabilnosti, data warehousing sistemi i sistemi zasnovani
na medijatorima.
Slika 30: Opti koncept reenja primene
postizanje
interoperabilnosti informacija (GIS informacija)

GIS

-:

(
)

GIS

za

Web GIS

tehnologija

Open GIS

Corba

3.4.6.

Web

-
,
,
, ...

Razmena bitnih (kritinih) informacija

Razmenom bitnih (kritinih) informacija izmeu razliitih

organizacija i nivoa upravljanja obezbeuju se sve informacije
neophodne za donoenje odluka i sinhronizaciju raspoloivih
snaga u toku realizacije zadataka. Da bi se realizovala takva
funkcija, mora se obezbediti interoperabilnost i razmena
podataka po svim nivoima.
35

Voisard, A., and Juergens, M.: "Geographic Information Extraction: Querying or Quarrying?" In Interoperating,
M. Goodchild, M. Egenhofer, R. Fegeas and C. Kottman (Eds.):Geographic Information Systems Kluwer,
Academic Publishers, New York, 1998. Date Warehouse ,


.

109

Svaku informaciju treba da karakterie: upotrebljivost,

tanost, jasnoa, jezgrovotost, koherentnost, objektivnost i
istinitost.
Adekvatno snabdevanje informacijama u realnom vremenu, ili
vremena blizu realnog, omoguava upravnim (rukovodeim)
strukturama bolju procenu situacije, odreivanje adekvatne vrste
aktivnosti (pregrupisavanje resursa (ljudi, sredstava), oslobaanje
resursa, izbor ciljeva,...) i pravovremeno izvravanje planirane i
zadate aktivnosti.
Informacioni procesi se mogu odvijati unutar realnog ili van
realnog vremena. Procesi u realnom vremenu se mogu definisati
kao procesi kod kojih se ukupan informacioni tok od izvora do
korisnika informacije odvija za vreme koje je krae od one
promene ulazne informacije koja zbog vremenskog kanjenja
moe prouzrokovati pogrean odziv sistema. Posmatrano sa nivoa
unutranje organizacije u sluaju vanrednih siuacija, procesi koji
se odvijaju unutar realnog vremena su maksimalno zastupljeni na
operativnom i taktikom nivou, a manjim delom na strategijskom
nivou gde dominiraju procesi van realnog vremena. Procesi koji
se odvijaju van realnog vremena karakteriu velika koliina
razliitih informacija, odnosno velike baze podataka.
Integracija informacionih tokova i procesa je vremenska i
prostorna i obuhvata celu teritoriju (teritoriju koja je ugroena ili
postoji mogunost za njenu ugroenost), a ire zavisno od dometa
senzora. Obe integracije su od izuzetne vanosti, kako za procese
koji se odvijaju u realnom vremenu tako i one koji se odvijaju van
realnog vremena. One omoguavaju da se analize i sinteze u
centrima obrade i distribucije informacije uspeno realizuju.
Potpuna kolaboracija navedenih sistema se namee kao
imperativni zahtev pri njihovoj integraciji koja predstavlja ozbiljan
problem jer su oni po pravilu nezavisno i projektovani i
realizovani.
I pored heterogenosti i distributivnosti sistema koji su
ukljueni u integralni sistem upravljanja u vanrednim situacijama
zahteva se iznalaenje najefikasnijeg puta do blagovremene i
pouzdane informacije. U cilju ostvarenja zahteva u skladu sa
potrebama organizacione i semantike interoperabilnosti jeste da
se u realnom vremenu odgovori uz pomo GIS aplikacija na
sledea pitanja: TA, KADA, GDE, KAKO. Navedena pitanja odnose
se, kako na upravljanje i distribuciju, tako i na znaenje
informacija i podataka. U Tabeli broj 11 prikazana su pitanja i
mogui odgovori.
110

Tabela 11: Pitanja

semantike
interoperabilnosti
Pita
nja
TA

KADA
GDE
KAKO

odgovori

Sa strane upravljanja
i
distribucije
informacija
ta je od informacija i
podataka
potrebno
donosiocima odluka i
izvriocima odluka
Kada
se
informacije
koriste i kada ih je
potrebno isporuiti
Gde
su
informacije
potrebne, a gde se
trenutno nalaze
Kako doi do potrebnih
informacija i kako ih
isporuiti korisniku

funkciji

Iz
ugla
informacija

organizacione

znaenja

ta
informacija
korisniku (klijentu),
serveru

znai
a ta

Kada se neto desilo ili kada

e se desiti
Gde se neto desilo, gde e
se desiti i gde bi trebalo da se
desi
Kako je neto uraeno i kako
neto uraditi (podrka u
donoenju odluka)

Fizionomija savremenih dogaanja koja se odnose na

vanredne situacije, prepoznatljiva je po brzom ritmu izvoenja, pa
zahteva izraenu blagovremenost u procesu odluivanja na svim
nivoima. Raspolaganje automatizovanim sistemima za upravljanje
informacijama i sredstvima je uslov bez koga se ne moe u
prikupljanju, elaboriranju, prezentaciji i prenoenju podataka o
datoj situaciji Takoe, to je preduslov koji moe da garantuje
upravljanje i rukovoenje operacijama (aktivnostima) u jednoj
jedinstvenoj i potpunoj viziji. Da bi se to postiglo potrebno je imati
na raspolaganju tri osnovna elementa, slika 31:
mreu aktivnih i pasivnih senzora za potpuno i efikasno
nadgledanje, kontinuirano u vremenu i prostoru za celi
prostor odgovornosti, sa ciljem pronalaenja, otkrivanja,
provere identiteta i kontrole u bilo kojim uslovima
korienja radi spreavanja i zatite od vanrednih situacija;
informatiku podrku koja bi raznim nivoima organizacije
prezentovala stanje u realnoj situaciji u dinamikoj formi uz
neprekidno upotpunjavanje informacija. Treba imati u vidu
da se informatika podrka ne zasniva samo na podacima
koje dobijamo od senzora, ve to je vie mogue koristi i
druge izvore, a naroito, evidencije stanja resursa
relevantnih za potrebe zatite i spasavanja;
pouzdanu, automatizovanu, raunarsku mreu, koja
obezbeuje siguran prenos informacija u realnom vremenu,
111

sa
brzinom
prenosa
koja
odgovara
neprekidnom
respolaganju podacima o situaciji kako bi omoguila
blagovremenu aktivnost u skladu sa konkretnom
situacijom.
Slika 31:
situacijama

Parametri

integracije

upravljanja

vanrednim

- -
- -

- , ,
- , ,

-
-

- Web

- Web

Web

Web

(
(
)
)

(.
(.
SensorWeb)
SensorWeb)

TETRA
TETRA
Wimax
Wimaxsistem
Pozicioni
Pozicioni sistem

(Izvor: Future Directions for Networked Embedded System ,

K.Harald Drager, Jul 2007 Stockholm)

3.4.7.
Primena
beinih
vanrednim situacijama
3.4.7.1.

senzorskih

mrea

Uvod

Beino umreavanje (eng. wireless networking) predstavlja

povezivanje raunara, digitalnih komunikacionih ureaja, mrene
opreme, senzora i raznih drugih ureaja putem radio talasa.
Primenjuje se na mestima gde ianu infrastruktura ne postoji ili
je nije mogue postaviti. Osim toga, poseduje neke osobine koje
predstavljaju veliku prednost u odnosu na iano umreavanje,
kao to su mobilnost korisnika, laka mogunost proirivanja i brzo
i jeftino uspostavljanje mree privremenog trajanja.
Beine mree mogu se brzo i lako uspostaviti na
privremenim lokacijama za vreme trajanja odreenih dogaaja
kao to su neeljene vanredne situacije (elementarne nepogode,
112

oruani sukobi i slino) i razni drugi dogaaji. Poto takvi dogaaji

nameu potrebu za mreom veoma brze realizacije i ogranienog
trajanja, instaliranje klasine iane infrastrukture bilo bi suvie
sporo, nefunkcionalno i preskupo.
Beine mree
kategorije, slika 32:

se

mogu

klasifikovati

dve

osnovne

Mree zasnovane na infrastukturi, kao to su celularne

mobilne mree (mobilna telefonija) i beine raunarske
mree (ukljuujui implementaciju beinog Interneta);
Mree koje ne zahtevaju postojanje infrastrukturu dele se
na:
Ad hoc beine mree, kao to su MANET (Mobile Ad hoc
Networks) i
Beine senzorske mree, kao to su ad hoc beine
senzorske mree.
Ovaj tip mrea je posebno pogodan za upotrebu u uslovima
kada je fiksna infrastruktura oteena ili unitena.
Slika 32: Klasifikacija beinih mrea

Ad hoc

Ad hoc
Ad hoc

3.5. MODUL
SISTEMA

MODUL

113

ZA

INTEROPERABILNOST

3.5.1.
Organizaciona
upravljanje
vanrednim situacijama

interoperabilnost

za
u

Uspeh upravljanja u vanrednim situacijama zahteva potpunu

interoperabilnost svih organizacionih parametara organizacija od
stratekog znaaja. Gde pod potpuno interoperabilnom
organizacijom podrazumevamo postojanje takve organizacije
sposobne da efikasno razmenjuje informacije sa drugim
interoperabilnim organizacijama iz okruenja, poveavajui na taj
nain kvalitet i opseg znanja generisanog na osnovu
identifikovanih veza izmeu novih i postojeih podataka, a u cilju
blagovremenih i pouzdanih meusobnih komunikacija i razmene
informacija.
Organizaciona interoperabilnost je definisana kao kljuna
oblast "zatite i spasavanja" i predstavlja osnov za definisanje
usluga i glavnih zadataka ijim se sprovoenjem ostvaruje eljena
bezbednost graana i njihove imovine. S obzirom da se u
savremenim uslovima suoavamo sa trajnim bezbednosnim
rizicima, to da razvoj upravljanja u vanrednim situacijama treba
da ide u smeru organizovanja jedinstvenog sistema zatite i
spasavanja. To e se ostvarivati kroz objedinjavanje razliitih
delova sistema u moderan sistem zatite i spasavanja, kroz
razliite oblike integracije (organizacione, tehnike).
Kako se pojam organizacija u savremenom svetu odnosi se na
ureen i definisan skup ljudi koji izvravaju neki zajedniki
zadatak, tako da dobra organizacija zahteva meusobno
usklaivanje ljudi, aktivnosti, koordinisani i kontrolisani rad u
okvirima interesa organizacije.
U skladu sa definisanim pojmom organizacionu strukturu u
vanrednim situacijama moemo posmatrati sa tri nivoa:
strategijskog, operativnog i taktiogi nivoa. Meutim, ona je i
dinamina to znai da se nadlenosti mogu dodeljivati i
oduzimati po dubini odnosno vertikali. Elementi i ostali inioci ove
strukture mogu biti stacionarni i pokretni. Stacionarni elementi su
uglavnom deo strategijskog nivoa, dok su pokretni elementi deo
operativnog i taktikog nivoa.
Ako poemo od toga da je cilj vrednost koju treba stei,
ostvariti ili sauvati, tada se sutina formiranja koncepcije
funkcionisanja organizacije sastoji u definisanju ciljeva same
organizacije. Bez jasno definisanih ciljeva ne mogu se oekivati ni
rezultati. Svaka organizacija dobija i usvaja najoptije trajne
ciljeve koji postaju izvor stepenovanja ostalih ciljeva, odnosno od
114

najopotijih nastaje podela na posebne i konkretne koji mogu biti

trajni ili prolazni.
Osnovni cilj moe se definisati kao aktivnost koja objedinjuje
sve postupke usmerene ka zatiti ivota, zdravlja i imovine
graana, ouvanje uslova neophodnih za ivot i pripremanje za
prevladavanje situacija u uslovima poara, elementarnih
nepogoda, dejstava opasnih materija i drugih stanja opasnosti. Na
taj nain se ujedno i definiu obaveze i odgovornost za
sprovoenje mera vezano za stanje zatite i delovanje u ovim
situacijama.

Opti ciljevi u oblasti zatite i spasavanja su:

Stvaranje bezbednog ambijenta u kojem e biti izraen
visok nivo solidarnosti kako u svakodnevnim tako i u zatiti
i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea i drugih stanja opasnosti.
Obezbeenje jedinstvenog sistema zatite i spasavanja,
koje e se ostvariti kroz objedinjavanje razliitih delova
sistema.
Stvaranje uslova za brzo reagovanje u vanrednim
situacijama i spasavanje ivota ugroenih.
Smanjenje materijalnih teta i ugroavanja ivotne sredine
u zatiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea i drugih stanja opasnosti.
Dekompozicija navedenih ciljeva vri se u odnosu na
organizacioni nivo, nivo odgovornosti, zahteva konkretne
situacije i faze posmatranja stanja u odnosu na vanredne
situacije.
Sledei
deo
u
pravcu
obezbeenja
organizacione
interoperabilnosti odnosio bi se na razradu stratekih ciljeva
meu kojima su najvaniji:
izrada i predlog zakona, normativa i drugih akata u skladu
sa vaeim propisima i standardima (domaim, evropskim);
uspostavljanje institucionalnih, organizacionih i personalnih
uslova za primenu kriterijuma u upravljanju zatitom i
spasavanjem od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea;
uspostavljanje tela za koordinaciju rada razliitih struktura;
obezbeivanje dobro uvebanih izvrilaca svih zadataka,
115

 razvijanje najefikasnijih naina reagovanja u zatiti i

spasavanju od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea (planovi reagovanja),
svoenje teta nastalih u zatiti i spasavanju od
elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih nesrea na
najmanju moguu meru,
definisanje obaveza strukturama za posebne namene
(vatrogasne, spasilake, itd),
regulisanje prava i obaveza graana u pripremi za
delovanje u zatiti i spasavanju od elementarnih nepogoda,
tehnikih i tehnolokih nesrea,
stvaranje uslova za nesmetan protok informacija,
dinamiko poveanje meunarodne pomoi i podrke
operacijama,
pruanje ekonomske podrke i olakica za sve ugroene u
skladu sa mogunostima drave i privrede.
U okviru stratekog pristupa moraju biti realizovane sledee
mere za:
identifikaciju situacije, sastavljanje potrebnih mapa,
prouavanje uzroka vanredne situacije i zatita;
prognozu irenja vanredne situacije, modeliranje dinamike
njenog irenja i procena resursa (materijalnih, finansijskih,
radnih i dr.) koji su potrebni za otklanjanje vanredne
situacije, kao i procena neophodnosti evakuacije
stanovnitva;
pripremu i analiza strategije otklanjanja vanredne situacije i
njenih posledica, podela teritorije na oblasti i zone
snabdevanja i odreivanje odgovornih lica, utvrivanje
broja potrebnih operativnih ekipa i njihovog sastava,
rasporeivanje tih ekipa i opreme na objekte radi postizanja
taktikih ciljeva, organizacija zatvorenih zona i zona
patroliranja,
organizovanje
evakuacije
(potpune
ili
delimine);
planiranje i operativno rukovoenje u organizovanju
odreenih aktivnosti, utvrivanje prioriteta, imenovanje
odgovornih za njihovu realizaciju, raspodela ogranienih
aktivnoti;
spasavanje, saniranje i druge neodlone aktivnosti,
prvenstveno vezane za obavetavanje, pronalaanje
postradalih, pruanje hitne medicinske pomoi, realizaciju
protivpoarnih,
protivhemijskih
i
drugih
mera,
organizovanje smetaja i privremene infrastrukture,
116

snabdevanje, prevozna sredstva, materijalno-tehniko

obezbeenje,
ishranu,
trgovinu,
telekomunikacije,
sredstava informisanja i dr.
U taktiko operativnom smislu cilj je planirani rezultat koji
organizacija treba da ostvari u odreenom vremenu. Opti ciljevi
na ovom nivou podrazumevaju permanentnu pripremu za
funkcionisanjem svih elemenata organizacije.
Na putu realizacije navedenih ciljeva i mera stoje i odreene
prepreke kao to su:
a) Organizacioni problemi u vanrednim situacijama:
Organizacija rada vezana je za strunost pa su to i
organizacioni problemi,
Svako dobro struno reenje zahteva i dobru organizaciju,
Uska specijalizacija vodi ka poveanju broja lanova
organizacije,
U savremenim uslovima sve je manje vremena za
donoenje odluka, broj informacija je veliki pa se moraju
obraditi u to kraem vremenu,
Izbor metoda rada za automatizaciju organizacije.
b) Karakteristini organizacioni problemi:
Sloenost organizacione strukture, gde su problemi
organizacione strukture ujedno i organizacioni problemi,
Prognoziranje predstavlja sloen proces koji zahteva
posedovanje odgovarajueg nivoa znanja i sposobnosti,
Sloenost organizacionih akcija posledica je sloenosti
zadataka,
Sistem komunikacija i komuniciranja u svim dimenzijama
trai neprekidnu izgradnju informacionog sistema,
Nedovoljno poznavanje savremenih tehnolokih reenja,
Metodi rada su sve znaajniji problem u rukovoenju,
Problem strunih (specijalistikih) znanja.
3.5.2.
Mere i postupci za postizanje organizacione
interoperabilnosti
Osnov organizacione interoperabilnosti predstavlja sistem
upravljanja u skladu sa ciljevima koji proizilaze iz aktivnosti na
sprovoenju politike i zadataka koje subjekti upravljanja
postavljaju u oblasti zatite i spasavanja. To je stalan proces
prikupljanja podataka, njihove analize, donoenja odluka, dodele
zadataka i ostvarenja uvida nad postignutim rezultatima.
117

Proces upravljanja ostvaruje se kroz pet meusobno

povezanih
i
zavisnih
funkcija:
planiranje,
priprema
(organizovanje),
aktivnosti
(upravljanje,
implementacija),
koordinaciju i kontrolu.
1) Planiranje
Sistem upravljanja u vanrednom situacijom se provodi
donoenjem Plana spreavanja posledica veih razmera. Plan
okvirno sadri sledee podatke:
organizacionu strukturu i kadrove, kao i opis i uloge i
odgovornosti osoblja koje je zadueno za upravljanje
nesreama veih razmera na svim nivoima organizacije;
identifikacija i evaluacija nesrea veih razmera, gde e se
opisati
usvojene
i
implementirane
procedure
za
sistematsku identifikaciju nesrea veih razmera koje su
posledica vanrednih situacija, i procenu verovatnoe i
frekvenciju njihovog deavanja;
kontrola rada organizacione strukture, gde e se opisati
usvojene i implementirane procedure i uputstva za
bezbednost organizacija;
upravljanje promenama i smanjenje negativnih uticaja istih;
plan upravljanja u vanrednim situacijama gde e se opisati
usvojene i implementirane procedure za identifikaciju
predvidljivih vanrednih situacija, za pripremu, testiranje i
kontrolu tih planova po kojima e se reagovati u sluaju
vanrednih situacija, kao i obezbeenje obuke. Program
obuke treba organizovati za sve uesnike po vertikalnom i
horizontalnom nivou organizovanosti;
procedure pomou kojih treba opisati nain izvetavanja
kao i nain sprovoenja istrage i zasnovane na praktinim
iskustvima;
audit i kontrola opisae usvojene i implementirane
procedure za periodinu sistematsku ocenu plana
spreavanja nesrea veih razmera, mere efikasnosti i
primenjivosti sistema bezbednosnog upravljanja, kao i
procedure za dokumentovanu kontrolu uspenosti sistema
bezbednosnog upravljanja i njegovu verifikaciju od strane
nadlenih organa.
2) Priprema (Organizovanje)
Priprema (Organizovanje) je procesna funkcija upravljanja
(rukovoenje, komandovanje) kojom se organizaciona struktura
118

pretvara u funkcionalnu, iznalaze postupci i metode rada i

ostvaruju pripreme za izvrenje planiranog zadatka.
Organizovanje je neprekidan proces koji se odvija po fazama
poevi od priprema do izvrenja zadatka, mada se intenzivira u
toku i nakon planiranja postupka u sluaju vanredne situacije. U
okviru priprema i sprovoenja aktivnosti treba dati odgovore na
sledea pitanja: KO?, TA?, KADA?, GDE?, KOLIKO?, KAKO?,
ZATO?, IME?.
U Tabeli 12, dat je opti pregled odgovora po odreenim
pitanjima vezanim za vanredne situacije.

Tabela 12: Postupak obrade odreene vanredne situacije po

odreenim pitanjima i odgovorima
Pitanja
KO?

TA?

KADA?
GDE?

KOLIKO?

KAKO?
ZATO?

Odgovori
Na ovo pitanje dobro reen problem treba da da
odgovor ko identifikuje vanrednu situaciju, ko
vodi podatke o njima, ko alje informacije, ko je
obrauje ...
Treba da se dobije odgovor ta je sr celog
problema, ta je u pitanju. Na ovom nivou treba
da postoji neki ifarnik ili imenik, grupisanih u
opte grupe. Koristiti bazu podataka.
Potrebno je tano definisati vreme deavanja
kao i u potpunosti predvideti trajanje odreenog
dogaaja.
Treba locirati gde je nastala vanredna situacija,
na kojoj lokaciji, kako bi se odredilo
usmeravanje odreenih aktivnosti na mestu
dogaaja.
Potrebno je da se tano ili bar priblino odredi
jaina i uticaj od nastale vanredne situacije,
koliki su gubici i ako je u mogunosti prva
procena nastale tete.
Neophodno je dati to detaljniji opis kako se
dogodilo na koji je nain izvrena analiza i po
kom kriterijumu.
Treba identifikovati greku, odnosno uzrok
nastanka vanredne situacije, tj. dati odgovor
zato je dolo do vanredne situacije
119

IME?

Neophodno je da se definie vrsta nain,

metoda ili postupak kojim e se reiti problem.
Na osnovu identifikacije uzroka, posledica,
propusta i visine nastale tete predvideti
reinenjiring sistema u funkciji njegovog
poboljanja.

Stvaranje odgovarajue organizacione strukture predstavlja

osnovnu aktivnost za uvoenje sistema upravljanja vanrednim
situacijama u saglasnosti sa institucionalnim okvirima uz
potovanje principa decentralizovanog koordiniranog razvoja
aktivnosti u skladu sa zahtevima organizacione interoperabilnosti.
Ovaj pristup polazi od toga da je svaka organizacija odgovorna za
sopstveni delokrug odgovornosti, dok se jedinstvo organizacione
eme (na celom posmatranom podruju) postie koordinacijom
zajedniki usvojenih operativnih planova prema usvojenim
standardima.
Sposobnost i uspenost upravljanja u vanrednim situacijama
ogleda se u mogunosti organizacija za donoenje najbolje
mogue odluke u to kraem vremenu. Kvalitet odluke zavisi od
vrste, koliine i naina prikaza informacija o vanrednoj situaciji
koje su im na raspolaganju.
Sistemi koji bi trebalo da obezbede takav tip informacija
moraju biti funkcionalni, namenski definisani i projektovani
skupovi raunarske opreme, namenskog softvera i odgovarajueg
telekomunikacionog okruenja. Od takvih sistema se oekuje da
obezbede:
snabdevanje informacijama relevantnim za odreenu
situaciju,
pruanje kvalitetne podrke u donoenju odluka i
visok stepen raspoloivosti i kvalitetne komunikacije po
svim nivoima u cilju nesmetane distribucije informacija.
3) Optimizacija
Organizacija rada u vanrednim situacijama je aktivnost
organizacija na iznalaenju najoptimalnijih struktura i postupaka
za ostvarenje postavljenih ciljeva odnosno izvrenje zadatka. Cilj
organizacije
rada
je
maksimalna
efikasnost
delatnosti
organizacija uz minimalan utroak resursa. Naravno da treba
stalno imati na umu da su ljudi najvredniji resurs. Predmet
organizacione interoperabilnosti je organizaciona struktura i
organizacija postupaka organizacija i njenih delova u procesu
ostvarivanja ciljeva odnosno izvravanja aktivnosti.
120

4) Koordinacija
Koordinacija je pojam za skladan odnos elemenata strukture i
aktivnosti u jednom procesu. Koordinacija kao procesna funkcija
upravljanja, jeste stvaranje skladnog odnosa u funkcionisanju
organizacije. Koordinacija, kao stvaranje skladnog odnosa
sistema, vri se u vremenu i prostoru. Svakom uesniku u
izvrenju aktivnosti (zadataka) neophodno je precizirati
vremenska i prostorna obeleja koordinacije. Vremenska obeleja
koordinacije posmatarju se kao: vreme poetka i zavretka
(trajanje aktivnosti) i vreme usklaivanja akcija u toku izvrenja
zadatka.
5) Kontrola
Kako je u vanrednim situacijama od izuzetnog znaaja bitna
koordinacija, kontrola i pravovremeno delovanje svih slubi,
integracija njihovih softverskih sistema u funkciji podrke ima
poseban znaaj u sistemu upravljanja u vanrednim situacijama. 36
Osnovne
prednosti
koje
se
postiu
uvoenjem
automatizovanih sistema upravljanja u odnosu na klasine su
brojne, a u cilju postizanja to vieg nivoa organizacione
interoperabilnosti su:
Prikupljanje tanih i pravovremenih informacija u realnom
(ili priblino realnom) vremenu;
Praenje situacije u realnom vremenu u zoni rejonu
posmatranja;
Skraivanje vremena za procenu situacije i donoenje
odluke
u
skladu
sa
zahtevima
organizacione
interoperabilnosti;
Bre, kvalitetnije i pouzdanije prenoenje odluke na sve
uesnike;
Bolja koordinacija aktivnosti i bre reagovanje na promene;
Vizuelizacija ugroenih podruja stvaranje zajednike
situacione slike stanja;
Voenje jedinstvene elektronske radne karte i njena
selekcija po nivoima i korisnicima;
Davanje ranog upozorenja na opasnosti;
Poveanje brzine pretraivanja podataka;
Simulacija scenarija i situacija;
Obezbeenje uslova za funkcionalniju i bolju organizaciju i
dr.

36

APCO International ltd.:Homeland Security White Paper on Domestic Praparedness, www.nemaweb.org,

, 2001

121

U skladu sa tim osnovni smisao uvoenja informacionog

sistema je ostvarivanje efikasnijeg i racionalnijeg funkcionisanja
organizacija na strategijskom nivou u vanrednim situacijama, kroz
poboljanje informacionog obezbeenja, informacione podrke i
kvaliteta
informacija
kao
i
poboljanja
jednoznanosti,
jednostavnosti, relevantnosti, aktuelnosti svih informacija i njenih
tokova.
U cilju ispunjenja postavljenih ciljeva i zadataka potrebno je
pridravati se odreenih naela za uspeno organizovanje i
interoperabilnost postupaka za vanredne situacije:
obezbeenje optimalne funkcionalne strukture postie se
izborom postupka i metoda,
u to kraem vremenu obezbediti potrebne podatke
organima upravljanja na niem nivou da i oni otponu sa
pripremama,
postaviti funkcionalnu organizacionu strukturu na bazi
analize, a izbei improvizaciju, kad nije neophodno
postojeu strukturu ne treba naruavati,
obezbediti povezanost svih elemenata funkcionalne
strukture,
sve akcije precizno povezati sa ljudskim i materijalnim
mogunostima,
obezbediti neprekidan uvid u tok pripreme za izvrenje
aktivnosti i pruiti pomo izvriocima,
raspoloivo vreme pravilno rasporediti i racionalno koristiti,
imati dokaz za sve to se radi (dokumentovati).
3.5.3.
Tehnika interoperabilnost za upravljanje u
vanrednim situacijama
Da bi neka organizacija uspeno sprovela aktivnosti u
vanrednim
situacijama,
pored
izbora
najboljeg
oblika
organizovanja planiranih aktivnosti, mora znati pravilno iskoristiti
informacije, iz unutaranjeg i spoljnog okruenja. Mora biti svesna
da se implementacijom novih tehnolokih dostignua direktno
utie na mogunost iskorienja ogromnih koliina informacija.
Samim tim organizacija kontinuirano reorganizuje svoje aktivnosti
u skladu sa razvojem tehnologija. Informaciono-komunikaciona
tehnologija omoguuje stvaranje infrastrukture koje je potrebna
za upravljanje potrebnim znanjem i koje je preduslov za stvaranje
organizacije koja ui. Bitno je uoiti da upravljanje znanjem nije
samo proces uenja, ve sve vie i strateko korienje znanja sa
ciljem postizanja vieg nivoa upravljanja.
122

Interoperabilnost se postavlja kao skup izuzetno vanih

zahteva, koji se realizuje razvojem i odravanjem interfejsa
izmeu razliitih sistema. Tehnika arhitektura jeste osnova za
interoperabilnost izmeu strategijskih, taktikih i osnovnih
bazinih informacionih sistema. Ona se realizuje standardizacijom
obrade i prenosa informacija, standardizacijom poruka i interfejsa
korisnika i raunara na svim nivoima (ovek, sredstvo,
informacioni sistem).
3.6. MODUL 5 BAZA ZNANJA
3.6.1.
Pojam Baza znanja
vanrednim situacijama

njena

primena

Modul BAZA ZNANjA je skup znanja i vetina o nekoj oblasti,

konkretno o svim relevantim injenicama koje se odnose na
vanredne situacije. Integracijom informacija iz razliitih izvora kao
to su senzori, rezultati naunih istraivanja, prikupljanje
podataka pomou specijalizovanih slubinih slubi itd, obezbeuje
se neophodna baza znanja potrebna za proces analize u funkcije
pripreme za spreavanje, pruanje adekvatnog odgovora u
procesu upravljanja u vanrednim situacijama.
Baze znanja vezano za upravljanje u vanrednim situacijama
sastavni su elementi ekspertskih sistema za donoenje odluka.
Za obezbeenje jedinstvene baze znanja za potrebe
upravljanja vanrednim situacijama neophodno je da se obezbedi:
izgradnja struktuiranog i sistematizovanog informacionog
modela objekata posmatrane oblasti;
obezbeenje nadlenosti za prikupljanje informacija;
obezbeenje jedinstvene tehnologije unosa informacija;
obezbeenje horizontalne i vertikalne integracije sa drugim
automatizovanim sistemima koji su od znaaja za
formiranje baze znanja za potrebe upravljanja vanrednim
situacijama;
smanjenje dupliranja ulaznih pojedinanih informacija u
sistemu u okviru jedinstvenog informacionog prostora;
informaciona podrka datim reenjima u okirima
opredeljenja za zadatke sistema;
automatizovano
formiranje
regularnih
izvetaja
u
strukturama svih nivoa;
kontinualno praenje stanja o sistemu i praenje svih
promena kod procesa od interesa za upravljanje u
vanrednim situacijama;
123

 uvoenje informacija o objektima u uslovima, koja je

neophodna za organizaciju zadataka koje se odnose na
vanredne situaciju (podaci o reljefu, vodenim tokovima itd);
operativna ocena situacije podrana vizualizacijom
informacija;
mogunost
odreivanja
teritorije
i
administartivne
nadlenosti;
uvoenje evidencije o osmatranim objektima (havarija,
otkazi, neispravnosti itd);
sakupljanje i predstavljanje centra vizualizacije;
uvoenje sistema i obuka korisnika sistema.
Nadleni organi treba da usmere svoje napore tako da u to
kraem periodu bude uspostavljen priliv i distribucija informacija,
po jedinstvenim, odnosno usaglaenim protokolima. Potrebno je
osmisliti i obezbediti ubrzanje procesa uspostavljanja kako
tematskih baza podataka, tako i jedinstvenog Informacionog
sistema u oblasti upravljanja vanrednim situacijama. Na taj nain
bi informacije postale lako i brzo dostupne kako javnosti tako i
svim relevantnim uesnicima u sistemu upravljanja vanrednim
situacijama.
To se naroito odnosi na:
podatke i izvetaje o stanju nastalom vanrednom
situacijom, tekstove zakona i podzakonskih akata koji se
direktno ili indirektno tiu upravljanja vanrednom
situacijom,
dokumenta koja se direktno ili indirektno odnose na
politiku, planove i programe u oblasti upravljanja
vanrednom situacijom kao i sporazume u ovoj oblasti i
sve druge informacije za koje se proceni da su od javnog
znaaja sa aspekta zatite zdravlja ljudi, materijalnih
sredstava i prostora.
3.6.2.

Implemantacija sistema upravljanja znanjem

Proces implementacije bi trebao ukljuiti sledee korake:

Prikupljanje znanja je identifikacija, strukturiranje i
kategorizacija znanja. Neke od metoda za prikupljanje znanja su:
mapiranje znanja popis svih pojedinaca i organizacija koje
poseduju odreenu vrstu znanja. Izrauje se na temelju
anketa, intervjua i istraivanja u okviru same organizacije.

124

 najbolja praksa odreivanje najprikladnijeg naina

reavanja nekog problema nakon evaluacije i ocene vie
varijanti.
iskustva zapisivanje steenog iskustva i njegovo
pripremanje za korienje u drugim slinim situacijama
(npr. baza presedana/iskustva).
metoda procenjivanja predstavlja listu kriterija i uputa za
njihovo korienje da bi se procenila odreena situacija.
razmena znanja iako organizacije nisu u istoj oblasti,
postoji niz znanja koja se mogu meusobno razmeniti.
Organizovanje znanja je sistematizacija i revizija prikupljenog
znanja, kao i njegova transformacija u intelektualnom kapitalu.
Raspodela znanja podrazumeva distribuciju i korienje
organizovanog, korisnog znanja tamo gde je i kada potrebno.
Primena znanja je ona faza koja omoguava sposobnost brzog
reavanja problema na svim organizacijskim nivoima.
3.7. MODUL 6 MODUL STANDARDI I ZAKONSKA
REGULATIVA
3.7.1.

Uvod

Za ostvarivanje interoperabilnosti u organizacijama od

stratekog znaaja u vanrednim situacijama, sa teitem na
obezbeenju interoperabilnosti informacija u funkciji upravljanja u
vanrednim situacijama, neophodna je primena niz nacionalnih i
meunarodnih tehnikih normi, standarda i zakonskih regulativa.
Cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati i obezbediti:
Metodoloki okvir koji postavlja tehnike smernice i
specifikacije za postizanje zajednikog funkcionisanja
(interoperabilnost) u organizacijama od stratekog znaaja;
Standarde za procese u organizacijama od stratekog
znaaja koji pokrivaju itav ivotni ciklus razvoja svih
komponenti u sistemu upravljanja u vanrednim situacijama;
Odrediti i pratiti pokazatelje napretka koji mere i prate
razvoj primene standarda i zakonskih regulativa.
Takoe, trebalo bi definisati i standardnu proceduru o tome
kako usvojiti nove i modifikovati postojee standarde, na bazi
primera dobre prakse. Standardi koji se usvoje na ovakav nain
treba da budu obavezni za sve nadlene strukture koje uestvuju
u razvoju sistema upravljanja u vanrednim situacijama.
125

3.7.1.1.

Standardi

Standardi su izuzetno vani za uspean razvoj i integraciju

procesa i informacija od znaaja za upravljanje u vanrednim
situacijama. U osnovi oni imaju dvostruku namenu:
(1) da omogue koordinaciju razvoja aktivnosti sistema za
potrebe upravljanja u vanrednim situacijama.
(2)
da
obezbede
zajedniko
funkcionisanje
izmeu
heterogenih informaciono-komunikacionih tehnolokih reenja
primenjenim u razliitim oblastima.
Svakom standardu, servisu, specifikaciji i tehnologiji se moe
odrediti status na osnovu definisanih kriterijuma, a samim tim da
se odredi i njihova oblast primene. Krajnji cilj je poboljanje
koherentnosti izmeu razliitih sistema, organizacija stratekih
organizacija sa okruenjem u sistemu upravljanja u vanrednim
situacijama.
Kompleksnost primene standarda u ovako sloenim
sistemima kao to su organizacije od stratekog znaaja posebo
je izraena u jednom integrisanom sistemu. Naroite potekoe
ogledaju se prvenstveno zbog nedovoljne interoperabilnost koja
se odnosi na koordinaciju razliitih sistema, nepotrebno
preklapanje pojedinih procesa i nejasnoe u pravima i
kompetencijama. Da bi se ovi problemi prevazili i postigao
potreban nivo sinhronog delovanja zahteva se poseban pristup u
sistemu upravljanja kao i potreban obim kolovanja, primene
iskustava i obezbeenja potrebnog nivoa kompetencije.
Uvoenjem standarda potrebno je postii potreban nivo
organizacije i uzajamne saradnje sa osnovnim ciljem da se
obezbedi:37

Integracija podataka i razmena podataka;

Mreni standardi;
Bezbednost informacija;
Integritet organizacije i kontinuitet poslovanja.

1) Standardi koji se odnose na integraciju i obradu podataka i

informacija definiu postojanje:

37

, (International Standards Organization ISO)
(Open Systems Interconnection OSI).
;
LAN- . OSI
.

126

 centralizovane baze podataka (registara) na nivou

organizacije od opteg znaaja;
strukture podataka koji se mogu decentralizovano
organizovati;
standarde za razmenu podataka izmeu baza podataka
sistema (centralizovanih i decentralizovanih);
razvoj protokola i servisnih modula za razmenu i
sinhronizaciju podataka izmeu baza podataka;
potreban korisniki interfejs koji se odnose na podatke i
informacije za potrebe korisnika sistema.
Za razmenu podataka potrebno je obezbediti:
razmena podataka i informacija standardi koji se odnose
za potrebe podrke odluivanju i upravljanju;
standardi za specifine oblast i aktivnosti (geoprostorni
podaci i sl);
upravljanje sadrajem i definicija metapodataka standardi
koji se odnose na skladitenje, korienje i obezbeenje
identifikacionih informacijama o svim dogaajima za
potrebe korisnika i sistema upravljanja.
2) Mreni standardi
Primena standarda koji se odnose na meupovezivanje
odnosno na mree i razvoj sistema, zahteva obezbeenje
osnovnih tehnikih uslova koje svaka vrsta mree mora da
ispunjava su, kao to su:
usklaenost sa domaim propisima, standardima i
normama;
usklaenost sa meunarodnim preporukama i standardima
((ITU-T, IEC, IEEE i dr.);
potrebe korisnika;
specifikaciju kvaliteta mree, imajuci u vidu princip
tehnoloke neutralnosti;
specifikaciju
interfejsa
i
protokola,
pristupnih
i
interkonekcijskih taaka;
zatitu integriteta prenoenih informacija;
spreavanje svih vidova zloupotrebe mree.
Osnovni model za povezivanje otvorenih sistema a funkciji
obezbeenja interoperabilnosti izmeu razliitih sistema je
ISO/OSI model kao meunarodni standard i referentni model koji
opisuje nain na koji mreni hardver i softver omoguavaju
komunikaciju.
127

Treba napomenuti da ne postoji jedinstveni komunikacioni

protokol koji pokriva sve slojeve ISO /OSI referentnog modela.
Obino, protokol se vezuju za odreene slojeve, a kompletna
komunikaciona infrastruktura se formira slaganjem protokola u
strukturu koja se zove protokol stek.
Najvaniji iz ovog skupa protokola su:
TCP Protokol za prenos paketa podataka izmeu spojenih
vorova.
IP Internet protokol za povezivanje vorova mree.
SMTP Elektronska pota (Simple Mail Transfer Protocol).
FTP Protokol za prenos podataka izmeu vorova (File
Transfer Protocol).
TELNET Omoguava interaktivan pristup udaljenom voru
(TELecommunications NETwork).
NFS Omoguava deljenje diskova i datoteka meu
umreenim raunarima (Network File System).
Distribuirani
sistemi
zasnovani
na
standardnim
komunikacionim protokolima su otvoreni, to znai da nisu
ogranieni samo na umreavanje proizvoda jednog proizvoaa,
ve su otvoreni za sve proizvode koji su usklaeni sa konkretnim
standardima.
3) Bezbednost informacija Standardi koji obezbeuju
organizovanje zatite i bezbednosti informacija.
Koncept informacione bezbedosti informacija i informacionih
sistema ne odnosi se iskljuivo na tehnike mere zatite
(korisnika imena, ifre, enkripciju, prava pristupa i sl.), ve
podrazumeva administrativne (bezbednosne politike, pravilnike,
procedure) i fizike (video nadzor, zatita prostorija, fizika
kontrola pristupa itd.) mere.
Obzirom da je za adekvatnu zatitu informacionog sistema
gotovo uvek je potrebna kombinacija svih tih mera, pogotovu
kada je re o veim organizacijama, efikasna implementacija i
nadzor svih potrebnih mera zatite i bezbedbosnih kontrola
zahteva dobro definisan sistem za upravljanje bezbednou.
U cilju kompletne zatite informacionih sistema definisani su
razliiti standardi koji na razliite naine nastoje obuhvatiti
kompletni sistem za upravljanje bezbednou, ili neke njegove
aspekte.
Na meunarodnom nivou opte je prihvaen standard ISO/IEC
27001 koji daje preporuke za uspenu implementaciju efikasnog
sistema upravljanja. Razlog prihvaenosti ovog standarda je to
128

to osigurava fleksibilnost, definie upravljaki okvir, a ne zadire u

konkretnu tehniku implementaciju, to ga ini primenljivim u
razliitim organizacijama.
Za uspenu implementaciju sistema upravljanja bezbednou
informacija, neophodna je primena i drugih standarda, koji ine
sistem bezbednosti informacija efikasnim, kao to su standard
ISO/IEC 17799 koji sadri popis kontrola bezbednosti i predstavlja
kodeks postupaka za upravljanje bezbednou informacija.
4) Integritet organizacije i kontinuitet poslovanja.
Na osnovu zahtev za obezbeelje integriteta i kontinuiteta
poslovanja kao osnov uspenog upravljanja u vanrednoj situaciji,
a na osnovu analize standarda i mogunost njihove primene u
domenu postizanja interoperabilnosti u organizacijama od
stratekog znaaja od znaaja je i primena standarda za:
Sistemo unapreenja kvaliteta ISO 9000xx;
Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14000xx;
Sistem upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja
OHSAS 18001
Sistem upravljanja bezbednou informacija ISO 27000xx;
Sistem za upravljanje kontinuitetom poslovanja BS 259992 (Business continuity management);
Upravljanje rizicima AS/NZS4360:2004 (Risk management,
Standards Australia/ Standards New Zeland). Cilj ovog
standarda je da obezbedi je da obezbedi srodnu osnovu
identifikacije, analize, ocenu, postupak i monitoring rizika.
Meunarodni
standard
za
obezbeenje
kontinuiteta
poslovanja u uslovima vanredne situacije NFP 1600 (Standard
Disaster/Emergency and Business Continuitety Programs 2007
Intenational Codec and Standards Organization) i drugi.
Da bi se realizovali kvalitetni servisi usmereni na
zadovoljavanje zaheteva za obezbeenje interoperabilnosti
neophodno je obezbediti nesmetan tok informacija. Za realizaciju
ovog zahteva, potrebno je definisati tehnike specifikacije i
reenja za ostvarivanje meuoperativnosti i koherentnosti
informacionih sistema u organizacijama od stratekog znaaja,
koji se moraju posmatrati kao osnov celokupne strategije razvoja
sistema upravljanja u vanrednim situacijama.
Definisanje tehnikog okvira za razmenu podataka i
implementacija usvojenih specifikacija u aplikacijama bi
omoguila efikasnu razmenu podataka izmeu bilo kog sistema
129

koje podravaju date specifikacije direktno i bez potrebe bilo

kakvog specifinog prilagoenja.
Da bi se postigao ovaj cilj i obezbedila interoperabilnost u
domenu razmene informacija potrebno je kreirati jasne standarde
za sistem upravljanja informacija, koji e omoguiti da postojei i
novi informacioni sistemi budu interoperabilni, da razmenjuju i
koriste uobiajene metodologije, standarde i aplikacije.
U prirodi primene standarda je da su oni dostupni javnosti
koje uglavnom omoguavaju nacionalne organizacije za
standardizaciju, koje sarauju sa meunarodnim organizacijama u
predmetnoj oblasti.
Postoji vie agencija za meunarodne standarde koje definiu
standarde. Najvaniji od njih za nau predmetnu oblast su:
ISO (International Standards Organization) meunarodna
organizacija za standardizaciju,
Meunarodni konsultativni komitet za telegrafiju i telefoniju
(CCITT, sada ITU-T),
Udruenje
industrija
elektrotehnike
(EIA,
Electrical
Industries Association),
Institut za amerike nacionalne standarde (ANSI, American
National Standards Institute) i
Institut inenjera elektrotehnike i elektronike (IEEE, Institute
of Electrical and Electronic Engeenirs).
ISO i IEEE definiu standarde za povezivanje raunara u
lokalnim raunarskim mreama, dok ITU-T definie standarde za
meupovezivanje nacionalnih i internacionalnih mrea.
EIA definie standarde za povezivanje raunara korienjem
serijskih komunikacija.
ISO (International Organization for Standardization) je svetski
lider u razvoju standarda, iji rad se odvija preko tehnickih
komiteta, koji danas ima oko 200 aktivnih tehnikih komiteta.
ISO/IEC JTC 1 Informacione tehnologije (zdrueni tehniki
komitet meunarodnih organizacija za standardizaciju, ISO i IEC)
ije je podrue rada:
standardizacija u oblasti informacionih tehnologija,
utvrivanje, projektovanje i razvoj sistema i alata koji se
odnose na preuzimanje, predstavljanje, obradu, sigurnost i
zatitu, prenoenje, meusobno povezivanje, upravljanje,
organizovanje, skladitenje i pretraivanje informacija

130

 do danas je publikovano preko dve hiljade dokumenta sa

trendom donoenja novih.
OMG (Object Management Group) je razvila OMA (Object
Management Architecture) koja je za rezultat imala CORBA
(Common Object Request Broker Architecture).
3.7.1.2.

Zakonska regulativa

Zakonska regulativa u funkciji interoperabilnosti sistema

upravljanja u vanrednim situacijama treba da obuhvata zakone
koji se odnose na:
organizaciju celokupnog sistema upravljanja vanrednim
situacijama (sistemom zatite i spasavanja),
obezbeenje distribucije informacija po svim nivoima
upravljanja (po horizontali i vertikali),
javnost informacija,
zatitu podataka i informacija.
Regulativne mere obuhvataju obaveze organizacija od
stratekog znaaja i svih drugih relevantnih uesnika u sistemu
upravljanja vanrednim situacijama. Rezultat meusobnog uticaja
treba da dovede do:
neophodnog usaglaavanja i auriranja regulativa u okviru
sistema u sferi procene rizika,
definisanje nivoa prihvatljivog rizika i
preraspodele njihove odgovornosti u odgovoru na vanredne
situacije.
Pored ovoga sadanja i budua regulativna akta (zakoni i
podzakonska akta kao to su pravilnici, uredbe, odluke, naredbe i
sl.) u potpunosti treba da urede pojedine obaveze koje su u
zakonima naelno ureene, kao to su:
nadlenost naconalnih struktura, organizacija od stratekog
znaaja i svih ostalih relevantnih uesnika u pogledu zatite
i spasavanja od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea i u pogledu spasilakih aktivnosti,
zadaci preventivnog karaktera,
pravila zatite od tehnikih i tehnolokih nesrea i mere u
cilju otklanjanja posledica,
pripremanje za delovanje prilikom elementarnih nepogoda i
tehnikih i tehnolokih nesrea,
finansiranje zatite od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea i prema spasilakim aktivnostima,
131

 unapreenje i razvoj zatite od posledica usled neke od

vanrednih situacija.
Pri sprovoenju navedenih zakona i podzakonskih akata
neophodna je primena tehnikih propisa, tehnikih preporuka,
domaih standarda koji treba da se usklade sa meunarodnom
regulativom.
3.7.2.
Interoperabilnost
regulativa

standarda

zakonskih

Standardizacija
u
cilju
dostizanja
interoperabolnosti
podrazumeva razvoj i implementaciju dokumenata kojim se
obezbeuje i odrava potrebna kompatibilnost, zamenljivost i
zajednitvo na operativnom, materijalnom i administrativnom
polju. Na osnovu toga definisani su i nivoi standardizacije:
kompatibilnost prikladnost zajednike upotrebe sredstva,
procesa ili servisa, pod odreenim uslovima, u cilju
dostizanja odgovarajuih zahteva i otklanjanja mogunosti
za neprihvatljive interakcije;
zamenljivost mogunost da se sredstva, proces ili servisi
koriste umesto nekog drugog da bi se ispunili isti zahtevi;
zajednitvo stanje koje se dostie kada se koriste iste
doktrine, procedure ili oprema.
Opti princip meusobne saradnje treba da bude ukljuen u
vaee nacionalno zakonodavstvo. Specifine uredbe vezane za
saradnju izmeu odreenih ili svih slubi treba da budu
obuhvaene zakonom ili jednim detaljnim sporazumom izmeu
slubi. Na ovaj nain interoperabilnost je definisana kao
sposobnost zajednikog (sinerginog) delovanja svih uesnika u
sistemu upravljanja u vanrednim situacijama. Gde pod dostizanje
odreenog nivoa interoperabilnosti podrazumevamo operativnu i
administrativnu standardizaciju na nivou zajednikog delovanja i
materijalnu standardizaciju na nivou kompatibilnosti, ili na nivou
zamenljivosti kada su u pitanju odreeni resursi ili servisi. U
skladu sa tim objekti dostizanja interoperabilnosti su:
procedure i postupci,
tehnika podrka, telekomunkacioni
upravljanja,
resursi (logistika) i
terminologija (semantika).

sistemi

sistemi

Vanost koordinacije procedura izmeu slubi je najvie

uoljiva kroz njihovu saradnju na konkretnim aktivnostima iji cilj
132

treba da bude sinhronizovan i efikasan tok aktivnosti. Akcenat

treba staviti na preventivnim aktivnostima i zajednikim
kontrolama na sprovoenju mera. Od posebne vanosti su
procedure koje su deo sveobuhvatnog plana za vanredne situacije
kao i detalji tog plana koji treba da budu prilagoeni aktivnostima
ukljuenim tim planom.
Da bi se postigao potreban nivo interoperabilnost reenja koja
koristi organizacije od stratekog znaaja moraju se zasnivati na
domaim i meunarodno prihvaenim standardima kako bi se
omoguilo da razliiti sistemi mogu jednostavno meusobno
komunicirati. Takva reenja moraju se zasnivati na otvorenim
standardima i otvorenim interfejsima.
U skladu sa definisanim zahtevima i postavljenim ciljevima za
obezbeenje potrebnog nivoa standardizacije i interoperabilnosti
u informacionim tehnologijama za potrebe upravljanja u
vanrednim situacijama definisani su prioriteti i to:
obezbeivanje preduslova za zajedniko uee u procesu
upravljanja
u
vanrednim
situacijamaobezbeenje
organitacione interoperabilnosti;
obezbeivanje osnove za komunikaciju izmeu IS
obezbeenje tehnike interoperabilnosti;
definisanje zajednikog okvira koji e omoguiti da svi koji
su ukljueni u proces razvoja, projektovanja i upravljanja
softverom "govore istim jezikom- obezbeenje sematike
interoperabilnosti.
3.7.3.
Okviri primene standarda u svetu Strana
iskustva
Viestruka primena standarda, servisa i protokola koji su
sadrani u predloenim reenjima kao i njihova primena moe se
opisati na sledei nain, slika 31:
1. Upravljanje servisom informacija u vanrednim situacijama
(Disaster Management Information System DMIS)( FEMA) 38
Web servisi omoguavaju zajedniko korienje informacija
izmeu vie uesnika (subjekata) vanredne situacije. Pristup je
baziran na osnovama metode za W3C standarde Web servisa, tj.
WSDL, SOAP, koje je u funkciji interoperabilnih servisa za
uptavljanje u vanrednim situacijama.

38

www.sristi.org/dmis

133

2. Uputstvo za obezbeenje pristupa o vanrednim situacijama

(Emergency Provider Access Directory EPAD) 39 obezbeuje
kontakt informacije, informacije o dogaajima (incidentima)
ukljuujui oblast u kojoj imaju uzajamni interes, obezbeuje
elektronske adrese, jedinstvene telefonske brojeve koji su
otvoreni za sve korisnike u funkciji razmene informacija u sluaju
vanrednih situacija.
3. Jezik za razmenu podataka u vanrednim situacijama kao
distribucioni element (Emergency data exchange language
distributional element OASIS EDXL DE) 40 predstavlja
internacionalni standard za odreenu vanrednu situaciju i koristi
se za izradu izvetaja, specificirane kao XML ema.
4. Opti protokol za uzbunu (Common Alerting Protocol
OASIS CAP)41 internacionalni standard za javnost i agencije
(namenske organizacije) za stanje pripravnosti, specificirano kao
XML ema.
5. EDXL-HAVE (Emergency Data Exchange Language (EDXL)
Hospital AVailability Exchange (HAVE) 42) standardni izvetaji o
pruanju zdravstvene pomoi (u formi EDXL specificirane kao XML
ema).
6. Nacionalni model razmene informacija (National
Information Exchange Model NIEM) 43 definisan kao jezgro
stalnog izvora podataka za korienje razliitih baza podataka
koje se mogu koristiti kao globalni renik podataka namenjen za
iru primenu uz potreban nivo semantike interoperabilnosti.
7. Informacioni sistem za katastrofe (vanredne situacije) i
Upravljanje vanrednim situacijama (Information System for
Disaster and Emergency Management ISDEM) 44 koji se definie
kao sistem za jedinstvenu kodifikaciju razumljivu za interpretaciju
prioritetnih odgovora na nacionalnom nivou ( TOS (Tactical
Situation Object), CEN (European Centre for Norms), ITU
(International Telecommunication Union) 45, OASIS (Organization
for the Advancement of Structured Information Standards) 46 ili
ISO.
39

www.comcare.org/epad

40

www.oasis-open.org/emergency/edxl-de/v1.0/EDXL-DE

41

www.oasis-open.org/committees/download.php/15135/emergency-CAPv1.1
www.oasis-open.org/emergency/edxl-have/os/emergency_edxl_have-1.0
www.niem.gov/files/NIEM_Introduction.pdf
www.cen.eu/cenorm/businessdomains/businessdomains/isss/activity/ws-isdem
http://www.itu.int/home/index.html

42
43
44
45
46

http://www.oasis-open.org/home/index.php/

134

8. Sistem upravljanja vanrednim situacijama u katastrofama

(Disaster and Emergency Management System DEMS)
predstavlja okvir informacione tehnologije baziran na otvorenim i
korienju standardnih arhitektura, postojei ili predloeni za
OASIS, da bi predstavljalo osnovu za Evropski upravljaki sistem
za vanredne situacije kod katastrofa (eng. European Disaster and
Emergency Management system). Osnovna namena ovog
standarda je da se pojednostavi saradnja izmeu informacionih
sistema za organizaciju civilne odbrane. Ovaj Sistem upravljanja
vanrednim situacijama u sluaju katastrofa ima cilj da podri
operacije kao odgovor za vanredne situacije velikih i lokalnih
razmera.
Telekomunikacije u vanrednim situacijama (Emergency
Telecommunications EMTEL)47 ETSI SDO (European
Telecommunications Standards Institute)48 obezbeuju odgovore
na zahteve korisnika i scenarije za poetni odgovor,
administratore sistema, pojedince, organizacije, specijalizovane
organizacije (agencije za vanredne situacije), itd. Ovi tehniki
zahtevi su propisani u vezi sa komunikacijama u vanrednoj
situaciji (katastrofi) i za potrebe analiza u stvarnoj situaciji i
analizi propusta u cilju njihovih otklanjanja.
Slika 33: Pregled standarda i servisa za razmenu podataka i
informacija u vanrednim situacijama

(. Services)

( . Disaster Management Interoperability Service) - DMIS)
()
(. Emergency Provider Access Directory) EPAD
SOAP, WSDL, HTTP

()
(. Messages)

(. Emergency Data Exchange Language) - EDXL

(. Common Alerting Protocol) - CAP

(. Data Model)

47

http://www.emtel.etsi.org/

48

http://www.etsi.org

(. National Information Exchange Model ) - NIEM

135

Pored navedenih standarda u primeni su i standardi za

bezbednost u vanrednim situacijama (Standart bezopasnosti dl
rezvanh
situaci)
izdati
od
strane
Ruske
federacije(GOSUDARSTVENN
STANDART
ROSSISKO
FEDERACII):
GOST R 22.0.01-94 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Osnovna situacija (uredba).
GOST 22.0.03-97/GOST R 22.0.03-95 Bezbednost u
vanrednim situacijama. Prirodne vanredne situacije. Termini
i definicije.
GOST 22.0.09-97/GOST R 22.0.09-95 Bezbednost u
vanrednim situacijama. Vanredne situacije na operativnim
pristanitima. Termini i definicije.
GOST R 22.0.11-99 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Spreavanje prirodnih vanrednih situacija. Termini i
definicije.
GOST R 22.1.08-99 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Monitoring i prognoziranje opasnih situacija i procesa. Opti
pregled.
GOST R 22.1.10-2002 Bezbednost u vanrednim
situacijama. Monitoring hemijskih opasnosti. Opti pregled.
GOST R 22.1.11-2002 Bezbednost u vanrednim
situacijama. Monitoring opasnosti od poplava i mogue
havarije. Opti pregled.
GOST R 22.1.12-2005 Bezbednost u vanrednim
situacijama. Struktura sistema monitoringa i upravljanje
tehnikim sistemima. Opti pregled.
GOST R 22.2.03-97 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Pregled opasnosti za administrativno-teritorijalne jedinice.
Opti pregled.
GOST R 22.3.05-96 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Opasnost po stanovnitvo i naseljena mesta u vanrednim
situacijama. Termini i definicije.
GOST R 22.7.01-99 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Centar za deure- dispeerske jedinice. Opti pregled.
GOST R 22.8.01-96 Bezbednost u vanrednim situacijama.
Mere za otklanjanje uticaja vanredne situacije. Opti
pregled.
Ukupna namera ovih standarda je da obezbedi mogunost
razumevanja i poznavanja mogunosti razvijanja mree u sluaju
136

vanredne situacije. Mogua reenja na osnovu postavljenih

zahteva u standardima treba da:
sadre
mogue
aktivnosti
i
koordinacije
za
multifunkcionalne odgovore i organizacije koji proistie iz
tih koordinisanih situacija,
stvore osnovu za razumevanje podataka i izradu procena
na osnovu izvetaja o vanrednim situacijama.
3.8. MODUL 7 REINENJERING
Reinenjering sistema potrebno je izvriti da bi se uspostavio
efikasan I2SUVS, uz primenu savremenih informacionih
tehnologija koji bi neprekidno bile u funkciji, koje obuhvata:
Reorganizaciju, rekonstrukciju centara za obavetavanje i
njihovo ukljuivanje u sistem koji se planira na nacionalnom
nivou.
Organizovanje prikupljanja podataka o dogaajima i njihova
distribucija profesionalnim slubama, republikim organima,
organima lokalne samouprave i graanima.
Prenoenje informacija, uputstava o postupanju, obavetenja
graanima i sl. preko sredstva javnog informisanja.
Razvoj, projektovanje i realizacija elemenata informacionih i
telekomunikacionih sistema i tehnologija treba da se realizuju (na
najviem nivou koji je odreen od nadlenih organa) tako da se
omogui voenje baza podataka, redovno i vanredno izvetavanje
u cilju analiza, procena, upravljanja i odluivanja kao i razmena
podataka.
Budui sistem treba da bude standardizovan, poev od
definisanja osnovnih sistemskih zahteva do integracije i
implementacije sistema i njegove dalje nadogradnje. Razvoj se
realizuje po fazama poev od definisanja tehnikih karakteristika,
konstruisanja sistema, uspostavljanja virtualnog sistema,
oivljavanja, modelovanja i simulacije do uvoenja u operativnu
upotrebu. Krajnji ciljevi razvoja i uvoenja informacionog sistema
u operativnu upotrebu jesu poveanje efikasnosti svih nivoa
organizovanja za potrebe reagovanja u vanrednim situacijama.
Ovo se postie kroz pomo elementima svih relevantnih struktura
u razmeni informacija kod donoenja odluka i identifikaciji
kritinih informacija koje zahtevaju brzo reagovanje, kao i kroz
fuziju konciznih, relevantnih, tanih i trenutno aktuelnih
informacija koje omoguavaju brz i efikasan odgovor.
137

Jedan od glavnih ciljeva jeste situacioni prikaz, deljiv izmeu

vie korisnika, koji treba da odri kontinualnost upravljanja i prui
informacionu mo svim uesnicima u sistemu obavetavanja i
spasavanja.
U skladu sa rezultatima detaljne analize i mogunosti
primene savremenih tehnolokih reenja u funkciji unapreenja
postojeih reenja treba da se obezbedi:
pristup informacijama na onim mestim gde je ona potrebna
uz pomo tehnologije koje e obezbediti lak pristup bazama
podataka,
to iri krug ljudi za obavljanje i nasloenijih poslova,
uslovi za maksimalno korienje svih postojeih reenja u
bilo kom obliku koja su organizovana (razliite informacione
tehnologije, telekomunikacione mree itd),
prijem i slanje informacija sa pozicije gde se ko nalazi
(korienje prednosti beinih tehnologija),
pravo pristupa sa mogunou automatske identifikacije u
cilju spreavanje neovlaenog pristupa podacima a samim
tim i spreavanje od njihove zloupotrebe,
stvoriti fleksibilan sistem koji bi se zahvaljujui savremenim
tehnolokim reenjima u to kraem vremenu i na to
efikasniji
nain
prilagodili
novonastalim
uslovima
(savremena tehnoloka reenja hardver, softver).
Ovim pristupom omoguili bi racionalnija organizaciona
reenja i dali bi podlogu za radikalne promene i savremenini
pristup kod definisanja razliitih procesa i njihovu informatizaciju
u okvirima planiranog integralnog informaciono-komunikacionog
sistema za potrebe upravljanje u vanrednim situacijama.
3.9. MODUL 8 MODUL IZVETAJA
3.9.1.

Izvetavanje u vanrednim situacijama

U vanrednim situacijama, kada postoji opravdana bojazan da

e zdravlje ljudi, dobara ili stanje ivotne sredine biti ugroeno,
bilo usled ljudskih aktivnosti, bilo usled prirodnih procesa, svaka
informacija vezana za te dogaaje je veoma vana. Informacije
koje mogu doprineti preduzimanju mera za prevenciju, odnosno
ublaavanje teta koje mogu nastati kao posledica pretnje, a
kojima se raspolae na bilo kom nivou, treba da budu
blagovremeno razmenjene i dostavljene odmah, bez odlaganja,
da bi se blagovremeno reagovalo u svakoj situaciji.
138

Ovde treba razlikovati dva potpuno ravnopravna aspekta

izvetavanja i obavetavanja, jedan u okviru prevencije i drugi u
okviru kontrole akcidenata, odnosno vanrednih situacija. Da bi se
ovaj proces optimizovao neophodno je stvoriti uslove da svi
izvetaji
bilo
kom
nivou
budu
razumljivi
(semantiki
interoperabilni) kao i formalizovani, tako da se na taj nain
pojednostavi pristup izvetavanju u vanrednim situacijama.
U tom cilju bilo bi potrebno i definisati obrasce za
izvetavanje u bilo kojoj fazi vanredne situacije i na bilo kom
nivou izvetavanja.
Tipino izvetavanje u funkciji upravljanja vanrednim
situacijama moe biti podeljeno u tri glavne faze: pre, za vreme,
posle vanredne situacije.
3.9.2.

Opti model izvetavanja

Svako izvetavanje o vanrednim situacijama u zavisnosti od

faze u kojoj se vri izvetavanje ima svoje specifinosti.
1) Izvetavanje pre vanredne situacije:
Predstavljanje razliitih sluajeva kao odreeni opis i
normativ obrasce,
Modifikovanje i prilagoavanje zahteva za izvetavanje u
skladu sa procenama i predvianjem.
Opti model izvetaja dat je u Tabeli 13. U toku konstrukcije
obrazaca treba voditi rauna o sledeem:
Korienje i izbor tipa obrazaca zavisi e od konkretne
situacije;
Svaki obrazac treba da sadri sve parametre datom u
optem modelu kao i da treba biti formulisan prema
odreenim kriterijumima (uzrocima, posledicama, tipova
ugroenosti, dinamici irenja procesa, zahtevima za popunu
resursa itd);
Kada se vanredna situacija (katastrofa) zaista dogodi izbor
obrasca treba da bude adekvatno situaciji;
obrasce prilagoavati analizama i procenama ugroenosti i
uskladiti operativnim planovima i nastalim promenama,
tako da ovaj pristup izrade izvetaja predstavlja dinamiki
proces;
Ako postoji vie obrazaca za odreeni sluaj izabrati onaj
koji je najblii konkretnoj situaciji.
2) Izvetavanje tokom vanredne situacije
139

U toku vanredne situacije koristiti gotove obrasce formirane

na osnovu protokola (internih, eksternih), iskustva i meusobnih
dogovora u fazi pripreme. Po potrebi obrasce modifikovati i
prilagoavati datoj situaciji ako se za to ukae potreba i voditi
rauna da se ne poremeti semantika interoperabilnost
(razumljivost informacija).
3) Izvetavanje posle vanredne situacije:
Dogradnja postojeih obrazaca na osnovu iskustava i novih
saznanja sa teitem na prioritete, kao to su postupci u sluaju
katastrofa, humanitarna pomo itd.
Analize bi trebalo da prihvate: dinamiku i frekvenciju, broj
akcija i odgovora, raspoloivost kritinim resursima, steena
iskustva i pouke.
Upoznavanje svih relevantnih subjekata o promenama
realizovanih u procesu izvetavanja i usaglaavanje istih u
sistemu upravljanja u vanrednim situacijama.

140

Tabela 13: Tipini izvetaji

situacije (opti obrazac)
Aktivnost
i
TA?

Pre
vanredne
situacije
- kategorizacija
dogaaja
- simboli javljanja
kategorija
informacioja

po

fazama

Za vreme

- kratak opis
dogaaja
- naziv, obim
- ponaanje i
mogunost
razvoja
situacije
ZATO?
kategorija - uzrok
uzroka
- posledice
GDE?
Mapa
lokacija
ugroenosti :
(dalja, blia)
opis
lokacije
sadri
(geografsku
lokaciju,
meteoroloke,
geoloke
i
hidrografske
uslove);
identifikaciju
izvora rizika.
KO?
- matrica uzroka - posledice
(KOJE?
brzina
EGA?)
irenja
(razvoja)
KADA?
predvianje vreme
moguih pojava
deavanja
- predvianje
trajanja
dinamike
deavanja
KAKO?
nain i scenario - odgovor na
za
dobijanje vanredne
odgovora
situacije
strateki/operati upotreba
vni planovi
resursa
opis svih resursa,
koje je potrebno
mobilizovati
Dekompozi raspoloivost
stanje
i
cija
kritinim
potrebni
aktivnosti: resursima
resursi
-potrebni
kvalitet
dinamika
resursi
preventivnih
upotrebe
mera
rezervi
-uspeo
ili - postojea nivo ocena
neuspeo
interoperabilnost uspenosti
141

razvoja

vanredne

posle
auriranje
scenarija
analiza
obrazaca

auriranje
scenarija
-analiza i uvid u
stvarno stanje
-obnavljanje
infrastrukture

plan
obnavljanja
dinamika
zanavljanja

auriranje
scenarija
zanavljanje
resursa

- analiza stanja i
potrebe i nivo
reinenjeringa
plan
zanavljanja
resursa
- analize

Aktivnost
i
pokuaj
-nivo
interopera
bilnosti49
Rasuivanj
e

Generalna
analiza:
- predlozi

Pre
vanredne Za vreme
situacije
preduzetih
mera
ocena
interoperabiln
osti
preventivne
- ta dalje
mere
iskustva
identifikacija
mogue tetnosti
predlog mera
- opta ocena
situacije
rezime
predvienih
mera i planova
za intervencije

posle
potrebe
reinenjeringa
mogunost
realizacije
- iskustva

- plan aktivnosti

3.10. INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA VANREDNIM

SITUACIJAMA (ISUVS) OPTI MODEL
3.10.1.

Opti model

Upravljanje vanrednim situacijama i katastrofama ima

zadatak da podrava operativne odgovore za veliku skalu
moguih
vanrednih
situacija,
to
zahteva
visok
nivo
interoperabilnosti svih uesnika i formiranje jednog integralnog
sistema za upravljanje u vanrednim situacijama (ISUVS), slika 34.
Slika
34:
Pregled
relevantnih
upravljanja u vanrednim situacijama

uesnika

49

: , , .

142

sistemu

Jedan takav model zahteva primenu standarda i njihovu

kompatibilnost sa meunarodnim standardima i postojeim
sistemima, kao i mogunost razmene podataka izmeu razliitih
sistema.
Opti model jednog takvog sistema prikazan je na slici 35.
Slika 35: Opti model upravljanja vanrednim situacijama


-

Web

Web

:
Open GIS

Corba

-
(SOAP,WSDL,HTTP)

()

(2)

-

(, ,
,
, ...)

3.10.1.1. Servisi i standardi

Trenutno ne postoji opte prihvaeni set zvaninih standarda
za informacije o vanrednim situacijama.
Postojei standardi za strukturu podataka propisuju:
atribute koji su potrebni da bi se opisali informacioni resursi
i odnose izmeu atributa;

143

 sadraj podataka koji odreuje pravila ili smernice koje

reguliu sintaksu i formu po kojoj se unose vrednosti ovih
atributa;
vrednost podataka koji regulie termine ili izraze koji se
mogu koristiti kao vrednosti pojedinih atributa i uobiajeno
imaju formu kontrolisanih renika;
tehniki okvire komunikacije za razmenu informacija
izmeu razliitih sistema i preciziranje kako strukture
podataka tako i nain na koji su individualne vrednosti
podataka kodirane ili nazivane u okviru te strukture.
Postojei standradi esto predstavljaju kombinaciju ovih
osnovnih teoretskih tipova, slika 36.
Slika 36: Pregled povezanosti aspekata interoperabilnosti sa
standardima i zakonskim regulativama i procedurama
Web/Sweb

ISO 14000xx

ISO 9000xx

,
,

ISO 18000xx

,
,

XML

,
,

,
,

ISO/OSI

,
,

,
,

NFP 1600

,
,

ISO 27000xx

BS
25999-2

Jedna od glavnih prepreka lei u injenici da zajednica

okruenja obuhvata vie razliitih podruja kao to su geografske
informacije, zakonodavstvo itd. Usklaivanje aktivnosti iz razliitih
domena
nije
jednostavan
poduhvat.
Shvatajui
znaaj
144

interoperabilnosti primorani smo da razmiljamo u pravcu

usvajanja zajednikih standarda i osiguravanju interoperabilnosti
onih standarda koji su ve u upotrebi.
Ovo zahteva okruenje koje je zasnovano na sledeim
pretpostavkama:
Korienje otvorenih standarda;
Ukljuivanje postojeih standarda u iri kontekst primene;
Stimulacija korienja verifikovanih standarda;
Preprojektovanje (reinenjering) organizacionih procesa da
bi se na najbolji nain koristile raspoloive tehnologije.
Ovo je ansa da se servisi uine korisniki orjentisanim.
Najei servisi koje se koriste u redovnim i u vanrednim
situacijama su Telekomunikacioni servisi i Web servisi. Neki od tih
servisa prikazanai su u Tabeli broj 13.
U cilju stvaranja uslova i obezbeenja odgovarajuih servisa
potrebno je pratiti trendove u razvoju infrastrukture, koje
najee obuhvata:
Punu i sveobuhvatnu dominaciju digitalnih tehnologija;
Razvoj inteligentnih sistema sa odgovarajuim softverom;
Primenu odgovarajuih standarda;
Praenje razvoja mobilnih i satelitskih komunikacija i
mogunost za njenu primenu;
Dinamian rast irokopojasnog Interneta kao dominantnog
naina za prenos informacija i zajednike komunikacione
mree;
Adekvatnu primenu mera za zatitu raunarskih i
komunikacionih mrea.
Tabela 13: Tipovi komunikacije u vanrednim situacijama (servisi i
podrka)
Telekomunikacioni
servisi
(javne
komunikacione linije
/javna
beina
komunikacija)
/privatne linije
- Javni servisi
Privatni provajderi
Slanje poruka izmeu
graanina
putem
SMS/tekst
Nacionalni sistem
obavetavanje
javljanje

Mediji za Internet
prenos
(TV, radio,
ostalo)

Ostalo

prenos
Web pristup,
vesti
iz Informacioni
obavetajno servisi
g centra

prenos
informacija
od usta do
usta

za obavetava nacionalni - kablovska

i nje putem informacioni
televizija
radia
i sistem
za
145

Nacionalni
televizije
potrebe stanja
telekomunikacioni
pripravnosti
servisi
planirani
za
vanredne situacije
Servisi za slanje SMS
(dravni/privatni)
Servisi za slanje email-a
Amaterske
radio
stanice itd.
Servis na nivou drave - tampani prioritetni za obavetavanje o mediji
Internet
komunikaci
opasnostima
na
servisi
oni sistem
putevima
proritetni za potrebe
Beini
prioritetni
telekomunika saobraaja
servisi
cioni sistemi
za
potrebe
Nacionalni javni servisi
(sistema
namenjeni
za
obavetavanj
vanredne situacije
a i javljanja,
Privatni radio servisi
organizacija
(Tetra, itd)
od stratekog
Komercijalni mobilni i
znaaja itd)
radio servisi
Prioritetni
telekomunikacioni
sistemi
Prioritetni
beini
servisi
Mrea
za
rano
upozorenje,
obavetavanje
i
javljanje
Interoperabilnost
planova,
uputstava,
postupaka
javne
bezbednosti u sluaju
vanrednih situac ija.
Pristup jedinstvenom - prenosni - prenos glasa ostali
broju
za
vanredne sistemi za putem
specijalizov
situacije (npr. 112)
vanredne
Internet
ani sistemi
situacije
protokola
Javna
telefonska
(TV i radio, (Voice
over
mrea,
prenos
Internet
Javne
bezbednosne
vesti
iz Protokol

kontrolne take,
obavetajni
VoIP)
Osmatranje odreenih
podruja, objekata u h centara,
okviru
zakonskih tampani
medijumi)
propisa
Dozvoljen pristup mrei i lokalnim voritima omoguuje
legalno ovlaene organizacije (telekomunikacione operatore) da
koriste slobodne pristupe mrei za pruanje svojih usluga.
146

Osnovne osobine informacionih i komunikacionih servisa za

potrebe upravljanja u vanrednim situacijama su: dostupnost,
pouzdanost,
robustnost,
bezbednost,
proirivost,
interoperabilnost i tehnoloka nezavisnost.
U skladu sa razvojem i unapreenjem procesa upravljanja u
vanrednim situacijama proces razvoja servisa za potrebe
upravljanja u vanrednim situacijama predstavlja ciklini proces:
planiranje i definisanje jasnih ciljeva koji treba da se
postignu sistemom javnih i servisa za posebne namene;
postavljanje
zakonske
regulative
koja
obezbeuje
preduslove za realizaciju sistema;
standardizacija implementacija standarda za povezivanje i
interakciju pojedinanih delova;
razvoj metoda za praenje stanja kvaliteta realizovanih
servisa;
implementacija i uvoenje pojedinanih servisa u dravne
institucije
unapreenje realizovanog sistema.
3.10.1.2. Model upravljanja vanrednim situacijama
Znamo da nema uspesnog upravljanja bez dobro
organizvanog IS-a. Osnova za dobro funkcionisanje IS-a je dobro
organizovana i integrisana mrea, jako procesorsko okruenje
koje e biti u stanju da u realnom vremenu obrauje podatke koji
se na jedno mesto slivaju iz najrazliitijih izvora, senzora, itd. i
donosi odreene procene/odluke na bazi uspostavljenih
algoritama.
Iz ovog proizilazi i zadatak za unapreenje i uspostavljanje
zajednikih standarda prakse sa teitem na:

standarde za redukciju rizika,

standarda za ranu najavu,
standardi za upravljanje u vanrednim situacijama i
standardi za uspostavljanje centara efikasnu koordinaciju
upravljanja za potrebe davanja brzog odgovora, za
humanitarne operacije itd.

Da bi se obezbedila oekivana i efikasna informacija

neophodne za efektivno izvravanje svih aktivnosti vezanih za
upravljanje vanrednim situacijama, potrebno je obezbediti
odgovarajui mehanizam za razmenu informacija.

147

Ovakav jedan mehanizam treba se pridravati u potpunosti

propisanih mera na osnovu zakona, standarda i preporuka za
obezbeenje odgovarajue infrastrukture za funkcionisanje
informacionog sistema u funkciji obezbeenja uslova za servise
za upravljanje informacijama u vanrednim situacijama. U skladu
sa tim treba propisati i obaveze organa na obezbeivanju uslova
za tehnoloko jedinstvo informacionog sistema, a naroito za
ukljuivanje u raunarsko-telekomunikacionu mreu i primenu
definisanih procedura za pristup i korienje zajednike baze
podataka.
Zato za integralni informacioni sistem upravljanja u
vanrednim situacijama (I2SUVS) kaemo da predstavlja bazni
okvir informacione tehnologije koji treba da bude baziran na
otvorenim arhitekturama i korienju standarda. 50
Da bi se obezbedila efikasna razmena informacija zahteva se
jedan sveobuhvatan sistem koji treba da:
Obezbedi automatsku razmenu informacija i komunikaciju
unutar
jedinstvenog
sistema
(razvoj
klastera:
na
centralnom, regionalnom i lokalnom nivou),
Obezbedi efikasan i blagovremeni sistem za prikupljanje,
obradu i distribuciju informacija o svim aktivnostima sa
sinhronizovanim pristupom za sve uesnike u sistemu
upravljanja vanrednim situacijama,
Omogui upravljanje protokom informacija, ukljuujui i
evidenciju za pristup podacima,
Aktivira sistem za alarmiranje,
Ukljui mogunost stvaranja statistikih pregleda,
Obezbedi odgovarajuu bezbednost informacija.
Integralni informacioni sistem za upravljanje u vanrednim
situacijama sastoji se iz informacionih podsistema odreenih
oblasti koji bi trebali da budu izgraeni i povezani na zajednikim
osnovama.
Povezivanje
informacionih
podsistema
u
integrisani
informacioni sistem upravljanja vanrednim situacijama u skladu
sa preporukama (organizacione i tehnoloke na nacionalnom
nivou) vri se preko: zajednike baze podataka, raunarskotelekomunikacione mree i primenom jedinstvenih standarda u
prikupljanju, obradi, razmeni i korienju podataka i informacija,
slika 37.
50

OSAIS (. Organization for the Advancement of Structured Information Standards

,
(European Disaster and Emergency Management system)

148

Slika 37: Subjekti povezivanja informacionih podsistema u

integrisani informacioni sistem

(, )

Zajednika baza podataka treba da bude projektovana tako

da obezbeuje povezanost, usklaenost, razmenu i korienje
podataka i informacija. Zajedniku bazu podataka ine odreeni
podaci koji se odnose na procese upravljanja u vanrednim
situacijama ukljuujui jedinstvene ifarnike i klasifikacije koje su
neophodne za interoperabilnost sistema. Na osnovu ovoga treba
utvrditi obaveze organa da baze podataka iz svoje oblasti vode uz
korienje ili preuzimanje podataka iz zajednike baze podataka.
Nadlene strukture potrebno je da vode Renik podataka
informacionog sistema kojim se opisuje sadraj baza podataka,
registara i evidencija i uslovi i mogunosti za njihovo korienje
(na nacionalnom i lokalnom nivou).
Jednostavan mreni pristup (bez dodatnih petlji) treba da
obezbedi jednu stabilnu infrastrukturu za funkcionisanje
integralnog informacionog sistema za upravljanje vanrednim
situacijama.
Polazei od toga da su poslovi razvoja i
informacionog sistema znaajni, sloeni i trajni zadaci,
utvrditi strune organe koji bi se konstantno bavili
sistema uz potreban nivo meusobne saradnje u cilju
nivoa interoperabilnosti na vii nivo.

izgradnje
trebalo bi
razvojem
podizanja

Obezbeivanje i zatita informacionog sistema podrazumeva

preduzimanje mera obezbeivanja i zatite informacionog
podsistema u svim fazama razvoja i funkcionisanja, u redovnim i
149

vanrednim prilikama. Mere se odnose na podatke i nosioce

podataka, programsku podrku, raunarsku opremu, raunarske
mree, prostorije u kojima su smetene oprema i instalacije, kao i
na uesnike u informacionom sistemu u svim fazama razvoja
vanredne situacije.
Za funkcionisanje jednog ovakvog sistema potrebno je
obezbediti odgovarajuu bazu znanja i bazu podataka koje treba
da sadre:
Centralni registar sa imenicima timova za zatitu i
spasavanje (domai, meunarodni);
Registar o podacima o kontaktu centralni kontakt u
sluaju potreba za hitni odgovor;
Registar sa podacima o strunim slubama za pomo u
vanrednim situacijama;
Registar sa podacima o resursima za pomo u vanrednim
situacijama;
Registar sa podacima o ekspertima za upravljanje u
vanrednim situacijama (akcijama i snagama zatite i
spasavanja);
Registar sa podacima o snagama i sredstvima za integralni
sistem upravljanja vanrednim situacijama.
Softverska podrka bi u morala da bude na veoma visokom
nivou puzdanosti i morala bi da omogui direktnu vezu vie
razliitih velikih informacionih sistema. Uloga ovakvog jednog
sistema bi bila trojaka: jedan deo bi se odnosio na period
razreavanja same situacije, drugi na njeno saniranje a trei na
kasnije analize dogaaja.
Platforma za aplikativni softver treba da bude definisana kao
set resursa kojima se obezbeuju potrebni servisi na koje se
oslanjaju aplikacije i aplikativni softver. Njime bi se obezbeivali
svi potrebni servisi kao transparentna platforma za aplikativni
softver sa sistemom veza za: servise za softverski ienjering,
korisniki interfejs servisi, servisi za upravljanje bazama
podataka, servisi za razmenu podataka, grafiki servisi, mreni
servisi, servisi za zatitu, servisi za upravljanje sistemom, servisi
za podelu kompjuterskih resursa, operativni sistemski servisi
operativni sistemi dr.
Ovakav pristup ukljuuje napredne koncepte i modele,
ukljuujui
aktivne,
deduktivne,
prostorne,
vremenske,
multimedijalne, distribuirane i mobilne baze podataka. Nove
aplikacije za baze podataka i baze znanja treba da obuhvate
dokumentacione baze podataka, Web i baze podataka, XML baze
150

podataka, pretraivanje informacija uz primenu Inteligentnih

agenta za pretraivanje, reprezentaciju znanja, semantike i
ontologije.
Kako se pojmovi unutar neke ontologije iskazuju kroz
kategorije, svojstva i funkcije koje su kodirane na itljiv nain, bilo
koji deo posmatrane strukture nekog pojma moe se detaljnije
definisati kroz vrednosti koje se s tim delom mogu povezati. U
tom smislu strukturirane ontologije, se mogu koristiti kao jedan
od
pristupa
za
detaljniju
analizu
odreenog
atributa
interoperabilnosti i njihovu meusobnu vezu putem:
proveravanja doslednosti odreene aktivnosti;
nai njegovog izvravanja;
podrku komunikaciji sa ostalim sistemima (do informacija
koje nedostaju
moe se doi putem veze sa ostalim svojstvima);
kontrolom ili testiranjem odreenih procesa i dobijenih
rezultata;
podrku konfiguraciji (informacije o sistemima na koji se
ontologija primenjuje);
strukturirano i prilagodljivo pretraivanje;
koritenje optih i specijalnih informacija.
U skladu sa postavljenim ciljevima a da bi se uspostavio jedan
efikasan nacionalni model za razmenu informacija potrebno je
usvojiti jedan sveobuhvatan pristup komunikaciji i razmeni
informacija koji treba da bude prihvaen od strane svih slubi.
Kao poetna taka, potrebno je definisati jedinstven pristup za
vrstu podataka/koje informacije treba distribuirati (na koji nain i
kome)/pristup podacima. Dogovoreni pristup treba da bude deo
koordinacije izmeu slubi na osnovu izraenih uputstava i
procedura koji trebaju da budu dostupne svim uesnicim u
sistemu upravljanja vanrednim situacijama.
Drugi pristup, ali kao efikasna mera, je uspostavljanje
kontrolnih punktova (taaka) za brzu razmenu blagovremenih
upozorenja vezanih za opasnosti i redovnu razmenu informacija.
Prilikom uspostavljanja novih IT reenja, treba uzeti u obzir
mogunost za dalju integraciju sa sistemima ostalih slubi.
Tehnika reenja treba da uzmu u obzir i pitanje kompatibilnosti
sa idgovarajuim meunarodnim sistemima, kao i njihova
nadlenost za pristupanje sistemu kako bi se dobili odreeni
podaci.

151

Konaan cilj jednog ovakvog reenja je da se primenom

jedinstvenog informacionog sistema u organizacijama od
stratekog znaaja obezbedi:
Efikasan servis organizacije od stretekog znaaja i drugim
organizacijama;
Pomo kod donoenja odluka;
Neophodan
stepen
povezanosti
sa
odgovarajuim
sistemima iz okruenja.
Za ostvarenje ovih postavljenih ciljeva neophodno je ostvariti
sledee zahteve:
Centralizacija
planiranja,
standardizacije
i
kontrole
interaktivnosti, a decentralizacija razvoja podsistema;
Heterogenost sistema (platforme, tehnologije) Robustnost
na tehnoloke novine i specifinosti;
Distribuiran objektno-orijentisani sistem Servisi na
Internetu, poslovni objekti;
Robustnost na promene nadlenosti i organizacije u samoj
organizaciji kao i u okruenju;
Integrisanost
informacija

Alokacija
podataka,
sinhronizacija baza, protokoli razmene podataka;
Interaktivnost podsistema Protokoli za razmenu poruka i
podrka interaktivnosti;
Integrisanost spoljnih komunikacija sa internim sistemima i
aplikacija;
Fleksibilnost
i
modularnost
radi
faznog
razvoja
infrastrukture;
Visok nivo sigurnosti i zatite podataka.

152

4. SUBJEKTI REAGOVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Usvajanjem Zakona o vanrednim situacijama obezbeena je
nuna
normativno-pravna
legislativa
za
uspostavljanje
integrisanog upravljanja u vanrednim situacijama na teritoriji
Republike Srbije, na svim nivoima organizovanja.
Prema sadanjim normativno-pravnoj legislativi organizacija
reagovanja u vanrednim situacijama podeljena je prema
nadlenostima i zonama odgovornosti, na nekoliko nivoa:
1. Nivo: Nivo operatera, reagovanje sopstvenih snaga na
mestu dogaaja
2. Nivo: Lokalni nivo, reagovanje lokalnih snaga izvan mesta
dogaaja u svojoj zoni odgovornosti ugroenoj zoni
3. Nivo: Okruni nivo, reagovanje vie udruenih lokalnih
snaga (kapaciteta i resursa) u zahvaenoj ugroenoj zoni
4. Nivo: Republiki-nacionalni nivo, angaovanje irih snaga
(nacionalnih resusra i kapaciteta) u ugroenoj zoni na
nacionalnom nivou
5. Nivo: Meunarodni nivo reagovanja u okviru meunarodne
saradanje i pomoi u vanrednim situacijama u ugroenoj
zoni.
Prema dosadanjoj praksi, kao subjekti odgovora na vanredne
situacije, mogu se prepoznati oni resusri i kapaciteti koji su zbog
prirode posla u stanju stalne pripravnosti i operativnog
angaovanja i u mogunosti su da prvi reaguju i aktiviraju druge
subjekte i slube i lokalnu zajednicu u celini. Ostali uesnici se
ukljuuju kasnije po unapred pripremljenim planovima, zavisno od
veliine i tipa vanredne situacije (katastrofe, masovne nesree,
sl.). Pored hitnih slubi koje su u stalnom deurstvu, prema
Zakonu o dravnoj upravi i lokalnoj samoupravi, subjekti lokalne
samouprave imaju obavezu reagovanja u vanrednim situacijama
u svojoj zoni odgovornosti i snose, u najveem broju sluajeva,
odgovornost za zbrinjavanje jer ima najvie slubi i ljudstva koji
mogu hitno i neposredno da reaguju u toku razvoja i posle
vanredne situacije.
Vlada sa svojim ministarstvima ima glavnu ulogu u pripremi,
planiranju, finansiranju, rukovoenju i otklanjanju posledica
vanrednih dogaaja.
153

U odgovor na vanrednu situaciju ukljueni su mnogi vladini i

nevladini subjekti sa svojim kapacitetima i resursima: mediji,
volonterske organizacije, ostale specifine organizacije i slube.
U okviru meunarodne saradnje i pomoi u vanrednim
situacijama, po potrebi i zahtevu u vanrednim situacijama (u
velikim nesreama i katastrofama) ukljuuju se i meunarodne
snage sa svojim spasilakim ekipama i njihovim resursima i
kapacitetima.
Prema sadanjoj normativno pravnoj regulativi Vlada
Republike Srbije ima nadlenost da formira vie stalnih ili
privremenih tela koji se bave problematikom u vanrednim
situacijama:
Republiki tab za vanredne situacije po Zakonu o vanrednim
situacijama formira ranije Odlukom Vlade, ali se aktivira po
proglaenju vanredne situacije nacionalnog znaaja. tabom
rukovodi izabrani potpredsednik vlade.
Komitet za bezbednost civilnog vazdunog saobraaja,
formira se ranije Odlukom Vlade, ali se aktivira po potrebi i u
sluaju vazduhoplovnog udesa u civilnom vazdunom transportu.
Komitetom rukovodi predsednik komiteta.
Komitet za bezbednost drumskog saobraaja, formira se
ranije Odlukom Vlade, ali se aktivira po potrebi i u sluaju veih
nesrea.
Efikasno i efektivno proaktivno upravljanje rizikom u
vanrednim situacijama mora biti zasnovano na pravovremenim i
kvalitetnim informacijama. Ove informacije se mogu obezbediti
izgradnjom odgovarajueg komunikaciono-informacionog sistema
koji e, sa jedne strane, operativno objediniti sve subjekte,
kapacitete i resurse koji uestvuju u reagovanju u vanrednim
situacijama od operativnog, preko lokalnog do nacionalno, a sa
druge omoguie povezivanje sa meunarodnim mreama i
sistemima obavetavanja, saradnje i pomoi u vanrednim
situacijama
4.1. MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
Delokrug Ministarstva unutranjih poslova utvren je lanom
5. Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08)
Zakonom o ministarstvima Republike Srbije definisano je da
Ministarstvo unutranjih poslova obavlja poslove dravne uprave
koji se odnose na zatitu ivota, line i imovinske bezbednosti
154

graana; pruanje pomoi u sluaju opasnosti; promet i prevoz

oruja, municije, eksplozivnih i odreenih drugih opasnih
materija; ispitivanje runog vatrenog oruja, naprava i municije;
zatitu od poara...itd
U Ministarstvu unutranjih poslova za izvrenje zadataka
obezbeeno je jedinstvenom organizacijom na teritoriji Republike
Srbije u kojoj su zastupljeni teritorijalni, linijski i objektni princip
rada. Pored sedita Ministarstva u Beogradu, u skladu sa
teritorijalnom podelom na okruge, poslovi i zadaci iz delokruga
rada Ministarstva obavljaju se i u podrunim jedinicama
Podrunim policijskim upravama u: Beogradu, Kragujevcu,
Jagodini, Niu, Pirotu, Prokuplju, Leskovcu, Vranju, Zajearu, Boru,
Smederevu, Poarevcu, Valjevu, apcu, Kraljevu, Kruevcu,
aku, Novom Pazaru, Uicu, Prijepolju, Novom Sadu, Somboru,
Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Panevu, Sremskoj Mitrovici,
Koordinacionoj upravi za Kosovo i Metohiju
Organi unutranjih poslova preduzimaju niz preventivnih
mera iz svoje nadlenosti kojima se doprinosi spreavanju mnogih
oblika zagaivanja i ugroavanja ivotne sredine, od kojih se neki
mogu ispoljiti i u vidu ekolokih krivinih dela i prekraja ali i
drugih drutveno tetnih pojava kojima se ugroava ivotna
sredina (npr. akcidenti sa opasnim materijama).
Organi unutranjih poslova imaju punu nadlenost u oblasti
kontrole prometa i prevoza eksplozivnih materija, dok za ostale
opasne materije nadlenost ovog Ministarstva se ostvaruje u
saradnji sa drugim ministarstvima i to samo u odreenim
oblastima.
U strukturi Ministarstva unutranjih poslova su situirane su
organizacione jedinice kao znaajni subjekti (snage,resursi i
kapaciteti) odgovora u vanrednim situacijama:
Uprave policije u sreditu MUP-a (Uprava saobraajne
policije)
Sektor za vanredne situacije
Specijalne jedinice policije (andarmerija)
4.1.1.

Uprave policije u seditu MUP-a

Policija koordinie sve aktivnosti na i oko mesta dogaaja.

Spaavanje ivota i bezbednost je prioritet. Sledei zadatak je,
kada je operacija spaavanja zavrena, da se lice mesta obezbedi
za rad istranih organa (u smislu traenja uzroka nesree ili
elemenata kriminalnog akta). Policija u dogovoru sa ostalim
hitnim slubama formira i obezbeuje kordone unutranji i
155

spoljanji. Kordoni slue da se obezbedi sigurnost spasiocima i

graanima, olaka rad hitnih slubi, ne dozvoli prisustvo
neovlaenih lica i na taj nain smanji neizbeni haos u
vanrednim situacijama.
Kada je kriminalni akt suspektan policija mora sprovesti mere
prikupljanja, evidencije, zatite i uskladitenja dokaznog
materijala. Policija uestvuje u identifikaciji rtava i poginulih;
odreuje i obezbeuje mesto za privremeno odlaganje tela
poginulih. Policija koordinie rad na pretraivanju terena posle
zavretka akcije spaavanja.
U masovnim nesreama policija je ta koja daje informacije
medijima, rodbini i graanima o rtvama, toku spasilake akcije,
preventivnim i upozoravajuim merama. Nareuje, sprovodi i
obezbeuje evakuaciju.
4.1.2.
Uprave
uprave (PU)

saobraajne

policije

policijske

U bezbednosti saobraaja policija ima jasno definisanu

funkciju, odreenu zakonima i drugim propisima. Svrha
policijskog rada je zatita organizovanog funkcionisanja drumskog
saobraaja i zatita graana i materijalnih vrednosti u procesu
prevoenja. To se postie primenom mera zatite bezbednosti i
sprovoenjem preventivnih aktivnosti, uz podrku jedinstvene
baze podataka o vozilima, vozaima, saobraajnim prekrajima i
saobraajnim nezgodama.
Poslovi saobraajne policije u bezbednosti saobraaja mogu
se grupisati na:

Neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraaja,

Upravni poslovi bezbednosti saobraaja
Praenje i unapreenje propisa o bezbednosti saobraaja
Obrada i rasvetljavanje saobraajnih prekraja
Inspekcijsko-tehniki poslovi bezbednosti saobraaja
Preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobraaja
Ostali poslovi bezbednosti saobraaja

Kontrolu u pogledu pridravanja propisa u vezi sa

bezbednou saobraaja na putevima sprovodi policija, tj. njen
posebno organizovan deo saobraajna policija. Delatnost policije
u vezi sa bezbednou saobraaja na putevima je pravno
ureena, u skladu sa principima demokratskog drutva i ustavom
zagarantovanim sistemom zatite sloboda i prava graana.
156

Saobraajna policija ima zadatak da obezbedi koridore za

kretanje vozila hitnih slubi na licu mesta, alternativne puteve za
pristup i evakuaciju i regulie saobraaj u irem okruenju.
Saobraajna policija odreuje, organizuje i regulie aktivnosti na
zbornom mestu za vozila i opremu spasilakih ekipa. Ako je
teroristiki akt suspektan kao uzrok incidenta policija e preduzeti
dodatne mere zatite (potraga za novim izvorom teroristikog
akta) i preuzee odgovornost za one koje rade u okviru kordona.
Saobraajna policija ima preventivnu i represivnu ulogu u
vanrednim situacijama.
Programi prevencije koje sprovodi ili inicira saobraajna
policija, obuhvataju preventivnu kontrolu tehnike ispravnosti i
opremljenosti autobusa kojima se prevoze ake ekskurzije,
poveavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva, smanjivanje brzine
vonje, upotrebe alkohola pri vonji, upozoravanja na rizina
ponaanja u saobraaju i sl.
Represivna uloga sastoji se u intervencijama u saobraajnim
nezgodama ili drugim irim akcidentima.
4.1.3.

Sektor za vanredne situacije

Na nivou MUP formirana je organizaciona jedinica za

obavljanje ovih poslova koji se odnose na vanredne situacije
(Sektor za vanredne situacije).
Sektor za vanredne situacije obavlja poslove normativne,
upravne, organizaciono-tehnike, preventivne, preventivnotehnike, obrazovne, informativno-vaspitne i druge prirode za
organizovanje, planiranje, sprovoenje, kontrolu mera zatite
ivotne sredine, zdravlja i materijalnih dobara graana, ouvanje
uslova neophodnih za ivot i pripremanje za prevladavanje
situacije u uslovima poara, elementarnih nepogoda tehnikih i
tehnolokih nesrea, dejstva opasnih materija i drugih stanja,
opasnosti veih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i ivote
ljudi i ivotnu sredinu ili da prouzrokuju tetu veeg obima i
pruanje pomoi kod otklanjanja posledica (smanjivanje i
sanaciju) prouzrokovanih u vanrednim situacijama, a posebno:
izrade i predlaganje zakona, normativa i preporuka koji
ispunjavaju zahteve Evropske unije u oblasti zatite i spasavanja
u vanrednim situacijama u cilju potpunog pravnog ureivanja za
obavljanje poslova; uspostavljanje institucionalnih, organizacionih
i personalnih uslova za sprovoenje zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama; preuzimanje preventivnih mera radi
spreavanja izbijanja poara i ublaavanja posledica elementarnih
nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i sl. kao i prevencija u
157

cilju spreavanja ugroavanja zdravlja graana usled dejstva

opasnih materija i drugih stanja opasnosti; vri struno
osposobljavanje pripadnika organizacionih jedinica na poslovima
delokruga Sektora (Uprave i Odeljenja), i dr. Sektor za vanredne
situacije, u okviru preventivnog delovanja na hemijske akcidente,
nadlena je za sprovoenje mera propisanih odredbama Zakona o
prevozu opasnih materija, kao to su:
Kontrola dokumentacije koja je u vezi sa transportom
opasnih materija,
Kontrola dokumentacije za vozilo kojim se transportuju
opasne materije,
Ocena osposobljenosti lica koja prevoze i rukuju opasne
materije,
Izdavanje certifikata o osposobljenosti za lica koja prevoze
opasne materije i za lica koja rukuju sa opasnim
materijama.
Funkcionalne nadlenosti Sektora za vanredne situacije za
celu teritoriju Republike Srbije odreene su po teritorijalnoj podeli
(prema zoni odgovornosti okruga) po regionima (28): Beograd,
Novi Sad, Ni, Kragujevac, Sombor, Panevo, Zrenjanin, abac,
Jagodina, Kruevac, Kraljevo, Uice, Bor, Zajear, aak, Sremska
Mitrovica, Poarevac, Vranje, Leskovac, Valjevo, Subotica,
Prokuplje, Prijepolje, Pirot, Smederevo, Novi Pazar, Kikinda,
Kosovska Mitrovica.
Uprava za vatrogasno-spasilake jedinice imaju primarnu u
spaavanju ljudi zahvaenih poarom, poplavom, zemljotresom
kao i zarobljenih u graevinama, ruevinama i olupinama
prevoznih sredstava. U daljem toku zbrinjavanja svojim
aktivnostima spreava eskalaciju nesree i preduzima zatitne
mere. U sluaju ekspozicije hemijskim i drugim zagaivaima
dunost im je da obezbede sigurnost mesta nesree ili obezbede
sigurne zone. Vri dekontaminaciju rtava nesree. Ova sluba
pomae hitnoj pomoi i policiji u radu sa povreenima kao i u
odlaganju tela poginulih. Sluba u saradnji sa policijom ima
zadatak da obezbedi sigurnost svim pripadnicima spasilakih
slubi u okviru unutranje organizacije koordinacije. U okviru
operativnog reagovanja u vanrednim situacijama uloga
vatrogasnih jedinica je:

Spaavanje povreenih,
Sagledavanje obima udesa,
Angaovanje potrebnih sredstava i opreme za intervenciju,
Obezbeenje opasne zone,
158

Izvoenje intervencije,
Postupanje sa eventualno razlivenom opasnom materijom,
Sakupljanje kontaminiranog materijala,
Utovar opasnog otpada.

U toku je reforma Sektora za vanredne situacije i integracija

snaga, resursa i kapaciteta Uprave za vanredne situacije
Ministarstva odbrane. Po zavrenoj integraciji organizacija Sektor
bi u svom sastavu imao: Upravu za preventivnu zatitu, Upravu
za vatrogasno-spasilake jedinice, Upravu za upravljanje rizicima,
Uprava za civilnu zatitu, Nacionalni centar za vanredne situacije,
Upravu za vanredne situacije u Beogradu, Kragujevcu, Niu i
Novom Sadu, Odeljenje za vanredne situacije u Boru, Valjevu,
Branju, Jagodini, Kikindi, Panevu, Sremskoj Mitrovici, Uicu,
apcu, Kraljevu, Leskovcu, Novom pazaru, Pirotu, Poarevcu,
Prokuplju, aku, Prijepolju, Smederevu, Subotici, Somboru,
Zajearu i Zrenjaninu, ema 1
ema
1:
Nova
predloena
Sektora za vanredne situacije

organizaciona

ema

Prema Zakona o vanrednim situacijama, radi obezbeenja

funkcionalne koordinacije i uspostavljanju sistema integrisane
zatite na celoj teritoriji Republike Srbije, Vlada bi formirala
Republiki tab civilne zatite i svoj Koordinacioni centar, sa
zadatkom da usaglaava delatnosti struktura ministarstava,
organa lokalne samouprave, vojske i dr. (meuministarska
komisija) u pripremi i delovanju u zatiti i spasavanju od
elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih nesrea.
Nacionalni Koordinacioni centar (NKC) bi osim toga nadgledao rad
svih struktura koje uestvuju u zatititi i spasavanju i vrio bi
159

kontrolu rada organizacione celine neposredno zaduene za

zatitu i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehnikih i
tehnolokih nesrea.
4.1.4.

Uprava andarmerije

andarmerija je organizaciona jedinica Direkcije policije u

Ministarstvu unutranjih poslova koja planira, organizuje i
izvrava najsloenije bezbednosne zadatke na celoj teritoriji
Republike Srbije u sluajevima:
Suzbijanja terorizma:
Otkrivanje krivinih dela terorizma i liavanje slobode
uinilaca
Preventivna antiteroristika delatnost
Direktna intervencija sa ciljem eliminisanja teroristikih
grupa i razbijanja organizovanih mrea terorista
Obezbeivanja javnog reda i mira u situacijama visokog
rizika:
Obezbeenje javnih skupova visokog rizika
Uspostavljanje javnog reda i mira naruenog u veem
obimu
Suzbijanje pobuna u zavodima za izvrenje krivinih
sankcija
Pruanja pomoi u vanrednim situacijama spasilaka
sluba
Pruanje pomoi u sluaju opte opasnosti
Otklanjanje
posledica
prouzrokovanih
elementarnim
nepogodama
Pruanje pomoi kod nesrea na vodi i kopnu (drumski,
elezniki i avio saobraaj)
Obuka i instruktaa pripadnika struktura bezbednosti
andarmerija u svom sastavu ima Komandu, koja je
smetena u Beogradu, i etiri odreda: u Beogradu, Niu, Kraljevu i
Novom Sadu. Svi odredi imaju svoju oblast odgovornosti, ali se po
potrebi mogu angaovati na teritoriji cele drave.
Prema dostupnim podacima o snagama , sredstvima,
resursima i kapacitetima struktura MUP ima znaajnu ulogu u
svim fazama vanrednih situacija u integrisanom sistemu zatite u
Republici Srbiji a posebno po usvajanju novih Zakonskih
regulativa u ovoj oblasti.
4.2. MINISTARSTVO ODBRANE
160

Delokrug Ministarstva za odbranu utvren je lanom 4.

Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08) .
Prema
sadanjoj
normativno-pravnoj
regulativi
strukture
Ministarstva odbrane imaju znaajne resurse i kapacitete u
reagovanju na vanredne situacije.
4.2.1.
Vojnomedicinska
akademija
kontrolu
trovanja i druge slube)

(Centar

za

Vojnomedicinska akademija (VMA) ini deo strukture Sektora

za materijalne resurse Ministarstva odbrane. Vojnomedicinska
akademija je vodea ustanova u oblasti leenja, preventivne
medicine, farmacije, obrazovanja i nauno istraivakog rada.
VMA danas ima 27 klinika, 17 instituta, moan Dijagnostiko
polikliniki centar, Centar za dnevnu hirurgiju, Centar za kontrolu
trovanja, Centar hitne pomoi i Centar za transplantaciju organa i
kotane sri u kojima se sprovodi vie od 5.000 razliitih
dijagnostikih i terapeutskih procedura.
U svojoj organizaciji VMA ima dve znaajne strukture koje su
angaovane u vanrednim situacijama: Centre za hitnu pomo i
Centar za kontrolu trovanja, ema 2.
ema 2: Organizaciona struktura VMA

Mobilna toksikoloko-hemijska ekipa (MTHE) je struktura

Centra za kontrolu trovanja VMA, koja se aktivira u sluaju
hemijskih akcidenata veih razmera. Aktivnosti MTHE su:
161

 Detekcija, identifikacija i kvantifikacija hemijskih materija u

vodi, zemljitu, vazduhu, kao i u biolokom materijalu na
terenu(Odeljenje za toksikoloku hemiju)
Organizacija zbrinjavanja i leenje otrovanih (Klinika za
urgentnu i kliniku toksikologiju)
Prva pomo i urgentna terapija u terenskim uslovima u
saradnji sa lokalnom zdravstvenom slubom
Konsultacije u bolnikom leenju otrovanih u regionalnim
medicinskim centrima. Podravajua i simptomatska terapija
tokom transporta otrovanih do Centra za kontrolu trovanja
(ekstremno teki sluajevi)
Centar za hitnu pomo VMA se bavi pregledima,
dijagnostifikovanjem i leenjem urgentnih stanja. Radi 24 asa,
365 dana u godini i prima sva lica kojima je potrebna urgentna
pomo, bez obzira da li su vojni ili civilni osiguranici, domai ili
strani dravljani. Godinje, Centar ima vie od 35.000 pacijenata.
Nakon prijave na alter za trijau za potrebe hitne intervencije
na raspolaganju su:

Ambulanta grupe hirurkih klinika

Ambulanta grupe inetrnistikih klinika
neuropsihijatrijska ambulanta
toksikoloka ambulanta
dve operacione sale
Centar za hitnu dijagnostiku
stacionar sa 11 kreveta

Rad u Centru za hitnu pomo se odvija preko ekipe deurnih

lekara svih specijalnosti i stalnog osoblja koga ine vii i srednji
medicinski tehniari, posluioci bolesnika i administratorioperateri. U Centru za hitnu pomo, pacijenti imaju mogunost da
im se za kratko vreme izvre laboratorijske pretrage, dijagnostika,
kao i pregledi lekara svih specijalnosti.
U Centru za kontrolu trovanja sprovode se medicinske usluge
prevencije
i
terapije
trovanja
hemijskim
agensima,
naunoistraivaki rad u oblasti toksikologije i farmakologije. U
sastavu Centra za kontrolu trovanja nalaze se: Institut za
toksikologiju i farmakologiju i Klinika za urgentnu i kliniku
toksikologiju. Ova struktura VMA ima znaajnu ulogu sa svojim
resursima i kapacitetima u hemijskim udesima.
4.2.2.

Vojno-geografski institut

162

Vojnogeografski institut (VGI) je ustanova Ministarstva

Odbrane i Vojske Srbije, koja se bavi istraivako-razvojnim i
proizvodnim radom u oblastima geodezije, fotogrametrije,
kartografije, geografskih informacionih sistema, kartografske
reprodukcije, meteorologije i drugih geodisciplina radi izrade
geotopografskih materijala. Deluje u sastavu Uprave za sistem
logistike Ministarstva odbrane. Rezultate svoje delatnosti VGI
prezentira u vidu razliitih vrsta tampanih i digitalnih karata,
planova, fotodokumenata, astronomsko-geodetskih, geofizikih,
alfanumerikih, statistikih i drugih podataka, nauno-tehnikih
publikacija i dokumenata. Znaajni korisnici usluga, podataka i
publikacija Vojnogeografskog instituta su i civilne institucije. Ima
znaajnu ulogu u kreiranju i razvijanju geografsko-informacionog
sistema GIS-a u vanrednim situacijama.
4.2.3.

Institut za strategijska istraivanja

Institut za strategijska istraivanja ima znaajnu ulogu u

kreiranju koncepta, strategije i doktrine upravljanja u vanrednim
situacijama za 3.misije Vojske Srbije i Sistema civilne zatite.
Takoe bitnu ulogu ima u kreiranju principa, odnosa i sistema
koordinacije, saradnje i sadejstva civilnih i vojnih snaga
(kapaciteta i resursa) u vanrednim situacijama, kao i u definisanju
principa i odnosa i saradnje sa meunarodnim spasilakim
timovima.
Uestvuje u
definisanju
programa
edukacije
menadera i izvrilaca u sistemu integrisanog upravljanja u
vanrednim situacijama
Posebne strukture Ministarstva odbrane poseduje znaajne
snage i resurse koji bi bili angaovani u nesreama i
katastrofama, i predstavljaju neophodnu strukturu u funkciji
uspostavljanja integrisanog sistema zatite na teritoriji Republike
Srbije.
4.2.4.

Vojska Srbije ( 3. misija)

Vojska Srbije je oruana sila sistema odbrane i nosilac

oruanog
suprotstavljanja
vojnim
oblicima
ugroavanja
bezbednosti drave. Organizovana je na strategijskom,
operativnom i taktikom nivou i u komande, jedinice i ustanove.
Naelno je ine vidovi, rodovi i slube. Popunjava se
profesionalnim, ronim i rezervnim sastavom, sa tenjom ka
potpunoj profesionalizaciji. lanom 41 Zakona o odbrani
(72/2009, 88/2009 i 104/2009) odreeno je uee Vojske Srbije
u sluaju prirodnih i drugih nesrea veih razmera u kojima su
na odreenoj teritoriji ugroeni ivoti ljudi i njihova materijalna
163

dobra, jedinice Vojske Srbije na zahtev organa nadlenih za

zatitu i spasavanje ljudi i materijalnih dobara, mogu se
angaovati na pruanju pomoi stanovnitvu, u skladu s
posebnim zakonom. Shodno tome u strukturi Vojske Srbije
formirano je i posebno Odeljenje za civilno vojnu saradnju (G-9).
Strategijskim pregled odbrane u taci 1.4 odreeni su blie
zadatci i misije Vojske Srbije:
odbrana drave od spoljnog oruanog ugroavanja;
uee u izgradnji i ouvanju mira u regionu i svetu;
podrka u sluaju prirodnih nepogoda i katastrofa.
Osnovni zadaci Vojske su: odvraanje od oruanog
ugroavanja i drugih vojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti;
odbrana
teritorije,
vazdunog
prostora
i
akvatorije;
osposobljavanje vojnika, stareina, komandi, jedinica i ustanova
za realizaciju misija i zadataka; uee u meunarodnoj vojnoj
saradnji i mirovnim operacijama pod okriljem OUN i sistema
kolektivne bezbednosti; pruanje pomoi u sluaju prirodnih
nepogoda i katastrofa veih razmera, u kojima su ugroeni ljudski
ivoti, ivotna sredina i materijalna dobra.
Shodno 3. misiji Vojske Srbije uestvuje sa svojim
strukturama, snagama, resursima i kapacitetima u okviru
integrisane zatite u vanrednim situacijama.
Prema Zakonu o vanrednim situacijama angaovanje snaga i
sredstava Vojske predlae ministar odbrane a na zahtev lokalnih
struktura a odobrava Vlada.
Iz izloenog se zakljuuje da Vojska Srbije poseduje znaajne
snage i resurse koji bi bili angaovani po aktiviranju zadataka iz
3.misije Vojske Srbije, u veim nesreama i katastrofama, kao
neophodna struktura u funkciji uspostavljanja integrisanog
sistema zatite na teritoriji Republike Srbije.
4.3. MINISTARSTVO
SAMOUPRAVE

DRAVNE

UPRAVE

LOKALNE

Delokrug Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu

samoupravu utvren je lanom 12. Zakona o ministarstvima
(Slubeni glasnik RS broj 65/08). Ministarstvo za dravnu
upravu i lokalnu samoupravu obavlja poslove dravne uprave koji
se odnose na: sistem dravne uprave i organizaciju i rad
ministarstava i posebnih organizacija; zatitnika graana;
upravnu inspekciju; upravni postupak i upravni spor; izbore za
republike organe; radne odnose u dravnim organima; struno
164

usavravanje zaposlenih u dravnim organima; matine knjige;

peate; politiko i drugo organizovanje, izuzev sindikalnog
organizovanja; neposredno izjanjavanje graana; jedinstveni
biraki spisak; sistem lokalne samouprave i teritorijalne
autonomije i izbore za organe lokalne samouprave; radne odnose
u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama;
teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; kao i druge poslove
odreene zakonom.
Odreene strukture ministarstva dravne uprave i lokalne
samouprave, sa svojim snagama, resursima i kapacitetima, imaju
znaajnu ulogu u uspostavljanju integrisanog sistema zatite u
vanrednim situacijama. Posebnu ulogu ima Sektor za lokalnu
samoupravu i grupa za upravljanje projektima.
4.3.1.

Sektor za lokalnu samoupravu

Zakon o dravnoj upravi i lokalnoj samoupravi ("Sl.glasnik

RS", br.129/2007/ ) odredio je nadlenosti (obaveze i prava)
Sektoru za lokalnu samoupravu i Grupi za upravljanje projektima
u oblasti lokalne samouprave u uspostavljanju funkcija i
nadlenosti organa lokalne samouprave, kao i koordiniranju rada
struktura lokalne samouprave, sa drugim strukturama iz drugih
ministarstava po zajednikim zadacima i obavezama. Jedan od
zadataka je i izrada jedinstvenog Plana postupanja u vanrednim
situacijama u zoni odgovornosti optine-grada.
Ovaj organ treba da koordinira rad struktura iz drugih
ministarstava sa strukturama iz lokalne samouprave radi uea
u izradi:
Nacionalnog dokumenta Procene ugroenosti teritorije
Republike Srbije od prirodnih i tehniko-tehnolokih
katastrofa i velikih nesrea (Organi lokalne samouprave
dostavljaju priloge i podatke o proceni rizika, opasnosti i
posledica po vrstama opasnosti, za svoju zonu
odgovornosti);
Procena nacionalnih kritinih infrastruktura QRA procena
( Organi lokalne samouprave zajedno sa strukturama koje
se nalaze na teritoriji, a ocenjene su kao strukture od
stratekog nacionalnog znaaja, uestvuju u izradi priloga
za izradu ovog dokumenta, za svoju lokalnu samoupravu.
Kao kritina nacionalna infrastruktura oznaena je i trasa K10 );
Plan civilno-vojne saradnje Vojske Srbije i organa lokalne
samouprave u vanrednim situacijama (Uee u svim
165

fazama od izrade dokumenata, obuke i koordiniranja akcija

u vanrednim situacijama);
Nacionalnog plana i programa zatite ivotne sredine
(Organi lokalne samouprave dostavljaju priloge za izradu
ovog dokumenta);
Registra izvora zagaenja ivotne sredine (Organi lokalne
samouprave
dostavljaju
podatke
za
izradu
ovog
dokumenta);
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu za svakog
operatera zagaivaa instaliranog rizika (Organi lokalne
samouprave dobijaju interne planove mera za svakog
operatera-zagaivaa sa svoje teritorije koje je odobrilo
nadleno ministarstvo);
Zakonom o vanrednim situacijama odreene su znaajne
obaveze, prava i zadaci o ueu organa lokalne samouprave u
svim fazama vanredne situacije. Prema ovom Zakonu nova
obaveza je da organi lokalne samouprave formiraju tabove
civilne zatite koji imaju pravo i da pokrenu inicijativu, preko
Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, za
meunarodnu pomo u katastrofi i nesrei koja se desila na svojoj
teritoriji ).
4.3.1.1. Grupa za upravljanje projektima u oblasti
lokalne samouprave
U realizaciji problema koji se odnose na vanredne situacije a
definisani su u dokumentu Planu postupanja u vanrednim
situacijama u zoni odgovornosti optine-grada, (npr. Mere za
poboljanje i zatite zdravlja stanovnitva; Izrada kanala za
odvodnjavanje; Izrada zatitnih nasipa od poplava; Zatita ivotne
sredine; Uspostavljanje podcentara za upravljanje u vanrednim
situacijama i dr) organi lokalne samouprave mogu da pokrenu
realizaciju kroz projekte. Grupa za upravljanje projektima u
oblasti lokalne samouprave ima obavezu da u okviru svoje
nadlenosti, pomogne realizaciju predloenih projekata koje su
pokrenula lokalna samouprava.
4.3.2.

Subjekti i organi lokalne samouprave

Obzirom da sve vanredne situacije poinju i zavravaju se

uvek u zonama lokalne samouprave, organi lokalne samouprave
imaju znaajnu ulogu u svim fazama integrisanog upravljanja.
Organi lokalne samouprave u skladu sa lanom 5, 19 i 20 taka
11 i 19 Zakona o lokalnoj samoupravi /"Sl.glasnik RS",
166

br.129/2007/ ) imaju nadlenost i odgovornost (prava i obaveze) u

upravljanju u vanrednim situacijama u zoni odgovornosti lokalne
samouprave (optine, grada). Ovim lanovima nadleni organ
lokalne uprave Sekretarijat zatite ivotne sredine dostavlja
predlog-inicijativu za izradu jedinstvenog Plana postupanja u
vanrednim situacijama u zoni odgovornosti optine-grada. Ovaj
plan se radi u koordinaciji sa svim privrednim subjektima,
organima strukturama, snagama i resursima, koji bi bili
angaovani u vanrednim situacijama na teritoriji, zone
odgovornosti optine grada. Sektor za lokalnu samoupravu ima
nadlenost, obavezu i odgovornost da obezbedi koordinaciju svih
organa i struktura na izradi Plana postupanja u vanrednim
situacijama u zoni odgovornosti optine-grada, kao i u izradi svih
ostalih operativnih planova i usaglaavanju procedura upravljanja
u vanrednim situacijama. Ovaj Plan usvaja Skuptina optine. U
cilju obezbeenja operativne koordinacije u sprovoenju akcija u
vanrednim situacijama, mogu se pravovremeno, planski
uspostaviti podcentri u zoni stacionarnih objekata koji su
oznaeni kao mogui faktori rizika (Hidroelektrane, Rafinerije,
Nuklearne elektrane, i dr.) Ukoliko oni nisu uspostavljeni onda
njihovu ulogu mogu akcidentno da preuzmu i modeli mobilnih
centara za upravljanje u vanrednim situacijama.
4.4. MINISTARSTVO
IVOTNE
PROSTORNOG PLANIRANJA

SREDINE

Delokrug Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja

utvren je lanom 20. Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik
RS broj 65/08)
Subjekti koji se nalaze u strukturama Ministarstva ivotne
sredine i prostornog planiranja imaju znaajnu ulogu u svim
fazama vanrednih situacija (pre, posle i u toku).
Kao najznaajniji operativni subjekti koji uestvuju u
vanrednim situacijama, mogu se oznaiti: Odeljenje za
upravljanje rizikom, Odeljenje za postupanje u hemijskim
udesima, odeljenje za saradnju sa meunarodnim subjektima i
lokalnom samoupravom, odeljenje za inspekcijske poslove i
Agencija za zatitu ivotne sredine.
4.4.1.

Odeljenje za upravljanje rizikom

Odeljenje za upravljanje rizikom je nezaobilazna struktura u

izradi stratekih dokumenata Procene ugroenosti teritorije
Republike Srbije od prirodnih i tehniko-tehnolokih katastrofa i
167

velikih nesrea i Procena nacionalnih kritinih infrastruktura

QRA procena.

4.4.2.
Odeljenje
udesima

za

postupanje

hemijskim

Ova struktura bi se angaovala u uspostavljanju sistema

integrisane zatite, kao i izradi procedura akcija i zatite u
hemijskim udesima.
4.4.3.

Odeljenje za zatitu voda i zemljita

Navedena strukrura ima znaajnu ulogu u iniciranju, kreiranju

i uspostavljanju sistema monitoringa i nadzora u praenju faktora
negativnog uticaja (zagaenja, opasnosti i posledice) od
povratnog negativnog dejstva faktora uticaja rizika.
4.4.4.
Odeljenje za saradnju
subjektima
lokalnom samoupravom

sa

meunarodnim
i

Ova struktura je nezaobilazna u uspostavljanju pristupa

meunarodnim i regionalnim mreama u vanrednim situacijama,
saradnje,
razmene
podataka
i
pomoi,
posebno
kod
nelokalizovanih rizika koji se mogu oekivati prekograninim
uticajem (hemijski udesi, radioaktivni akcidenti, poplave i dr).
Koordinacija sa strunim subjektima iz ove strukture sa
subjeketima iz lokalne samouprave je neophodna u izradi Plana
postupanja u vanrednim situacijama u zoni odgovornosti optinegrada.
4.4.5.
Odeljenje
za
inspekcijske
Inspekcija
zatite ivotne sredine

poslove

Uee subjekata iz ove strukture je neophodno i u

preventivnom smislu (kroz inspekcijski nadzor pre vanredne
situacije-nesree) i u represivnom smislu (sankcionisanje posle
nesree). Neizostavno je uee inspekcije zatite ivotne sredine
u analizi uzroka akcidenata-udesa, u proceni posledica koje imaju
negativnog uticaja na zdravlje i ivotnu sredinu i u predlogu mera
sanacija i rehabilitacije.
4.4.6.

Agencija za zatitu ivotne sredine

168

Agencija za zatitu ivotne sredine, je kao organ u sastavu

Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, sa svojstvom
pravnog lica, obavlja strune poslove koji se odnose na:
Razvoj, usklaivanje i voenje nacionalnog informacionog
sistema zatite ivotne sredine (praenje stanja inilaca
ivotne sredine, katastar zagaivaa i dr.);
Prikupljanje i objedinjavanje podataka o ivotnoj sredini,
njihovu obradu i izradu izvetaja o stanju ivotne sredine i
sprovoenju politike zatite ivotne sredine;
Razvoj postupaka za obradu podataka o ivotnoj sredini i
njihovu procenu;
Voenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i
praksama i njihovoj primeni u oblasti zatite ivotne
sredine;
Saradnju sa Evropskom agencijom za ivotnu sredinu (EEA)
i evropskom mreom za informacije i posmatranje
(EIONET), kao i druge poslove odreene zakonom.
Strukture Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja
su nezaobilazne u izradi baze podataka o instaliranim rizicima i u
uspostavljanju integrisanog monitoringa faktora rizika na trasi K10, posebno u monitoringu i analizi povratnog uticaja faktora
rizika na zonu trase K-10 kroz Republiku Srbiju, tokom
eksploatacije i korienja.
Agencija za zatitu ivotne sredine je uspostavila vie
automatskih monitoringa za teritoriju Republike Srbije:
Katastra zagaivaa,
Kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije a posebno
na saobraajnim koridorima (ute take),
Monitoring kvaliteta vode,
Monitoring polena.
Subjekti strukture Agencije za zatitu ivotne sredine imaju
uspostavljenu meunarodnu saradnju u okviru informacionog
sistema, u razmeni podataka sa meunarodnim monitoring
mreama, ime je obezbeen uslov za razmenu informacija o
faktorima nelokalizovanog rizika, posebno uticaja prekograninog
zagaenja vazduha.
4.5. MINISTARSTVO ZDRAVLJA
Delokrug Ministarstva zdravlja utvren je lanom 17. Zakona
o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08). Ministarstvo
169

zdravlja obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: sistem

zdravstvene zatite; sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja,
drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za zdravstveno
osiguranje; blie ureivanje prava iz zdravstvenog osiguranja;
uestvovanje u pripremi i sprovoenju meunarodnih sporazuma
o obaveznom socijalnom osiguranju; sadraj zdravstvene zatite,
ouvanje i unapreenje zdravlja graana i praenje zdravstvenog
stanja i zdravstvenih potreba stanovnitva; organizaciju
zdravstvene zatite; struno usavravanje i specijalizaciju
zdravstvenih radnika; zdravstvenu inspekciju; organizaciju
nadzora nad strunim radom zdravstvene slube; obezbeivanje
zdravstvene zatite iz javnih prihoda; zdravstvenu zatitu
stranaca; evidencije u oblasti zdravstva; uslove za uzimanje i
presaivanje delova ljudskog tela; proizvodnju i promet lekova,
medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava i
inspekcijske poslove u tim oblastima; proizvodnju i promet
opojnih droga i prekursora nedozvoljenih droga; iskopavanje i
prenoenje umrlih lica u zemlji, prenoenje umrlih lica iz
inostranstva u zemlju i iz zemlje u inostranstvo; sanitarnu
inspekciju; zdravstveni i sanitarni nadzor u oblasti zatite
stanovnitva od zaraznih i nezaraznih bolesti, zdravstvene
ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe u
proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovnitva higijenski
ispravnom vodom za pie i drugim oblastima odreenim
zakonom; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata pod
sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraaja; sanitarni
nadzor nad licima koja su zakonom stavljena pod zdravstveni
nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, ureajima i opremom
koja se koristi radi obavljanja delatnosti pod sanitarnim
nadzorom; utvrivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova
objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili
rekonstrukcije i redovnu kontrolu nad tim objektima; sanitarni
nadzor na dravnoj granici, kao i druge poslove odreene
zakonom.

4.5.1.

Hitna medicinska pomo

U masovnim nesreama ima prvu i najvaniju ulogu u okviru

zdravstvenog sistema i ona preuzima zadatak da usmerava
primarni odgovor zdravstvene slube na licu mesta. Uestvuje u
procesu dekontaminacije, ako je to potrebno, u saradnji sa
drugim slubama. U masovnim nesreama hitna medicinska
170

pomo (HMP) menja svoju svakodnevnu "filozofiju" rada pruiti

to je mogue vie brige pojedinom pacijentu u cilju spaavanja
ivota, u pruiti to je mogue vie brige to veem broju
pacijenata . Po izbijanju incidenta ona se od svih zdravstvenih
slubi prva pojavljuje na licu mesta, vri trijau tj. odreuje
prioritet reagovanja (prema teini povreda), u saradnji sa drugim
spasiocima priprema rtve i uestvuje u njihovom izvlaenju, vri
energian, optimalan medicinski tretman, odreuje prioritet,
nain, vrstu, sredstvo i destinaciju transporta povreenih. Brz,
efikasan, pravovremeni, organizovani odgovor je preduslov za
smanjenje mortaliteta i morbiditeta u masovnim nesreama.
Hitna medicinska pomo moe da trai ispomo od drugih
zdravstvenih i volonterskih organizacija u zbrinjavanju rtava
(posebno u njihovom transportu) a te organizacije se stavljaju pod
kontrolu hitne medicinske pomoi. U dosadanjoj praksi
angaovanje ekipe hitne medicinske pomoi vreno je na poziv
vatrogasnih jedinica. Njihova uloga je u:
pruanju prve pomoi povreenim
hemijskim akcidentima,
prevoenju povreenih i zatrovanih
stacionarno zbrinjavanje.
4.5.2.

i
do

zatrovanim

ustanova

za

Medicinski centri bolnice

Medicinski centri i bolnice predstavljaju kao sekundarni nivo

zdravstva su unapred odreene za prihvat i dalje zbrinjavanje do
konanog oporavka povreenih. One moraju biti integrisane u
sistem zbrinjavanja u masovnim nesreama na svakom nivou
drutvene zajednice. Odreuju u potpunosti svoje kapacitete kako
u pogledu prihvata, dijagnostike, medicinskog tretmana i
rehabilitacije povreenih. Bolnice treba da budu organizovane
tako da mogu da rade u oteanim uslovima, tj. da obezbede
sopstveno napajanje strujom, rezerve vode, goriva, sanitetskog
materijala i dr. Sve hospitalne ustanove treba da poseduju svoje
posebne planove za evakuaciju i rad u terenskim uslovima kao i
da poseduju jasnu komunikaciju sa sebi slinim ustanovama radi
meusobne ispomoi.
4.5.3.
Javno preventivno zdravstvo Zavodi za
zdravstvenu zatitu
Javno preventivno zdravstvo Zavodi za zdravstvenu zatitu
u masovnim nesreama mora biti dostupno 24 sata hitnim
slubama, zdravstvenim organizacijama i graanstvu. Ovo je
znaajno zbog kontrole infektivnih bolesti i upozorenja cele
171

zajednice o rizicima koji proistiu

radiolokih i nuklearnih incidenata.
4.5.4.

iz

hemijskih,

biolokih,

Primarno zdravstvo Domovi zdravlja

Primarno zdravstvo predstavljaju Domovi zdravlja imaju

znaajnu ulogu u masovnim nesreama jer raspolau sa velikim
brojem kapaciteta i zdravstvenih radnika razliitog obrazovanja i
profila koji mogu dati svoj doprinos, naroito u fazi oporavka. Oni
preuzimaju brigu o stanovnitvu koje nije neposredno zahvaeno
nesreom.
Ministarstvo zdravlja sa svojim kapacitetima i resursima u
strukturama predstavlja znaajan subjekt u svim fazama
vanredne situacije: od prevencije do intervencije.
4.5.5.

Zavodi za javno zdravlje

4.5.5.1.

Mobilne ekotoksikoloke jedinice

Mobilna ekotoksikoloke jedinice (MEJ) predstavljaju deo

integralnog sistema reagovanja u vanrednim situacijama: u
hemijskim akcidentima u industriji, akcidentima pri transportu
opasnih materija, kao i kontroli stanja ivotne sredine u tim
situacijama. Zadatak mobilnih ekotoksikolokih jedinica u
hemijskim akcidentima transporta opasnih materija je:

Prepoznavanje i procena opasnosti,

Identifikacija i kvantifikacija zagaujuih supstanci,
Odreivanje opasnih zona,
Odreivanje bezbedne udaljenosti ljudstva i opreme pri
intervenciji,
Procena izvora hemijske opasnosti,
Procena koliine opasnih materija u akcidentu,
Procena maksimalno osloboene koliine opasnih materija
pri akcidentima,
Procena ugroenosti ljudi, teritorije i objekata u okruenju,
Procena meteorolokih i klimatskih faktora,
Prognoza primarno i naknadno zahvaene teritorije
toksinim supstancama.

Imajui u vidu kadrovske potencijale, organizacionu strukturu,

osposobljenost ljudi i opremljenost stacionarnom laboratorijskom
opremom, a koje zahteva program upravljanja hemijskim
udesima, nosioci MEJ-a u Srbiji treba da budu zdravstvene
ustanove preventivne zatite (Instituti, odnosno Zavodi za zatitu
172

zdravlja), samostalno ili, u sluaju nedostatka resursa, u saradnji

sa drugim institucijama.
Osnovni elementi MEJ-a su:

ekotoksikoloka laboratorija,
lanovi mobilnih ekipa,
sistem veza i komunikacija,
vozila-transportna sredstva,
depo za vozila (garaa),
informaciono-dokumentaciona osnova.

Odgovor na udes MEJ zapoinje onog trenutka kada se dobije

prva informacija o akcidentu sa opasnom materijom u saobraaju.
Dojava moe da usledi od Centra za obavetavanje, lokalnih
vlasti, saobraajne policije, protivpoarne policije,
vatrogasne jedinice i sl.. Dojava treba da sadri: jasne,
potpune i tane podatke o mestu i vremenu akcidenta; po
mogustvu vrste opasnih materija koje su prisutne u akcidentu;
procenu toka akcidenta i druge znaajne podatke za odgovor na
udes.
Da bi izala ekipa MEJ na teren i zapoela svoj rad mora dobiti
saglasnost od Uprave za zatitu ivotne sredine Republike Srbije.

4.6. MINISTARSTVO
UMARSTVA I VODOPRIVREDE

POLJOPRIVREDE,

Delokrug
Ministarstva
poljoprivrede,
umarstva
i
vodoprivrede utvren je lanom 8. Zakona o ministarstvima
(Slubeni glasnik RS broj 65/08). Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede obavlja poslove dravne uprave koji se
odnose na: strategiju i politiku razvoja poljoprivrede i
prehrambene
industrije;
analizu
proizvodnje
i
trita
poljoprivrednih proizvoda; bilanse poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda i sistem robnih rezervi osnovnih poljoprivrednoprehrambenih proizvoda; mere trino cenovne politike,
strukturne politike i zemljine politike u poljoprivredi; mere
podsticaja
za
unapreenje
poljoprivredne
proizvodnje;
predlaganje sistemskih reenja i mera zatite pri uvozu
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda; zatitu i korienje
poljoprivrednog zemljita; proizvodnju agrarnih inputa za
poljoprivrednu i prehrambenu industriju, proizvodnju i promet
173

alkoholnih i bezalkoholnih pia, etanola, duvana i proizvoda od

duvana
i
prehrambenih
proizvoda;
kontrolu
kvaliteta
poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih proizvoda, vina,
alkoholnih i bezalkoholnih pia, vonih sokova, koncentrisanih
vonih sokova, vonih nektara, vonih sokova u prahu, mineralnih
voda, etanola, duvana i proizvoda od duvana u unutranjem i
spoljnom prometu; ruralni razvoj; strune poljoprivredne slube;
sistem trinih informacija u poljoprivredi; proizvodnju,
certifikaciju i kontrolu kvaliteta i prometa semena i sadnog
materijala; priznavanje i zatitu sorti bilja i rasa domaih ivotinja;
utvrivanje ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovoenje
mera kontrole vezanih za bioloku sigurnost kod ograniene
upotrebe, uvoenja u proizvodnju, stavljanje u promet i uvoz
genetiki modifikovanih organizama; ouvanje i odrivo
korienje biljnih i ivotinjskih genetikih resursa za hranu i
poljoprivredu, kao i druge poslove odreene zakonom.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede obavlja i
poslove dravne uprave koji se odnose na: upravljanje
poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini; uspostavljanje i
voenje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljitu u
Republici Srbiji; dodeljivanje sredstava za izvoenje radova i
praenje realizacije godinjeg programa zatite, ureenja i
korienja poljoprivrednog zemljita u Republici Srbiji; praenje
izrade Poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje;
voenje registra poljoprivrednih osnova jedinica lokalne
samouprave, druge poslove u skladu sa zakonom.
4.6.1.
Generalni
inspektorat
umarstva i vodoprivrede

poljoprivrede,

Generalni inspektorat poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

predstavlja organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, obavlja inspekcijske poslove koji se
odnose na: inspekcijski nadzor iz oblasti poljoprivrednog
zemljita; fitosanitarni nadzor i inspekciju u unutranjem i
spoljnom prometu bilja, semena i sadnog materijala, kao i druge
inspekcijske poslove u oblasti poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, u skladu sa zakonom.
4.6.2.

Uprava za veterinu

Uprava za veterinu predstavlja organ uprave u sastavu

Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, obavlja
poslove dravne uprave i strune poslove koji se odnose na:
zdravstvenu zatitu ivotinja; veterinarsku i sanitarnu kontrolu u
174

proizvodnji i u unutranjem i spoljnom prometu ivotinja,

proizvoda, sirovina i otpadaka ivotinjskog porekla, semena za
vetako osemenjivanje, oploenih jajnih elija za oploavanje
ivotinja, embriona i drugih organizama i predmeta kojima se
moe preneti zarazna bolest, hrane za ivotinje i komponenti za
proizvodnju hrane za ivotinje; registraciju i kontrolu rada
objekata za proizvodnju namirnica ivotinjskog porekla (klanice,
mlekare i dr.); kontrolu objekata za proizvodnju hrane za ivotinje
i nekodljivo uklanjanje leeva i otpadaka ivotinjskog porekla,
kao i objekata za njihovu preradu; kontrolu proizvodnje i
unutranji i spoljni promet lekova i biolokih sredstava za
upotrebu u veterini, kao i druge poslove odreene zakonom.
4.6.3.

Uprava za zatitu bilja

Uprava za zatitu bilja predstavlja organ uprave u sastavu

Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, obavlja
poslove dravne uprave i strune poslove koji se odnose na:
zatitu bilja od zaraznih bolesti i tetoina; kontrolu sredstava za
zatitu bilja i ubriva u proizvodnji, unutranjem i spoljnom
prometu; kontrolu primene sredstava za zatitu bilja; proizvodnju
i registraciju sredstava za zatitu bilja i ishranu bilja, kao i druge
poslove odreene zakonom.
4.6.4.

Republika direkcija za vode

Republika direkcija za vode kao organ uprave u sastavu

Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, obavlja
poslove dravne uprave i strune poslove koji se odnose na:
politiku
vodoprivrede;
vienamensko
korienje
voda;
vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode; zatitu od voda;
sprovoenje mera zatite voda i plansku racionalizaciju potronje
vode; ureenje vodnih reima; praenje i odravanje reima voda
koji ine i presecaju granicu Republike Srbije, kao i druge poslove
odreene zakonom.
4.6.5.

Uprava za ume

Uprava za ume predstavlja organ uprave u sastavu

Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, obavlja
poslove dravne uprave i strune poslove koji se odnose na:
politiku umarstva; ouvanje uma; unapreenje i korienje
uma i divljai; sprovoenje mera zatite uma i divljai; kontrolu
semena i sadnog materijala u umarstvu, kao i druge poslove
odreene zakonom. U strukturi Ministarstva rasporeeni su
znaajni subjekti koji bi sa svojim resursima i kapacitetima
175

uestvovali u prevenciji i akciji u vanrednim situacijama. U praksi

se pokazalo i potvrdilo da su se kapaciteti i resursi iz ovog
ministarstva najee angaovali u poplavama, umskim
poarima, suama posle gradonosnih oblaka, i drugim. Najee
aktivnosti su bile: procene rizika od poplava, umskih poara,
grada, sue, procene teta od poplava, grada i sue, izrade
zatitnih pojaseva odbrane od poplava i umskih poara,
zagaenja reka i jezera, procena teta od biljnih tetoina i
bolesti.
4.7. MINISTARSTVO PRAVDE
Delokrug Ministarstva pravde utvren je lanom 7. Zakona o
ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08). Ministarstvo
pravde obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na:
krivino zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima
i prekrajima; obligacione odnose; nasleivanje; postupak pred
sudovima, izuzev upravnog spora; organizaciju i rad pravosudnih
organa i organa za prekraje; pravosudni ispit; vetaenje; sudske
tumae; izvrenje sankcija; amnestiju i pomilovanje; ekstradiciju;
prikupljanje podataka o izvrenim krivinim delima protiv
ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom;
donoenje reenja o predaji okrivljenih lica Meunarodnom
tribunalu za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja
meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive
Jugoslavije od 1991. godine, a na osnovu pravnosnanih i izvrnih
sudskih odluka; sprovoenje programa zatite uesnika u
krivinom postupku; advokaturu i druge pravosudne profesije;
sudsku strau; statistiku i analitiku rada pravosudnih organa;
izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija; struno
usavravanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za
prekraje; meunarodnu pravnu pomo; pripremu propisa o
postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka
Ustavnog suda, kao i druge poslove odreene zakonom.
4.7.1.

Istrani organi

Uloga istranih organa sudstva i njihovo uee u masovnim

nesreama definisani su zakonom. Ovi organi sprovode istragu u
sluajevima nasilne, neprirodne i iznenadne smrti nepoznatog
uzroka. Oni moraju imati plan za delovanje u masovnim
nesreama gde se sreu sa velikim brojem stradalih i moraju
poznavati, u osnovnim crtama, planove za masovne nesree
pripadajue lokalne zajednice. Tela poginulih ne smeju biti
pomerana bez dozvole istranih organa i jedino oni mogu izdati
176

dozvolu za njihovo premetanje, prenoenje u mrtvanicu i

njihovu predaju rodbini. Ako to situacija zahteva istrani organi
mogu preneti svoja ovlatenja po ovom pitanju policijiskom
slubeniku koji rukovodi akcijom spaavanja.
Istrani organi kao struktura Ministarstva pravde predstavlja
znaajnu strukturu koja se sa svojim resursima i kapacitetima
angauje reaktivno (po nastanku vanredne situacije, nesree ili
katastrofe) u svim vanrednim situacijama u istranim radnjama o
uzrocima i posledicama.
4.7.2.

Prekrajni organi

Prekrajni organi kao struktura Ministarstva pravde angauje

se proaktivno u preventivnoj funkciji i reaktivno po nastaloj
vanrednoj situaciji (nesrei ili katastrofi) u sankcionisanju ljudskih
faktora ili privrednih subjekata.
4.7.3.

Sudski organi

Sudski organi kao struktura Ministarstva pravde ima iskljuivo

reaktivnu ulogu i angauje se posle vanredne situacije (nesree ili
katastrofe) u sankcionisanju uzronika nesree ili katastrofe kada
je u pitanju ljudski faktor ili privredni subjekt.
Iz izloenog se zakljuuje da odreene strukture Ministarstva
pravde imaju znaajnu ulogu i obaveze u ueu, sa svojim
snagama (resursima i kapacitetima) u svim fazama integrisanog
upravljanja u vanrednim situacijama, koje bi se desile teritoriji
kao zoni odgovornosti sudova.

4.8. MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE

Delokrug Ministarstva rada i socijalne politike utvren je
lanom 19. Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj
65/0. Ministarstvo rada i socijalne politike obavlja poslove
dravne uprave koji se odnose na: sistem u oblasti radnih odnosa
i prava iz rada u svim oblicima rada izuzev u dravnim organima;
zarade i ostala primanja iz radnog odnosa i plate u javnom
sektoru izuzev u dravnim organima; bezbednost i zdravlje na
radu; inspekcijski nadzor u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i
zdravlja na radu; sindikalno organizovanje; trajk; ostvarivanje
prava iz radnog odnosa radnika privremeno zaposlenih u
inostranstvu; zatitu graana zaposlenih u inostranstvu;
177

zakljuivanje sporazuma o upuivanju zaposlenih na rad u

inostranstvo i upuivanje zaposlenih na privremeni rad u
inostranstvo; evidencije u oblasti rada; saradnju s meunarodnim
organizacijama u oblasti rada i zapoljavanja; meunarodne
konvencije u oblasti rada, bezbednosti i zdravlja na radu;
antidiskriminacionu politiku; sistem socijalne zatite; sistem
porodinopravne
zatite;
brak;
ravnopravnost
polova;
populacionu politiku; planiranje porodice, porodicu i decu;
ostvarivanje prava i integraciju izbeglih i raseljenih lica,
povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, romskog
stanovnitva i drugih socijalno ugroenih grupa; sistem
penzijskog i invalidskog osiguranja; socijalno osiguranje i zatitu
vojnih osiguranika; uestvovanje u pripremi, zakljuivanju i
primeni meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju; borakoinvalidsku zatitu, zatitu civilnih invalida rata i lanova porodica
lica na obaveznoj vojnoj slubi; negovanje tradicija oslobodilakih
ratova Srbije; zatitu spomenika i spomen-obeleja oslobodilakih
ratova Srbije, vojnih grobova i grobalja boraca, u zemlji i
inostranstvu; borako-invalidske i invalidske organizacije i
udruenja, kao i druge poslove odreene zakonom.
4.8.1.

Inspektorat za rad

Inspektorat za rad predstavlja organ uprave u sastavu

Ministarstva rada i socijalne politike, obavlja inspekcijske poslove
i s njima povezane strune poslove u oblasti radnih odnosa i
bezbednosti i zdravlja na radu koji se odnose na: redovni i
kontrolni nadzor; uviaj smrtnih, tekih i kolektivnih povreda na
radu; utvrivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, pre poetka obavljanja delatnosti
poslodavca, kao i druge poslove odreene zakonom.
U skladu sa svojim nadlenostima kao i na osnovu iskustava
prakse utvreno je da su se odreene strukture Ministarstva sa
svojim resursima i kapacitetima angaovali u vanrednim
situacijama neposredno reaktivno (po deavanju nesree ili
katastrofe). U praksi se najee angauju Centri za socijalni rad
zajedno sa predstavnicima Crvenog krsta. Oni imaju znaajnu
ulogu u procesu evakuacije i zbrinjavanja ljudi u nesreama i
katastrofama.
Imaju
znaajnu
funkciju
u
evidentiranju
evakuisanih, umrlih, bolesnih, invalida i zajedno sa drugim
subjektima angauju se na preduzimanju inicijative, mera i akcija
pomoi: jednokratne u novcu, privremene u hrani, odei i obui i
drugim potrebtinama (alatima, nametaju, aparatima z
domainstvo i dr.). Ova struktura se angauje i na dobijanju
178

donatorske pomoi iz zemlje i inostranstva. Ova struktura je

zaduena i za pokretanje procedure izdavanja privremenih i
trajnih linih dokumenata za graane koji su je izgubili (ili je
nestala ili unitena) u nesrei ili katastrofi.

4.9. MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU

Delokrug Ministarstva za infrastrukturu utvren je lanom 11.
Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08) koji
propisuje da Ministarstvo za infrastrukturu obavlja poslove
dravne uprave u oblasti eleznikog, drumskog, vodnog i
vazdunog saobraaja, koji se odnose na: ureenje i obezbeenje
saobraajnog sistema; realizaciju projekata izgradnje saobraajne
infrastrukture; unutranji i meunarodni prevoz i intermodalni
transport; ureenje i bezbednost tehniko-tehnolokog sistema
saobraaja; obligacione i svojinsko pravne odnose; inspekcijski
nadzor; strategiju razvoja saobraaja, planove razvoja i planove
vezane za organizaciju saobraajnog sistema i organizaciju
prevoza; izdavanje upotrebne dozvole za saobraajni objekat i
infrastrukturu; homologaciju vozila, opreme i delova vozila;
organizovanje finansijske i tehnike kontrole; meunarodne
poslove u oblasti saobraaja; mere za podsticanje istraivanja i
razvoja u oblasti saobraaja, kao i druge poslove odreene
zakonom.
4.9.1.

Uprava za saobraaj

Prema Zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima

predloeno je formiranje posebne Uprave za bezbednost puteva
koja bi izmeu ostalih nadlenosti dobila i zadatak da integrie
sve podatke o dobijenim zahtevima i dozvolama za prevoz
opasnih materija.
4.10. MINISTARSTVO
ZA
INFORMATIKO DRUTVO

TELEKOMUNIKACIJE

Delokrug Ministarstva za telekomunikacije i informatiko

drutvo utvren je lanom 18. Zakona o ministarstvima
(Slubeni glasnik RS broj 65/08) koji propisuje da Ministarstvo
za telekomunikacije i informatiko drutvo. Ministarstvo za
telekomunikacije i informaciono drutvo obavlja poslove dravne

179

uprave u oblasti telekomunikacija i informacionog drutva koji se

odnose na:
potanski i telekomunikacioni saobraaj
meunarodni potanski i telekomunikacioni saobraaj
ureenje i bezbednost tehniko-tehnolokog sistema
telekomunikacionog i potanskog saobraaja
inspekcijski nadzor
strategiju razvoja telekomunikacionog i potanskog
saobraaja
izdavanje upotrebne dozvole za telekomunikacione objekte
i infrastrukturu
organizovanje finansijske i tehnike kontrole
meunarodne poslove u oblasti potanskog saobraaja i
telekomunikacija
mere za podsticanje istraivanja i razvoja u oblasti
potanskog saobraaja i telekomunikacija
utvrivanje predloga plana namene radio frekvencijskih
opsega i donoenje plana raspodele radio frekvencija
odluivanje o broju i rokovima, odnosno periodu na koji se
izdaje licenca za javne telekomunikacione mree, odnosno
za usluge za koje se moe izdati ogranien broj dozvola,
kao i o minimalnim uslovima za izdavanje tih dozvola
utvrivanje liste osnovnih usluga (univerzalni servis) koje
treba da prue operatori javnih fiksnih telekomunikacionih
mrea
mere radi spreavanja unakrsnog vlasnitva ili drugih
oblika povezivanja izmeu telekomunikacionih operatera da
bi se zabranilo i spreilo stvaranje dominantnog poloaja i
obezbedila slobodna konkurencija
utvrivanje politike i strategije izgradnje informacionog
drutva
pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u
oblasti elektronskog poslovanja
primenu informatike i Interneta
pruanje informacionih usluga
razvoj i unapreenje akademske raunarske mree
koordinaciju u izradi strateko-razvojnih dokumenata na
nivou Republike Srbije
razvoj i funkcionisanje informacione infrastrukture, kao i
druge poslove odreene zakonom

180

4.11. MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA

Delokrug Ministarstva spoljnih (MSP) poslova utvren je
lanom 3. Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj
65/08) koji propisuje da Ministarstvo spoljnih poslova obavlja
poslove dravne uprave koji se odnose na: spoljnu politiku i
odravanje odnosa Republike Srbije s drugim dravama,
meunarodnim
organizacijama
i
institucijama;
praenje
meunarodnih odnosa i bilateralne saradnje s drugim dravama i
njihov razvoj; uestvovanje u zakljuivanju, ratifikovanju i primeni
meunarodnih ugovora, prema zakonu kojim se ureuje
zakljuivanje meunarodnih ugovora i prema delokrugu
ministarstava koji je odreen ovim zakonom; zatitu prava i
interesa Republike Srbije i njenih dravljana i pravnih lica u
inostranstvu; obavetavanje strane javnosti o politici Republike
Srbije; praenje delatnosti stranih sredstava javnog informisanja
koje se odnose na Republiku Srbiju; pripremu uea
predstavnika Republike Srbije na meunarodnim konferencijama
ili pregovorima za zakljuivanje meunarodnih ugovora; poslove
vezane za akreditovane zvanine predstavnike drava i
meunarodnih organizacija; prikupljanje, uvanje i objavljivanje
dokumentacije o spoljnoj politici Republike Srbije, kao i druge
poslove koji su odreeni zakonom kojim se ureuju spoljni poslovi
i drugim zakonima.
Subjekti (resursi i kapaciteti) Ministarstva spoljnih poslova
uestvuju sa vie kljunih uloga u reavanju problematike
uspostavljanja sistema integrisanog upravljanja u vanrednim
situacijama i meunarodne saradnje i pomoi u nesreama i
katastrofama:
Pokree se i realizuje potpisivanje bilateralnih i
multilateralnih sporazuma (memoranduma, Pisma o
namerama i dr.) koji se odnose na pristup meunarodnim
mreama i sistemima u vanrednim situacijama, razmenu
informacija o vanrednim situacijama, saradnju i pomo, kao
i uee u meunarodnim misijama pomoi u katastrofama
Realizuje se proces notifikacije nacionalne kontakt take
8nacionalnog
centra
za
upravljanje
u
vanrednim
situacijama) u meunarodnim mreama i sistemima u
vanredim situacijama (UN ECE-IAN, UN-OCHA-OSOC, EU
CECIS-MIC, NATO-EADRCC) kao i kod susednih zemalja
Dostavljaju se meunarodni izvetaji u sluaju deavanja
vanrednih situacija u Republici Srbiji (Procedura D-1)
181

 Dostavljaju se zahtevi meunarodnim institucijama (UN

ECE-IAN, UN-OCHA-OSOC, EU CECIS-MIC, NATO-EADRCC) za
prijem meunarodne pomoi (Procedure D-2)
Dostavljaju se procedure prihvata meunarodne pomoi
(D-3, D-4 i D-5) i vri se koordinacija prihvata meunarodne
ekipe od granice Republike Srbije do ugroene zone
Po pristizanju meunarodne pomoi odvija neoposredna
saradnja i koordinacija slubi u MSP sa konzularnim
predstavnicima iz zemalja koje su poslale meunarodnu
pomo
Realizacija predloga donatorskih projekata koji se odnose
na jaanje snaga (kapaciteta i resursa) integrisanog
sistema u vanrednim situacijama
Realizacija donatorskih konferencija u inostranstvu radi
prikupljanja pomoi za ugroeno stanovnitvo i dr.
Znaajne strukture u MSP u poslovima uspostavljanje i
realizacije meunarodne razmene i saradnje u vanrednim
situacijama (potpisivanje sporazuma, pristupi meunarodnim
mreama u vanrednim situacijama itd) su:
Generalna direkcija za bilateralu (potpisivanje Sporazuma o
saradnji i pomoi u VS sa susednim zemljama)
Generalna
direkcija
za
multilateralu
(potpisivanje
sporazuma o saradnji i pomoi u vanrednim situacijama sa
UN-OCHA-OSSOC, UN-ECE-IAN, i pristup IS u vanrednim
situacijama)
Generalna direkcija za Evropsku uniju (potpisivanje
sporazuma o saradnji i pomoi u vanrednim situacijama sa
EU Direktorat Civilne zatite i pristup IS u vanrednim
situacijama EU-PROCIV-NET i CECIS-MIC)
Generalna direkcija za NATO i poslove odbrane
(potpisivanje sporazuma o saradnji i pomoi u vanrednim
situacijama sa NATODirektorat za vanredne situacijeNATO-EDRCC)
Direkcija za ljudska prava i zatitu ivotne sredine
(pruanje
pomoi
prilikom
dolaska
meunarodnih
spasilakih ekipa i posebno prihvata i slanja humanitarne
materijalne pomoi),
Direkcija za regionalne inicijative (pruanje pomoi prilikom
dolaska meunarodnih spasilakih ekipa i slanje naih ekipa
u meunarodne akcije pomoi u vanrednim situacijama).

182

Ove strukture su u funkcionalnoj vezi i koordinaciji u

aktivnostima meunarodne saradnje u vanrednim situacijama
imaju znaajnu ulogu.
4.12. MINISTARSTVO FINANSIJA
Delokrug Ministarstva finansija utvren je lanom 6. Zakona o
ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08) koji propisuje
da Ministarstvo finansija obavlja poslove dravne uprave koji se
odnose na republiki budet; utvrivanje konsolidovanog bilansa
javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, taksa i
drugih javnih prihoda; politiku javnih rashoda; upravljanje
raspoloivim sredstvima javnih finansija Republike Srbije; javni
dug i finansijsku imovinu Republike Srbije. Izmeu ostalih ima
kljunu obavezu i nadlenost u obezbeenju budetske
finansijske podrke u realizaciji preventivnih i situacionih mera u
procesu smanjenja rizika, opasnosti i posledica, u uspostavljanju
sistema integrisanog upravljanja u vanrednim situacijama na
svim nivoima, kao i uspostavljanju elemenata sistema podrke u
operativnoj eksploataciji i odravanju. Posebno je znaajna a
nekada i odluujua podrka snaga struktura ministarstva
finansija u realizaciji planova, programa i projekata daljeg
unapreenja i razvoja elemenata sistema. Znaajna obaveza
ovog ministarstva je i u planiranju finansijskih sredstava za
vanrednu isplatu i nadoknadu teta posle nesree ili katastrofe.
Iskustva dobre prakse su pokazala da sistem u vanrednim
situacijama da bi opstao i bio angaovan u realnom vremenu,
pored konceptualne i doktrinarne podrke, mora da ima osnovnu
logistiku podrku stabilno finansiranje. Ukoliko izostane
stabilno finansiranje integrisanog sistema u vanrednim
situacijama on postaje nekoristan jer nije efikasan i teret za
dravu i graane.
Stoga novac uloen u uspostavljanje sistema integrisane
zatite posredno se vraa kroz smanjenje rizika, opasnosti i
posledica (rtava i teta).
4.12.1.

Poreska uprava i Uprava carina

Posebnu ulogu ima Poreska uprava, i Uprava carina u

iniciranju i donoenju zakonske i normativno-pravne regulative
koja se odnosi na smanjenje ili oslobaanje od poreza i carine za
kupovinu i uvoz spasilake, zatitne i humanitarne opreme i
sredstava, posebno onih koji se dobijaju iz meunarodne pomoi i
saradnje. Jedna od estih prepreka u akcijama zatite i
183

spasavanja u praksi se pokazalo da je problem neefikasnih i brzih

procedura prelaska granice i prihvata meunarodnih spasilakih
ekipa kao i donoenje regulative o oslobaanju od carine pri
iznoenju spasilake i humanitarne opreme od strane naih ekipa
prilikom odlaska u ispomo u meunarodnim akcijama pomoi i
spasavanja u inostranstvu.
Ministarstvo finansija sa svojim resursima i kapacitetima,
posebno sa Poreskom upravom i Upravom carina, u okviru svoje
nadlenosti ima veoma znaajnu ulogu u prepoznavanju
obezbeenja finansijske podrke u uspostavljanju, opremanju,
eksploataciji, odravanju i daljem razvoju sistema i podsistema
integrisane zatite u vanrednim situacijama na svim nivoima
organizovanja i upravljanja.
4.13. MINISTARSTVO
RAZVOJA

EKONOMIJE

REGIONALNOG

Delokrug Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ureen

je lanom 9. Zakona o ministarstvima (`Slubeni glasnik RS`, br.
65/08), kojim je propisano da Ministarstvo za ekonomiju i
regionalni razvoj obavlja poslove dravne uprave koji se odnose
na:
privredu i privredni razvoj;
poloaj privrednih drutava i drugih oblika poslovanja;
povezivanje
privrednih
drutava
i
drugih
oblika
organizovanja za obavljanje delatnosti;
standardizaciju;
tehnike propise; akreditaciju;
mere i dragocene metale;
regionalni razvoj;
analizu raspoloivih resursa i potencijala regiona;
metodologija za merenje stepena razvijenosti optina i
regiona;

koordiniranje i usmeravanje aktivnosti koje podstiu

regionalni razvoj;
podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja i razvoja
nedovoljno razvijenih podruja;
izgradnju poslovne i komunalne infrastrukture;
stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata koji se
finansiraju iz evropskih fondova, donacija i drugih oblika
razvojne pomoi;
184

 planiranje, programiranje i predlaganje razvojnih projekata

iz oblasti regionalnog razvoja i projekata od interesa za
Republiku Srbiju;
nadzor i vrednovanje razvojnih projekata; podsticanje
meuoptinske,
meuregionalne,
prekogranine
i
meunarodne saradnje;
praenje
meunarodnih
ekonomskih
odnosa
i
multilateralne, regionalne i bilateralne saradnje sa drugim
dravama i organizacijama i njihov razvoj;
Navedene su samo nadlenosti i aktivnosti Ministarstva koji
mogu biti u funkcionalnoj vezi sa podrkom uspostavljanju
potrebne infrastrukture u okviru integrisanog sistema upravljanja
u vanrednim situacijama. Ministarstvo ima znaajnu ulogu u
promovisanju donatorskih projekata u inostranstvu koji
podravaju i pomau uspostavljanje integrisanog sistema
upravljanja u vanrednim situacijama u Republici Srbiji.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sa svojim
resursima i kapacitetima, posebno sa Sektorom za regionalni
razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, u okviru svoje
nadlenosti ima veoma znaajnu ulogu u prepoznavanju
obezbeenja ekonomske podrke u uspostavljanju, opremanju,
eksploataciji, odravanju i daljem razvoju sistema i podsistema
integrisane zatite u vanrednim situacijama na svim nivoima
organizovanja i upravljanja.
Znaajnu ulogu ima i u obezbeenju donatorske i druge
materijalne podrke iz inostranstva. Odreenu funkcionalnu
nadlenost ima i u definisanju i implementaciji standarda opreme
i sredstava u infrastrukturi sistema u vanrednim situacijama.
4.14. MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOKI RAZVOJ
Delokrug Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj ureen je
lanom 14. Zakona o ministarstvima (`Slubeni glasnik RS`, br.
65/08), kojim je propisano da Ministarstvo za nauku i tehnoloki
razvoj obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na:
sistem, razvoj i unapreenje naunoistraivake delatnosti
u funkciji naunog, tehnolokog i privrednog razvoja;
utvrivanje i realizaciju politike i strategije naunog i
tehnolokog razvoja;
utvrivanje i realizaciju programa naunih, tehnolokih i
razvojnih
istraivanja;
usavravanje
kadrova
za
naunoistraivaki rad;
185

utvrivanje i realizaciju inovacione politike; podsticanje

tehnopreduzetnitva, transfera znanja i tehnologija u
privredi;
razvoj i unapreenje inovacionog sistema u Republici
Srbiji;
propise u oblasti zatite i prometa prava intelektualne
svojine;
razvoj
funkcionisanja
sistema
nauno-tehnolokih
informacija
i
programa
razvoja
nauno-tehnoloke
infrastrukture;
istraivanje u oblasti nuklearne energije;
sigurnost nuklearnih objekata;
proizvodnju i privremeno skladitenje radioaktivnih
materijala, izuzev u nuklearnim energetskim postrojenjima,
kao i druge poslove odreene zakonom.

Navedene su samo nadlenosti i aktivnosti Ministarstva koji

mogu biti u funkcionalnoj vezi sa podrkom uspostavljanju
potrebne infrastrukture u okviru integrisanog sistema upravljanja
u vanrednim situacijama, kroz podrku nauno-istraivakih i
inovacionih projekata, kao i u razmeni naunih i praktinih
iskustava iz drugih nauka i praktina primena u okviru
infrastrukture integrisanog sistema u vanrednim situacijama.
Ministarstvo ima znaajnu ulogu u promovisanju donatorskih
projekata u inostranstvu koji podravaju i pomau uspostavljanje
integrisanog sistema upravljanja u vanrednim situacijama u
Republici Srbiji.
Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj sa svojim resursima
i kapacitetima, u okviru svoje nadlenosti ima veoma znaajnu
ulogu u prepoznavanju obezbeenja projektne podrke u
uspostavljanju, opremanju, eksploataciji, odravanju i daljem
razvoju sistema i podsistema integrisane zatite u vanrednim
situacijama na svim nivoima organizovanja i upravljanja.
Znaajnu ulogu ima i u promovisanju donatorske i druge
materijalne podrke iz inostranstva. Odreenu funkcionalnu
nadlenost ima i u razmeni naunih i praktinih iskustava i
dostignua iz drugih naunih oblasti koje mogu imati primenu u
okviru infrastrukture integrisanog sistema u vanrednim
situacijama.
4.15. MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE

186

Delokrug Ministarstva rudarstva i energetike ureen je

lanom 10. Zakona o ministarstvima (`Slubeni glasnik RS, br.
65/08), kojim je propisano da Ministarstvo prosvete obavlja
poslove dravne uprave koji se odnose na:
rudarstvo; energetiku; energetski bilans Republike Srbije;
naftnu i gasnu privredu; bezbedan cevovodni transport
gasovitih i tenih ugljovodonika;
nuklearna energetska postrojenja ija je namena
proizvodnja
elektrine
odnosno
toplotne
energije,
proizvodnju, korienje i odlaganje radioaktivnih materijala
u tim objektima;
izradu bilansa mineralnih sirovina; geoloka istraivanja
koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina, osim
za podzemne vode;
izradu godinjih i srednjoronih programa detaljnih
istranih radova u oblasti geolokih istraivanja koja se
odnose na eksploataciju mineralnih sirovina i obezbeivanje
materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa;
preduzimanje mera radi obezbeivanja uslova za
funkcionisanje javnih preduzea u oblastima za koje je
ministarstvo obrazovano; nadzor u oblastima iz delokruga
ministarstva, kao i druge poslove odreene zakonom.
Navedene su samo nadlenosti i aktivnosti Ministarstva koji
mogu biti u funkcionalnoj vezi sa podrkom uspostavljanju
potrebne infrastrukture u okviru integrisanog sistema upravljanja
u vanrednim situacijama, kroz podrku uspostavljanju podcentara
u hidroelektranama, termoelektranama, rafinarijama i velikim
skladitima.
Ministarstvo energetike i rudarstva sa svojim resursima i
kapacitetima, u okviru svoje nadlenosti, ima veoma znaajnu
ulogu u prepoznavanju podrke u uvezivanju podcentara u
hidroelektranama, termoelektranama, Rafinerija i drugim
kritinim infrastrukturama, sa mreom Centara za obavetavanje,
u cilju uspostavljanja jedinstvene komunikaciono-informacione
infrastrukture integrisanog sistema upravljanja u vanrednim
situacijama u Republici Srbiji.
4.16. MINISTARSTVO PROSVETE
Delokrug Ministarstva prosvete ureen je lanom 15. Zakona
o ministarstvima (Slubeni glasnik RS, br. 65/08), kojim je

187

propisano da Ministarstvo prosvete obavlja poslove dravne

uprave koji se odnose na:
istraivanje, planiranje i razvoj predkolskog, osnovnog,
srednjeg, vieg i visokog obrazovanja i uenikog i
studentskog standarda;
dopunsko obrazovanje dece domaih dravljana u
inostranstvu;
upravni nadzor u predkolskom, osnovnom, srednjem,
viem i visokom obrazovanju i uenikom i studentskom
standardu;
uee u izgradnji, opremanju i odravanju objekata
predkolskog, osnovnog, srednjeg, vieg i visokog
obrazovanja i uenikog i studentskog standarda od
interesa za Republiku Srbiju;
struno-pedagoki nadzor u predkolskom, osnovnom i
srednjem obrazovanju i uenikom standardu;
nadzor nad strunim radom u viem obrazovanju;
organizaciju, vrednovanje rada i nadzor nad strunim
usavravanjem zaposlenih u prosveti;
nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava steenih u
inostranstvu;
unapreenje drutvene brige o obdarenim uenicima i
studentima;
unapreenje drutvene brige o uenicima i studentima sa
posebnim potrebama, kao i druge poslove odreene
zakonom.
Ministarstvo prosvete u okviru svoje organizacione strukture,
ima subjekte koji posredno ili neposredno su angaovani u
problematici koja se odnosi na prevenciju rizika, opasnosti i
posledice u katastrofama i nesreama kao i u edukaciji u
uspostavljanju sistema integrisanog upravljanja na svim nivoima.
Iskustva dobre prakse su pokazala da pravovremena
edukacija uenika (graana) o faktorima rizika, opasnostima i
posledicama moe biti veoma znaajna u smanjenju i rtava i
teta u vanrednim situacijama.
Ministarstvo prosvete treba aktivno da uestvuje u kreiranju
tematike i programa edukacije na svim nivoima obrazovanja: u
osnovnoj koli, srednjim kolama, na fakultetima i u
specijalistikom obrazovanju, u prepoznavanju faktora rizika u
vanrednim situacijama, u preduzimanju mera prevencije, i u
mobilisanju stanovnitva u reagovanju nesreama i katastrofama.
Takoe odreenu posrednu ulogu ministarstvo ima i u podrci
188

drugih vidova i naina edukacije koja se odnose na ue i ire

stanovnitvo.
4.16.1.

Fakulteti

Uloga fakulteta koji u svojim programima imaju sadraje koji

se odnose na procenu rizika, opasnosti i posledica, po zdravlje,
ivotnu sredinu, ekonomiju i kulturno-istorijska dobra, zatim
procenu ranjivosti i menadment integrisanog upravljanja u
vanrednim situacijama, je veoma znaajna u uspostavljanju
sistema integrisanog upravljanja u vanrednim situacijama.
Fakulteti struno edukuju i pripremaju budue menadere koji e
upravljati u vanrednim situacijama u okviru svojih funkcionalnih
dunosti i nadlenosti. Ukoliko je ova edukacija kvalitetnija utoliko
e uspostavljeni sistem integrisanog upravljanja biti efikasniji.
Problematika vanrednih situacija izuava
Programa na vie fakulteta u Republici Srbiji:

se

okviru

Fakultet bezbednosti u Beogradu (Katedra za: krizni

menadment, civilnu zatitu, integrisanu zatitu i katedra
bezbednosti) Kroz sve nivoe studija: osnovne, master,
specijalizacije, i doktorske studije,
Saobraajni fakultet u Beogradu (Katedra za drumski,
eljezniki i vazduni saobraaj) Kroz osnovne studije,
master, specijalizacije, i doktorske studije,
Fakultet zatite na radu iz Nia (Katedra za vanredne
situacije)
Kroz
osnovne
studije,
master
studije,
specijalizacije, i doktorske studije
Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu (Department za
ivotnu sredinu) Kroz osnovne studije, master studije,
specijalizacije, i doktorske studije. Osnovan je Centar za
prouavanje i procenu rizika
Fakultet za menadment ivotne sredine Sr.Kamenica-Novi
Sad (Katedra za.ivotnu sredinu.)
Tehniki fakultet u Zrenjaninu (Katedra za ivotnu sredinu)
Tehniki fakultet u aku (Katedra za ivotnu sredinu)
Visoka strukovna tehnika kola, Novi Sad (Katedra za
zatitu na radu)
Filozofski fakultet u Beogradu i Novom Sadu (Katedra za
medije-informisanje u kriznim situacijama)
Prema Zakonu o vanrednim situacijama Fakulteti e nauna
saznanja iz oblasti vanrednih situacija, do kojih dou, dostavljati
Sektoru za vanredne situacije.
189

Ministarstvo prosvete sa svojim resursima i kapacitetima, u

okviru svoje nadlenosti ima veoma znaajnu i preventivnoedukacionu ulogu u edukaciji kolske i studentske populacije u
proceni rizika, opasnosti i posledica, po zdravlje, ivotnu sredinu,
ekonomiju i kulturno-istorijska dobra, kao i buduih menadera i
izvrilaca u sistemima i podsistemima integrisane zatite na svim
nivoima organizovanja i upravljanja .
4.17. MINISTARSTVO KULTURE
Delokrug Ministarstva kulture utvren je lanom 18. Zakona o
ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08) koji propisuje
da Ministarstvo kulture obavlja poslove dravne uprave koji se
odnose na: razvoj i unapreenje kulture i umetnikog
stvaralatva; praenje i istraivanje u oblasti kulture;
obezbeivanje materijalne osnove za delatnosti kulture; razvoj i
unapreenje knjievnog, prevodilakog, muzikog i scenskog
stvaralatva, likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna, filmskog i
stvaralatva u oblasti drugih audio-vizuelnih medija; zatitu
kulturnih dobara; biblioteku, izdavaku, kinematografsku i
muziko-scensku delatnost; zadubine, fondacije i fondove;
sistem javnog informisanja; praenje sprovoenja zakona u
oblasti javnog informisanja; praenje rada javnih preduzea i
ustanova u oblasti javnog informisanja; praenje delatnosti
stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog
informisanja, dopisnitava i dopisnika u Republici Srbiji;
informisanje
nacionalnih
manjina;
registraciju
stranih
informativnih ustanova i pruanje pomoi u radu stranim
novinarima i dopisnicima; saradnju u oblasti zatite kulturne
batine, kulturnog stvaralatva i informisanja na jeziku i pismu
pripadnika srpskog naroda u regionu; osnivanje i razvoj kulturnoinformativnih centara u inostranstvu, kao i druge poslove
odreene zakonom.
4.17.1.

Javni mediji

Javni mediji imaju dve znaajne uloge: preventivnu i

situacionu ulogu u svim fazama vanredne situacije (pre u toku i
posle) Preventivna uloga medija moe biti veoma znaajna pre
vanredne situacije, u zonama visokog rizika, u pravovremenom
upoznavanju i obavetavanju javnosti iz blie i dalje okoline o
boravku u ugroenoj zoni, kao i o merama zatite i spasavanja.
Mediji sve znaajniju ulogu imaju i u situacionom informisanju
ue i ire javnosti. Sa napretkom tehnologije i brzim razvojem
190

telekomunikacija mediji postaju znaajan faktor u protoku

informacija od mesta nesree do informisanja javnosti. U praksi
se pokazalo da mediji mogu dobiti informaciju o nesrei
istovremeno kad i hitne slube a mogu doi i na lice mesta
istovremeno kad i hitne slube. Predstavnici medija po dolasku na
mesto dogaaja-nesree uvek e traiti mesto i prostor za svoj
rad i traie u najkraem vremenskom periodu to vie
informacija. Zahtevi lokalnih medija bie u kratkom roku uveani
zahtevima nacionalnih i moguih internacionalnih medija. Ako se
ovi zahtevi paljivo ne razmotre i ne odgovori na njih,
neadekvatne informacije koje stiu sa medija mogu izazvati
dodatnu konfuziju i paniku meu graanstvom. Dolaskom
predstavnika medija na lice mesta, u praksi se pokazalo da mogu
izazvati i dodatne probleme u saobraaju i u komunikacijama te
njihovo kretanje i pozicioniranje mora biti planski i ciljano
usmeravano i kontrolisano od strane policije. Uvek treba
razmotriti formiranje mesta za medije, medija centra, i odrediti
osobu za kontakt i za davanje informacija. Informacije koje se
daju, u poetku se moraju fokusirati na sam dogaaj, zatim na
razloge za eventualno nepotpuno informisanje o dogaaju, na
mere i postupke kojima e se situacija stavila pod kontrolu a
proces zbrinjavanja tei po planu sistematski i koordinisano.
Treba izbegavati neproverene, nepotpune informacije, a one
dobijene od oevidaca ne predstavljati kao zvanine. Ne
izjanjavati se unapred o uzroku nesree. Vano je uspostaviti to
bolje odnose sa medijima od samog poetka. Ukoliko to
mogunosti dozvoljavaju potrebno je napraviti Plan informisanja
javnosti o nesrei ili katastrofi.
Druga znaajna uloga ovog ministarstva je u nezaobilaznoj
funkciji u proceni posledica od teta u vanrednim situacijama. Sa
svojim strukturama i resursima (ekspertima) iz drugih struktura,
Instituta, zavoda i sl., procenjuju vrstu i visinu teta i predlau
reenja nadoknade i sanacije.
Iz izloenog se zakljuuje da odreene strukture Ministarstva
kulture mediji imaju znaajnu ulogu i obaveze u ueu, sa
svojim snagama (resursima i kapacitetima), u svim fazama
integrisanog upravljanja u vanrednim situacijama, koje bi se
desile, posebno u preventivnom i situacionom informisanju,
graana i ire meunarodne javnosti o vanrednoj situaciji (nesrei
katastrofi).

191

4.18. MINISTARSTVA
PLAN

ZA

NACIONALNI

INVESTICIONI

Delokrug Ministarstva za nacionalni investicioni plan ureen

je lanom 22. Zakona o ministarstvima (`Slubeni glasnik RS`, br.
65/08), kojim je propisano da Ministarstvo za nacionalni
investicioni plan obavlja poslove dravne uprave koji se odnose
na:
Nacionalni investicioni plan;
sistem, razvoj i unapreenje projekata Nacionalnog
investicionog plana;
strateko planiranje, iniciranje i sprovoenje projekata
zajedno sa nadlenim ministarstvima;
raspisivanje i sprovoenje javnog poziva za odabir
projekata;
utvrivanje prioriteta projekata;
predlaganje Vladi projekata Nacionalnog investicionog
plana;
projektovanje budeta za projekte iz Nacionalnog
investicionog plana;
uestvovanje u implementaciji i praenju ostvarivanja
projekata po fazama;
nadzor nad sprovoenjem projekata;
saradnju i koordinaciju sa ministarstvima, organima
autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne
samouprave;
zajedniko upravljanje pojedinanim projektima;
meuprojektnu koordinaciju;
praenje realizacije projekata, merenje efekata projekata i
ocenu uspenosti;
organizovanje javnih rasprava o projektima;
uspostavljanje odgovarajue baze podataka neophodne za
sprovoenje projekata Nacionalnog investicionog plana;
koordinisanje aktivnosti donatora i korisnika sredstava;
podsticanje
ostvarivanja
meunarodne
saradnje
u
oblastima od znaaja za Nacionalni investicioni plan, kao i
druge poslove u skladu sa zakonom.
Ministarstvo za nacionalni investicioni plan sa svojim
resursima i kapacitetima, u okviru svoje nadlenosti ima veoma
192

znaajnu ulogu u prepoznavanju obezbeenja projektne podrke

u uspostavljanju funkcionalne infrastrukture, opremanju struktura
koje uestvuju u integrisanom sistemu zatite kao i daljem
razvoju sistema i podsistema integrisane zatite u vanrednim
situacijama na svim nivoima organizovanja i upravljanja.
4.19. POSEBNI SUBJEKTI VLADE KAO RESURSI I
KAPACITETI
OD
POSEBNOG ZNAAJA KAO POSEBNI PRIVREDNI
SUBJEKTI
Vlade Republike Srbije je Zakonom o odbrani i Zakonom o
vanrednim situacijama oznaila odreeni broj privrednih
subjekata i svrstala u kategoriju privredni subjekti od posebnog
nacionalnog znaaja za odbranu i zatitu u vanrednim
situacijama. Sada Uprava za vanredne situacije Ministarstva
odbrane, a ubudue e Sektor za vanredne situacije imati
nadlenost u planiranju i angaovanju ovih privrednih subjekata
od posebnog nacionalnog znaaja u funkciji obaveze uea u
odbrani i zatiti u vanrednim situacijama.

4.19.1.

JP Srbija putevi

Javni putevi u Republici Srbiji su svojina drave sa kojima

upravlja Vlada. Vlada Republike Srbije je osniva preduzea koja
prenela upravljanje sa tom svojinom. Ministarstvo za
infrastrukturu je nadleno za funkcionisanje JP Putevi Srbije.
Javno preduzee Putevi Srbije je osnovano shodno Zakonu o
javnim putevima (Sl. Glasnik RS, broj 101-05) i imaju u nadlenost
upravljanje svim dravnim putevima. JP Putevi Srbije, pored
toga obavlja i poslove koji se odnose na odravanje, zatitu,
eksploataciju, razvoj i upravljanje dravnim putevima prvog i
drugog reda u Republici Srbiji. Uz zatitu i eksploataciju puteva JP
Putevi Srbije organizuje i obavlja strune poslove na izgradnji,
rekonstrukciji i u upravljanju saobraajem na dravnim putevima
u Republici Srbiji.
Pred JP "Putevi Srbije" se, danas, postavljaju zadaci od
prvorazrednog nacionalnog znaaja u oblasti ouvanja, dalje
izgradnje i unapreenja putne mree Republike Srbije.
Osnovne obaveze JP "Putevi Srbije" date su u Zakonu o
putevima, i u najkraem to su: Odravanje, zatita, izgradnja i
rekonstrukcija dravnih puteva prvog i drugog reda koje se vri se
193

na osnovu programa radova koje donosi JP "Putevi Srbije", uz

saglasnost Vlade Republike Srbije.
Prioritetna obaveza JP "Putevi Srbije" je odravanje, obnova i
poveanje bezbednosti, poboljanje uslova odvijanja saobraaja
na postojeoj mrei puteva. Cilj odravanja je da se:
sprei ubrzano propadanje puteva,
ouva ranije uloeni kapital,
pobolja stanje putne mree.
Kroz poboljanje stanja putne mree smanjuju se trokovi
transporta i izvoza, ime se poveava konkurentnost robe na
meunarodnom tritu i podstie domaa privreda.
JP "Putevi Srbije" sprovodi propise iz oblasti puteva,
organizuje i kontrolie poslove naplate posebne naknade za
upotrebu puta, njegovog dela i objekta na njemu, tako to:
daje uslove i saglasnosti za prikljuenje prilaznog puta na
dravni put prvog i drugog reda
izdaje odobrenje za postavljanje natpisa pored dravnih
puteva prvog i drugog reda;
vodi evidenciju o stanju na dravnim putevima prvog i
drugog reda i tehnikih podataka i katastara za te puteve;
daje saglasnost za postavljanje vodova i instalacija u trupu
dravnog puta prvog i drugog reda, zemljinom pojasu i
zatitnom pojasu;
izdaje dozvole za vanredni prevoz;
izdaje saglasnost za postavljanje objekata i postrojenja u
zatitnom pojasu pored dravnih puteva prvog i drugog
reda.
U svim vanrednim situacijama JP "Putevi Srbije" imaju
nezaobilaznu ulogu i obavezu od procene bezbednosti puteva,
procene posledica koje su nanele vanredne situacije na putnu
mreu (zemljotresi, klizita, odroni, poplave, bujice, sneni nanosi
itd), popravke i izgradnje novih puteva, procene oteenja puteva
u vanrednim situacijama i preuzimaju mere na raiavanju i
saniranju posledica. Korienjem sopstvenih resursa i kapaciteta i
kapaciteta komunalnih slubi u zimskom periodu imaju znaajnu
ulogu u raiavanju od snenih nanosa a u poplavama od
odrona.
4.19.2.

JP eleznice Srbije

Osniva JP eleznice Srbije je Vlada Republike Srbije i jedini

vlasnik celokupne imovine i sredstava.
194

Osnovna delatnost: prevoz putnika i robe, vua vozova i

odravanje vunih jedinica, vozova i voznih sredstava, odravanje
pruga i tehniki nadzor nad njima, nadzor nad drugim prunim i
staninim objektima i postrojenjima, odravanje i izgradnja
ureaja, postrojenja i instalacija i dr.
eleznika trasa K-10 funkcionalno je vezana za drumsku
trasu K-10 kroz Republiku Srbiju, posebno kod multimodalnog
transporta. Na vie mesta eleznike i drumske trase K-10 se
ukrtaju a na taj nain jedna drugoj postaju faktor rizika i
ugroavanja.
4.19.3.

JVP Srbijavode

Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" Beograd

osnovano je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama
1996. godine spajanjem tri javna vodoprivredna preduzea:
"Dunav", "Sava" i "Morava", a poelo je sa radom 01.01.1997.
godine (Zakon o vodama Sl. glasnik RS 46/91 i izmene i dopune
Zakona Sl. glasnik RS 73/91, 80/91, 53/93, 48/94 i 54/96).. JVP
"Srbijavode" je osnovano za obavljanje vodoprivredne delatnosti
na teritoriji Republike Srbije i na osnovu Zakona o vodama
upravlja vodoprivrednim objektima u dravnoj svojini kao dobrima
u optoj upotrebi (lan 81). Zakonom o vodama na teritoriji
Republike Srbije formirana su tri vodna podruja, i to: Vodno
podruje Dunava, Vodno podruje Save i Vodno podruje Morave,
a Statutom Javnog vodoprivrednog preduzea.
Za obavljanje delatnosti na vodnim podrujima, formirani su
vodoprivredni centri, i to:
1. Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" Beograd,
Vodoprivredni centar "Sava-Dunav, Novi Beograd, Brodarska 3,
za vodno podruje Save izvan teritorije Autonomne pokrajine
Vojvodine i podruje Dunava izvan teritorije Autonomne pokrajine
Vojvodine;
2. Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" Beograd,
Vodoprivredni centar "Morava", Ni, Trg Kralja Aleksandra 2, za
vodno podruje Velike Morave.
Osnovne delatnosti javnog vodoprivrednog preduzea
"SRBIJAVODE", kao delatnosti od opteg interesa (definisana
Zakonom o vodama i Zakonom o klasifikaciji delatnosti i registru
jedinica razvrstavanja) su:
Gazdovanje vodnim resursima:
praenje realizacije i ostvarivanje vodoprivrednih osnova;
195

izdavanje vodoprivrednih saglasnosti i dozvola;

zatita i odravanje reima voda;
unapreenje i razvoj reima voda;
organizovanje i voenje studijskih radova u vodoprivredi;
izrada bilansa voda;
izrada katastra vodoprivrednih objekata i zagaivaa voda;
kontrola korienja i zatite voda od zagaivanja;
obezbeivanje i snabdevanje vodom za razne vidove
iskoriavanja i upotrebe, osim distribucije domainstvima i
drugoj irokoj potronji;
odravanje objekata i postrojenja za iskoriavanje i
upotrebu voda;

Zatita od tetnog dejstva voda:

zatitu od poplava i leda;
zatitu od erozija i ureenja bujica;
odvodnjavanje zemljita;
regulacioni radovi manjeg obima na vodotocima;
vaenje peska, ljunka i kamena radi odravanja i
unapreivanja vodnog reima;
odravanje objekata i postrojenja za zatitu od tetnog
dejstva voda;
izrada tehnike dokumentacije, rekonstrukcija i izgradnja
manjih objekata i postrojenja za zatitu od tetnog dejstva
voda;

Zatita voda od zagaivanja:

preduzimanje mera zatite vode od zagaivanja;
odvoenje
otpadnih
voda
industrije,
rudarstva,
poljoprivrede
i
drugih
vidova
zagaivanja,
osim
atmosferskih voda, voda iz naselja i otpadnih voda
domainstava;
otklanjanje posledica havarijskih zagaivanja vodnih
tokova, jezera i podzemnih voda.
U okviru svoje delatnosti Preduzee obavlja i sledee poslove:
upravljanje vodoprivrednim objektima;
organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava;
organizovanje i sprovoenje mera za zatitu od bujica i
erozija;
odvoenje suvinih voda i organizovanje odbrane od
unutranjih voda na melioracionom podruju;
196

 vrenje investitorskih poslova kod izgradnje, odnosno

rekonstrukcije vodoprivrednih objekata;
izrada tehnike dokumentacije u oblasti vodoprivrede;
odravanje i rekonstrukcija vodoprivrednih objekata;
pripremanje planova i programa u vodoprivredi;
organizovanje i voenje vodoprivrednog informacionog
sistema i dokumentacije o vodama;
izvravanje zadataka i meudravnih sporazuma u oblasti
vodoprivrede.

4.19.4.

JP Vode Vojvodine

Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" Novi Sad

osnovano je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama
1996.g. (SG RS br. 54/96) sa ciljem da upravlja regulacijom
vodotokova, korienjem voda, zatitom voda i zatitom od voda
u Vojvodini, da planira i gradi brane, da regulie rena korita ili
gradi nasipe na teritoriji Vojvodine.
4.19.5.

JP Srbijaume

Na osnovu Zakona o umama 1991. godine osnovano je JP

"Srbijaume" ija je osnovna delatnost:
4.19.6.

JP Elektroprivreda Srbije

Javno preduzee "Elektroprivreda Srbije" osnovano je

Odlukom Vlade Republike Srbije koja je stupila na snagu 1. jula
2005. godine.
Osnovni zadatak:
Potpuno zadovoljavanje potreba privrede i stanovnitva
Republike Srbije za elektrinom energijom.
Organizaciona struktura:
Vertikalno organizovano preduzee u okviru koga je 11
privrednih drutava. (Od juna 1999. godine, Preduzee nije u
mogunosti da upravlja svojim kapacitetima na Kosmetu)
Delatnost:
Proizvodnja elektrine energije; distribucija elektrine
energije i upravljanje distributivnim sistemom; trgovina
197

elektrinom energijom; proizvodnja, prerada i transport uglja;

proizvodnja pare i tople vode u kombinovanim procesima;
iskoriavanje i upotreba voda; trgovina na veliko vrstim, tenim
i gasovitim gorivima i slinim proizvodima metalima i metalnim
rudama i ostala trgovina; usluge u renom i jezerskom
saobraaju; istraivanje i razvoj; projektovanje, izgradnja i
odravanje
energetskih,
rudarskih
i
drugih
objekata;
projektovanje,
izgradnja,
odravanje
i
eksploatacija
telekomunikacionih objekata i ureaja; inenjering.
4.19.7.

JP Naftna industrija Srbije

Naftna industrija Srbije NIS je prodajom dela vlasnitva

(51%) prestalo da bude samo u vlasnitvu Republike Srbije,
meutim obaveze kao privrednog subjekta od posebnog znaaja
su ostale u sluaju vanrednih situacija. Na trasi K-10 kroz
Republiku Srbiju (u blizini deonice 77) izgraena je struktura NIS
Rafinerija nafte. Vei poar u rafineriji mogao bi da ugrozi
bezbedan saobraajni transport na ovoj deonici trase K-10.
Takoe i na trasi K-10 izgraen je vei broj benzinskih i gasnih
pumpi velikih kapaciteta na koje mogu biti uzronici ugroavanja
bezbednosti saobraajnog transporta.

198

4.19.8.

JP Telekom Srbija

Javno preduzee za telekomunikacije Telekom Srbija a.d.

osnovalo je Javno preduzee PTT saobraaja Srbija kao
jednolano akcionarsko drutvo krajem maja 1997. godine u
postupku restruktuiranja PTT sistema Srbije. Osnovna delatnost
je:
sve vrste fiksnih telekomunikacionih usluga,
usluge prenosa podataka, telematske usluge, usluge
inteligentne mree, fiksne satelitske usluge, fiksne usluge,
usluge Interneta,
multimedijalne usluge,
usluge mobilne telefonije,
odravanje i popravku telekomunikacionih postrojenja i
mree.
Pored spomenutih, poslovanje Telekom Srbija obuhvata i
prostorno i urbanistiko planiranje, projektovanje i gradnju
telekomunikacionih objekata, usluge prenosa podataka, ISDN,
ADSL iFrame Relay usluge za poslovne sisteme i biznis korisnike i
usluge direktnog pristupa Internetu, iznajmljivanje internet
portova, telehousing usluge, usluge besplatnog poziva,
univerzalnog pristupnog broja, poziva sa dodatnom tarifom i
glasanja telefonom.
4.19.9.

Republiki zavod za informatiku i internet

Republiki zavod za informatiku i Internet RZII, ustanovljen

je Zakonom o ministarstvima kao posebna organizacija koja
obavlja strune poslove i poslove dravne uprave koji se odnose
na:
unapreenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema
dravnih organa,lokalne samouprave i javnih slubi
primenu i korienje Interneta u radu dravnih organa,
lokalne samouprave i javnih slubi
zatitu podataka
razvoj i primenu standarda u uvoenju informacionih
tehnologija u dravnim organima, kao i
druge poslove odreene zakonom.
4.19.10.

Republika agencija za telekomunikacije

Republika agencija za telekomunikacije (RATEL) osnovana je

Zakonom o telekomunikacijama, kao samostalna i nezavisna
199

organizacija koja vri javna ovlaenja, sa ciljem obezbeivanja

uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje utvrene politike
u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji.
4.19.11.

Javna skladita kao nacionalne rezerve

Javna skladita i nacionalne rezerve, koje su formirane pri

Ministarstvu
poljoprivrede,
umarstva
i
vodoprivrede
i
Ministarstva trgovine i usluga imaju veliku ulogu u doprinosu
interventom snabdevanju hranom i drugim materijalnim
sredstvima neophodnim za normalan ivot i rad stanovnitva i
institucija na ugroenoj zoni od vanrednih situacija (u
zemljotresima, poplavama, poarima i drugim nesreama).

4.20. RESURSI I KAPACITETI POSEBNIH ORGANIZACIJA

MINISTARSTAVA
Delokrug rada Posebnih organizacija Vlade, utvren je lanom
30. Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08)
4.20.1.

Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije

Republiki hidrometeoroloki zavod (RHMZ) obavlja strune

poslove koji se odnose na: meteoroloki, meteoroloko-radarski,
agrometeoroloki i hidroloki osmatraki i analitiko-prognostiki
sistem;
sistematska
meteoroloka,
klimatoloka,
agrometeoroloka i hidroloka merenja i osmatranja i sprovoenje
propisanih i usaglaenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha,
povrinskih voda i podzemnih voda prve izdani i padavina; banku
osmotrenih i izmerenih hidrolokih i meteorolokih podataka;
praenje, analiziranje i prognoziranje stanja i promena vremena,
klime i voda, ukljuujui kvalitet vazduha i voda; razvoj metoda,
operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda u atmosferi i
hidrosferi; utvrivanje stepena gradoopasnosti i delovanje na
gradonosne oblake, ukljuujui i druge vidove vetakog uticaja
na vreme; istraivanje procesa u atmosferi i hidrosferi i razvoj
metoda i modela za prognozu vremena, klime i voda; modifikaciju
vremena; izradu predloga za korienje energetskog potencijala
Sunca i vetra; hidrometeoroloku podrku renoj plovidbi;
ostvarivanje i uvanje etalona i badarenje meteorolokih i
hidrolokih instrumenata; saradnju u oblasti meunarodnih
hidrolokih i meteorolokih informacionih sistema; izvravanje
meunarodnih obaveza u domenu meteorologije i hidrologije, kao
i druge poslove odreene zakonom.
200

Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije (RHMZ) je

referentna ustanova sa punom odgovornou za izradu i
prezentovanje prognoza vremena i voda, davanje upozorenja i
najava za vanredne i opasne meteoroloke i hidroloke pojave.
Zavod je referentna ustanova za prikupljanje, obradu i analizu
meteorolokih podataka za potrebe prognoze vremena, rane
najave nepogoda, agrometeorologije, klimatologije, hidrologije i
kontrole ivotne sredine.
Prikupuljanje podataka, prognozu i ALARME RHMZ Srbije
izrauje prema klimatolokim regionima. RHMZ Srbije radi
Analizu ekstremnih klimatolokih karakteristika i sa prikazom
faktora uticaja rizika kao i mogue opasnosti i posledice i za
odreene sektore.
Takoe svake godine izdaje i Klimatoloki godinjak sa
podacima iz baze podataka o nepogodama i katastrofama, koji
mogu da poslue u preventivnom planiranju i planskim
aktivnostima.
RHMZ Srbije je na teritoriji Republike Srbije uspostavio mreu
automatskog klimatolokog monitoringa sa 46 klimatolokih
stanica.
4.20.2.

Republiki seizmoloki zavod Srbije

Delokrug rada Posebnih organizacija Vlade, utvren je lanom

30. Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS broj 65/08)
Republiki seizmoloki zavod (RSZS) obavlja strune poslove
koji se odnose na: seizmoloki osmatraki i analitiko-prognostiki
sistem; sistematska seizmoloka merenja i osmatranja i
prognoziranja moguih novih potresa. Bavi se istraivanjem
razvoja metoda i modela za prognozu zemljotresa; izradu
predloga za prostornih planova; saradnju u oblasti meunarodnih
seizmolokih informacionih sistema; izvravanje meunarodnih
obaveza u domenu seizmologije, kao i druge poslove odreene
zakonom.
Republiki seizmoloki zavod Srbije (RSZS) je referentna
ustanova sa punom odgovornou za izradu i prezentovanje
prognoza vremena i voda, davanje upozorenja o pojavi
zemljotresa na teritoriji Republike Srbije. Zavod je referentna
ustanova za prikupljanje, obradu i analizu seizmolokih podataka
za potrebe obavetavanja, informisanja i uzbunjivanja i rane
najave zemljotresa. Republiki seizmoloki zavod Srbije je
uspostavio seizmoloki monitoring na celoj teritorije Republike
Srbije.
201

RSZ Srbije je na osnovu dugogodinjeg praenja seizmike

aktivnosti i analitikom napravio seizmiku kartu teritorije
Republike Srbije. Ovi podaci se koriste u izradi Prostornog plana
Republike Srbije.
4.21. RESURSI I KAPACITETI NAUNIH INSTITUTA
U Republici Srbiji nije osnovan poseban nacionalni institut za
izuavanje, prevenciju i upravljanje u vanrednim situacijama
(Disaster Management), ve se tom problematikom bavi vie
instituta
4.21.1.

Institut za vodoprivredu

Institut za vodoprivredu "Jaroslav erni" iz Beograda je

centralna nauno-istraivaka organizacija u Srbiji u oblasti voda.
Bavi se planiranjem, istraivanjem, projektovanjem, konsaltingom
i inenjeringom. Institut postoji vie od pola veka. Uspeno
angaovanje u brojnim aktivnostima vezanim za korienje i
zatitu voda, kao i zatitu od tetnog dejstva voda, na prostorima
prethodne Jugoslavije i u preko 20 zemalja sveta, dovoljno govori
o znaaju Instituta za vodoprivredu "Jaroslav erni", ne samo na
lokalnom nivou, ve i znatno ire. Institut raspolae naunim i
strunim kadrom, opremom i iskustvom, da uz primenu najnovijih
znanja i tehnologija moe uspeno da reava i najsloenije
zadatke u domenu voda i zatite ivotne sredine.
Koristei svetska i sopstvena iskustva saradnici Instituta
reavaju probleme iz domena voda i vodoprivrede polazei od
istraivanja, preko izrade planskih dokumenata, idejnih i glavnih
projekata, do konsultantskih usluga, nadzora i voenja
inenjeringa u sledeim oblastima: Hidraulika, Hidrologija,
Hidrogeologija, Inenjerska klasifikacija zemljita, Konstrukcije i
geotehnika, Upravljanje slivovima i zatita od erozije, Hidrologija i
hidraulika podzemnih voda, Ureenje vodnih tokova i zatita od
poplava, Vodosnabdevanje naselja i industrije, Kanalisanje naselja
i industrije, Korienje hidropotencijala i brane, Navodnjavanje i
odvodnjavanje, Kontrola zagaenja voda, Zatita ivotne sredine,
Upravljanje vodnim resursima.
Institut za vodoprivredu Jaroslav erni po ovlaenju
Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo radi na
projektima procene rizika od poplava, ureenje vodnih tokova i
zatite od poplava, za celokupnu teritoriju Republike Srbije.
4.21.2.

Saobraajni institut
202

Osniva saobraajnog instituta CIP su JP eleznice Srbije.

Saobraajni institut CIP predstavlja nacionalna institucija za
inenjering, tehnologiju, ekonomiju i druge aspekte istraivanja,
studije, projektovanje i nadzor rada za izgradnju eleznike
infrastrukture.
4.21.3.

Institut za nuklearne nauke

Institut za nuklearne nauke "VINA" osnovan je 1948. godine

kao istraivaki centar za realizaciju nuklearnog programa zemlje
(tada FNRJ, kasnije SFRJ). Od 1968. godine nastavlja istraivanja u
okviru meovitog (ne samo nuklearnog) koncepta. Danas je
"VINA" multidisciplinarni nauni institut koji pokriva veliki broj
naunih i tehniko-tehnolokih disciplina. Od 2007.g postao je
deo univerziteta Beograd.
U nadlenosti ovog instituta je prikupljanje i skladitenje
opasnih materija radioaktivnog otpada, saniranje posledica
izazvane radijacijom i uee u izradi Programa radijacione
sigurnosti i bezbednosti, Programa nuklearne sigurnosti i
bezbednosti i Programa upravljanja radioaktivnim otpadom.
Institut ima znaajnu ulogu i u definisanju funkcionalnih i
tehnikih standarda u prevozu opasnih materija radioaktivnog
otpada kroz Republiku Srbiju. Resursi i kapaciteti Instituta bi se
koristili u merenju i proceni faktora rizika od izvora jonizujuih i
nejonizujueg zraenja.
4.21.4.

Institut za medicinu rada i radiolou zatitu

Institut za medicinu rada i radioloku zatitu Srbije Dr

Dragomir Karajovi, najvia je struna, nastavna i nauna
ustanova u oblasti medicine rada u Republici. Osnovni zadaci
instituta su:
Referentna ustanova za zdravstvenu zatitu radnoaktivnog
stanovnitva, kao i za zatitu pri primeni jonizujueg
zraenja u zdravstvu;
Zdravstvena delatnost u okviru koje se sprovodi prevencija,
dijagnostika, terapija i rehabilitacija profesionalnih bolesti,
bolesti u vezi sa radom i povreda na radu;
Izrada doktrinarnih stavova i metodologija u oblasti
medicine rada;
Zatita
od
jonizujueg
i
nejonizujueg
zraenja
profesionalno izloenog stanovnitva;
Naunoistraivaki rad;
203

 Obrazovanje i edukacija u oblasti medicine rada i srodnih

disciplina.
Institut u svojoj strukturi ima znaajnu funkciju u okviru
Centra za zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja
Odeljenje za medicinska ispitivanja radijacionih oteenja
Odeljenje za dozimetriju jonizujueg zraenja
Odeljenje za radioekologiju
4.21.5.
Institut o
tehnologijama

informacionim i komunikacionim

Institut Mihajlo Pupin" (IMP) je vodea naunoistraivaka

organizacija u informacionim i komunikacionim tehnologijama
(ICT) i najvei i najstariji institut u jugoistonoj Evropi. Od svog
osnivanja
1946.
godine
Institut
se
bavi
primenjenim
istraivanjima za potrebe velikih komunalnih i saobraajnih
preduzea, javne bezbednosti, finansijskih institucija i raznih
industrijskih grana. Do sada je institut uestvovao u realizaciji
vie znaajnih projekata i u uspostavljanju sistema za
obavetavanje i uzbunjivanje kao i kreiranju informacionokomunikacionih sistema u centrima za obavetavanje na svim
nivoima. Kapaciteti i resursi ovog instituta imaju znaajnu ulogu u
uspostavljanju sistema obavetavanja i uzbunjivanja na celoj
teritoriji Republike Srbije, kao i u kreiranju i uspostavljanju
savremene komunikaciono-informacione opreme u centrima za
obavetavanje, kao i podcentrima (u HE, TE, Rafinerijama i dr.)
4.21.6.

Arheoloki institut

Ima znaajnu ulogu u proceni teta na kulturno-istorijskim

objektima izazvane posledicama vanrednih situacija, nesrea i
katastrofa, npr kod zemljotresa, poara, poplava itd.
Resursi i kapaciteti Instituta bi se koristili u proceni opasnosti
i posledica na kulturno-istorijskim objektima u vanrednim
situacijama.
4.21.7.

Elektrotehniki institut

Elektotehniki institut Nikola Tesla Beograd je najstarija i

vodea nauno istraivaka ustanova u zemlji. Uestvovala je u
razvijanju i uspostavljanju komutacionih pultova u centrima za
obavetavanje na svim nivoima.
Resursi i kapaciteti ovog Instituta imali bi znaajnu ulogu i
doprinos u uspostavljanju savremenog ITS sistema, kao sistema
obavetavanja, informisanja i upozoravanja.
204

4.21.8.

Institut

za

bioloka

istraivanja

Ovaj institut je radio na istraivakim projektima koji se

odnose na negativan uticaj faktora rizika i nesrea i katastrofa na
biodiverzitet
Resursi i kapaciteti Instituta bi se koristili u proceni opasnosti
posledica na biodiverzitet u vanrednim situacijama.
4.22. RESURSI I KAPACITETI JAVNIH
SLUBI LOKALNIH SAMOUPRAVA

KOMUNALNIH

Zakonom o vanrednim situacijama dodeljena je znaajna

uloga komunalnim javnim slubama u vanrednim situacijama koja
se proglasi na lokalnom nivou.
Organi lokalne samouprave u skladu sa lanom 5, 19 i 20
taka 11. i 19. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl.glasnik RS",
br.129/2007) imaju nadlenost i odgovornost (prava i obaveze) u
upravljanju u vanrednim situacijama u zoni odgovornosti lokalne
samouprave (optine, grada). U tom smislu izrauju jedinstvene
Planove postupanja u vanrednim situacijama u zoni odgovornosti
optine-grada. U okviru ovih Planova i Planove lokalnih tabova
CZ JKP sa svojim kapacitetima i resursima imaju obavezu i
odgovornost da uestvuju u zatiti i spasavanju u svim vanrednim
situacijama: izgradnja nasipa, raiavanje puteva, izgradnja
alternativnih puteva, obaveze u transportu u evakuaciji, izgradnja
privremenih zona za evakuaciju stanovnitva, popravka vodovoda
i kanalizacije, dotur vode i u drugim aktivnostima u vanrednim
situacijama.

205

4.23. RESURSI I KAPACITETI NEVLADINOG SEKTORA

Uloga nevladinog sektora je sve znaajnija poev od uea i
angaovanja u preduzimanju mera prevencije do uea u
akcijama.
Resursi
i
kapaciteti
nevladinih
organizacija
predstavljaju znaajnu strukturu u sistemu integrisane zatite u
vanrednim situacijama.
4.23.1.

Auto moto savez Srbije

Auto-moto savez Srbije je drutvena, interesna i vanstranaka

organizacija dobrovoljno ulanjenih vlasnika motornih vozila i
drugih graana, nastala iz potrebe da se zadovolje njihovi interesi
u oblasti automobilizma i pratee industrije, putne privrede,
saobraajnih usluga, osiguranja, turizma i drugih delatnosti kao i
zbog pruanja neposredne pomoi svojim lanovima, utvrene
lanskim pravilima. AMSS okuplja vlasnike motornih vozila i druge
kategorije lanova i za njih organizuje tehniku, pravnu,
preventivno-bezbednosnu, ekonomsku i druge pomoi, titi
interese lanova i obezbeuje uticaj na saobraajnu politiku i
donoenje propisa od interesa za lanove organizacije.
Osim toga AMSS informie lanove i sve uesnike u
saobraaju o svim pitanjima od interesa za lanove, organizuje
Slubu "Pomo-informacije", bavi se saobraajno-vaspitnim
obrazovanjem dece i omladine, iri saobraajno-tehniku kulturu,
preduzima mere preventive i bezbednosti u saobraaju,
organizuje i unapreuje obuku svih kategorija vozaa motornih
vozila , vri javna ovlaenja poverena auto-moto organizaciji,
organizuje i podstie izdavako-propagandne i informativne
delatnosti, razvija auto-moto i kamping turizam, solidarnost i
saradnju meu uesnicima u saobraaju kao i saradnju sa
meunarodnim
automobilistikim
i
motociklistikim
organizacijama. AMSS kompletira usluge lanovima i svim
uesnicima u saobraaju obavljanjem i privrednih delatnosti.
Auto moto savez Srbije je sa svojom poslovnom (Poslovnim
jedinicama PJ), funkcionalnom (Auto moto klubovima AMK) i sa
partnerskom strukturom (Auto moto partneri), je prisutan na celoj
teritoriji Srbije.
4.23.2.

Drutvo Crvenog Krsta Srbije

Drutvo crvenog krsta Srbije organizovano je u skladu sa

Zakonom o crvenom krstu Srbije ( SG RS broj 107/2005 )
206

Crveni krst Srbije vri javna ovlaenja utvrena zakonom i

obavlja druge poslove od javnog interesa, u skladu sa
ratifikovanim meunarodnim ugovorom, zakonom i drugim
propisima i optim aktima i pri njihovom vrenju, odnosno
obavljanju ima poloaj organizacije koja pomae nadlenim
dravnim organima u humanitarnoj oblasti. U obavljanju poslova
iz svoje nadlenosti, odnosno delatnosti Crveni krst Srbije uiva
pomo nadlenih dravnih organa, organa teritorijalne autonomije
i jedinica lokalne samouprave.
Crveni krst Srbije ima za cilj da olakava ljudsku patnju, sa
zadatkom da prua pomo ugroenim licima u sluaju ratnih
sukoba, prirodnih, ekolokih ili drugih nesrea radi spasavanja
ugroenih ivota i zdravlja ljudi i obezbeenja potovanja
humanitarnog prava, i u sluaju stanja potreba za socijalnom
zatitom i zbrinjavanjem, kao i sa zadatkom preventivnog
delovanja i prosveivanja graana u oblasti zdravstvene i
socijalne zatite i unapreenja humanitarnih vrednosti drutva. U
obavljanju poslova vezanih za ostvarenje cilja i zadataka Crveni
krst Srbije deluje u skladu sa:
ratifikovanim
meunarodnim
ugovorima
i
opteprihvaenim pravilima iz oblasti meunarodnog
humanitarnog
prava,
a
naroito
sa
enevskim
konvencijama o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949.
godine (u daljem tekstu: enevske konvencije) i Dopunskim
protokolima uz enevske konvencije od 8. juna 1977.
godine (u daljem tekstu: Dopunski protokoli);
Osnovnim principima, Statutom i drugim aktima i pravilima
koje usvaja Meunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog
polumeseca (u daljem tekstu: Meunarodni pokret);
ciljevima i zadacima nacionalnog drutva.
U ostvarenju utvrenog cilja i zadataka, a naroito pri
obavljanju humanitarnih poslova, Crveni krst Srbije pomae svim
ljudima bez bilo kakve diskriminacije po bilo kom osnovu, a
naroito zbog rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog
porekla, roenja ili slinog statusa, veroispovesti, politikog ili
drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili
psihikog ili fizikog invaliditeta. U sastavu Crvenog krsta Srbije
jesu pokrajinske, gradske i optinske organizacije Crvenog krsta
osnovane na teritoriji Republike Srbije. Crveni krst Srbije i
organizacije Crvenog krsta osnovane u jedinici teritorijalne
autonomije ili jedinici lokalne samouprave imaju svojstvo pravnog
lica.
207

U poslednjih dvanaest godina Crveni krst Srbije se preko 160

optinskih organizacija, 4 gradske i 2 pokrajinske organizacije
Crvenog krsta posebno angaovao na prihvatu i zbrinjavanju
izbeglih i prognanih lica sa prostora bive Jugoslavije kojih je bilo
vie stotina hiljada, kao i u zbrinjavanju privremeno raseljenih lica
sa Kosova i Metohije, kojih je blizu 200.000, zatim na pruanju
pomoi za blizu 100.000 socijalno ugruenih graana.
Sedam osnovnih principa ine sutinu Pokreta. Usvojeni su na
XX Meunarodnoj konferenciji u enevi 1965. godine. Drave su
dune da u svako doba potuju privrenost svih sastavnih delova
Osnovnim principima Pokreta : humanost, nepristrasnost,
neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost.
Resursi i kapaciteti Drutva Crvenog krsta Srbije uestvuju u svim
aktivnostima u vanrednim situacijama, posebnu ulogu imaju u
edukaciji graana i izvrilaca iz drugih resora.
4.23.3.

Savez radioamatera Srbije

Savez radio-amatera Srbije je drutvena organizacija u koju

su udrueni radio-klubovi i radio-amateri sa teritorije Republike
Srbije, radi ostvarivanja ciljeva, prava i obaveza odreenih ovim
Statutom i zakonskim propisima. Savez je kolektivni lan Saveza
radio-amatera Jugoslavije. Savez se moe udruivati sa drugim
drutvenim organizacijama i udruenjima granana o emu odluku
donosi Skuptina Saveza. Savez je nepolitika i nestranaka
organizacija. Savez je pravno lice sa pravima, obavezama i
ovlaenjima koja su utvrena ovim Statutom i zakonskim
propisima.
Savez radioamatera Srbije sa svojom mreom RA klubova ima
znaajnu ulogu u razmeni informacija, kao i u pruanju pomoi u
nesreama i katastrofama.
4.23.4.
Vatrogasni
savez
Srbije,
vatrogasni
savezi
dobrovoljna vatrogasna drutva

Optinski
i

Vatrogasni savez Srbije, Optinski vatrogasni savezi su

drutvene organizacije u kojima su udrueni Dobrovoljna
vatrogasna drutva sa teritorije optina Republike Srbije. Imaju
znaajnu ulogu u pomoi u gaenju poara i u poplavama kao i u
drugim spasilakim aktivnostima u vanrednim situacijama.
4.23.5.

Drutvo speleologa
208

Drutvo speleologa Srbije predstavljaju drutvenu, interesnu i

vanstranaku organizaciju dobrovoljno ulanjenih ljudi sa
humanitarnim ciljem istraivanja i pruanja pomoi unesreenima
u vanrednim situacijama
Kada su u pitanju resursi i kapaciteti Drutva speleologa
mogli bi biti angaovani u akcijama spasavanja u tunelima ili u
izvlaenju unesreenih iz provalija u veim saobraajnim
nesreama i drugim vanrednim situacijama.
4.23.6.

Ronilaka drutva i klubovi

Ronilaka drutva Srbije predstavljaju drutvenu, interesnu i

vanstranaku organizaciju dobrovoljno ulanjenih ljudi sa
humanitarnim ciljem istraivanja i pruanja pomoi unesreenima
u vanrednim situacijama.
Kada su u pitanju resursi i kapaciteti ronilakih drutava mogli
bi biti angaovani u akcijama spasavanja i izvlaenja unesreenih
iz reka i jezera u vanrednim situacijama

209

5.
Z
A
O VANREDNIM SITUACIJAMA

I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se delovanje, proglaavanje i
upravljanje u vanrednim situacijama; sistem zatite i spasavanja
ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od
elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea udesa i
katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih veih nesrea (u
daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesree);
nadlenosti dravnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica
lokalne samouprave i uee policije i Vojske Srbije u zatiti i
spasavanju; prava i dunosti graana, privrednih drutava, drugih
pravnih lica i preduzetnika u vezi sa vanrednim situacijama;
organizacija i delatnost civilne zatite na zatiti, spasavanju i
otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
finansiranje; inspekcijski nadzor; meunarodna saradnja i druga
pitanja od znaaja za organizovanje i funkcionisanje sistema
zatite i spasavanja.
lan 2.
Republika Srbija obezbeuje izgradnju jedinstvenog sistema
zatite i spasavanja u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima
koji se odnose na zatitu i spasavanje i civilnu zatitu.
lan 3.
Osnovni zadaci sistema zatite i spasavanja, u smislu ovog
zakona su:
1) programiranje i planiranje mera i aktivnosti na zatiti i
spasavanju;
2) zatita, kao skup preventivnih mera usmerenih na jaanje
otpornosti zajednice, otklanjanje moguih uzroka ugroavanja,
smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, spreavanje drugih
nesrea i u sluaju da do njih doe, umanjenje njihovih posledica;
3) koordinacija pri uspostavljanju, izradi i realizaciji
Nacionalne strategije za zatitu i spasavanja;
4) spasavanje i pruanje pomoi, pod ime se podrazumevaju
operativne aktivnosti koje se preduzimaju u cilju spasavanja ljudi,
materijalnih dobara i ivotne sredine;
210

5) ublaavanje
i
otklanjanje
neposrednih
posledica
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, pod ime se
podrazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi
uspostavljanja neophodnih uslova za ivot graana na
postradalom podruju;
6) organizovanje, opremanje i osposobljavanje snaga zatite i
spasavanja;
7) organizovanje, opremanje i osposobljavanje dravnih
organa, privrednih drutava, drugih pravnih lica i preduzetnika za
zatitu i spasavanje;
8) organizovanje i osposobljavanje graana za linu, uzajamnu
i kolektivnu zatitu;
9) pruanje i traenje pomoi i saradnja sa drugim zemljama i
meunarodnim organizacijama;
10) upravljanje, rukovoenje i koordinacija subjektima i
snagama sistema zatite i spasavanja u vanrednim situacijama i
11) drugi poslovi i zadaci zatite i spasavanja.
Subjekti sistema zatite i spasavanja
lan 4.
Subjekti sistema zatite i spasavanja su:
1) organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i
organi jedinica lokalne samouprave;
2) privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici (u
daljem tekstu: privredna drutva i druga pravna lica);
3) graani, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge
organizacije.
Subjekti iz stava 1. ovog lana, obezbeuju izgradnju
jedinstvenog sistema zatite i spasavanja na teritoriji Republike
Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao i
programima, planovima i drugim dokumentima kojima se ureuje
organizacija, razvoj, pripremanje i upotreba snaga i sredstava
zatite i spasavanja.
Subjekti iz stava 1. ovog lana sprovode preventivne mere
zatite i spasavanja.
Naela zatite i spasavanja
lan 5.
Naela zatite i spasavanja zasnivaju se na saradnji,
solidarnosti, pravovremenom i usklaenom delovanju subjekata
sistema zatite i spasavanja.
211

a) Naelo prava na zatitu

Svako ima pravo na zatitu od nesrea i katastrofa
prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama.
Zatita i spasavanje ljudskih ivota ima prednost nad svim
drugim zatitnim i spasilakim aktivnostima.
b) Naelo solidarnosti
Svako uestvuje u zatiti i spasavanju u skladu sa svojim
mogunostima i sposobnostima.
v) Naelo javnosti
Podaci o opasnostima i delovanju dravnih organa, organa
autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih
subjekata zatite i spasavanja su javni.
Organi dravne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi
jedinica lokalne samouprave moraju obezbediti da stanovnitvo,
na podruju koje moe pogoditi elementarna i druga nesrea,
bude obaveteno o opasnosti.
g) Naelo preventivne zatite
Organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi
jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica prilikom
obezbeenja zatite od elementarnih nepogoda i drugih nesrea,
prioritetno sprovode preventivne mere zatite u skladu sa svojim
nadlenostima.
d) Naelo odgovornosti
Svako fiziko i pravno lice je, u skladu sa zakonom,
odgovorno za sprovoenje mera zatite i spasavanja od nesrea i
katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i drugim
nesreama.
) Naelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava
U zatiti i spasavanju koriste se prvo snage i sredstva sa
teritorije jedinice lokalne samouprave.
U sluajevima kada zbog obima nesree odnosno ugroenosti,
snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave nisu
dovoljne, nadleni organ obezbeuje upotrebu snaga i sredstava
sa teritorije Republike Srbije.
Policija i Vojska Srbije upotrebljavaju se za zatitu
spasavanje ako raspoloive snage i sredstva nisu dovoljne.

212

lan 6.
Civilna zatita, kao deo sistema zatite i spasavanja,
organizuje se i priprema u miru i ratu, u skladu sa Dopunskim
protokolom I iz 1977. godine uz enevske konvencije o zatiti
rtava rata iz 1949. godine, i drugim pravilima meunarodnog
humanitarnog prava.
lan 7.
Civilna zatita kao deo sistema zatite i spasavanja je
humanitarna i nevojna aktivnost od opteg interesa za Republiku
Srbiju.
Civilna zatita koristi meunarodni znak raspoznavanja:
ravnokraki trougao plave boje na narandastom polju.
Znaenje izraza
lan 8.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1)vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili
posledice katastrofa, vanrednih dogaaja i drugih opasnosti po
stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i
intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili
otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog
ega je za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti
posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada;
2)sistem zatite i spasavanja je deo sistema nacionalne
bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja
subjekata sistema zatite i spasavanja na sprovoenju
preventivnih i operativnih mera i izvravanju zadataka zatite i
spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i
drugih nesrea, ukljuujui i mere oporavka od tih posledica;
3)elementarna nepogoda je dogaaj hidrometeorolokog,
geolokog ili biolokog porekla, prouzrokovan delovanjem
prirodnih sila, kao to su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake
kie, atmosferska pranjenja, grad, sua, odronjavanje ili klizanje
zemljita, sneni nanosi i lavina, ekstremne temperature
vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih
bolesti, epidemija stonih zaraznih bolesti i pojava tetoina i
druge prirodne pojave veih razmera koje mogu da ugroze
zdravlje i ivot ljudi ili prouzrokuju tetu veeg obima.
4)tehniko-tehnoloka nesrea udes je iznenadni i
nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja koji je izmakao kontroli
prilikom upravljanja odreenim sredstvima za rad i prilikom
postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi,
213

transportu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju, kao to su

poar, eksplozija, havarija, saobraajni udes u drumskom,
renom, eleznikom i avio saobraaju, udes u rudnicima i
tunelima, zastoj rada iara za transport ljudi, ruenje brana,
havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima,
akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a
ije posledice ugroavaju bezbednost i ivote ljudi, materijalna
dobra i ivotnu sredinu;
5)
katastrofa je elementarna nepogoda ili druga nesrea
i dogaaj koji veliinom, intenzitetom i neoekivanou ugroava
zdravlje i ivote veeg broja ljudi, materijalna dobra i ivotnu
sredinu, a iji nastanak nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim
delovanjem nadlenih slubi, organa dravne uprave i jedinica
lokalne samouprave, kao i nesrea nastala ratnim razaranjem ili
terorizmom;
6)vanredni dogaaj je nesrea izazvana elementarnom
nepogodom i drugim nesreama, koja moe da ugrozi zdravlje i
ivote ljudi i ivotnu sredinu; a ije posledice je mogue spreiti ili
otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi;
7)otpornost je sposobnost drutva izloenog opasnostima da
se odupre, apsorbuje, navikne na opasnosti i oporavi od opasnosti
blagovremeno i na efikasan nain, to podrazumeva i ouvanje i
povraaj sopstvenih osnovnih (sutinskih) struktura i funkcija;
8)rizik oznaava verovatnou da e se nesrea pojaviti u
odreenom vremenskom razdoblju, okolnostima i sa odreenim
negativnim posledicama;
9)smanjenje rizika od katastrofa je struno sprovoenje
aktivnosti za smanjenje rizika putem sistemskih napora da se
analiziraju uzroni faktori katastrofa i da se njima upravlja i, s tim
u vezi, ispravno upravlja zemljitem i okolinom, smanji izloenost
opasnostima i ugroenost ljudi i imovine i unapreuje ukupna
spremnost za reagovanje na ove dogaaje;
10) Nacionalna strategija zatite i spasavanje je
dokument kojim se definiu i utvruju nacionalni mehanizmi za
koordinaciju i programske smernice za smanjenje rizika, zatitu i
otklanjanje posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
11) sistem
osmatranja,
ranog
upozoravanja,
obavetavanja i uzbunjivanja je skup kapaciteta neophodnih
za pravovremeno prikupljanje podataka, detektovanje udesa,
njihovu analizu i izradu prognoza, irenje informacija znaajnih za
upozoravanje pojedinaca, zajednica i organizacija koje mogu biti
ugroene nekom opasnou kako bi se pripremili i na vreme
214

reagovali ime se smanjuje verovatnoa nastanka tete ili

gubitaka;
12) opasnost je aktivnost ili stanje, koja moe dovesti do
gubitka ivota, povrede ili negativnih uticaja na zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu;
13) procena rizika je utvrivanje prirode i stepena rizika
potencijalne opasnosti, stanja ugroenosti i posledica, koja mogu
potencijalno da ugroze ivote i zdravlje ljudi, posao, slubu i
ivotnu sredinu;
14) spremnost ine znanje i kapaciteti koje su razvili
subjekti sistema zatite i spasavanja, kako bi efikasno predvideli,
odgovorili na uticaje i oporavili se od uticaja moguih,
predvienih ili trenutnih opasnosti ili stanja;
15) preventivne mere zatite i spasavanja, obuhvataju
uspostavljanje Nacionalne strategije zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama, procenu rizika i ugroenosti od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, mere pri izgradnji na
trusnom podruju ili izgradnji objekata (brane, skladita, pumpne
stanice i dr) koji mogu ugroziti ivote ljudi i materijalna dobra,
izgradnju odbrambenih nasipa, obeleavanje mesta i procenu
rizika od lavina, regulisanje vodotokova, protivgradnu odbranu,
razbijanje leda na vodotokovima, izgradnju potpornih zidova,
protivpoarne mere, mere kojima se spreava eksplozija ubojnih
sredstava, nekontrolisano oslobaanje, izlivanje ili rasturanje
tetnih ili vrstih hemijskih, nuklearnih i radioaktivnih materijala,
otkrivanje i prognoziranje razvoja i kretanja atmosferskih
elementarnih nepogoda, organizovanje sistema osmatranja,
obavetavanja i uzbunjivanja, epidemioloke, veterinarske i druge
mere kojima se spreavaju prirodne i tehnike nesree ili
ublaava njihovo dejstvo;
16) traganje i spasavanje ljudi prilikom saobraajnog
udesa je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se
pronalo mesto saobraajnog udesa, u drumskom, renom,
vazdunom i eleznikom saobraaju, spasili ljudi koji su
povreeni u udesu ili iji su ivoti i zdravlje ugroeni usled udesa;
17) upravljanje u vanrednim situacijama predstavlja
usmeravanje subjekata zatite i spasavanja u izvravanju njihovih
obaveza i zadataka;
18) koordinacija je ostvarivanje vremenske i prostorne
usklaenosti delovanja svih uesnika u zatiti i spasavanju u
vanrednim situacijama po etapama izvrenja zadataka, kao i
njihovo pravovremeno informisanje;
215

19) rukovoenje je usmeravanje pojedinaca, delova

sistema i sistema zatite i spasavanja prema ostvarivanju
postavljenih ciljeva (izvrna funkcija upravljanja);
20) snage zatite i spasavanja su: tabovi za vanredne
situacije, jedinice civilne zatite, vatrogasno-spasilake jedinice,
policija, Vojska Srbije, i subjekti ija je redovna delatnost zatita i
spasavanje, kao i privredna drutva i druga pravna lica, Crveni
krst Srbije, Gorska sluba spasavanja Srbije, i udruenja koja su
osposobljena i opremljena za zatitu i spasavanje.
21) objekti i sredstva za zatitu i spasavanje
obuhvataju sklonita i druge zatitne objekte, skladita, zatitnu i
spasilaku opremu i orua, opremu za osposobljavanje i obuku,
prevozna sredstva, telekomunikacione i alarmne ureaje i druge
materijale koji se koriste za zatitu i spasavanje;
22) sredstva pomoi su namirnice, pitka voda, odea,
obua, lekovi i drugi predmeti, odnosno sredstva namenjena
ugroenom i postradalom stanovnitvu kao pomo radi
ublaavanja posledica elementarnih nepogoda i drugih katastrofa;
23) otklanjanje posledica su sve aktivnosti koje se
preduzimaju u toku i posle prirodne i druge nesree radi hitne
normalizacije ivota i spreavanja irenja posledica na podruju
na kome se nesrea dogodila;
24) ovlaena pravna lica su privredna drutva i druga
pravna lica kojima je povereno vrenje poslova od posebnog
interesa za Republiku Srbiju u oblasti telekomunikacija, rudarstva
i energetike, eleznikog transporta, meteorologije, hidrologije,
seizmologije, zatite od jonizujueg zraenja i nuklearne
sigurnosti, zatite ivotne sredine, vodoprivrede, umarstva i
poljoprivrede, zdravstva, zbrinjavanja i veterine;
25) osposobljena pravna lica su privredna drutva i
druga pravna lica koja su osposobljena i opremljena za zatitu i
spasavanje, kao to su komunalna, graevinska, vodoprivredna,
preduzea koja gazduju umama, ugostiteljska, rudarska i
transportna privredna drutva i druga pravna lica, privredni
subjekti iz oblasti privatnog obezbeenja, privredna avijacija,
udruenja, savezi, drutva, i klubovi iz oblasti vatrogastva,
kinologije, ronilatva, nautike, alpinizma, speleologije, radioamaterstva, Gorska sluba spasavanja, izviai i drugi subjekti od
znaaja za zatitu i spasavanje;
26) lina, uzajamna i kolektivna zatita je najmasovniji
oblik pripremanja i organizovanog uea graana u zatiti i
spasavanju koja obuhvata mere i postupke njihove neposredne
216

zatite i spasavanje u poslovnim i stambenim zgradama, drugim

objektima i mestima gde ive i rade;
27) mere civilne zatite predstavljaju planske i
organizovane radnje i postupke koje pripremaju i sprovode svi
subjekti sistema zatite i spasavanja u Republici Srbiji, radi zatite
i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od opasnosti i posledica
elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
28) mere zatite u sluaju neposredne opasnosti od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, kao deo mera
civilne zatite, obuhvataju prikupljanje podataka o nastupajuoj
elementarnoj nepogodi i drugoj nesrei sa procenom njenog
dejstva i moguih posledica, obavetavanje i uzbunjivanje
stanovnitva i dravnih organa, aktiviranje tabova za vanredne
situacije, mobilizaciju jedinica civilne zatite i materijalnih
sredstava, rasporeivanje ljudstva i tehnike na najugroenija
podruja, planiranje uea policije, Vojske Srbije i drugih snaga,
posebne mere fizikog obezbeenja potencijalno ugroenih
objekata, regulisanje saobraaja na ugroenim podrujima i druge
mere;
29) mere
zatite
kada
nastupe
elementarne
nepogode i druge nesree, kao deo mera civilne zatite,
predstavljaju organizovano uee ljudstva i sredstava u zatiti i
spasavanju stanovnitva i materijalnih dobara, izvravanje
zadataka privrednih drutava i drugih pravnih lica i pojedinaca u
spasavanju ugroenog stanovnitva i materijalnih dobara
(evakuacija, zbrinjavanje, pruanje prve, medicinske pomoi i dr)
uz procenu potrebe za traenje pomoi Vojske Srbije ili
meunarodne pomoi i preduzimanje drugih mera na spreavanju
ili ublaavanju posledica elementarnih nepogoda i drugih
nesrea;
30) mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih
posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, kao
deo mera civilne zatite, obuhvataju radnje kojima se stvaraju
uslovi za normalan ivot i rad na ugroenom podruju,
prikupljanje podataka, procenu i utvrivanje visine nastale tete,
organizovanje prikupljanja i raspodele pomoi i druge mere
kojima se ublaavaju ili otklanjaju neposredne posledice od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
31) uzbunjivanje
je
obavetavanje
o
neposredno
nastupajuoj ili nastaloj opasnosti;
32) evakuacija je plansko, organizovano i privremeno
premetanje ljudi, ivotinja, materijalnih i kulturnih dobara,
dravnih organa, privrednih drutava i drugih pravnih lica sa
217

ugroene teritorije na teritoriju odreenu Planom zatite i

spasavanja u vanrednim situacijama, na kojoj ne postoji opasnost
i koja prua uslove za ivot i zatitu;
33) sklonite je dvonamenski ili poseban graevinski
objekat namenjen prvenstveno za zatitu stanovnitva od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, a grade se porodina,
kuna i blokovska sklonita;
34) zbrinjavanje ugroenih, postradalih, izbeglih i
evakuisanih lica u vanrednim situacijama obuhvata pruanje
hitnog smetaja, zdravstvenu zatitu, snabdevanje hranom i
pijaom vodom, spajanje razdvojenih porodica, psiholoku
podrku i stvaranje drugih uslova za ivot;
35) zatita i spasavanje od poplava i nesrea na vodi
i pod vodom podrazumeva sprovoenje zatite i spasavanja ljudi
i materijalnih dobara koji mogu biti ugroeni poplavama
izazvanim izlivanjem reka iz korita, bujinim vodama, ledenim
barijerama, podzemnim vodama, kao i oteenjem ili ruenjem
brana, nasipa, jalovina i drugih vodozatitnih objekata i drugih
nesrea na vodi i pod vodom;
36) neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) su zaostala
eksplozivna sredstva i ostaci iz rata, pripremljena za korienje ili
koriena, sa ili bez upaljaa, ispaljena, izbaena, porinuta,
lansirana, naputena ili odbaena, a nisu eksplodirala, kao i
sredstva zaostala posle eksplozija skladita ubojnih sredstava,
odbaena i ubojna sredstva iz nelegalnog poseda. NUS u smislu
ovog zakona ne smatraju se neeksplodirane improvizovane
diverzantsko-teroristike naprave;
37) asanacija terena sastoji se od preduzimanja
sanitarno-higijenskih i sanitarno-tehnikih mera na terenu, u
naselju i objektima, u cilju spreavanja irenja zaraznih bolesti,
epidemija i drugih tetnih posledica po stanovnitvo i materijalna
dobra.
38) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje
imaju tetne i opasne karakteristike.
II. NADLENOSTI DRAVNIH ORGANA
Narodna skuptina
lan 9.
Narodna skuptina u oblasti zatite i spasavanja usvaja
Nacionalnu strategiju zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama.

218

Vlada
lan 10.
Vlada u oblasti zatite i spasavanja, obezbeuje izgradnju i
razvoj sistema zatite i spasavanja Republike Srbije i plansko
povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstvenu celinu, a
naroito:
predlae Nacionalnu strategiju zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama;
2) usvaja Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja
Republike Srbije;
3) prati
i
koordinira
sprovoenje
mera
predvienih
Nacionalnom strategijom za zatitu i spasavanje u vanrednim
situacijama;
4) usvaja
Procenu
ugroenosti
Republike
Srbije
od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea (u daljem tekstu:
Procena ugroenosti Republike Srbije);
5) obrazuje Republiki tab za vanredne situacije;
6) imenuje komandanta, naelnika i lanove Republikog
taba za vanredne situacije, na predlog Ministra nadlenog za
unutranje poslove (u daljem tekstu: Ministar);
7) donosi Nacionalni plan zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama Republike Srbije;
8) nareuje optu mobilizaciju jedinica civilne zatite i drugih
neophodnih ljudskih i materijalnih resursa sistema zatite i
spasavanja na nivou Republike Srbije;
9) prati i usmerava pripreme za izvravanje zadataka zatite i
spasavanja;
10) donosi
odluku o pruanju, traenju i prihvatanju
meunarodne pomoi u oblasti zatite i spasavanja;
11) izvetava Narodnu skuptinu o vrsti, uzroku i razmerama
vanrednih dogaaja i vanrednih situacija, o preduzetim merama i
aktivnostima sistema zatite i spasavanja i o procenama daljeg
razvoja situacije.
1)

Ministarstvo unutranjih poslova

lan 11.
Ministarstvo
unutranjih
poslova
(u
daljem
tekstu:
Ministarstvo), u okviru svog delokruga, predlae i sprovodi
politiku u pitanjima zatite i spasavanja, izvrava potvrene
meunarodne ugovore, zakone, i druge opte akte Narodne
skuptine i Vlade.
219

Ministarstvo u oblasti zatite i spasavanja:

1) izrauje Nacrt nacionalne strategije zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama;
2) izrauje Predlog dugoronog plana razvoja sistema zatite i
spasavanja;
3) organizuje izradu Procene ugroenosti Republike Srbije od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea i dostavlja Vladi na
usvajanje;
4) izrauje predlog Nacionalnog plana zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama Republike Srbije;
5) koordinira rad sa svim subjektima sistema zatite i
spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i
sprovoenja mera i aktivnosti prevencije i smanjenja rizika,
zatite i spasavanja (organizuje telekomunikacione i informatike
sisteme za potrebe rukovoenja i koordinaciju zatite i
spasavanja i prenos podataka i informacija i njihovu zatitu);
6) organizuje sistem osmatranja, obavetavanja, ranog
upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije;
7) obezbeuje uee policije i drugih organizacionih jedinica
Ministarstva u sprovoenju mera i izvravanju zadataka zatite i
spasavanja;
8) priprema i sprovodi bezbednosnu zatitu prostora,
infrastrukture i objekata od znaaja za preduzimanje mera i
izvravanje zadataka zatite i spasavanja;
9) organizuje obuavanje i proveru operativne spremnosti
tabova i slubi za vanredne situacije, kao i specijalizovanih
jedinica civilne zatite, u skladu sa programima i planovima
obuke (prua strunu pomo i instrukcije za rad organa zatite i
spasavanja autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave,
privrednih drutava i drugih pravnih lica);
10) obrazuje, organizuje i oprema specijalizovane jedinice
civilne zatite za teritoriju Republike Srbije i upravne okruge,
organizuje i nabavlja, servisira, odrava i skladiti opremu za
potrebe zatite i spasavanja;
11) organizuje
i
uklanja,
deaktivira
i
unitava
neeksplodirana ubojna sredstava (u daljem tekstu: NUS);
12) sprovodi obuku i izdaje uverenja o osposobljenosti
kadrova za uklanjanje NUS, izdaje ovlaenja privrednim
drutvima i drugim pravnim licima za uklanjanje i unitavanje
NUS;
13) obrazuje Nacionalni i regionalne trening centre za
zatitu i spasavanje u Republici Srbiji;
220

14) priprema i donosi tehnike propise za sredstva i

opremu za zatitu i spasavanje i, kada mu je povereno, izrauje
predloge srpskih standarda za sredstva i opremu za zatitu i
spasavanje;
15) inicira i finansira nauna istraivanja u oblasti zatite i
spasavanja;
16) vodi evidencije o ljudskim i materijalnim resursima za
potrebe zatite i spasavanja i nareuje deliminu mobilizaciju
neophodnih ljudskih i materijalnih resursa;
17) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti zatite i
spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa;
18) uestvuje u traganju i spasavanju prilikom saobraajnih
udesa u drumskom, eleznikom, renom i vazdunom
saobraaju;
19) vri nadzor nad primenom ovog zakona i propisa
donetih na osnovu ovog zakona;
20) obavlja i druge poslove odreene zakonom.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
lan 12.
U uslovima kada druge snage i sredstva sistema zatite i
spasavanja nisu dovoljni za zatitu i spasavanje ljudi, materijalnih
i kulturnih dobara i ivotne sredine od katastrofa izazvanih
uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesrea, na zahtev
Ministarstvaorganizacione jedinice nadlene za vanredne
situacije (u daljem tekstu: nadlena sluba), Ministarstvo odbrane
obezbeuje uee organizacionih delova Ministarstva odbrane,
komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije za pruanje pomoi u
zatiti i spasavanju, u skladu sa zakonom.
Kada u zatiti i spasavanju uestvuju jedinice Vojske Srbije,
njima komanduju njihove nadlene stareine, u skladu sa
odlukama taba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira
zatitom i spasavanjem.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije
lan 13.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije Republike
Srbije, u okviru svog delokruga, u oblasti zatite i spasavanja:
organizuju, planiraju i obezbeuju sprovoenje mera i
izvravanje zadataka civilne zatite i predlau mere i aktivnosti za
njihovo unapreenje;
1)

221

vre strune poslove koji se odnose na angaovanje slubi,

privrednih drutava i drugih pravnih lica u prevenciji i zatiti i
spasavanju od katastrofa, u skladu sa Nacionalnom strategijom za
zatitu i spasavanje u vanrednim situacijama;
3) obavetavaju nadlenu slubu o podacima koji su od
znaaja za planiranje, organizovanje i sprovoenje mera i
zadataka iz oblasti zatite i spasavanja;
4) izrauju Procenu ugroenosti Republike Srbije, u delu koji
se odnosi na njihov delokrug i dostavljaju je Ministarstvu;
5) uestvuju u izradi Plana zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama Republike Srbije;
6) izrauju i sprovode plan zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama;
7) obavljaju i druge poslove zatite i spasavanja utvrene
planovima i optim aktima Narodne skuptine i Vlade.
2)

III.
NADLENOST
AUTONOMNE
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

POKRAJINE

Autonomna pokrajina
lan 14.
U ostvarivanju prava i dunosti u pitanjima
spasavanja autonomna pokrajina, preko svojih organa:

zatite

donosi odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zatite

na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeuje njeno sprovoenje,
u skladu sa jedinstvenim sistemom zatite i spasavanja Republike
Srbije;
2) donosi plan i program razvoja sistema zatite i spasavanja
na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu sa Dugoronim
planom razvoja zatite i spasavanja Republike Srbije;
3) planira i utvruje izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i
izvravanje zadataka zatite i spasavanja i razvoj civilne zatite i
sprovoenje mera i zadataka civilne zatite na teritoriji
autonomne pokrajine;
4) obrazuje tab za vanredne situacije;
5) neposredno sarauje sa nadlenom slubom, drugim
dravnim organima, jedinicama lokalne samouprave, privrednim
drutvima i drugim pravnim licima;
6) ostvaruje saradnju sa regijama i optinama susednih
zemalja, u skladu sa ovim i drugim zakonima;
7) usklauje svoje planove zatite i spasavanja sa Planom
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
1)

222

odreuje osposobljena pravna lica od znaaja za zatitu i

spasavanje;
9) obezbeuje telekomunikacionu i informacionu podrku za
potrebe zatite i spasavanja, kao i ukljuenje u telekomunikacioni
i informacioni sistem Slube osmatranja, obavetavanja i
uzbunjivanja i povezuju se sa njim;
10) izrauje i donosi Procenu ugroenosti i Plan zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama.
8)

Procenu ugroenosti autonomne pokrajine nadleni organ

autonomne pokrajine izrauje u saradnji sa nadlenom slubom,
pokrajinskim tabom za vanredne situacije i drugim strunim
organima autonomne pokrajine i predlae nadlenom organu
autonomne pokrajine njeno donoenje.
Jedinice lokalne samouprave
lan 15.
U ostvarivanju prava i dunosti u pitanjima zatite i
spasavanja jedinice lokalne samouprave, preko svojih organa
obavaljaju sledee poslove:
1) donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zatite
na teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeuju njeno
sprovoenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zatite i
spasavanja;
2) donose plan i program razvoja sistema zatite i spasavanja
na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Dugoronim
planom razvoja zatite i spasavanja Republike Srbije;
3) planiraju i utvruju izvore finansiranja za razvoj, izgradnju
i izvravanje zadataka zatite i spasavanja i razvoj civilne zatite i
sprovoenje mera i zadataka civilne zatite na teritoriji jedinice
lokalne samouprave;
4) obrazuju tab za vanredne situacije;
5) neposredno sarauju sa nadlenom slubom, drugim
dravnim organima, privrednim drutvima i drugim pravnim
licima;
6) ostvaruju saradnju sa regijama i optinama susednih
zemalja, u skladu sa ovim i drugim zakonima;
7) usklauju svoje planove zatite i spasavanja sa Planom
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
8) odreuju osposobljena pravna lica od znaaja za zatitu i
spasavanje;
9) obezbeuju telekomunikacionu i informacionu podrku za
potrebe zatite i spasavanja, kao i ukljuenje u telekomunikacioni
223

i informacioni sistem Slube osmatranja, obavetavanja i

uzbunjivanja i povezuju se sa njim;
10) izrauju i donose Procenu ugroenosti i Plan zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama.
11) prate
opasnosti,
obavetavaju
stanovnitvo
o
opasnostima i preduzimaju druge preventivne mere za smanjenje
rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
12) nabavljaju i odravaju sredstva za uzbunjivanje u okviru
sistema javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji, uestvuju u izradi
studije pokrivenosti sistema javnog uzbunjivanja za teritoriju
jedinice lokalne samouprave;
13) organizuju, razvijaju i vode linu i kolektivnu zatitu;
14) formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zatite
opte namene;
15) usklauju planove zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama sa susednim jedinicama lokalne samouprave.
Procenu ugroenosti jedinice lokalne samouprave nadleni
organ jedinice lokalne samouprave izrauje u saradnji sa
nadlenom slubom, nadlenim organima autonomne pokrajine,
optinskim, odnosno gradskim tabom za vanredne situacije i
drugim strunim organima jedinice lokalne samouprave i predlae
nadlenom organu jedinice lokalne samouprave njeno donoenje.
IV. PRAVA I DUNOSTI
DRUGIH PRAVNIH LICA

PRIVREDNIH

DRUTAVA

lan 16.
Privredna drutva i druga pravna lica planiraju i obezbeuju
sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i
obuavanje jedinica civilne zatite koje one obrazuju,
organizovanje i pripremanje line, uzajamne i kolektivne zatite i
sprovoenje mera i zadataka civilne zatite svojih zaposlenih,
materijalnih i drugih dobara.
Privredna drutva i druga pravna lica iz oblasti zdravstva,
vaspitno-obrazovne delatnosti, socijalne zatite i drugih delatnosti
koja u okviru svog delokruga imaju zatitu veeg broja ljudi,
duna su da planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke
civilne zatite i za lica koja su korisnici njihovih usluga u skladu sa
ovim zakonom i optim aktima.
Privredna drutva i druga pravna lica iz st. 1. i 2. ovog lana
svoje planove zatite i spasavanja donose u skladu sa planom
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinice lokalne
samouprave na ijoj su teritoriji.
224

Za pripremu privrednih drutava i drugih pravnih lica za

zatitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesrea
odgovoran je rukovodilac privrednog drutva, odnosno
rukovodilac drugog pravnog lica.
lan 17.
Ovlaena i osposobljena pravna lica, na zahtev Ministarstva,
dostavljaju nadlenoj slubi analize, prognoze i odgovore iz
oblasti zatite i spasavanja.
Pravna lica iz stava 1. ovog lana svojim planom i programom
rada, u skladu sa ovim zakonom i planovima zatite i spasavanja
u vanrednim situacijama, utvruju zadatke, organizaciju
delovanja i aktivnosti kojima se obezbeuje uee njihovih
lanova, organa i slubi u izvravanju zadataka zatite i
spasavanja.
Pravna lica iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada, na predlog
Ministarstva.
lan 18.
U pripremi i sprovoenju zadataka iz oblasti zatite i
spasavanja, u okviru svoje redovne delatnosti, uestvuju
humanitarne organizacije i udruenja u skladu sa ovim zakonom i
pravilima meunarodnog prava.
Organizacije Crvenog krsta Srbije obavljaju poslove iz stava 1.
ovog lana u skladu sa javnim ovlaenjima i programskim
aktivnostima Crvenog krsta Srbije.
Organizacije Gorske slube spasavanja Srbije obavljaju
poslove spasavanja na nepristupanim terenima iz stava 1. ovog
lana u skladu sa javnim ovlaenjima i svojim programskim
aktivnostima.
lan 19.
Visokokolske ustanove i druge organizacije koje se bave
naunoistraivakim radom obavetavaju nadlenu slubu o
naunim saznanjima od znaaja za zatitu i spasavanje.
Udruenja izvravaju zadatke zatite i spasavanja na osnovu
odluke nadlenog tab.
Obim i nain izvravanja zadataka iz stava 2. ovog lana
utvruje nadleni tab.
U izvravanju preventivnih zadataka zatite i spasavanja
mogu dobrovoljno da uestvuju pojedinci i udruenja, prema
svojim mogunostima a uz saglasnost nadlene slube.
225

lan 20.
Privredna drutva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici
telekomunikacionih i informacionih sistema i veza, stavljaju
nadlenoj slubi na raspolaganje korienje tih sistema u sluaju
vanredne situacije.
Privredna drutva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici
zaliha vode, hrane, medicinske opreme i lekova, energenata,
odee, obue, graevinskog i drugog materijala neophodnog za
izvravanje zadataka zatite i spasavanja, nadlenoj slubi
stavljaju ova sredstva na raspolaganje, radi korienja u akcijama
zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara.
Vlasnici i korisnici nepokretnih stvari omoguavaju da se na
njihovim nepokretnostima sprovode radovi neophodni za zatitu i
spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesrea i
opasnosti, koje naredi nadlena sluba.
Vlasnici i korisnici opreme, odnosno materijalno-tehnikih
sredstava neophodnih za zatitu i spasavanje, stavljaju opremu i
sredstva, zajedno sa potrebnim ljudstvom, na raspolaganje
nadlenoj slubi.
Blie propise o obavezi iz stava 1. i visini naknade koja se
isplauje po trinim cenama, donosi Vlada.
V. PRAVA I DUNOSTI GRAANA
lan 21.
Graani uestvuju u zatiti i spasavanju, ispunjavanju
materijalne obaveze za potrebe zatite i spasavanja u skladu sa
posebnim zakonom, obuavaju se za linu, uzajamnu i kolektivnu
zatitu, sprovode propisane i nareene mere i izvravaju zadatke
civilne zatite.
Graani su duni:
da prihvate raspored koji im je odreen pri rasporeivanju u
organe i jedinice civilne zatite;
2) da se odazovu pozivu nadlenog organa civilne zatite;
3) da podatke od znaaja za zatitu i spasavanje bez
odlaganja dostave nadlenom organu;
4) da daju podatke potrebne za voenje evidencija od znaaja
za zatitu i spasavanje.
1)

lan 22.
U izvravanju zadataka zatite i spasavanja uestvuju svi
sposobni graani.
226

U specijalizovane jedinice civilne zatite rasporeuju se

zdravstveno sposobni vojni obveznici, u skladu sa posebnim
zakonom.
U jedinice opte namene civilne zatite mogu se rasporediti i
zdravstveno sposobni mukarci i ene koji nisu vojni obveznici, a
starosti su od 16 do 60 (mukarci), odnosno od 16 do 55 godina
(ene).
Zdravstvenu sposobnost graana za uestvovanje u organima
i jedinicama civilne zatite utvruje zdravstvena ustanova
nadlena prema seditu organa odnosno jedinice.
Blie propise o kriterijumima i nainu utvrivanja zdravstvene
sposobnosti graana za uee u organima i jedinicama civilne
zatite donosi Vlada.
lan 23.
Pripadnici civilne zatite duni su da se jave na mesto i u
vreme koje odredi nadleni organ.
Obaveze sluenja u civilnoj zatiti oslobaaju se trudnice,
majke, samohrani oevi i staraoci maloletnika mlaeg od 15
godina.
Izuzetno u sluaju vanredne situacije, kada postoji potreba
moe se angaovati i lice iz stava 2. ovog lana ije je struno
znanje od izuzetne vanosti za interese drutva, s tim da se tada
obezbeuje odgovarajua briga o njegovoj deci.
lan 24.
U izvravanju materijalne obaveze za potrebe zatite i
spasavanja graani daju na korienje nadlenom organu za
vanredne situacije nepokretne stvari, vozila, maine, opremu,
materijalno-tehnika i druga materijalna sredstva (voda, hrana,
medicinska oprema, lekovi, odea, obua, graevinski i drugi
materijal) kad to zahtevaju potrebe zatite i spasavanja.
Blie propise o obavezi iz stava 1. ovog lana i visini naknade
koja se isplauje po trinim cenama donosi Vlada.
lan 25.
Lica u radnom odnosu koja su u skladu sa odredbama lana
21. ovog zakona pozvana na izvrenje zadataka civilne zatite,
imaju pravo na naknadu zarade koju obraunava i isplauje
poslodavac od osnovice koju ini njegova prosena mesena
plata ostvarena u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u
kome je izvravao zadatke civilne zatite, srazmerno vremenu
angaovanja, a na teret jedinica lokalne samouprave, autonomne
227

pokrajine ili Republike Srbije, zavisno od toga gde je lice

rasporeeno i koji organ je lice angaovao.
Naknada iz stava 1. ovog lana pripada i drugim
angaovanim licima, obraunava se po osnovici koju ini
prosena mesena neto zarada u Republici Srbiji prema podacima
Republikog zavoda za statistiku, ostvarena u mesecu koji
prethodi mesecu u kome je graanin angaovan. Naknada se
isplauje na teret organa koji je lice angaovao za izvrenje
zadataka civilne zatite.
lan 26.
Pripadnici civilne zatite koji nisu zdravstveno osigurani po
drugom osnovu, a koje nadleni organ angauje na poslovima i
zadacima civilne zatite, za vreme tog angaovanja imaju pravo
na zdravstvenu zatitu.
Pripadnik civilne zatite koji je za vreme organizovanog
uea u izvravanju zadataka zatite i spasavanja bez svoje
krivice povreen ili kod koga nastupi bolest, odnosno invalidnost
kao neposredna posledica vrenja zadataka zatite i spasavanja,
ima po tom osnovu sva prava iz penzijsko-invalidskog i
zdravstvenog osiguranja koja bi mu pripadala za sluaj povrede
na radu.
lanovi porodice pripadnika civilne zatite koji je za vreme
organizovanog uea na izvravanju zadataka zatite i
spasavanja bez svoje krivice izgubio ivot, imaju prava iz
penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi im
pripadala kao da je smrt nastupila kao posledica povrede na radu.
Prava iz st. 1. do 3. ovog lana ostvaruju se pod uslovima i na
nain utvren zakonom i drugim propisima iz oblasti penzijskoinvalidskog i zdravstvenog osiguranja.
U izvravanju zadataka zatite i spasavanja od elementarnih
nepogoda i drugih nesrea primenjuju se opti propisi o
bezbednosti i zdravlju na radu, kao i posebne mere za
obezbeenje zatite i zdravlja pripadnika civilne zatite, lanova
jedinica, slubi i drugih operativnih sastava i udruenja koje se
preduzimaju za vreme njihovog angaovanja na zatiti i
spasavanju od elementarnih nepogoda i drugih nesrea.
Blie propise o posebnim merama za obezbeenje zatite i
zdravlja pripadnika civilne zatite, lanova jedinica, slubi i drugih
operativnih sastava i udruenja koje se preduzimaju za vreme
njihovog angaovanja na zatiti i spasavanju od elementarnih
nepogoda i drugih nesrea, donosi Ministar.
228

lan 27.
Pripadnik civilne zatite koji za vreme organizovanog uea
u izvravanju zadataka zatite i spasavanja bez svoje krivice
zadobije povredu ili oboli, pa zbog toga kod njega nastupi telesno
oteenje od najmanje 20%, ima pravo na jednokratnu novanu
pomo ija se visina utvruje prema stepenu telesnog oteenja.
Ako pripadnik civilne zatite iz stava 1. ovog lana izgubi
ivot, lanovi njegove ue porodice imaju pravo na naknadu
trokova prevoza posmrtnih ostataka, kao i trokova sahrane u
visini prosenih trokova sahrane u mestu prebivalita u mesecu
u kojem je smrt nastupila.
lanovi ue porodice imaju pravo i na jednokratnu pomo
koja ne moe biti manja od 12 prosenih plata u Republici Srbiji
ostvarenih u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj je
pripadnik civilne zatite iz stava 1. ovog lana izgubio ivot.
Blie propise o visini i nainu ostvarivanja prava
jednokratnu pomo iz stava 3. ovog lana donosi Vlada.

na

lan 28.
Pripadnik civilne zatite za vreme izvravanja zadataka
zatite i spasavanja ima pravo na naknadu za prevoz, smetaj i
ishranu.
Smetaj i ishrana iz stava 1. ovog lana obezbeuju se kad
uee u izvravanju zadataka zatite i spasavanja traje due od
osam sati.
Sredstva za naknadu iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u
budetu jedinica lokalne samouprave i budetu Republike Srbije.
lan 29.
Lice koji profesionalno obavlja poslove zatite i spasavanja u
dravnom organu, organu autonomne pokrajine, organu jedinica
lokalne samouprave i privrednim drutvima ima status pripadnika
civilne zatite.
Lice iz stava 1. ovog lana ne rasporeuje se na druge
dunosti u sistemu odbrane.
VI. VANREDNE SITUACIJE
lan 30.
Vanredna situacija proglaava se odmah po saznanju za
neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
Vanredna situacija moe biti proglaena i poto je nastupila,
ako se neposredna opasnost od nastupanja nije mogla predvideti
229

ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglaena odmah
posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
lan 31.
Vanredna situacija moe da se proglasi za optinu, grad ili
grad Beograd, i za deo ili celu teritorije Republike Srbije.
Za deo ili celu optinu, grad odnosno grad Beograd
proglaava se vanredna situacija ako postoji neposredna
opasnost da e zahvatiti ili ako je ve zahvatila deo ili celu
teritorije optine, grada i grada Beograda.
Vanredna situacija za Republiku Srbiju, odnosno njen deo,
proglaava se ako postoji neposredna opasnost da e zahvatiti ili
ako je ve zahvatila najmanje dve optine ili ako ne postoje
dovoljne mogunosti optine za odgovor u vanrednoj situaciji.
lan 32.
Odluku o proglaenju vanredne situacije, na predlog
nadlenog taba za vanredne situacije donosi, za teritoriju optine
- predsednik optine, odnosno za teritoriju grada, Grada Beograda
gradonaelnik .
Odluku o proglaenju vanredne situacije za teritoriju
autonomne pokrajine donosi izvrni organ autonomne pokrajine,
na predlog pokrajinskog taba za vanredne situacije.
Odluku o proglaenju vanredne situacije za teritoriju
Republike Srbije ili za njen deo donosi Vlada, na predlog
Republikog taba za vanredne situacije.
Rukovoenje u vanrednim situacijama
lan 33.
Za koordinaciju i rukovoenje zatitom i spasavanjem u
vanrednim situacijama u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisima, kao operativno-struna tela obrazuju se tabovi za
vanredne situacije, i to:
za teritoriju Republike Srbije Republiki tab za vanredne
situacije, koji obrazuje Vlada;
2) za teritoriju autonomne pokrajine pokrajinski tab za
vanredne situacije, koji obrazuje izvrni organ autonomne
pokrajine;
3) za teritoriju upravnog okruga okruni tab za vanredne
situacije, koji obrazuje Republiki tab za vanredne situacije;
4) za teritoriju grada gradski tab za vanredne situacije, koji
obrazuje skuptina grada;
1)

230

za teritoriju optine optinski tab za vanredne situacije,

koji obrazuje skuptina optine.
tab ine komandant, naelnik i lanovi taba, a u gradskom i
optinskom tabu i zamenik komandanta taba.
tab za vanredne situacije obrazuje, po potrebi, pomone
struno-operativne timove za specifine zadatke zatite i
spasavanja.
5)

lan 34.
tab za vanredne situacije obavlja sledee poslove:
rukovodi i koordinira rad subjekata sistema zatite i
spasavanja i snaga zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
na sprovoenju utvrenih zadataka;
2) rukovodi i koordinira sprovoenje mera i zadataka civilne
zatite;
3) razmatra i daje miljenje na predlog Procene ugroenosti i
predlog Plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama;
4) prati stanje i organizaciju zatite i spasavanja i predlae
mere za njihovo poboljanje;
5) nareuje upotrebu snaga zatite i spasavanja, sredstava
pomoi i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim
situacijama;
6) stara se o redovnom informisanju i obavetavanju
stanovnitva o rizicima i opasnostima i preduzetim merama;
7) razmatra organizaciju, opremanje i obuavanje jedinica
civilne zatite, ovlaenih, osposobljenih pravnih lica;
8) sarauje sa nadlenim organima zatite i spasavanja
susednih drava u vanrednim sistuacijama;
9) procenjuje ugroenost od nastanka vanredne situacije;
10) donosi naredbe, zakljuke i preporuke.
1)

lan 35.
Optinski, odnosno gradski tab za vanredne situacije, pored
poslova iz lana 34. ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
sarauje
samouprave;
1)

sa

tabovima

susednih

jedinica

lokalne

imenuje menadera zatite i zamenika menadera u

naseljenim mestima;
2)

razmatra i predlae donoenje odluke o organizaciji zatite i

spasavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno
grada.
3)

231

4)
angauje osposobljena pravna lica i druge organizacije
od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
lan 36.
Okruni tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana 34.
ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
1) koordinira akcijama i operacijama zatite i spasavanja na
podruju upravnog okruga;
2) koordinira sprovoenje mera i zadataka civilne zatite;
3) rukovodi
republikim
jedinicama
civilne
obrazovanim i angaovanim na teritoriji okruga;

zatite,

4) angauje okrune podrune jedinice organa dravne

uprave u okrugu i strunu slubu upravnog okruga za obavljanje
poslova civilne zatite i sarauje sa podrunom organizacionom
jedinicom nadlene slube u upravnom okrugu;
5) angauje na podruju upravnog okruga
osposobljena pravna lica od znaaja za Republiku;

ovlaena

6) obavlja i druge poslove po ovlaenju Republikog taba za

vanredne situacije i nadlene slube.
lan 37.
Pokrajinski tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana
34. ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
1)nareuje tabovima za vanredne situacije jedinica lokalne
samouprave preduzimanje mera i aktivnosti na zatiti i
spasavanju;
2)nareuje angaovanje snaga zatite i spasavanja i upotrebu
sredstava za zatitu i spasavanje iz neugroenih optina na
teritoriji ugroenih optina;
3)preko optinskih tabova za vanredne situacije, neposredno
koordinira angaovanje snaga i sredstava u vanrednim
situacijama kada je istovremeno ugroen vei broj optina na
teritoriji autonomne pokrajine;
4)angauje osposobljena pravna lica i druge organizacije od
znaaja za pokrajinu.
Pokrajinski tab i tabovi jedinica lokalne samouprave duni
su redovno da izvetavaju Republiki tab za vanredne situacije i
nadlenu slubu o stanju, sprovoenju mera i izvravanju
zadataka zatite i spasavanja.

232

lan 38.
Republiki tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana
34. ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
1)nareuje tabovima za vanredne situacije preduzimanje
mera i aktivnosti na zatiti i spasavanju;
2)razmatra i daje miljenje na Nacrt nacionalne strategije
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama;
3)razmatra i daje miljenje na Predlog dugoronog plana
razvoja sistema zatite i spasavanja;
4)nareuje angaovanje i upotrebu snaga i sredstava zatite i
spasavanja sa teritorije neugroenih jedinica lokalne samouprave
na podruje drugih jedinica lokalne samouprave;
5)preuzima, preko okrunih tabova za vanredne situacije,
neposredno koordinirano angaovanje snaga i sredstava u
vanrednim situacijama kada je istovremeno ugroen vei broj
jedinica lokalne samouprave na teritoriji upravnog okruga;
6)predlae Vladi donoenje odluke o traenju, prihvatanju
odnosno pruanju pomoi susednim i drugim dravama.
7)angauje osposobljena pravna lica i druge organizacije od
znaaja za Republiku.
lan 39.
Komandanta Republikog taba za vanredne situacije bira
Vlada, iz redova lanova Vlade.
Naelnik Republikog taba za vanredne situacije je
rukovodilac nadlene slube, koga na dunost naelnika imenuje i
razreava Vlada.
lanove Republikog taba za vanredne situacije postavlja i
razreava Vlada, iz reda rukovodilaca dravnih organa u ijem
delokrugu su poslovi od znaaja za zatitu i spasavanje, strunih
radnika Ministarstva, Vojske Srbije, Crvenog krsta Srbije, Gorske
slube spasavanja Srbije, direktora javnih preduzea u oblasti
saobraaja, umarstva i vodoprivrede i rukovodilaca drugih
organa, organizacija i ustanova iji su poslovi u vezi sa zatitom i
spasavanjem.
lan 40.
Komandanta pokrajinskog taba za vanredne situacije bira
izvrni organ autonomne pokrajine, iz redova lanova izvrnog
organa autonomne pokrajine.
Naelnik pokrajinskog taba za vanredne situacije je
rukovodilac podrune organizacione jedinice nadlene slube sa
233

teritorije autonomne pokrajine, a imenuje ga i razreava izvrni

organ autonomne pokrajine.
lanove pokrajinskog taba za vanredne situacije postavlja i
razreava izvrni organ autonomne pokrajine, iz reda
rukovodilaca pokrajinskih organa uprave, direktora pokrajinskih
javnih slubi, pokrajinske organizacije Crvenog krsta, privrednih
drutava i ustanova, istaknutih strunjaka i drugih lica iji su
poslovi u vezi sa zatitom i spasavanjem.
lan 41.
Komandant okrunog taba za vanredne situacije je po
poloaju naelnik upravnog okruga.
Naelnik okrunog taba za vanredne situacije je rukovodilac
podrune organizacione jedinice nadlene slube, a imenuje ga i
razreava Republiki tab za vanredne situacije.
lanove okrunih tabova za vanredne situacije imenuje i
razreava Republiki tab za vanredne situacije, iz reda
rukovodilaca organa i organizacija i drugih strunih lica iz
pojedinih oblasti zatite i spasavanja, na predlog Ministarstva.
lan 42.
Komandant gradskog
gradonaelnik, po poloaju.

taba

Komandant optinskog taba

predsednik optine, po poloaju.

za
za

vanredne

situacije

je

vanredne

situacije

je

Zamenik komandanta gradskog odnosno optinskog taba za

vanredne situacije je zamenik gradonaelnika odnosno
predsednika optine ili lan gradskog ili optinskog vea.
Naelnik gradskog, odnosno optinskog taba za vanredne
situacije je naelnik nadlene slube.
Za lanove gradskog i optinskog taba za vanredne situacije
postavljaju se, po pravilu, direktori javnih komunalnih preduzea i
ustanova ija je delatnost u vezi sa zatitom i spasavanjem,
rukovodioci organa lokalne samouprave, sekretari okrunih,
gradskih i optinskih organizacija Crvenog krsta, strunjaci iz
pojedinih oblasti zatite i spasavanja ili druga lica.
Naelnika, zamenika i lanove taba za vanredne situacije
jedinica lokalne samouprave postavlja i razreava skuptina
grada odnosno optine, na predlog gradonaelnika odnosno
predsednika optine.

234

lan 43.
Blie propise o sastavu i nainu rada tabova za vanredne
situacije donosi Vlada.
Neposredno rukovoenje u vanrednim situacijama
lan 44.
Snagama za zatitu i spasavanje angaovanim u akcijama i
operacijama u kojima uestvuju i snage Ministarstva, na teritoriji
za koju je proglaena vanredna situacija, neposredno rukovodi
nadleni organ Ministarstva.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
lan 45.
Planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
planiraju se preventivne i operativne mere za spreavanje i
umanjenje
posledica
elementarnih
nepogoda,
tehnikotehnolokih nesrea - udesa i katastrofa, kao i snage i sredstva
subjekata sistema zatite i spasavanja, njihovo organizovano i
koordinirano angaovanje i delovanje u vanrednim situacijama u
cilju zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i
obezbeenja osnovnih uslova za ivot.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama izrauje se
na osnovu procene ugroenosti.
Vlada, na osnovu Procene ugroenosti Republike Srbije,
utvruje za koje se vrste elementarnih nepogoda i tehnikotehnolokih nesrea udesa i opasnosti izrauju planovi i
odreuje koji dravni organi uestvuju u njihovoj izradi.
Blie propise o sadraju i nainu izrade planova zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama donosi Vlada.
lan 46.
Procenom ugroenosti identifikuju se izvori mogueg
ugroavanja,
sagledavaju
mogue
posledice,
potrebe
i
mogunosti sprovoenja mera i zadataka zatite i spasavanja od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Procena ugroenosti
sadri naroito:
karakteristike teritorije, kritina postrojenja, kritina mesta i
prostore sa gledita ugroenosti od elementarnih nepogoda i
drugih nesrea, sa eventualnim prekograninim efektima udesa;
2) povredivost teritorije od elementarnih nepogoda i drugih
nesrea;
1)

235

analizu moguih posledica od elementarnih nepogoda i

drugih nesrea;
4) potrebe i mogunosti za zatitu ljudi, materijalnih dobara i
ivotne sredine od posledica elementarnih nepogoda i drugih
nesrea.
3)

lan 47.
U izradi Nacionalnog plana zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama uestvuju Ministrastva i drugi organi u delu koji se
odnosi na njihov delokrug rada, koji svoje predloge dostavljaju
Ministarstvu, radi pripreme predloga Nacionalnog plana zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.
Sastavni deo Nacionalnog plana zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama Republike Srbije je i Plan zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama upravnog okruga, koji
sainjava podruna organizaciona jedinica nadlene slube u
upravnom okrugu, u saradnji sa okrunim podrunim jedinicama
organa dravne uprave u okrugu i strunom slubom upravnog
okruga.
lan 48.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne
pokrajine izrauju nadleni pokrajinski organi u saradnji sa
nadlenom slubom, a donosi ga izvrni organ autonomne
pokrajine.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinica
lokalne samouprave izrauju nadleni organi jedinica lokalne
samouprave u saradnji sa nadlenom slubom, a donosi ga izvrni
organ jedinice lokalne samouprave.
Planovi zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave moraju biti
usklaeni sa Nacionalnim planom zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama Republike Srbije.
lan 49.
Ovlaena i osposobljena pravna lica i druge organizacije
opremljene i osposobljene za zatitu i spasavanje, u skladu sa
Nacionalnim planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
Republike Srbije, planom zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i
zadacima koje postavi nadleni tab za vanredne situacije,
izrauju sopstvene planove prema kojima izvravaju zadatke na
zatiti i spasavanju.
236

tete, pomo i naknade zbog elementarnih nepogoda

lan 50.
Jedinice lokalne samouprave utvruju tete nastale od
posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea i u roku od 60
dana od dana nastanka posledica dostavljaju izvetaj Vladi.
Republika Srbija uestvuje u pruanju pomoi jedinicama
lokalne samouprave za otklanjanje teta veeg obima izazvanih
elementarnim nepogodama i drugim nesreama.
Pod tetom veeg obima podrazumeva se teta iji iznos
prelazi 10% nacionalnog dohotka ostvarenog na teritoriji optine
u prethodnoj godini.
Vlada odluuje o pruanju, vrsti, nainu i visini pomoi iz
stava 2. ovog lana.
Blie propise o nainu utvrivanja i evidentiranja visine tete,
vrsti, visini i nainu pruanja i korienja pomoi jedinicama
lokalne samouprave za otklanjanje teta veeg obima izazvanih
elementarnim nepogodama i drugim nesreama donosi Vlada.
VII. CIVILNA ZATITA
1. Vrste zatite, mere i zadaci
lan 51.
Civilnu zatitu ine lina, uzajamna i kolektivna zatita, mere i
zadaci, poverenici civilne zatite, zamenici poverenika i jedinice
civilne zatite, sistem osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja,
ovlaena i osposobljena pravna lica, humanitarne i druge
organizacije opremljene i osposobljene za zatitu i spasavanje i, s
tim u vezi, skup aktivnosti koje se odnose na popunu, materijalno
opremanje, obuavanje, osposobljavanje, mobilizaciju i aktiviranje
civilne zatite.
Lina, uzajamna i kolektivna zatita
lan 52.
Radi ostvarivanja line, uzajamne i kolektivne zatite, dravni
organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne
samouprave, privredna drutva i druga pravna lica obezbeuju i
dre u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za linu,
uzajamnu i kolektivnu zatitu i vre obuku zaposlenih iz oblasti
civilne zatite.
Graani i vlasnici stambenih zgrada obezbeuju i dre u
ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za linu, uzajamnu i
kolektivnu zatitu.
237

Blie propise o obaveznim sredstvima i opremi za linu,

uzajamnu i kolektivnu zatitu od elementarnih nepogoda i drugih
nesrea donosi Vlada.
Mere civilne zatite
lan 53.
Subjekti sistema zatite i spasavanja u Republici Srbiji
pripremaju i sprovode mere civilne zatite, a naroito:
preventivne mere;
2) mere
zatite u sluaju neposredne opasnosti od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
3) mere zatite kada nastupe elementarne nepogode i druge
nesree;
4) mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea.
1)

lan 54.
Objekti od posebnog znaaja i uticaja na sprovoenje mera i
zadataka civilne zatite planiraju se i grade u skladu sa propisima
o prostornom i urbanistikom planiranju i izgradnji, propisima u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i odredbama ovog
zakona.
Objekte od posebnog znaaja i uticaja na sprovoenje mera i
zadataka civilne zatite odreuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Zadaci civilne zatite
lan 55.
U cilju zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih
dobara od opasnosti izazvanih elementarnim nepogodama i
drugim nesreama sprovode se zadaci civilne zatite, i to:
1) uzbunjivanje;
2) evakuacija;
3) sklanjanje i urbanistike mere zatite;
4) zbrinjavanje ugroenih i nastradalih;
5) radioloka, hemijska i bioloka zatita;
6) zatita od tehniko-tehnolokih nesrea;
7) zatita od ruenja i spasavanje iz ruevina;
8) zatita i spasavanje od poplava i nesrea na vodi i pod
vodom;
9) zatita i spasavanje na nepristupanim terenima;
10) zatita i spasavanje od poara i eksplozija;
11) zatita od NUS;
238

12)
13)
14)
15)
interesa.

prva i medicinska pomo;

asanacija terena;
ouvanje dobara bitnih za opstanak;
hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog

Osim zadataka iz stava 1. ovog lana, mogu se planirati,

pripremati i sprovoditi i drugi zadaci i aktivnosti u zatiti i
spasavanju.
Uzbunjivanje
lan 56.
Uzbunjivanje stanovnitva i drugih uesnika sistema zatite i
spasavanja u cilju hitnog preduzimanja mera i zadataka civilne
zatite vri se putem sistema za uzbunjivanje, u skladu sa ovim
zakonom.
Evakuacija
lan 57.
U zavisnosti od stepena opasnosti, i moguih posledica,
evakuacija moe biti delimina ili potpuna.
Evakuaciji podleu:
1)majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica
koja su po zakonu duna da se staraju o uvanju i negovanju
maloletnika mlaih od 15 godina;
2)trudnice;
3)bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i druga lica
kojima je neophodna tua pomo i nega;
4)lica mlaa od 16 godina i starija od 65 godina (mukarci),
odnosno 60 godina (ene).
Odluku o obimu evakuacije i kategorijama stanovnitva koje
se evakuie donosi organ koji nareuje evakuaciju.
lan 58.
Evakuaciju stanovnitva unutar podruja jedinica lokalne
samouprave nareuje tab za vanredne situacije jedinica lokalne
samouprave.
Evakuaciju sa podruja jedne jedinice lokalne samouprave na
podruje drugih jedinica lokalne samouprave nareuje Republiki
tab za vanredne situacije.
Lica sa podruja za koje je nareena evakuacija obavezna su
da postupaju u skladu sa naredbom o evakuaciji.
239

lan 59.
Planiranje, pripremu, koordinaciju i sprovoenje evakuacije sa
teritorije jedne na teritoriju druge jedinice lokalne samouprave
vre tabovi za vanredne situacije obe jedinice lokalne
samouprave.
Koordinaciju sprovoenja evakuacije sa teritorije jedne ili vie
jedinica lokalne samouprave na teritoriju druge jedinice lokalne
samouprave vri okruni, odnosno gradski tab za vanredne
situacije.
Pored tabova za vanredne situacije, u izvravanju evakuacije
duni su da uestvuju organi jedinica lokalne samouprave, snage
Ministarstva, privredna drutva i druga pravna lica, iji su zadaci i
obaveze utvreni planovima zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama.
Pri planiranju i sprovoenju evakuacije ostvaruje se saradnja
sa nadlenim dravnim organima, Crvenim krstom Srbije,
humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama koje
uestvuju u izvravanju evakuacije.
Blie propise o sprovoenju evakuacije i visini naknade za
evakuaciju donosi Vlada.
Sklanjanje i urbanistike mere zatite
lan 60.
Radi zatite od elementarnih nepogoda i drugih nesrea,
organi dravne uprave, organi lokalne samouprave i privredna
drutva i druga pravna lica, u okviru svojih prava i dunosti,
duna su da obezbede da se stanovnitvo, odnosno zaposleni,
sklone u sklonita i druge objekte pogodne za zatitu.
Pri izgradnji objekata u gradovima i privrednim centrima, kao
i drugim naseljenim mestima koja bi, prema Proceni ugroenosti,
mogla biti cilj napada u ratu, investitor je duan da, u skladu sa
prostornim odnosno urbanistikim planom, obezbedi izgradnju
sklonita ili drugih zatitnih objekata za zatitu i sklanjanje.
lan 61.
Prostornim odnosno urbanistikim planom u okviru mera
ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje utvruju
se uslovi i mere zatite i spasavanja, obaveza izgradnje sklonita,
tip i otpornost sklonita i prilagoavanje drugih objekata
pogodnih za zatitu i sklanjanje.
Pri izradi planske dokumentacije iz stava 1. ovog lana,
privredna drutva, druga pravna lica koja su ovlaena za
240

pripremanje i izvravanje prostornih i urbanistikih planova,

duna su da od nadlene slube pribave uslove kojima se
utvruju urbanistike mere zatite od ratnih dejstava i
elementarnih nepogoda i iste ugrade u plansku dokumentaciju.
Nosilac izrade planske dokumentacije iz stava 2. ovog lana
duan je da od nadlenog organa pribavi blie uslove za izgradnju
sklonita, i to: tip, mikrolokaciju, kapacitet, otpornost, poloaj u
odnosu na povrinu tla (ukopana-poluukopana) i drugo.
lan 62.
Sklanjanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara obuhvata
planiranje i izgradnju sklonita, drugih zatitnih objekata,
prilagoavanje novih i postojeih komunalnih objekata i
podzemnih saobraajnica, kao i objekata pogodnih za zatitu i
sklanjanje, njihovo odravanje i korienje za zatitu ljudi od
prirodnih i drugih nesrea.
Kao drugi zatitni objekti iz stava 1. ovog lana koriste se
podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i drugim
zgradama, prilagoene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara,
naputeni tuneli, peine i drugi prirodni objekti.
Blie propise o tehnikim normativima za izgradnju i
odravanje sklonita i prilagoavanje komunalnih, saobraajnih i
drugih podzemnih objekata potrebama sklanjanja donosi Ministar.
lan 63.
Radi zatite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara:
1)porodina sklonita se grade kao podrumske i druge
pogodne prostorije sa armirano-betonskim konstruktivnim
elementima;
2)kuna sklonita osnovne zatite grade se u sklopu
stambenih zgrada ija je ukupno razvijena bruto povrina vea od
5.000 m2, a u sklopu zgrada manje bruto razvijene povrine od
5.000 m2 grade se sklonita dopunske zatite;
3)javna sklonita u gradovima i veim naseljima grade se na
mestima na kojima se okuplja vei broj graana;
Pod javnim sklonitima iz stava 1. taka 3) ovog lana
podrazumevaju se i blokovska sklonita.
Kao javna sklonita mogu se koristiti i postojei komunalni,
saobraajni i drugi infrastrukturni objekti ispod povrine tla,
prilagoeni za sklanjanje.

241

Investitor je duan da prilikom izgradnje novih komunalnih i

drugih objekata u gradovima prilagodi te objekte za sklanjanje
ljudi.
lan 64.
Investitor moe biti osloboen obaveze izgradnje sklonita,
reenjem nadlene slube, na osnovu pribavljenog miljenja
organa nadlenog za poslove urbanizma o nepostojanju tehnikih
uslova za izgradnju sklonita u skladu sa zakonom i drugim
propisima.
Ukoliko investitor ne gradi sklonite, duan je da uplati
naknadu u visini 2% od ukupne vrenosti graevinskog dela
objekta koja se uplauju Javnom preduzeu za sklonita.
Obraun naknade iz stava 2. ovog lana vri Javno preduzee
za sklonita koje investitoru nakon uplate izdaje potvrdu o
regulisanju obaveze.
Investitori izgradnje blokovskih sklonita duni su da po
pribavljanju upotrebne dozvole za izgraeno sklonite u roku od
15 dana sklonite predaju na upravljanje i odravanje Javnom
preduzeu za sklonita.
Izgradnju, odravanje, tehniku kontrolu i mirnodopsko
korienje javnih i blokovskih sklonita vri Javno preduzee za
sklonita.
Javno preduzee za sklonita koristi javna i blokovska
sklonita kao sredstva u javnoj svojini i njima upravlja.
Sklonita iz stava 5. ovog lana mogu se izdavati u zakup u
mirnodopskim uslovima.
lan 65.
Graevinskim delom objekta iz lana 64. stav 2. ovog zakona
smatra se: graevinski objekat sa elektrinom, vodovodnom,
kanalizacionom, telefonskom, gromobranskom i instalacijom
grejanja; delovi objekta u kojima su smetene trafo stanice,
loionice, podrumski prostor, garae i dr, ako su stalnog
karaktera; tribine, svlaionice i druge zgrade na sportskim
terenima; dograeni i nadzidani novi prostor koji sa postojeim
objektom ini graevinsku celinu. U vrednost graevinskog dela
objekta ne uraunava se vrednost opreme i nametaja, trokovi
za ureenje zemljita koje slui za redovnu upotrebu objekta, kao
i vrednost privremenih objekata koji su sluili za njegovu
izgradnju.

242

Pored privremenih objekata iz stava 1. ovog lana, naknada iz

lana 64. stav 2. se ne plaa ni za objekte kao to su kiosci za
prodaju robe na malo, za obavljanje ugostiteljske i zanatske
delatnosti, prodaju tampe, suvenira i duvana, kao i za izgradnju
poljoprivrednih objekata (tala, silosa i drugih objekata za smetaj
stoke i poljoprivrednih proizvoda).
Nadleni organ za izdavanje dozvole izdae graevinsku
dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi sklonite samo
ukoliko investitor priloi dokaz o plaenoj naknadi za izgradnju
sklonita u smislu lana 65. stav 2. ovog zakona.
Organ za izdavanje graevinske dozvole ne moe da izda
graevinsku odnosno upotrebnu dozvolu za objekat za koji se
gradi sklonite, ukoliko nisu ispunjeni propisani posebni uslovi za
izgradnju odnosno upotrebu sklonita.
Upravni nadzor nad izvravanjem poslova iz l. 64, 65. i 66.
vri Ministarstvo.
Blie propise o nainu utvrivanja vrednosti graevinskog
dela objekta iz stava 1. ovog lana i nainu obrauna naknade za
sklonite donosi Ministar.
lan 66.
Sredstva za
obezbeuju se:

izgradnju

odravanje

javnih

sklonita

iz naknada prikupljenih po osnovu lana 64. stav 2. ovog

zakona;
2) iz zakupnine iz lana 64. stav 7. za korienje javnih i
blokovskih sklonita;
3) iz drugih izvora.
1)

Nadlena sluba donosi program izgradnje i odravanja javnih

sklonita, na predlog Javnog preduzea za sklonita.
Vlasnici kunih sklonita, sklonita privrednih drutava i
drugih pravnih lica obezbeuju odravanje svojih sklonita.
lan 67.
Prilikom korienja sklonita za mirnodopske potrebe, ne
mogu se vriti adaptacije ili rekonstrukcije koje bi uticale ili bi
mogle uticati na ispravnost sklonita, niti se sklonita mogu
koristiti u svrhe koje bi pogorale njihove higijenske i tehnike
uslove.
U sluaju proglaenja vanredne situacije, sklonita koja se
koriste u mirnodopske svrhe mogu se isprazniti, a u sluaju
proglaenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i
243

osposobiti za zatitu u roku koji odredi tab za vanredne situacije,

a najkasnije u roku od 24 asa.
Ako mirnodopski korisnik sklonita ne izvri obavezu iz stava
2. ovog lana, nadleni organ preduzima potrebne mere za
prinudno pranjenje sklonita o troku korisnika.
Zbrinjavanje ugroenih i postradalih
lan 68.
Zbrinjavanjem ugroenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih
lica u vanrednim situacijama neposredno rukovode tabovi za
vanredne situacije i poverenici civilne zatite, odnosno zamenici
poverenika, dok se ne stvore uslovi u kojima e dalju brigu o
zbrinjavanju preuzeti nadleni organi.
Sluba traenja Crvenog krsta Srbije vodi evidenciju o
rtvama nesree, trai lica koja su prijavljena kao nestala usled
nesree, obavetava lanove porodice i nadlene organe i obavlja
poslove spajanja porodica koje su razdvojene usled nesree.
Planiranje zbrinjavanja ugroenih, postradalih, izbeglih i
evakuisanih lica u vanrednim situacijama vri nadleni organ
jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa tabovima za
vanredne situacije i u skladu sa Planom zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama.
lan 69.
Vlasnici i korisnici objekata i prostorija u javnoj upotrebi
(turistiko-ugostiteljski objekti, rekreacioni centri, zdravstvene
ustanove koje obavljaju delatnost rehabilitacije, studentski i
ueniki domovi, kole i dr), kao i privatni objekti pogodni za
smetaj, duni su da prime na privremeni smetaj graane sa
ugroenih podruja, kada to naloi nadleni tab za vanredne
situacije.
Naknada za korienje objekata i prostorija iz stava 1 ovog
lana isplauje se po trinim uslovima na dan predaje.
U izvravanju zadataka zbrinjavanja ugroenih i nastradalih
uestvuju i sarauju nadlena sluba, Crveni krst Srbije,
udruenja i graani. Odlukom gradonaelnika, odnosno
predsednika optine, na predlog taba za vanredne situacije,
poveravaju se Crvenom krstu Srbije odreeni poslovi zbrinjavanja,
koji su u skladu sa njegovim javnim ovlaenjima i programskim
aktivnostima.
Blie propise o naknadi iz stava 2. ovog lana donosi Vlada.
244

Radioloka, hemijska i bioloka zatita

lan 70.
Radioloka, hemijska i bioloka zatita (u daljem tekstu: RHB
zatita) obuhvata mere i postupke koji se organizuju i sprovode
radi spreavanja, ublaavanja i otklanjanja posledica RHB
kontaminacije nastale kao posledica upotrebe u ratu nuklearnih,
hemijskih i biolokih borbenih sredstava.
RHB zatita obuhvata kontrolu, izvianje, linu i kolektivnu
zatitu i dekontaminaciju.
Lina zatita obuhvata mere i postupke koje svaki graanin
preduzima radi line zatite, upotrebom sredstava za linu RHB
zatitu.
Kolektivna zatita stanovnitva predstavlja osnovu zatite u
urbanoj sredini i preduzeima, kojom se obezbeuje kolektivna
zatita graana i materijalnih dobara od posledica RHB dejstava.
Zatita od akcidenata sa radioaktivnim i nuklearnim
materijalom sprovodi se, u skladu sa drugim propisima.
Zatita od tehniko-tehnolokih nesrea
lan 71.
Zatita od tehniko-tehnolokih nesrea (u daljem tekstu:
udes) u kojima su ugroeni ivoti i zdravlje ljudi, materijalna
dobra i ivotna sredina, obuhvata neophodne mere za
spreavanje i otklanjanje posledica od udesa, u skladu sa
zakonom i drugim propisima.
lan 72.
Privredno drutvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u
kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih
materija u propisanim koliinama, koje upravlja objektima
specifine delatnosti sa aspekta povienog rizika po ivot i
zdravlje ljudi od nesrea i teroristikih aktivnosti, duno je da
preduzme sve neophodne mere za spreavanje udesa i
ograniavanja uticaja tog udesa, na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu, u skladu sa zakonom.
Privredno drutvo i drugo pravno lice koje se bavi
aktivnostima u rudnicima i objektima u kojima se koriste ili
skladite i odlau radioaktivni i nuklearni materijali, ije posledice
u sluaju udesa ugroavaju bezbednost i ivote ljudi, materijalna
dobra i ivotnu sredinu, organizuje i sprovodi zatitu i spasavanje
ljudi i zatitu ivotne sredine od posledica udesa, u skladu sa
posebnim propisima.
245

Opte obaveze
lan 73.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz lana 72. ovog
zakona duno je, uzimajui u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu
i koliinu opasnih materija i objekte koje koristi, da saini i
Ministarstvu dostavi Plan zatite od udesa i da, u skladu sa tim
dokumentom, preduzme mere za spreavanje udesa i
ograniavanje uticaja udesa na ivot i zdravlje ljudi, materijalna
dobra i ivotnu sredinu.
SEVESO postrojenja izrauju planove zatite od udesa, u
skladu sa propisima iz oblasti zatite ivotne sredine.
Blie propise o vrsti i koliini opasnih materija, objektima i
drugim kriterijumima na osnovu kojih se sainjava Plan zatite od
udesa i preduzimaju mere iz stava 1. ovog lana donosi Ministar.
lan 74.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz lana 72. ovog
zakona, pre izrade Plana zatite od udesa, duno je da
Ministarstvo obavesti o sledeim promenama i prema rokovima
dostavljanja, i to:
1)o organizacionoj promeni, novom postrojenju ili objektu
najkasnije tri meseca pre promene, odnosno poetka rada;
2)o poveanju koliina opasnih materija od manjih do koliina
utvrenih propisom iz lana 73. stav 3. ovog zakona i o promeni
namene objekta - najkasnije 30 dana od dana poveanja koliine,
odnosno nastale promene;
3)o prestanku rada drutva, postrojenja ili objekta, kao i o
modifikaciji postrojenja, promeni koliine, prirode i fizikog oblika
opasnih materija, promeni postupka u nainu korienja opasnih
materija ili drugoj promeni koja moe uticati na mogunost
nastanka udesa najkasnije trideset dana od nastale promene.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz lana 72. ovog
zakona duno je da o trajnom prestanku ili konzervaciji
postrojenja zbog dueg prekida rada, odmah obavesti
Ministarstvo.
Obavetavanje o udesu
lan 75.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da o udesu,
bez odlaganja, obavesti nadlene organe i slube Republike
Srbije, organ autonomne pokrajine i organ jedinice lokalne
samouprave, i to o injenicama i okolnostima udesa, opasnim
246

materijama na mestu udesa, raspoloivim podacima za procenu

posledica udesa za ljude, materijalna dobra i ivotnu sredinu i o
preduzetim hitnim merama.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da bez
odlaganja obavesti nadlene organe i slube iz stava 1. ovog
lana i o naknadno prikupljenim podacima o udesu.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da, u roku od
30 dana od dana udesa, Ministarstvu dostavi analizu o udesu, a u
roku od 60 dana od dana udesa obavesti nadlene organe i
slube iz stava 1. ovog lana o svojim planovima za otklanjanje
srednjoronih i dugoronih posledica udesa i za spreavanje
nastanka ponovnog udesa.
Ministarstvo vri kontrolu izvrenja obaveza iz st. 1. do 3.
ovog lana.
Obavetavanje o opasnosti od udesa
lan 76.
Ministarstvo, na osnovu obavetenja i podataka prikupljenih u
skladu sa zakonom, kao i utvrene procene rizika od aktivnosti
privrednih drutava i drugih pravnih lica koje mogu izazvati udes,
obavetava o opasnostima od udesa u to kraem roku nadlene
organe Republike Srbije, kao i organe autonomne pokrajine i
organe jedinica lokalne samouprave nadlene na podruju koje
moe biti zahvaeno efektima udesa.
Obavetavanje o opasnosti od udesa sa prekograninim
efektima
lan 77.
Ministarstvo, na osnovu obavetenja i podataka prikupljenih u
skladu sa ovim i drugim zakonom, kao i sopstvene procene rizika
od aktivnosti privrednih drutava i drugih pravnih lica koje
predstavljaju neposrednu opasnost od udesa sa prekoraninim
efektima, obavetava o opasnostima od udesa u to kraem roku
nadleni organ zemlje koja moe biti zahvaena efektima udesa.
Ministarstvo e nadlenom organu druge zemlje iz stava 1.
ovog lana, na njegov zahtev, pruiti i dodatna obavetenja u vezi
sa procenjenim prekograninim efektima udesa, kao i o drugim
bitnim injenicama.
Ako Ministarstvo zakljui da su zahtevi nadlenog organa
druge zemlje neosnovani, obavestie ga o tome.
u

O prikupljenim podacima od nadlenih organa drugih zemalja

vezi udesa sa prekograninim efektima, Ministarstvo
247

obavetava nadlene organe i slube Republike

autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Srbije,

Blie propise o postupku obavetavanja i nainu razmene

podataka sa drugim zemljama koje mogu biti zahvaene udesom
sa prekograninim efektima, donosi Ministar.
Registar
lan 78.
Ministarstvo, na osnovu Plana zatite od udesa, izrauje i vodi
registar pravnih lica koja proizvode, prerauju, koriste i skladite
opasne materije.
Registar sadri popis, vrstu i koliinu opasnih materija
(skladine kapacitete), podatke o raspoloivim sredstvima i
opremi za zatitu i intervenisanje, o nastalim udesima, o merama
koje su preduzete po izvrenom inspekcijskom nadzoru i druge
podatke od znaaja za procenu verovatnoe nastanka udesa.
Blie propise o sadraju i nainu voenja registra privrednih
drutava i pravnih lica iz stava 1. ovog lana donosi Ministar.
Plan zatite od udesa
lan 79.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da primeni
Plan zatite od udesa u sluaju udesa ili u sluaju nastanka
okolnosti koje mogu izazvati udes.
Plan zatite od udesa obuhvata:
1)organizaciju i postupke obavetavanja, aktiviranja organa i
struktura za reagovanje u sluaju udesa, procenu nastale situacije
i donoenje odluka:
2)mere za smanjenje rizika za zaposlene na rizinim radnim
mestima zahvaenim udesom;
3)organizaciju za rano upozorenje i obavetavanje o udesu
nadlenih organa Republike i jedinica lokalne samouprave i, preko
njih, stanovnitva, kao i sopstvene mere pruanja pomoi pri
sprovoenju planova zatite po kojima postupaju ti organi;
4)organizaciju rada organa i zaposlenih u sprovoenju mera
zatite i spasavanja ljudi i zatiti ivotne sredine u sluaju udesa;
5)organizaciju informisanja javnosti;
6)organizaciju nastavka rada i oporavka od udesa.
Privredno drutvo i drugo pravno lice Plan zatite od udesa
aurira i testira po potrebi, a obavezno je da to uini najmanje
jedanput u periodu od dve godine.
248

Privredno drutvo i drugo pravno lice usklauje Plan zatite

od udesa sa planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
nadlenih organa jedinica lokalne samouprave, organa
autonomne pokrajine i organa Republike Srbije.
Blie propise o nainu izrade i sadraju Plana zatite od udesa
iz st. 1. i 2. ovog lana donosi Ministar.
lan 80.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da izradi i
dostavi Ministarstvu Plan zatite od udesa:
koje se prvi put registruje za obavljanje poslova i aktivnosti
sa opasnim materijama, najmanje tri meseca pre putanja u rad
pogona i postrojenja;
2) koje
ve obavlja poslove i aktivnosti sa opasnim
materijama, za nove pogone i postrojenja najmanje tri meseca
pre putanja u rad;
3) koja ve obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim
materijama, za postojea postrojenja najkasnije est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona;
4) koja ve obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim
materijama, za postrojenja ije su aktivnosti bile takve da su
opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih,
u sluaju poveanja do koliina propisanih aktom iz lanu 73. stav
3. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene.
1)

Privredno drutvo i drugo pravno lice moe samo da saini

Plan zatite od udesa ili da za to angauje drugo pravno lice
registrovano za obavljanje delatnosti projektovanja, inenjeringa,
izrade studija i analiza.
Pravna lica za izradu dokumenata iz stava 2 ovog lana
moraju imati odgovarajue ovlaenje izdato od strane nadlenog
organa.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz stava 1. ovog lana
uz Plan zatite podnosi zahtev za davanje saglasnosti na isti.
Privredno drutvo iz stava 1. ovog lana duno je da dostavi
dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi.
Informisanje o preventivnim bezbednosnim merama
lan 81.
Podaci o potencijalnim opasnostima od udesa, preventivnim
bezbednosnim merama i postupcima i merama u sluaju udesa
privrednog drutva i drugog pravnog lica moraju biti dostupni
javnosti i moraju se aurirati najmanje jedanput u tri godine.
249

Blie propise o sadraju informacije iz stava 1. ovog lana

donosi Ministar.
Obaveze Republike Srbije,
jedinica lokalne samouprave

autonomne

pokrajine

lan 82.
Na osnovu Procene ugroenosti Republike Srbije, izvetaja o
bezbednosti i planova zatite od udesa privrednih drutava na
svojoj teritoriji, kao i podataka drugih zemalja o udesima sa
prekograninim efektima, nadleni organ Republike Srbije i
jedinica lokalne samouprave sainjava eksterni Plan zatite od
udesa na teritoriji za koju je nadlean.
Plan zatite od udesa sastavni je deo Plana zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama, a izrauje se na osnovu
izvetaja o bezbednosti i planova zatite od udesa privrednih
drutava i drugih pravnih lica sa odnosne teritorije, kao i
podataka drugih zemalja o udesima sa prekograninim efektima.
Plan zatite od udesa donose organi nadleni za donoenje
Plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Plan zatite od udesa izrauje se shodno odredbama lana
45. ovog zakona prema kojima se izrauje i Plan zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama.
Plan se izrauje po metodologiji o sadraju Plana zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama, u skladu sa l. 45. do 49.
ovog zakona.
Zatita od ruenja i spasavanje iz ruevina
lan 83.
Zatita od ruenja sprovodi se kao preventivna mera u okviru
prostornog i urbanistikog planiranja, uz primenu graevinskotehnikih i drugih mera, a u skladu sa procenjenim seizmikim
rizikom, za ta su odgovorni organi urbanistiko-graevinske
delatnosti.
Radi spasavanja ljudi i materijalnih dobara iz ruevina koje
mogu nastati usled elementarnih nepogoda i drugih nesrea,
organizuju se i sprovode odgovarajue radnje i postupci za
izvianje ruevina, pronalaenje lica zatrpanih u ruevinama,
osiguranje oteenih i pomerenih delova konstrukcija zgrada i
objekata radi spreavanja daljeg ruenja, spasavanje zatrpanih
odnosno njihovo izvlaenje izvan zone ruenja, mere prve pomoi
i hitne medicinske pomoi, kao i druge mere kojima se doprinosi
zatiti i spasavanju iz ruevina.
250

Zatita i spasavanje od poplava i nesrea na vodi i pod

vodom
lan 84.
Zatita i spasavanje od poplava i drugih nesrea na vodi i pod
vodom obuhvata planiranje, izgradnju, odravanje i ojaavanje
oteenih objekata za zatitu od poplava, osmatranje i izvianje
stanja vodostaja, uzbunjivanje, planiranje i sprovoenje
evakuacije stanovnitva i materijalnih dobara iz ugroenih
podruja, planiranje i obezbeenje prevoenja i prelaza preko
reka i jezera, odstranjivanje vode iz poplavljenih objekata,
pronalaenje i izvlaenje nastradalih i utopljenih, zbrinjavanje
ugroenog stanovnitva i saniranje posledica izazvanih
poplavama.
Optim i operativnim planom za odbranu od poplava utvruje
se praenje, organizacija i sprovoenje odbrane od poplava koja
je u nadlenosti vodoprivrednih organa, privrednih drutava i
drugih pravnih lica ija je delatnost zatita od tetnog dejstva
voda i upravljanje vodama i vodoprivrednim objektima.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave izrauje plan
zatite i spasavanja od poplava za teritoriju jedinice lokalne
samouprave.
Plan iz stava 3. ovog lana mora biti usklaen sa Nacionalnim
planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike
Srbije.
lan 85.
Republiki hidrometeoroloki zavod i nadleni republiki i
pokrajinski organ za vodoprivredu i javna vodoprivredna
preduzea, shodno izvetajima i prognozama, obavetavaju
nadlenu slubu i nadlene tabove za vanredne situacije o
nivoima vodostaja, proglaenoj fazi odbrane, razvoju situacije i
merama koje se preduzimaju.
Ukoliko je odbrambena linija ugroena dugotrajnim visokim
vodostajem ili doe do prevazilaenja kritinog vodostaja za koji
je odbrambeni sistem dimenzionisan, nadleni tab za vanredne
situacije preduzima mere neposredne odbrane od poplava i
predlae proglaenje vanredne situacije.
Nadleni tab za vanredne situacije moe se ukljuiti u
aktivnosti zatite od poplava i pre proglaenja vanredne situacije,
ako je na osnovu procenjenog rizika to potrebno.
U zatiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i
ivotne sredine od poplava uestvuju: organi i organizacije
251

nadleni za vodoprivredu, nadlena sluba i druge organizacione

jedinice Ministarstva, jedinice civilne zatite, ovlaena i
osposobljena pravna lica i druge osposobljene organizacije,
graani i drugi subjekti ija je imovina ugroena poplavom, a po
potrebi i Vojska Srbije.
Odbranu od poplava na neureenim vodotokovima van
sistema redovne odbrane vodoprivrednih preduzea, planiraju i
sprovode jedinice lokalne samouprave, nadleni organ i tabovi
za vanredne situacije i pravna i fizika lica ija je imovina
ugroena od ovih poplava.
tab za vanredne situacije, s obzirom na karakter bujinih
poplava, preduzima planom utvrene mere odmah po saznanju
da postoji opasnost i rizik od nastanka bujinih poplava.
Zatita i spasavanje na nepristupanim terenima
lan 86.
Organizacija i sprovoenje zatite i spasavanja od nesrea na
nepristupanim terenima obuhvata spasavanje na planinama, iz
snenih lavina, jama, peina i slinih mesta.
Nadlena sluba organizuje sprovoenje zatite i spasavanja
od nesrea na nepristupanim terenima.
U zatiti i spasavanju od nesrea na nepristupanim
terenima, na zahtev nadlene slube, uestvuje Gorska sluba
spasavanja Srbije.
U sluaju nesrea u kojima je ugroen vei broj ljudi ili je
neophodna dodatna pomo u ljudstvu i materijalnim sredstvima,
u akciju spasavanja ukljuuju se druge organizacione jedinice
Ministarstva, Vojske Srbije i ovlaena i osposobljena pravna lica.
Zatita i spasavanje od poara i eksplozija
lan 87.
Zatita i spasavanje od poara i eksplozija obuhvata
organizaciju i sprovoenje preventivnih mera u svim sredinama, a
posebno objektima u kojima se skladite zapaljive i eksplozivne
materije i prostorima gde postoji mogunost nastanka poara.
Zatita i spasavanje od poara i eksplozija ureuje se
posebnim zakonom.
Zatita od NUS
lan 88.
Zatita od NUS obuhvata procenu opasnosti od NUS,
izvianje, obeleavanje, pronalaenje, iskopavanje, obezbeenje,
252

identifikaciju, uklanjanje, transport, privremeno skladitenje i

unitavanje NUS.
Uklanjanje i unitavanje NUS i druge poslove iz stava 1. ovog
lana organizuje i obavlja nadlena sluba, a moe ih obavljati i
ovlaeno pravno lice, u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisom.
Blie propise o nainu uklanjanja i unitavanja NUS i
obavljanju drugih poslova iz stava 1. ovog lana donosi Vlada.
lan 89.
Teritorijalno nadleni domovi zdravlja, odnosno zavodi za
hitnu medicinsku pomo obezbeuju medicinsku podrku tokom
akcije uklanjanja i unitavanja NUS.
Graani, dravni organi, privredna drutva i druga pravna lica
duni su da o otkrivenim NUS odmah obaveste najbliu policijsku
stanicu ili operativni centar 112, vidljivim znakom obelee mesto
gde se nalaze NUS i obezbede ih dok ne dou ovlaena lica.
Prva i medicinska pomo
lan 90.
Organizacija i sprovoenje prve pomoi u sluaju
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, obuhvata sve oblike
prve pomoi, samopomoi i uzajamne pomoi i zbrinjavanje
povreenih i obolelih. U pruanju prve pomoi kao nosioci
uestvuju ekipe Crvenog krsta Srbije, Gorske slube spasavanja
Srbije, nadlena sluba, jedinice civilne zatite i, u okviru line,
uzajamne i kolektivne zatite, graani.
Organizacija i sprovoenje medicinske pomoi obuhvata sve
oblike medicinske pomoi ugroenom i postradalom stanovnitvu
na podruju zahvaenom elementarnom nepogodom i drugom
nesreom, koju pruaju zdravstvene ustanove.
Asanacija terena
lan 91.
Asanacija terena obuhvata uklanjanje, identifikaciju i hitno
sahranjivanje poginulih odnosno umrlih, uklanjanje leeva
ivotinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju
i remedijaciju objekata i terena.
U otklanjanju posledica i sprovoenju asanacije, u skladu sa
svojim ovlaenjima i dunostima, uestvuju dravni organi,
jedinice lokalne samouprave, zdravstvene i veterinarske
ustanove, komunalna preduzea i druga ovlaena i osposobljena
253

pravna lica, snage nadlene slube, jedinice civilne zatite i, u

okviru line i kolektivne zatite, graani.
Ouvanje dobara bitnih za opstanak
lan 92.
Ouvanje dobara bitnih za opstanak obuhvata ouvanje
objekata za vodosnabdevanje, odravanje potrebnog obima
poljoprivredne i druge proizvodnje i opstanak biljnog i ivotinjskog
fonda kroz obezbeenje i uvanje potrebnih koliina i vrsta
dobara neophodnih za ivot stanovnitva, kao i kulturnoistorijskih, materijalnih i drugih bitnih dobara u uslovima
elementarnih nepogoda i drugih nesrea.
Nadleni dravni organi, organi jedinica lokalne samouprave,
privredna drutva i druga pravna lica, ustanove i druge
organizacije, dune su da planiraju, organizuju i sprovode zatitu i
spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za
opstanak.
lan 93.
U sluajevima naruenog redovnog snabdevanja vodom zbog
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, komunalna preduzea i
druga privredna drutva, proizvoai i distributeri vode, duni su
da obezbede potrebne koliine vode, mere kontrolu ispravnosti
vode i odravaju sisteme za vodosnabdevanje.
Jedinice lokalne samouprave evidentiraju, ureuju i vode
brigu o alternativnim mogunostima za vodosnabdevanje.
tab za vanredne situacije koordinira distribuciju vode i
angauje sve raspoloive kapacitete za transport i distribuciju
vode.
lan 94.
Zatita i spasavanje ivotinja sprovodi se, prvenstveno,
blagovremenim pripremama privrednih drutava i drugih
organizacija koje se bave uzgojem stoke i proizvodnjom
namirnica ivotinjskog porekla, kao i osposobljavanjem vlasnika
stoke za vrenje preventivnih mera i postupaka u zatiti ivotinja.
U sprovoenju neophodnih mera i akcija zatite i spasavanja
ivotinja, angauju se, prvenstveno, veterinarske organizacije i
slube, privredna drutva iz oblasti klanine industrije i druga
privredna drutva i organizacije koje se bave uzgojem stoke,
zatitom i skladitenjem namirnica ivotinjskog porekla, kao i
poljoprivredni proizvoai.
254

U sluaju ugroenosti stonog fonda na teritoriji zahvaenoj

elementarnim nepogodama i drugim nesreama, tab za
vanredne situacije organizuje evakuaciju i zbrinjavanje stonog
fonda.
Hitno uspostavljanje
interesa

neophodnih

slubi

od

javnog

lan 95.
Hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa
podrazumeva preduzimanje potrebnih mera i radnji za
uspostavljanje njihove naruene funkcije, kao to su snabdevanje
neophodnim namirnicama, elektrinom i toplotnom energijom,
gasom, usluge zdravstvene i socijalne zatite, vodovoda i
kanalizacije, saobraaja, PTT i druge usluge, u skladu sa planom
za zatitu i spasavanje u vanrednim situacijama jedinica lokalne
samouprave.
Organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine, organi
jedinica lokalne samouprave, privredna drutva i druga pravna
lica koja se bave delatnou iz stava 1. ovoga lana, duni su da
obezbede njihovo funkcionisanje, u skladu sa zakonom, drugim
propisima i optim aktima.
2. Poverenici civilne zatite i jedinice civilne
zatite
Poverenici civilne zatite
lan 96.
Poverenici civilne zatite (u daljem tekstu: poverenici) i
zamenici poverenika postavljaju se radi obavljanja poslova zatite
i spasavanja u naseljenim mestima, delu naselja, stambenim
zgradama i selima (u daljem tekstu: naselja) privrednim
drutvima i drugim pravnim licima, organima dravne uprave.
U organu dravne uprave, prema sopstvenoj proceni,
poverenici odnosno zamenici se postavljaju zavisno od
organizacione strukture, prostora organizovanja i delovanja i
broja zaposlenih.
U privrednom drutvu i drugom pravnom licu, prema
sopstvenoj proceni ovih subjekata, poverenici odnosno zamenici
se postavljaju zavisno od organizacione strukture, prostora
organizovanja i delovanja i broja zaposlenih.
Poverenika i zamenika poverenika postavlja i razreava:
1)u organu dravne uprave-rukovodilac organa dravne
uprave;
255

2)u privrednom drutvu i drugom pravnom licu direktor,

odnosno drugi nadleni organ odreen optim aktom;
3)u naselju tab za vanredne situacije jedinice lokalne
samouprave.
Poverenici i zamenici poverenika u naselju postavljaju se po
osnovu rasporeda u civilnoj zatiti, a u privrednim drutvima po
osnovu radne obaveze.
lan 97.
Poverenici i zamenici poverenika u organima dravne uprave,
organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave,
privrednim drutvima i drugim pravnim licima preduzimaju mere i
aktivnosti na ueu zaposlenih u sprovoenju line, uzajamne i
kolektivne zatite i izvravanju drugih zadataka zatite i
spasavanja ljudi i materijalnih dobara u zgradama i objektima za
koje su zadueni.
Poverenici i zamenici poverenika u naseljima preduzimaju
neposredne mere za uee graana u sprovoenju mera i
zadataka civilne zatite i line, uzajamne i kolektivne zatite i
rukovodi jedinicama civilne zatite opte namene.
Graani na ugroenim i nastradalim podrujima duni su da
postupaju u skladu sa uputstvima poverenika, odnosno zamenika
poverenika.
Jedinice civilne zatite
lan 98.
Jedinice civilne zatite obrazuju se, opremaju i osposobljavaju
kao operativne snage za izvravanje zadataka civilne zatite.
Jedinice civilne zatite obrazuju se kao specijalizovane
jedinice i jedinice opte namene.
Jedinice civilne zatite obrazuju se u skladu sa Procenom
ugroenosti za Republiku Srbiju, jedinice lokalne samouprave,
privredna drutva i druga pravna lica.
lan 99.
Specijalizovane jedinice obrazuju se, opremaju i obuavaju
radi izvravanja sloenih zadataka civilne zatite.
Specijalizovane jedinice nadlena sluba obrazuje za teritoriju
Republike Srbije, odnosno za podruja upravnih okruga.
Specijalizovane jedinice obrazuju privredna drutva i druga
pravna lica koja u, skladu sa Procenom ugroenosti predstavljaju
potencijalni izvor ugroavanja ire teritorije.
256

Jedinice opte namene obrazuju jedinice lokalne samouprave,

privredna drutva i druga pravna lica, kao privremene sastave od
dobrovoljaca i radno sposobnog stanovnitva, odnosno
zaposlenih, za izvravanje jednostavnijih poslova zatite i
spasavanja.
lan 100.
Specijalizovane jedinice civilne zatite koje formira nadlena
sluba popunjavaju se zaposlenim licima nadlene slube, vojnim
obveznicima i obveznicima civilne zatite.
Sa pripadnicima civilne zatite koji su rasporeeni u jedinice
iz stava 1. ovog lana, koje moraju odravati stalnu spremnost,
odnosno koje su namenjene za obavljanje specijalizovanih
visokostrunih zadataka civilne zatite na podruju Republike
Srbije ili za pruanje pomoi drugim dravama, zakljuuje se
ugovor o aktivnoj rezervi.
Aktivna rezerva predstavlja obueni rezervni sastav civilne
zatite, koji se angauje za popunu jedinica civilne zatite radi
izvravanja zadataka u odreenom periodu, ija su prava i
dunosti regulisana zakonom i zakljuenim ugovorom.
Pripadnici aktivne rezerve se angauju na zadacima
odravanja operativne i funkcionalne sposobnosti. Obuavanja,
angaovanja na zadacima civilne zatite u skladu sa zakljuenim
ugovorom. Planskim obuavanjem i kondiciranjem pripadnika
aktivne rezerve obezbeuje se vii stepen osposobljenosti u
odnosu na ostale pripadnike rezervnog sastava civilne zatite.
Ugovor o slubi u civilnoj zatiti iz stava 2. ovog lana
zakljuuje se na osnovu javno raspisanog oglasa. Pojedinani
tipski ugovor zakljuuje rukovodilac nadlene slube.
Pripadniku civilne zatite koji je po osnovu ugovora o aktivnoj
rezervi pozvan radi izvravanja zadataka civilne zatite, miruje
radni odnos za vreme izvravanja zadataka, a duan je da se vrati
na posao odmah po prestanku angaovanja na zadacima civilne
zatite.
Komandire jedinica civilne zatite koje formira i organizuje
nadlena sluba, postavlja na tu dunost i razreava rukovodilac
nadlene slube.
Blie propise o nainu i uslovima angaovanja pripadnika
civilne zatite koji su rasporeeni u jedinice civilne zatite iz stava
1. ovog lana donosi Vlada.

257

lan 101.
Vrstu i broj specijalizovanih jedinica civilne zatite utvruje
nadlena sluba, na osnovu Procene ugroenosti Republike Srbije,
u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima i optim aktima.
lan 102.
Specijalizovane jedinice civilne zatite obrazuju se kao:
jedinice
2) jedinice
3) jedinice
4) jedinice
5) jedinice
6) jedinice
7) jedinice
8) jedinice
9) jedinice
10) jedinice
11) jedinice
1)

za
za
za
za
za
za
za
za
za
za
za

zatitu od poara;
spasavanje na vodi i pod vodom;
spasavanje na nepristupanim terenima;
pruanje prve pomoi;
otkrivanje i unitavanje NUS-a;
RHB zatitu;
spasavanje iz ruevina;
osmatranje;
uzbunjivanje;
telekomunikacije;
zbrinjavanje.

Pored jedinica navedenih u stavu 1. ovog lana, nadlena

sluba, u skladu sa Procenom ugroenosti Republike Srbije,
potrebama i mogunostima, moe obrazovati i druge vrste
specijalizovanih jedinica i organa.
Blie propise o organizaciji i nainu upotrebe specijalizovanih
jedinica civilne zatite donosi Ministar.
3. Sistem osmatranja, ranog
obavetavanja i uzbunjivanja

upozoravanja,

lan 103.
Osnovni zadatak sistema osmatranja, ranog upozoravanja,
obavetavanja i uzbunjivanja je otkrivanje, praenje i prikupljanje
podataka o svim vrstama opasnosti koje mogu ugroziti ljude,
ivotnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.
Imaoci telekomunikacionih sistema i sredstava duni su da
slubi 112 omogue prioritetno korienje veza u vanrednim
situacijama.
Subjekti
sistema
osmatranja,
ranog
upozoravanja,
obavetavanja i uzbunjivanja su: Sluba 112, organi dravne
uprave, policija, Vojska Srbije, privredna drutva, slube od
javnog interesa i druga pravna lica koja se u okviru svoje redovne
delatnosti bave osmatranjem, evidentiranjem, analizom i
prognoziranjem odreenih pojava i stanja u hidrometeorologiji,
258

seizmologiji, zatiti od poara, vodoprivredi, hemijskoj i

radiolokoj zatiti, zdravstvu, poljoprivredi, elektroprivredi,
saobraaju i drugim oblastima.
Subjekti iz stava 3. ovog lana koji operativno prikupljaju
podatke, ukljuujui i podatke iz meunarodne razmene, duni su
da obavetavaju Slubu 112 o opasnostima iz vazdunog
prostora, stanju vremena, klime i voda i da dostavljaju analize,
prognoze i upozorenja o hidrometeorolokim i geolokim
pojavama, elementarnim nepogodama, drugim prirodnim,
tehniko-tehnolokim i drugim veim nesreama, kao i o sadraju
opasnih materija u vazduhu, zemljitu i vodama iznad dozvoljenih
vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu
ugroziti ljude, materijalna sredstva i ivotnu sredinu.
Subjekti iz stava 3. ovog lana, koji vre automatsko
prikupljanje podataka, duni su da obezbede njihovo automatsko
prosleivanje Slubi 112.
lan 104.
Sluba 112 kao subjekat sistema osmatranja, ranog
upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja obavlja sledee
zadatke:
1)primanje poziva za pomo;
2)rano
upozoravanje,
obavetavanje
i
uzbunjivanje
stanovnitva, nadlenih organa, privrednih drutava i drugih
pravnih lica u zoni ugroenosti, kao i snaga zatite i spasavanja;
3)obezbeenje jedinstvenog komunikaciono-informacionog
sistema;
4)obezbeenje funkcionalne integracije slubi od interesa za
zatitu i spasavanje i upravljanje u vanrednim situacijama;
5)obezbeuje meunarodnu razmenu podataka u oblasti
zatite i spasavanja od posledica elementarnih nepogoda i drugih
nesrea.
Sluba 112 za izvravanje svojih zadataka, pored sopstvenih,
koristi telekomunikacione sisteme opte i posebne namene.
Slubu 112 ine:
1)Nacionalni centar 112;
2)operativni centri 112;
3)osmatrake stanice;
4)sistem javnog uzbunjivanja.

259

lan 105.
Nacionalni centar 112 i operativni centri 112, u skladu sa
propisanom procedurom prikupljaju, analiziraju, prate i
obavetavaju nadlene organe i institucije o svim vrstama
informacija iz oblasti vanrednih situacija.
Nacionalni centar 112 obavlja meunarodne komunikacionoinformativne poslove iz oblasti zatite od elementarnih nepogoda
i drugih nesrea.
Operativni centri 112 rade kao jedinstveni komunikacionoinformativni centar.
Osmatrake stanice se obrazuju u cilju prikupljanja podataka
o moguim opasnostima, efektima i posledicama elementarnih
nepogoda i drugih nesrea. Osmatrake stanice obrazuje i njima
upravlja Ministarstvo.
Procedure iz stava 1. ovog lana propisuje Ministar.
Sistem uzbunjivanja se sastoji od odgovarajuih javnih sirena,
ureaja, spojnih puteva i tehnikih sredstava za upravljanje, kao i
njihove organizacije razmetaja, procedure upravljanja, upotrebe i
odravanja.
Izgradnju i odravanje sistema za uzbunjivanje finansira
jedinica lokalne samouprave, u skladu sa Procenom ugroenosti,
ovim zakonom, akustikom studijom i drugim propisima i optim
aktima.
Sistemom za uzbunjivanje upravlja nadlena sluba.
Ministar propisuje tehnike normative za planiranje, izgradnju
i odravanje sistema za uzbunjivanje.
lan 106.
Elektroprivredna, vodoprivredna i druga privredna drutva
koja koriste hidrosisteme, duna su da obezbede blagovremeno
obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva o opasnostima
izazvanim hidrosistemima koja koriste.
Subjekti iz stava 1 ovog lana duni su da svojim sredstvima
izrade, dograde i odravaju sisteme za obavetavanje i
uzbunjivanje, odnosno da se ukljue u sistem za uzbunjivanje u
Republici Srbiji.
lan 107.
Radio-difuzne i televizijske stanice sa nacionalnim,
regionalnim i lokalnim frekvencijama, dune su da na zahtev
operativnog centra 112 odmah prekinu emitovanje programa,
260

radi prenoenja odgovarajuih obavetenja od interesa za zatitu

i spasavanje.
Operateri mobilne telefonije duni su da na zahtev
operativnog centra 112 obezbede besplatno prenoenje
obavetenja od interesa za zatitu i spasavanje telefonskim
pretplatnicima.
Operateri fiksnih i mobilnih telefonija duni su da redovno
dostavljaju Slubi 112 aurirane baze podataka o korisnicima
pretplatnikih telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih telefonija na
teritoriji Republike Srbije.
Baze podataka iz stava 3. ovog lana mogu se iskljuivo
koristiti za potrebe nadlenog organa i operativnog centra 112.
Pravna lica koja se bave mobilnim telekomunikacijama duna
su da za potrebe nadlene slube i operativnog centra 112, u cilju
zatite i spasavanja, obezbede besplatnu uslugu lociranja mesta
pozivaoca (dolaznog poziva).
lan 108.
Za potrebe praenja stanja i upravljanja vanrednim
situacijama, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
mogu formirati situacioni centar.
Situacioni centar je obavezan da prikupljene podatke
dostavlja teritorijalno nadlenom operativnom centru 112.
lan 109.
Radi efikasnog prikupljanja podataka, obavetenja i
informacija iz lana 103. ovog zakona, u javnoj telefonskoj mrei
koristi se besplatni pozivni broj 112 kao jedinstveni evropski broj
za hitne slube.
Obavetenje o telefonskom broju 112 i znaci za uzbunjivanje
moraju biti istaknuti na vidnom mestu u svim javnim ustanovama
i drugim javnim mestima.
Svako pravno i fiziko lice duno je da obavesti operativni
centar 112 o svakoj uoenoj opasnosti i nezgodi.
Blie propise o organizaciji i funkcionisanju sistema
osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja
donosi Vlada.
lan 110.
Vlasnici poslovnih, stambenih i drugih zgrada i objekata,
duni su da za potrebe sistema osmatranja, ranog upozoravanja,
obavetavanja i uzbunjivanja omogue instaliranje sirena i drugih
261

odgovarajuih ureaja i sredstava sistema osmatranja,

obavetavanja i uzbunjivanja na tim objektima i omogue pristup
za njihovo odravanje, uz uvaavanje mera zatite ljudi i ivotne
sredine.
Privredna drutva za distribuciju elektrine energije duna su
da obezbede neprekidno snabdevanje elektrinom energijom
ureaja sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja.
Reenje o postavljanju sirena ureaja i sredstava iz stava 1.
ovog lana donosi nadleni organ jedinica lokalne samouprave.
4. Ovlaena i osposobljena pravna lica
lan 111.
Ovlaena i osposobljena pravna lica vre zatitu i spasavanje
graana, materijalnih i drugih dobara u sluaju opasnosti i
nesrea izazvanih elementarnim nepogodama i drugim
nesreama u skladu sa svojom delatnou, kao i zadacima koje
im narede nadleni tabovi za vanredne situacije jedinica lokalne
samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije, na predlog
nadlenog taba za vanredne situacije ili nadlene slube.
Ovlaena i osposobljena pravna lica duna su da planski
prilagode svoje kapacitete i organizaciju za izvravanje zadataka
zatite i spasavanja.
Vlada Republike Srbije, izvrni organ autonomne pokrajine,
odnosno nadleni organ jedinica lokalne samouprave, privrednim
drutvima i drugim pravnim licima iz stava 1. ovog lana
ugovorom obezbeuje naknadu stvarnih trokova za sprovoenje
priprema i angaovanje u izvravanju mera i zadataka civilne
zatite.
5. Popuna i materijalno opremanje
lan 112.
U skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, popunu
organa i jedinica civilne zatite vre:
vojnim obveznicima nadleni organi Ministarstva odbrane,
prema iskazanim potrebama nadlene slube;
2) graanima koji nisu vojni obveznici nadlena sluba i
nadleni organ jedinica lokalne samouprave.
1)

lan 113.
Republike
specijalizovane
jedinice
civilne
zatite
popunjavaju se po teritorijalnom principu, a izuzetno, ako to

262

potrebe nalau, mogu se popunjavati i po eksteritorijalnom

principu.
Na dunost menadera zatite, zamenika menadera i na
dunosti u jedinicama civilne zatite u privrednim drutvima i
drugim pravnim licima, rasporeuju se zaposleni u tim privrednim
drutvima i pravnim licima.
Pripadnici civilne zatite rasporeeni i osposobljeni za
specijalne dunosti u civilnoj zatiti i pripadnici aktivne rezerve
civilne zatite ne mogu se rasporeivati na druge poslove
odbrane bez prethodnog miljenja nadlene slube.
Graani rasporeeni u jedinice civilne zatite, obavezni su da
na poziv nadlene slube uestvuju u akcijama i operacijama
zatite i spasavanja.
Jedinice Crvenog krsta Srbije, Gorske slube spasavanja Srbije
i dobrovoljnih vatrogasnih drutava, u pogledu popune
obveznicima, imaju status jedinica civilne zatite.
lan 114.
Organi i jedinice civilne zatite opremaju se odgovarajuom
opremom i materijalno-tehnikim sredstvima koja su neophodna
za njihovu linu zatitu i za sprovoenje mera i izvravanje
zadataka civilne zatite.
Sredstva i opremu iz stava 1. ovog lana obezbeuju nadleni
dravni organ, organ jedinice lokalne samouprave, privrednih
drutava i drugih pravnih lica, u skladu sa predvienim brojem
pripadnika i materijalnih sredstava jedinica civilne zatite.
lan 115.
Za potrebe sprovoenja zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama na teritoriji Republike Srbije mogu se obrazovati
materijalne rezerve, u skladu sa posebnim zakonom.
lan 116.
Prilikom izvravanja zadataka zatite i spasavanja pripadnici
tabova za vanredne situacije, poverenici, zamenici poverenika i
pripadnici jedinica civilne zatite nose uniformu sa oznakom
civilne zatite, oznakama funkcija i specijalnosti.
Objekti civilne zatite obeleavaju se znakom civilne zatite.
Zabranjeno je neovlaeno upotrebljavanje znaka civilne
zatite.
Lica rasporeena u civilnu zatitu dobijaju legitimaciju civilne
zatite u skladu sa Dopunskim protokolom I uz enevsku
263

konvenciju o zatiti rtava meunarodnih oruanih sukoba od 12.

avgusta 1949. godine.
Blie propise o uniformi, oznakama civilne zatite, oznakama
funkcija i specijalnosti, znaku civilne zatite i legitimaciji
pripadnika civilne zatite donosi Ministar.
lan 117.
Sredstva i oprema iz l. 114 do 116. ovog zakona obezbeuju
se:
1)nabavkom;
2)izuzimanjem materijalnih sredstava i opreme iz popisa, u
skladu sa posebnim zakonom;
3)donacijom i iz ostalih izvora.
lan 118.
O pripadnicima organa, jedinica, slubi i drugim uesnicima,
kao i o sredstvima i opremi u civilnoj zatiti, vodi se propisana
evidencija, i to:
1)o pripadnicima jedinica civilne zatite koje obrazuje
Republika Srbija, evidenciju vodi nadlena sluba;
2)o pripadnicima organa, jedinica civilne zatite koje obrazuju
jedinice lokalne samouprave, evidenciju vodi nadleni organ
jedinice lokalne samouprave;
3)o pripadnicima jedinica civilne zatite privrednih drutava i
drugih pravnih lica, evidenciju vode privredna drutva i druga
pravna lica;
4)o pripadnicima jedinica i organima koje obrazuje Crveni
krst, evidenciju vodi Crveni krst Srbije i njegovi sastavni delovi.
Blie propise o sadraju i nainu voenja evidencije o
pripadnicima organa, jedinica, slubi i drugim uesnicima i o
sredstvima i opremi u civilnoj zatiti propisuje Ministar.
6. Obuavanje i osposobljavanje
lan 119.
Radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti line i kolektivne
zatite, graani se obuavaju i osposobljavaju za preventivu
zatitu i spasavanje.
Obuavanje se vri u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja
radi sticanja znanja o opasnostima od prirodnih i drugih nesrea i
zatiti od njih, u skladu sa posebnim zakonom i odgovarajuim
programom.
264

Nain obuavanja iz stava 2. ovog lana utvruje ministar

nadlean za poslove prosvete, u saradnji sa Ministrom i drugim
nadlenim ministrima.
lan 120.
Pripadnici civilne zatite obuavaju se i osposobljavaju za
izvravanje zadataka civilne zatite kroz kurseve, seminare,
treninge, vebe i probne mobilizacije.
Obuka i osposobljavanje pripadnika tabova za vanredne
situacije, specijalizovanih jedinica civilne zatite i organa
privrednih drutava i drugih pravnih lica od znaaja za civilnu
zatitu sprovodi se u Nacionalnom i regionalnim trening centrima
za zatitu i spasavanje, koje obrazuje nadlena sluba.
Pripadnici civilne zatite mogu se, u skladu sa potrebama i
mogunostima, obuavati i u inostranstvu .
U Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zatitu i
spasavanje mogu se obuavati i strani dravljani, u skladu sa
propisima, uz odgovarajuu naknadu utvrenu bilateralnim ili
multilateralnim ugovorima.
Blie propise o nainu obuavanja, nastavnim planovima i
programima i normativima nastavnih sredstava i opreme za
obuavanje pripadnika civilne zatite donosi Ministar.
lan 121.
Pripadnika civilne zatite nadlena sluba poziva na obuku
preko Ministarstva odbrane, tako to mu poziv uruuje najkasnije
60 dana pre poetka obuke, izuzev za probne mobilizacijske
vebe za koju se poziv uruuje odmah. Mobilizacijsku vebu
moe, u cilju provere spremnosti, narediti rukovodilac nadlene
slube.
lan 122.
Obuka i osposobljavanje moe se odloiti na zahtev
obveznika ili se moe prekinuti iz zdravstvenih, porodinih i
drugih opravdanih razloga, i to zbog:
1)bolesti ili povrede;
2)kolovanja;
3)nege lana domainstva koji je teko bolestan;
4)smrtnog sluaja u porodici ili domainstvu;
5)drugih opravdanih razloga.
Reenje o odlaganju ili prekidu obuke donosi nadlena sluba.

265

lan 123.
Obuku i osposobljavanje poverenika, zamenika poverenika i
jedinica opte namene organizuju i sprovode nadleni organi
jedinica lokalne samouprave.
Obuavanje graana i jedinica civilne zatite u pruanju prve
medicinske pomoi vri Crveni krst Srbije, u skladu sa javnim
ovlaenjem i po utvrenim nastavnim planovima, programima i
kriterijumima.
7. Mobilizacija i aktiviranje
lan 124.
Mobilizacijom civilne zatite iz redovne organizacije i stanja
se prelazi na organizaciju i stanje operativne gotovosti za
izvrenje zadataka zatite i spasavanja.
Mobilizacija po obimu moe biti opta i delimina, a
proglaava se javnim saoptenjem ili pojedinanim pozivom.
lan 125.
Opta mobilizacija obuhvata sve, a delimina potreban deo
tabova i jedinica, kao i materijalna sredstva potrebna za vrenje
zadataka zatite i spasavanja.
Mobilizacija se sprovodi po planu mobilizacije.
Mobilizaciju su duni da sprovode ovlaena i osposobljena
pravna lica, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
lan 126.
Delimina mobilizacija moe se narediti i radi provere
spremnosti za izvrenje mobilizacije, izvoenja planiranih vebi,
kontrole i upotrebe jedinica za namenske zadatke zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama i vanrednim dogaajima.
Mobilizaciju iz stava 1. ovog lana, po ovlaenju ministra,
nareuje rukovodilac nadlene slube.
lan 127.
Aktiviranje obuhvata postupke, zadatke i aktivnosti kojim se
redovni kapaciteti ovlaenih i osposobljenih pravnih lica, iz
redovne organizacije i stanja prevode na organizaciju i stanje
spremnosti za izvrenje zadataka zatite i spasavanja.
Za izradu plana aktiviranja ovlaenih i osposobljenih pravnih
lica odgovorni su rukovodioci ovlaenih i osposobljenih pravnih
lica, u skladu sa planom zatite i spasavanja.

266

Aktiviranje osposobljenih pravnih lica od znaaja za

autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave nalae izvrni
organ autonomne pokrajine, odnosno predsednik optine ili
gradonaelnik, na predlog nadlenog taba za vanredne situacije.
O aktiviranju ovlaenih i osposobljenih pravnih lica od
znaaja za Republiku Srbiju odluuje Vlada na predlog
Republikog taba za vanredne situacije ili nadlene slube.
VIII.
PLANIRANJE
I
ZATITE I SPASAVANJA

PROGRAMIRANJE

SISTEMA

lan 128.
Upravljanje resursima, izgradnja i razvoj sistema zatite i
spasavanja, realizuje se planiranjem i programiranjem sistema
zatite i spasavanja, kao i budetiranjem i izvrenjem planiranih i
programiranih mera i aktivnosti, u skladu sa Nacionalnom
strategijom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama,
Procenom ugroenosti za teritoriju Republike Srbije i Planom
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
lan 129.
Planiranje i programiranje realizuje se izradom:
1)dugoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja, za
period od deset i vie godina;
2)srednjoronog plana razvoja sistema zatite i spasaavanja,
za period od pet godina;
3)kratkoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja, za
period od jedne godine.
Dugoronim planom razvoja sistema zatite i spasavanja
definie se strategija, politika i ciljevi izgradnje i razvoja sistema
zatite i spasavanja.
Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja izrauje
se i donosi za teritoriju Republike Srbije, autonomne pokrajine,
jedinica lokalne samouprave i za privredna drutava i druga
pravna lica.
Dugoroni plan sadri naroito:
1)definisanje potreba, ciljeva i zadataka organizovanja
izgradnje i razvoja sistema zatite i spasavanja;
2)sagledavanje kapaciteta i strategije realizacije ciljeva,
izgradnje i razvoja sistema zatite i spasavanja;
3)obezbeenje izvora finansijskih sredstava;
4)odreivanje vremenskog perioda realizacije planova i
programa;
267

5)odreivanje nosilaca i uesnika u izgradnji i razvoju sistema

zatite i spasavanja;
6)razvoj
osmatrakih,
informacionih,
komunikacionih,
logistikih i drugih potreba sistema zatite i spasavanja;
7)razvoj preventivnih mera i delatnosti od znaaja za zatitu i
spasavanje;
8)smernice za razvojni i naunoistraivaki rad;
9)analizu oekivanih trokova i rezultata.
Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja
autonomne pokrajine, kao i jedinica lokalne samouprave, mora
biti usaglaen sa Dugoronim planom razvoja sistema zatite i
spasavanja Republike Srbije.
Na osnovu Dugoronog plana razvoja sistema zatite i
spasavanja izrauje se srednjoroni plan.
Srednjoroni plan razvoja sistema
realizuje se kroz proces programiranja.

zatite i spasavanja

Blie propise o planiranju i programiranju sistema zatite i

spasavanja donosi Ministar.
IX. FINANSIRANJE SISTEMA ZATITE I SPASAVANJA
lan 130.
Sistem zatite i spasavanja finansira se iz:
1)budeta Republike Srbije, budeta jedinica teritorijalne
autonomije i budeta jedinica lokalne samouprave;
2)Fonda za vanredne situacije;
3)drugih prihoda u skladu sa zakonom i drugim propisima.
lan 131.
Autonomna
finansiraju:

pokrajina

jedinice

lokalne

samouprave

1)pripremanje, opremanje i obuku tabova za vanredne

situacije, jedinica civilne zatite, poverenika i zamenika
poverenika i trokove sprovoenja mera zatite i spasavanja;
2)trokove angaovanja osposobljenih pravnih lica u skladu
sa ugovorom za izvravanje zadataka zatite i spasavanja;
3)izgradnju sistema za uzbunjivanje na svojoj teritoriji;
4)prilagoavanje podzemnih objekata (podzemni prolazi,
tuneli i drugi) za sklanjanje i njihovo odravanje, kao i odravanje
drugih zatitnih objekata u skladu sa zakonom;
5)obuku stanovnitva iz oblasti zatite i spasavanja;
268

6)saniranje teta nastalih prirodnom i drugom nezgodom, u

skladu sa materijalnim mogunostima;
7)druge potrebe zatite i spasavanja, u skladu sa zakonom i
drugim propisima.
lan 132.
Republika Srbija finansira opremanje i osposobljavanje:
1)Republikog taba i okrunih tabova za vanredne situacije;
2)republikih i okrunih jedinica civilne zatite i snosi
trokove uea u sprovoenju zadataka zatite i spasavanja;
3)izgradnju i odravanje operativnih centara 112;
4)izgradnju i odravanje daljinskog upravljanja sistemom za
uzbunjivanje;
5)izgradnju i odravanje telekomunikaciono-informacionog
sistema zatite i spasavanja;
6)izgradnju, odravanje i rad Nacionalnog i regionalnih
trening centara zatite i spasavanja;
7)trokove angaovanja ovlaenih i osposobljenih pravnih
lica za izvravanje zadataka zatite i spasavanja od znaaja za
Republiku Srbiju;
8)izvravanje upravnih, strunih i drugih zadataka zatite i
spasavanja.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, Republika Srbija
finansira i pruanje materijalne pomoi pri uklanjanju posledica
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, spreavanju nastajanja
daljih teta i osiguranju osnovnih uslova za ivot na ugroenom
podruju, kao i druge potrebe zatite i spasavanja, u skladu sa
zakonom i drugim propisima.
lan 133.
Pravno ili fiziko lice koje je namerno prouzrokovalo
ugroavanje ljudi i materijalnih dobara odnosno namerno
prouzrokovalo nesreu, mora nadoknaditi:
1)trokove zatitnih i spasilakih intervencija;
2)trokove sanacije i dovoenja u prethodno stanje;
3)trokove odtete fizikim i pravnim licima.
Odgovornost pravnog ili fizikog lica iz stava 1. ovog lana
utvruje se u skladu sa zakonom.

269

X. BUDETSKI FOND ZA VANREDNE SITUACIJE

lan 134.
Budetski fond za vanredne situacije iz lana 130. taka 2)
ovog zakona (u daljem tekstu: Fond) osniva se kao budetski fond
radi obezbeivanja dodatnih sredstava za finansiranje pripreme,
sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u
oblasti smanjivanja rizika, upravljanja i reagovanja u vanrednim
situacijama, u skladu sa posebnim propisima.
Fond se osniva na neodreeno vreme i njime upravlja
ministar ili lice koje on ovlasti.
Po ukidanju
Ministarstvo.

Fonda,

prava

obaveze

Fonda

preuzima

Prihodi Fonda i obaveze koje proistiu iz Fonda

lan 135.
Prihodi Fonda ostvaruju se iz:
1)aproprijacija obezbeenih u okviru budeta za tekuu
godinu;
2)namenskih prihoda budeta,
namenski prihodi Fonda, a naroito:

koji

su

definisani

kao

(1) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajuih

drutava u visini 5% od naplaene premije osiguranja od poara i
drugih opasnosti;
(2) sredstava pravnih lica koja za osiguranje od poara svoje
imovine osnivaju vlastite osiguravajue fondove u visini od 3% od
premije osiguranja od poara;
(3) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajuih
drutava u visini 5% od prihoda naplaenog obaveznog
osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, eleznikom,
renom i vazdunom saobraaju;
(4) sredstava naplaenih od privrednih subjekata na
godinjem nivou, koji se bave proizvodnjom, preradom,
uskladitenjem, distribucijom i prodajom zapaljivih tenosti,
eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih instalacionih
kapaciteta uskladitenja i glavne merne regulacione stanice na
magistralnom gasovodu, i to:
0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 l vrste zapaljive
tenosti i gasa koji se skladiti;
0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 kg eksplozivne
materije koja se skladiti;
270

(5) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja nadlenog

organa za poslove civilnog vazduhoplovstva, namenjenih za
potrebe slube za traganje i spasavanje u sluaju udesa
vazduhoplova;
(6) sredstava ostvarenih po osnovu 1% prihoda od prodaje
ulaznica za sportske dogaaje, po prijavljenom dogaaju
Ministarstvu unutranjih poslova;
(7) naplaenih novanih kazni za prekraje predviene ovim
zakonom i zakonima koji ureuju oblasti zatite od poara,
eksplozivnih i opasnih materija;
3)priloga, donacija, poklona i pomoi;
4)drugih izvora u skladu s zakonom i drugim propisima.
Sluba 112 iz lana 103. e se finansirati iz prihoda
obezbeenih u stavu 1. taki 1) ovog lana.
Nadzor nad sprovoenjem obaveza iz stava 1. take 2) ovog
lana vri Ministrastvo.
Prinudna naplata vri se u skladu sa poreskim propisima.
Nain naplate i rokovi plaanja obaveza iz stava 1. take 2)
ovog lana blie propisuje Ministar.
Korienje sredstava Fonda
lan 136.
Sredstva Fonda koriste se za finansiranje pripreme,
sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u
oblasti preventive, smanjivanja rizika, upravljanja i reagovanja u
vanrednim situacijama, a naroito za:
1)nabavku opreme i sredstava za upravljanje i reagovanje u
vanrednim situacijama;
2)izgradnju objekata za potrebe reagovanja u vanrednim
situacijama;
3)struno osposobljavanje i usavravanje snaga zatite i
spasavanja;
4)podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija,
programa,
projekata
i drugih
aktivnosti,
ukljuujui i
demonstracione aktivnosti;
5)sufinansiranje preventivnih
vanrednim situacijama;

6)finansiranje unapreenja rada

dobrovoljnih vatrogasnih drutava.
271

interventnih

mera

vatrogasnih

saveza

Nain korienja sredstava Fonda

lan 137.
Sredstva Fonda daju se pravnim korisnicima sredstava, radi
finansiranja namena utvrenih u lanu 136. ovog zakona na
osnovu internog konkursa koji objavljuje Fond.
Odlukom o osnivanju Fonda utvruju se uslovi koje moraju
ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i nain dodeljivanja
njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga
projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, nain
praenja namenskog korienja sredstava i ugovorenih prava i
obaveza, kao i druga pitanja od znaaja za dodeljivanje i
korienje sredstava Fonda.
Posebni uslovi za upotrebu sredstava Fonda
lan 138.
Plaanje na teret Fonda vri se do nivoa sredstava
raspoloivih u Fondu, a obaveze se preuzimaju u okviru realno
planiranih prihoda Fonda.
Na kraju tekue godine neiskoriena sredstva Fonda prenose
se u narednu godinu.
XI. PRIZNANJA I NAGRADE
lan 139.
Za naroite uspehe u organizovanju i sprovoenju zadataka
civilne zatite i drugih poslova zatite i spasavanja, u privrednim
drutvima i drugim pravnim licima, autonomnim pokrajinama,
jedinicama lokalne samouprave, upravnim okruzima, nadlenoj
slubi, drugim slubama i organima uprave, tabovima za
vanredne situacije, jedinicama civilne zatite, menaderima,
zamenicima menadera, drugim pripadnicima i zaslunim
pojedincima, dodeljuju se priznanja i nagrade.
Blie propise o vrsti, kriterijumima i postupku za dodelu
priznanja i nagrada, kao i o danu nadlene slube i danu civilne
zatite, donosi Ministar.
XII. MEUNARODNA SARADNJA
lan 140.
Meunarodna
ostvaruje se:

saradnja

zakljuivanjem
primenom;
1)

oblasti

meunarodnih

272

zatite
ugovora

spasavanja
i

njihovom

lanstvom
i
ueem
u
radu
u
meunarodnim
organizacijama;
3) meusobnim obavetavanjem i razmenom informacija sa
drugim dravama o opasnostima i posledicama katastrofa i o
sredstvima za smanjenje rizika od katastrofa;
4) pruanjem, prihvatanjem i traenjem pomoi u zatiti i
spasavanju ljudi i materijalnih dobara;
5) koordinacijom prelaska dravne granice tokom primanja ili
pruanja meunarodne pomoi, kao i u toku tranzita snaga i
sredstava za pomo u zatiti i spasavanju izmeu drugih drava;
6) pripremanjem,
organizovanjem i uestvovanjem na
meunarodnim
konferencijama,
seminarima,
kursevima,
vebama i drugim oblicima obuavanja;
7) usklaivanjem delovanja snaga za zatitu i spasavanje
drugih drava na teritoriji Republike Srbije.
2)

XIII. NADZOR
lan 141.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na
osnovu njega vri Ministarstvo.
Opta ovlaenja
lan 142.
U vrenju nadzora Ministarstvo je ovlaeno da:
1)
zahteva izvetaje i podatke o radu;
2)
utvrdi stanje izvravanja poslova zatite i spasavanja,
upozori na uoene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo
otklanjanje;
3)
izdaje instrukcije;
4)
naloi preduzimanje mera i zadataka koje smatra
potrebnim;
5)
pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti;
6)
neposredno izvri neki posao ako oceni da se drukije
ne moe izvriti zakon ili drugi opti akti;
Izvetaj o radu iz stava 1. taka 1) ovog lana sadri prikaz
izvravanja zakona, drugih optih akata i zakljuaka Vlade,
preduzete mere i njihovo dejstvo i druge aktivnosti.
Ovlaenja inspektora
lan 143.
U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektori imaju pravo da:
273

1) vre uvid u dokumenta koja se odnose na pripremu

subjekata sistema zatite i spasavanja;
2) proveravaju sprovoenje odluka, naredbi i akata nadlenih
organa za poslove zatite i spasavanja;
3) naloe obustavu mera i radnji koje nisu u skladu sa
zakonom i planovima zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama, do donoenja odluka nadlenih organa;
4) naloe otklanjanje utvrenih nedostataka u sprovoenju
propisanih mera za izvravanje radnji iz plana zatite i spasavanja
u vanrednim situacijama;
5) naloe obustavljanje radnji kojima se direktno ugroava ili
dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, materijalna i kulturna
dobra i ivotna sredina, do donoenja odluke nadlenog organa;
6) podnose predloge za pokretanje postupaka za utvrivanje
disciplinske, prekrajne, krivine ili druge odgovornosti protiv
odgovornih subjekata sistema zatite i spasavanja, u skladu sa
zakonom;
7) vre vanrednu inspekciju organizacione i funkcionalne
sposobnosti i odgovornosti organa, jedinica i subjekata sistema
zatite i spasavanja;
8) naloe otklanjanje utvrenih nedostataka u vezi
upravljanja sklonitima;
9) prue strunu pomo;
10) u sluaju udesa, narede preduzimanje interventnih
mera, postupaka i reagovanja na nesreu, u skladu sa Planom
zatite od udesa;
11) zabrane rad privrednog drutva, izuzev SEVECO
postrojenja, ako u odreenom roku nije izradilo Plan zatite od
udesa;
12) vre kontrolu uklanjanja i unitavanja NUS;
13) preduzimaju i druge mere za koje su ovlaeni u skladu
sa zakonom i po nalogu nadlene slube.
Subjekti sistema zatite i spasavanja, organi i jedinice kod
kojih je izvrena kontrola, duni su da postupe po nalogu
inspektora.
Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba.
alba iz stava 3. ovog lana izjavljuje se Ministru u roku od 15
dana od dana prijema reenja.

274

XIV. KAZNENE ODREDBE

Prekraji pravnog lica
lan 144.
Novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara
kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice,
ovlaeno i osposobljeno pravno lice ako:
ne planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne
zatite (lan 16. stav 2);
2) ne dostavlja analize, prognoze i odgovore iz oblasti zatite i
spasavanja odnosno ne utvruju zadatke, organizaciju, delovanje
i aktivnosti kojima se obezbeuje uee njihovog lana (lan 17.
st. 1. i 2);
3) ne stavi na raspolaganje korienje telekomunikacione i
informacione sisteme i veze (lan 20. stav 1);
4) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, medicinske
opreme i lekova, odee, obue, graevinskog i drugog materijala
(lan 20. stav 2);
5) ne omogui izvravanje radova ( lan 20. stav 3);
6) ne izrauje sopstvene planove i ne izvrava zadatke njima
postavljene (lan 49. stav 1);
7) ne obezbedi ili ne dri u ispravnom stanju potrebna
sredstva i opremu odnosno ne vri obuku zaposlenih (lan 52.
stav 1);
8) ne uestvuje u izvravanju evakuacije u skladu sa
zadacima i obavezama planova zatite i spasavanja (lan 59. stav
3);
9) ne obezbede sklanjanje stanovnitva i zaposlenih u
sklonita (lan 60. stav 1);
10) ne obezbedi izgradnju sklonita ili drugih zatitnih objekata
u skladu sa prostornim odnosno urbanistikim planom (lana 60.
stav 2);
11) ne prime na privremeni smetaj graane sa ugroenih
podruja po nalogu nadlenog taba za vanredne situacije (lan
69. stav 1);
12) ne preduzme mere za spreavanje udesa i ograniavanje
uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu(lan 72.
stav 1);
13) ne organizuje i sprovodi zatitu i spasavanje ljudi i zatitu
ivotne sredine (lan 72. stav 2);
14) ne saini odnosno dostavi Plan zatite od udesa (lan 73.
stav 1);
1)

275

15) ne

preduzme mere za spreavanje udesa i ograniavanje

uticaja udesa na ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i ivotnu
sredinu (lan 73. stav 1);
16) pre izrade Plana zatite od udesa ne obavesti o
promenama (lan 74. stav 1. take 1) do 3));
17) ne obavesti o trajnom prestanku ili konzervaciji postrojenja
(lan 74. stav 2);
18) ne obavesti o injenicama, okolnostima udesa, opasnim
materijama na mestu udesa, raspoloivim podacima za procenu
posledica udesa za ljude, materijalna dobra i ivotnu sredinu,
odnosno o preuzetim hitnim merama (lan 75. stav 1);
19) na obavesti o naknadno prikupljenim podacima o udesu
(lan 75. stav 2);
20) ne dostavi analizu o udesu (lan 75. stav 3);
21) ne primeni Plan zatite od udesa u sluaju udesa ili u
sluaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati udes, odnosno ne
uskladi Plan zatite od udesa sa planom zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama (lan 79. st. 1. i 2);
22) ne izradi odnosno ne dostavi Plan zatite od udesa (lan
80. stav. 1.ta. 1) do 4));
23) ne obezbedi dostupnost podataka javnosti odnosno aurira
podatke (lan 81. stav 1);
24) ne uestvuje u zatiti i spasavanju ljudi, materijalnih i
kulturnih dobara i ivotne sredine od poplava (lan 85. stav 4);
25) o otkrivenim NUS ne obavesti najbliu policijsku stanicu ili
operativni centar 112 (lan 89. stav 2);
26) ne obelei vidljivim znakom odnosno ne obezbedi mesto
gde se nalazi NUS ( lan 89. stav 2);
27) ne uestvuje u otklanjanju posledica i sprovoenja
asanacije (lan 91. stav 2);
28) ne planira, organizuje i sprovodi zatitu i spasavanje
kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za opstanak (lan
92. stav 2);
29) u
sluajevima naruenog snabdevanja vodom zbog
elementarnih nepogoda i drugih nesrea ne obezbedi potrebnu
koliinu vode, ne meri kontrolu ispravnosti odnosno ne odrava
sistem za vodosnabdevanje (lan 93. stav 1);
30) ne obezbedi funkcionisanje slubi (lan 95. stav 2);
31) ne obrazuje specijalizovanu jedinicu civilne zatite (lan 99.
stav 3);

276

32) imalac

telekomunikacionih sistema i sredstava ne obezbedi

slubi 112 prioritetno korienje veza u vanrednim situacijama
(lan 103. stav 2);
33) ne obavetava slubu 112 o opasnostima iz vazdunog
prostora, stanju vremena, klime i voda, odnosno ne dostavlja
analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorolokim i geolokim
pojavama, elementarnim nepogodama, drugim prirodnim,
tehniko-tehnolokim i drugim veim nesreama, kao i o sadraju
opasnih materija u vazduhu, zemljitu i vodama iznad dozvoljenih
vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu
ugroziti ljude, materijalna sredstva i ivotnu sredinu (lan 103.
stav 4);
34) ne
obezbedi automatsko prosleivanje prikupljenih
podataka slubi 112 (lan 103. stav 5);
35) ne obezbedi blagovremeno obavetavanje i uzbunjivanje
stanovnitva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koja
koriste (lan 106. stav 1);
36) ne izradi, dogradi i odrava sisteme za obavetavanje i
uzbunjivanje, odnosno ne ukljui se u sistem za uzbunjivanje u
Republici Srbiji (lan 106. st. 2);
37) na zahtev operativnog centra 112 odmah ne prekine
emitovanje programa radi prenoenja obavetenja od interesa za
zatitu i spasavanje (lan 107. stav 1);
38) ne obezbedi besplatno prenoenje obavetenja od interesa
za zatitu i spasavanje pretplatnicima (lan 107. stav 2);
39) redovno ne dostavlja slubi 112 aurirane baze podataka o
korisnicima pretplatnikih telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih
telefonija (lan 107. stav 3);
40) baze podataka iz lana 107. stav 3. koristi suprotno
odredbi lana 107. stav 4);
41) ne obezbedi besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca
(dolaznog poziva) za potrebe nadlene slube i operativnog
centra 112 (lan 107. stav 5);
42) obavetenje
o telefonskom broju 112 znake za
uzbunjivanje ne istaknu na vidnom mestu u svim javnim
ustanovama i drugim javnim mestima (lan 109. stav 2);
43) ne obavesti operativni centar 112 o svakoj uoenoj
opasnosti i nezgodi (lan 109. stav 3);
44) za
potrebe sistema osmatranja,
obavetavanja
i
uzbunjivanja
ne
omogui
instaliranje
sirena
i
drugih
odgovarajuih ureaja i sredstava sistema osmatranja,
obavetavanja i uzbunjivanja na tim objektima odnosno omogui
277

pristup za njihovo odravanje, uz uvaavanje mera zatite ljudi i

ivotne sredine (lan 110. stav 1);
45) ne
obezbede neprekidno snabdevanje elektrinom
energijom ureaje sistema osmatranja, obavetavanja i
uzbunjivanja (lan 110. stav 2);
46) u skladu sa svojom delatnou odnosno zadacima koje im
narede nadleni tabovi jedinica lokalne samouprave, autonomne
pokrajine i Republike Srbije ne vri zatitu i spasavanje graana,
materijalnih i drugih dobara u sluaju opasnosti i nesrea
izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama (lan
111. stav 1);
47) ne prilagodi planski svoje kapacitete i organizaciju za
izvravanje zadataka zatite i spasavanja ( lan 111. stav 2);
48) ne opremi se odgovarajuom opremom i materijalnotehnikim sredstvima za linu zatitu odnosno sprovoenje mera i
izvrenje zadataka civilne zatite opremu (lan 114. stav 2);
49) ne vodi propisanu evidenciju o pripadnicima jedinica civilne
zatite (lan 118. stav 1. taka 3));
50) ne sprovode mobilizaciju (lan 125. stav 1);
51) ne donese Dugoroni plan razvoja sistema zatite i
spasavanja (lan 129. stav 3);
52) ne uplati sredstva u Budetski fond za vanredne situacije
(lan 135. stav 1. taka 2)).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom
kaznom od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu.
Preduzetnik e se za prekraj iz stava 1. ovog lana kazniti
novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Prekraji fizikog lica
lan 145.
Novanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara
kaznie se za prekraj fiziko lice ako:
ne postupi u skladu sa lanom 21. stav 2. ta. 1) do 4);
2) ne uestvuje u izvravanju zadataka zatite i spasavanja
(lan 22. stav 1);
3) ne jave se na mesto i u vreme koje odredi nadleni organ
(lan 23. stav 1);
4) ne da na korienje nadlenom organu nepokretne stvari,
vozila, maine, opremu, materijalno- tehnika i druga matreijalna
sredstva (voda, hrana, medicinska oprema, lekovi, odea, obua,
1)

278

graevinski i drugi materijal) kada to zahtevaju potrebe zatite i

spasavanja (lan 24. stav 1);
5) ne obezbeuje i dre u ispravnom stanju potrebna
sredstva i opremu za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu (lan 52.
stav 2);
6) ako u privatni objekat pogodan za smetaj ne primi na
privremeni smetaj graane sa ugroenih podruja, kada to naloi
nadleni tab za vanredne situacije (lan 69. stav 1);
7) ne uestvuju u otklanjanju posledica i sprovoenja
asanacije iz lana 91;
8) ne postupaju u skladu sa upustvima poverenika odnosno
zamenika (lan 97. stav 3);
9) ne obavesti Operativni centar 112 o svakoj uoenoj
opasnosti i nezgodi (lan 109. stav 3);
10) se ne odazove na poziv nadlene slube za akcije zatite i
spasavanja (lan 113. stav 4).
XV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 146.
Blie propise za sprovoenje ovog zakona donosi Vlada u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Blie propise za sprovoenje ovog zakona donosi Ministar u
roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 147.
Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, privredna
drutva i druga pravna lica uskladie svoje akte sa odredbama
ovog zakona najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja
na snagu propisa iz lana 146. ovog zakona.
lan 148.
Privredna drutva i druga pravna lica iz lana 73. ovog
zakona duna su da u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu propisa iz lana 146. stav 2. ovog zakona Ministarstvu
dostave obavetenje o postrojenju, objektu i koliini opasnih
materija, a u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovih propisa i izvetaj o bezbednosti i plan zatite od udesa iz l.
76. i 78. ovog zakona.
lan 149.
Propisi doneti na osnovu zakona koji prestaju da vae danom
poetka primene ovog zakona, primenjivae se do donoenja
novih propisa ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog
zakona.
279

lan 150.
Ministarstvo unutranjih poslova preuzee zaposlene, arhivu i
materijalno-tehnika sredstva Uprave za vanredne situacije
Ministarstva odbrane i odreeni broj zaposlenih Ministarstva
ivotne sredine i prostornog planiranja, u roku od 60 dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nepokretnosti koje su date na korienje Upravi za vanredne
situacije Ministarstva odbrane dae se u skladu sa posebnim
propisima na korienje Ministarstvu unutranjih poslova.
lan 151.
Do uspostavljanja broja 112 kao jedinstvenog broja za
teritoriju Republike Srbije, koristie se dosadanji telefonski broj
985, kao i ostali brojevi telefona hitnih slubi (policija 92,
vatrogasci-spasioci 93 i hitna pomo 94).
lan 152.
Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae
odredbe l. 49. do 66. Zakona o odbrani (Slubeni list SRJ, br.
43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02, 116/07 i 72/09) i podzakonska
akta za njihovo izvravanje, l. 73. do 86. Zakona o odbrani
(Slubeni glasnik RS, br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 i 48/94) ,
odredbe l.77. do 79. i l. 80. stav 1. taka 21), odredbe l. 74. do
79. Zakona o zatiti od poara (Slubeni glasnik SRS, br. 37/88 i

Slubeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), Zakon o

zatiti od elementarnih i drugih veih nepogoda (Slubeni

glasnik SRS, br. 20/77, 24/85 i 52/89 i Slubeni glasnik RS, br.

53/93, 67/93, 48/94 i 101/05).

lan 153.
Ovaj zakon stupa na snagu cosmog dana od dana
objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a poinje
da se primenjuje po isteku est meseci od dana stupanja na
snagu, izuzev odredaba l. 146, 147. i 151, koje se primenjuju od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
- kpaj -

280