Uvod

Objašnjavajući pojam poslovne inteligencije, moramo krenuti od uopštenog pojma

inteligencije koji u sebi sadrži nekoliko aspekata užih kategorija inteligencije.

Dakle, istorijske korene inteligencije je moguće naći već u Aristotelovom (384-322) delu
„ Logika“, u kojem je ispitivao da li se za neku pretpostavku može reći da je istinita zato što se
odnosi na druge stvari za koje se zna da su istinite. Njegova logika je bila sledeća: ako se zna da su „
svi ljudi smrtni“ i da je „Sokrat čovek“ – može se zaključiti da je „Sokrat smrtan“.

Rene Dekart (1596-1650), u delu „ Meditacije“, razdvaja proces mišljenja od fizičkog sveta.
Čak je i za vlastito postojanje tražio potvrdu preko mišljenja : „ Cogito ergo sum“ („ Mislim dakle
postojim“).

Kada se govori o prirodnoj inteligenciji, pod ovim pojmom se najčešće podrazumeva :

nadarenost, oštroumnost, prirodna sposobnost pravilnog rasuđivanja, sposobnost snalaženja u
novonastalim situacijama na osnovu prethodno stečenog iskustva. Na osnovu ovako datog
objašnjenja postavlja se pitanje: Da li inteligencija predstavlja jednu zasebnu sposobnost, ili je ona
skup različitih nepovezanih mogućnosti?
Odgovor na ovo pitanje, kao i na mnoštva drugih, nije samo u domenu inženjerskog znanja,
nego i u domenu znanja psihologa, neurologa, filozofa...

Takođe se postavlja pitanje koliko vrsta inteligencije postoji. Odgovor je:

1. racionalna inteligencija
2. emocionalna inteligencija
3. socijalna inteligencija
4. veštačka inteligencija
5. poslovna inteligencija

U ovom seminarkom radu će biti obrađena poslovna inteligencija, zbog njenog značaja za
efikasno izvođenje procesa rada preduzeća. Odnosno, poslovne inteligencije kao konceptualnog
okvira za podrušku donošenja odluka u preduzeću.

1
1. Osnovno određenje poslovne inteligencije (PI)

Poslovna inteligencija je najčešće korišćeni termin za označavanje kompjuterske podrške

odlučivanju u organizaciji. Poslovna inteligencija je deo informacionog sistema organizacije
namenski razvijen da omogući upravljanje performansama organizacije. Upravljanje
performansama organizacije zahteva sveobuhvatan i blagovremen uvid u pokazatelje
funkcionisanja organizacije kako bi donošene odluke bile pouzdane i precizne. Prema savremenim
teorijama menadžmenta ovaj uvid treba omogućiti što većem broju zaposlenih od kojih se, kada ga
dobiju, može očekivati i veća efikasnost i odgovornost za ostvarene rezultate.

Sistem poslovne inteligencije je takav sistem koji ustvari čuva podatke i znanje o
konkurenciji, kupcima, dobavljačima, procesima. On omogućava poslovno pregovaranje i
brojčano argumentovani nastup pred kupcima i dobavljačima, kvalitetno operativno planiranje,
praćenje ponašanja konkurencije, posmatranje pojedinih tržišnih segmenata te predviđanje
budućih pojava. On takođe nudi bolje razumevanje vlastitih kupaca i spoznaju sta ih podstiče na
određeno ponašanje.

Poslovna inteligencija se počela razvijati intenzivno u momentu kada su preduzeća

automatizovala svoje poslovne procese, odnosno implementirala različite transakcione sisteme,
koji su se vrlo brzo pokazali kao generatori velikih količina podataka. Sa tehničke strane, poslovna
inteligencija je proces kojim se sirovi podaci pretvaraju u informacije. Te informacije se zatim
analiziraju i koriste u procesu odlučivanja u preduzeću.

Tehnike poslovne inteligencije (data warehousing, reporting, OLAP, data mining, dashboards i
dr.) ekstrahuju podatke iz postojećeg informacionog sistema i transformišu ih u oblik pogodan za
odlučivanje. Imlementacija tehnika poslovne inteligencije znatno povećava upotrebnu vrednost
postojećeg informacionog sistema organizacije, usled čega je interesovanje za poslovnom
inteligencijom veliko i stalno raste.

2
1.1 Aspekti poslovne inteligencije

Prema Panainu i Klepcu izraz poslovna inveligencija ( engl. Bussines Inteligence) u novije
vreme je sve prisutniji u stručnoj i publicističkoj literaturi, pa čak i u dnevnoj štampi.
Međutim, u tumačenju pravog značenja tog pojma su uočljive brojne dvojbe, nesuglasice i očigledno
pogrešni pristupi.

Ono što je neosporno je činjenica da se fenomenu PI može pristupati sa najmanje dve tačke:

- sa makroaspekta, i
- mikroaspekta

Posmatrana sa makroaspekta, PI je složena, agragirana kategorija koja se stvara (gradi)

sistemskom, ali unapred (a priori) neciljanim prikupljanjem podataka o makroekonomskim
kretanjima u određenoj gaopolitičkoj sredini, njihovim organizovanim i strukturisanim
evidentiranjem, odnosno pohranjivanjem (arhiviranjem, memorisanjem), pretraživanjem te
logičkom i/ili računskom obradom radi otkrivanja makroekonomskih trendova ili tendencija, te
predviđanja i prognoziranja procesa i događaja u makroekonomskim sistemima i njihovih budućih
stanja. Određena organizacija ili institucija može stvarati poslovnu inteligenciju o sredini kojoj i
sama pripada, ali će se ona ipak najčešće odnositi na druge sredine, odnosno na uže ili šire delove
geopolitičkog okruženja. Zbog takve svoje prirode, postupak stvaranja poslovne inteligencije u
makroekonomskom smislu ponekad ima nekih elemenata konspirativnosti pa na prvi pogled donekle
nalikuje špijunaži, opštoj, političkoj i industrijskoj.

Ipak, poistovećivanje makroekonomske PI se špijunažom predstavlja neprimereno

pojednostavljenje pa čak i vulgarizaciju ovog fenomena, jer u podsticaji i ciljevi u ovom slučaju
vezani isključivo za jačanje ekonomske pozicije određene geopolitičke zajednice u konkurentskom
okruženju, primenom legitimnih instrumenata i mera tržišne utakmice. U tom kontekstu korišćene
metode stvaranja makroekonomske poslovne inteligencije nemaju gotovo nikakvih elemenata
konspirativnosti, već su upravo suprotno, više ili manje opšte poznate. Sa druge strane, danas pažnju
stručnjaka ali i laika, sve više pobuđuje fenomen poslovne inteligencije posmatran sa mikroaspekta.

3
1.2 Kontroverze u određenju i tumačenju pojma PI
U cilju eliminisanja kontoverze o određenju i tumačenju pojma PI potrebno je dobro se
upoznati sa nekim definicijama ovog pojma, iz literature:

„ Poslovna inteligencija nije ni proizvod ni sistem. To je arhitektura i kolekcija integrisanih

operativnih aplikacija i aplikacija za podršku odlučivanja te baza podataka koje poslovnoj zajednici
omogućuju lak pristup poslovnim podacija. Poslovna inteligencija, ili inteligencija o poslovanju,
specifičnost je svake organizacije , baš kao što je slučaj i sa politikama i poslovnim pravilima u
skladu s kojima se upravlja kompanijom i vodi poslovna praksa. Tu jedinstvenost treba istražiti
kako bi se mogla ostvariti konkurantska prednost“.
Larisa T. Moss, Shaku Atre

„ Poslovna inteligencija je način dostavljanja pravih informacija u pravom formatu u prave ruke u
pravom trenutku. Dobar sistem poslovne inteligencije prikuplja informacije iz svih delova
kompanije, analizira ih, priprema potrebne izveštaje i šalje ih ljudima koji ih trebaju.
Na taj način, svaki pojedinac dobija informacije „skrojene“ prema njegovim potrebama –
finansijski direktor finansijske podatke, direktor prodaje podatke o prodaji, itd.“

Steve Murfit

„ Pretvaranje podataka u znanje zadatak je aplikacija poznatih pod nazivom poslovna inteligencija.
Poslovna inteligencija je grupa novih aplikacija oblikovanih tako da mogu organizovati i
strukturisati podatke o poslovnim transakcijama na način koji omogućuje analizu korisnu u podršci
odlučivanju i operativnim aktivnostima kompanije“.

Ravi Kalakota, Marcia Robinson

„ Kada kompanija koristi podatke iz svojih izvršnih sistema pre donošenja odluka, to je poslovna
inteligencija. Izvršni se sistemi koriste za unošenje narudžbi, upravljanje zalihama, finansijske
evidencije, itd, zavisno o delatnosti kojom se kompanija bavi. Sistemi poslovne inteligencije
preuzimaju podatke iz izvršnih sistema i restruktuiraju ih tako da korisnici mogu otkrivati ranije
nepoznate informacije o kompaniji, poslovanju, klijentima, poslovnim aktivnostima ili
proizvodima“.
Len
Wyatt

„ Pojednostavljeno definisano, poslovna inteligencija je proces prikupljanja raspoloživih internih i

relavantnih eksternih podataka, te njihove konverzije u korisne informacije koje mogu pomoći
poslovnim korisnicima pri donošenju odluka“.

Vinod Badami

4
„ Poslovna inteligencija se najviše koristi za karakterizaciju onih pristupa poslovanju koji imaju za
cilj pretvaranje željenih rezultata u stvarnost. Elitne svetske kompanije shvataju poslovnu
inteligenciju kao sredstvo čijom se primenom njihovim zaposlenima otvaraju mogućnosti za
donošenje što boljih odluka, i u što kraćem vremenu, uz visok stepen pouzdanosti“.

Akash Banerjee, Ravi Chandra Pasumarthia

Iz navedenih definicija je vidiljivo, pri tumačenju pojma PI ne postoji neki univerzalni

konsenzus, pa da različiti autori interpretiraju i troše na različite načine. To svakako otežava
istraživanje prirode, potencijala, snage, vrednosti i nedostataka koncepta poslovne inteligencije,
budući da sam predmet istraživanja nije jednoznačno određen. S druge strane, svest o potrebi tog
koncepta u kompanijama raste praktično iz dana u dan, što opet deluje na ubrzani razvoja tržišta
informacionih sredstava i alata (materijalnih i nematerijalnih, odnosno hardverskih i softverskih)
kojima se taj koncepta nastoji inplamentirati u poslovnoj praksi.

Ne težeći sveobuhvatnosti i konačnosti, iz navedenih, očito prilično heterogenih definicija

mogu se, čini se, ipak izvesti neki zajednički elementi za koje se može smatrati kako predtavljaju
osnovu mogućih interpretacija pojma PI:

- Cilj stvaranja PI je podrška i unapređenje postupaka donošenja poslovnih odluka u kompanijama.

- PI nastaje kao rezultat dobro upravljanog i promišljenog procesa izvođenja novih ili prikrivenih
znanja iz podataka koji se u poslovnoj praksi rutinski generišu, zahataju, memorišu i koriste.
- PI se može izvesti iz operativnih podataka primenom odgovarajućih logičko-računskih metoda.
- Primena takvih metoda traži razvijanje odgovarajućih informatičkih sredstava i alata (hardvera i
softvera), koji se već danas na tržištu mogu naći bez problema.
- Stvaranje PI nalaže uspostavljanje koherentnog pristupa upravljanju podacima i razvijanje
jedinstvenog stava prema njihovoj ulozi i važnosti u kompaniji. Buduća istraćivanja će u
području poslovne inteligencije sasvim sigurno dovesti i do nekih proširenja navedenog popisa
mogućih tumačenja tog fenomena.

2. Osnovne karakteristike PI

Na osnovu navedenih interpretacija moguće je steći utisak kako PI teži stvaranju što veće
količine informacija o svim važnim aspektima delovanja kompanije za čije se potrebe razvija i
stvara. To međutim, nije tačno. Naime, s obzirom na količinu generisanih informacija, koncept PI se
zasniva na sledećim idejama:

a) Intencija koncepta PI nije stvaranje veće količine informacija, već isključivo genarisanje boljih,
kvalitetnijih informacija potrebnih pri donošenju poslovnih odluka.
b) Upravo to je ono svojstvo PI koje joj daje moć podsticanja i stvaranja pozitivnih promena u
sredini u kojoj se stvara i primenjuje.

5
c) PI pruža korisnicima samo one informacije koje su im potrebne, ali zato pravovremeno i iskazane
na način koji ima najviše odgovara.
d) Primeni li se kako valja, koncept PI smanjiće se količina informacija kojima si zaposleni
kompanije izloženi, uz istovremeno povećanje tih informacija.

Osnovne ili ključne osobine PI su sledeće:

- PI se zasniva na personalizaciji.
- PI je proaktivna .
- PI nastaje iz operativnih podataka.

Personalizacija znači primenu tehnologije u svrhu proaktivnog zahvatanja, organizovanja i

dostavljanja informacija pojedincima. Tako će, primera radi, javna hidrometeorološka služba
objavljivati informacije posebno važne nautičarima, a služba javnog zdravstva informacije o
eventualnoj zagađenosti vode za piće u nekom gradu ili u regiji. PI automatizuje dostavljanje
informacija primaocima, koristeći pri tom posebne uslove i odstupanja od planiranih aktivnosti kao
podsticaje za takvu komunikaciju.

Tradicionalni sistemi za podršku u oodlučivanju (engl. Decision Support Systems), u načelu,

ne personalizuju informacije, pa ih zato u svakoj novoj primeni treba menjati i doterivati, u većoj ili
manjoj meri. PI utire put „novom talasu“ sistema podrške u odlučivanju, odnosno sistemima
upravljanja znanjem (engl. Knowledge Management Systems), tako što funkcioniše prema modelu
koji se sastoji iz 5 glavnih komponenata:

- Informacije
- Analize i segmentacije personalizacije
- Personalizacija
- Dostave informacija putem više kanala (višekanalska isporuka)
- Akcije, interakcije i/ili transakcije

Kada su ispravno konfigurisane i usklađene, navedene komponente čine snažnu, proširivu i

prilagodljivu platformu PI. Takve aplikacije pretvaraju tradicionalne sisteme podrške odlučivanju,
koji funkcionišu prema načelu pitanja i odgovora, u sisteme upravljanja znanjem. Najnovija
generacija aplikacija koncepta upravljanja znanjem podrazumeva logiku koja je upravo obrnuta u
odnosu na logiku tradicionalnih sistema podrške odlučivanja, a svodi se na pitanje:
Šta ako sistem ne čeka da korisnik (klijent) postavi određeni upitnik? Takvu izokrenutu logiku
odražava sledeći primer:
Klijenti svakako, žele biti informisani o tome da je i kada je došlo do promena uslova isporuke
automobila koje nudi na prodaju neka kompanija. Međutim, o tome ih neće obaveštavati samo ta
kompanija, a pogotovo ne čekajući da klijent dođe, fizički ili elektronski, i postavi pitanje je li kojim
slučajem došlo do promene uslova isporuke automobila. U marketinškom smislu, kao i sa aspekta
menadžmenta odnosima sa klijentima, daleko će efektije biti da klijenta o tome obavesti, primera
radi, banka koja je primetila da on posećuje njeno internetsko (web) prodajno mesto tražeći
informacije o aktuelnoj ponudi kredita za automobile.

6
 Stvarna personalizacija traži prilagođavanje korisničkog iskustva njegovim potrebama i
nezavisnost tog iskustva o primenjenoj tehnologiji. Drugim rečima, i pored promene načina
dolaženja do informacija i komunikacijskog medija, korisnik bi uvek trebao primiti podjednako
kvalitetnu informaciju. Primena PI polazi od pretpostavke da korisnici ne vole nepotrebne
informacije, pa će , ako li imaju prilike za to, rado iskazati svoje preferencije koji tip informacija
žele dobijati, učestalosti prijema poruka i komunikacijskog medija putem kojeg će mu informacije
pristizati.

Može se pretpostaviti kako će sledeća generacija primena PI koristiti novu tehnologiju -

tehnologiju mobilnog elektronskog poslovanja, odnosno m- poslovanja koja će omogućiti pristup
bazama i skladištu podataka putem prenosivih uređaja. Raniji modeli zasnivali su se samo na
statičnim informacijama o transakcijama klijenta. PI pretpostavlja da valja težiti primeni
infrastrukture koja „ oseća i odgovara“ na potrebe klijenata, jer će tada usluge koje im se prižaju biti
daleko kvalitetnije.

3. Nastanak poslovne inteligencije

Ključno pitanje savremenog poslovanja je sledeće:

Šta je najvažnija pretpostavka preživljavanja kompanije na današnjim turbulentnim tržištima?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan – informacija, ili preciznije, informacija koja omogućuje
preduzimanje odgovarajuće akcije. To podjednako vredi za sve industrije, privredne grane i
delatnosti, od poljoprivrede, energetike i mašinogradnje, preko trgovine i bankarstva, do osiguranja i
obrazovanja.

Iako je pojam PI u upotrebi kratko vreme, njegova je bit razvijena prilično davno. Naime,
17.vek je bio period procvata međunarodne trgovine. Otkrivene su nove teritorije i morski putevi, a
pomorci-pustolovi sa svojih putovanja su donosili egzotične stvari čudnih osobina, izgleda i
namena. Međutim, njihova putovanja su bila izložena mnogim opasnostima, izazovima i novim
tipovima rizika. Trebala ima je nea vrsta zaštite od opasnosti koje su ih vrebale na moru. To je
nadahnulo novi tip preduzetnika- pomorske osiguranike – koji su bili spremni da pokriju štete, u
zamenu za odgovarajuću naknadu ili premiju.

Već su tada osiguranici zavisili o tačnim i ažurnim informacijama, na primer o plovnim

putevima, gusarskim aktivnostima, političkoj situaciji u različitim regijama sveta, atmosferskim
prilikama, stanju broda i tereta, te njihovoj spremnosti na kupovinu egzotičnih artikala.

Da bi došli do potrebih informacija, mnogi su pomorski osiguranici počeli posećivati tada

popularnu krčmu koju je u Londonu držao Edward Lloyd. Bilo je to mesto gde su ti novi
preduzetnici mogli međusobno i sa pomorcima razmenjivati i deliti informacije, stečena iskustva i
saznanja. Danas možemo reći: bilo je to mesto gde je stvorena prva osiguravajuća kompanija, koju
je osnovalo 79 preduzetnika, prvih akcionara kompanije Lloyd’s. Ali ne samo to, isto tako mirne
duše reći – bilo je to mesto gde je rođena poslovna inteligencija, koju je stvarila masa znanih i
neznanih preduzetnika, pomoraca i pijanaca.
7
4. Tradicionalna i aktivna PI
4.1 Razvoj koncepta PI

Prikupljanje velikih količina podataka uzelo je maha ranih 1960-tih godina, s pojavom velikih
i za to vreme vrlo moćnih računara treće tehnološke generacije. Ubrzo su stručnjaci i menadžeri
uvideli da mnoštvo „sirovih“ podataka i ne predstavlja neku veliku vrednost, već ih treba pretvoriti u
korisne informacije koje će im pomoći pri donošenju poslovnih odluka.

Velik napredak u tom smislu je predstavljao razvoj relacijskih baza podataka 1980-tih godina
te klijentsko-poslužiteljske arhitekture informacionih sistema početkom 1990-tih godina. Ta su
rešenja „gurnula“ u prvi plan ideju o sistemima za podršku odlučivanju (engl. Decision Support
System, DSS), koja s vremenom evoluira u koncept PI. Taj koncept bi trebao omogućiti
kompanijama da dođu do korisnih informacija, koje se mogu lako pretočiti u odgovoarajuće akcije,
iz velikih količina podataka iz različitih izvora, pohranjenih u računarskim memorijama u obliku
baza podataka, upakovanih aplikacija, skladišta podataka, a u novije vreme i različitih sistema
elektronskog poslovanja. Proizvođači sistema baza podataka i upakovanih aplikacija obično su sa
njima isporučivali i odgovarajuće funkcionalnosti odgovaranja na korisničke upitnike i
izveštavanje. Mnogi se stručnjaci slažu da su takva rešenja dovela do modela protoka informacija u
kompaniji koje nalikuje arhipelagu – mnoštvu izolovanih, „ kratkovidih“ informacionih ostrva u
organizacionoj strukturi kompanije koji akumuliraju i skladište svoje „lične“ podatke, ali praktično
ne omogućuju njihovu razmenu i deljenje sa ostalim delovima kompanije.

Aktivna PI premošćava jaz između podataka i akcije, te time do kraja komplatira kompleks
poslovne inteligencije. Potpuna poslovna inteligencija, naime, obuhvata 5 funkcija:

1. Posmatranje - Šta se događa?

2. Razumevanje - Zašto se to događa?
3. Predviđanje - Šta če se dogoditi?
4. Reakcija - Šta treba učiniti?
5. Reorganizacija - Kako to učiniti bolje?

- Funkcija posmatranja obuhvata istoriju poslovanja i čini jezgro skladištenja podataka.

- Funkcija razumevanja daje uvid u dinamiku poslovanja koja se odražava podacima.
- Funkcija predviđanja nastoji utvrditi buduće stanje važnih poslovnih varijabla na temelju modela
poslovne dinamike.
- Funkcija reakcije odlučuje o smeru akcije i izvršava aktivnosti, oslanjajući se na razumevanje
poslovne dinamike.
- Funkcija reorganizacije nastoji unaprediti poslovne procese utvrđivanje najbolje prakse.

Sve navedene funkcije ostvaruju se po sledećem osnovnom skladnom načelu:

Poboljšanje samo jedne odluke nije dovoljno- krajnji je cilj unapređenje procesa
odlučivanja.

8
Tradicionalna PI se uglavnom zadovoljava izvršavanjem prve tri funkcije. Za razliku od toga,
aktivna PI nastoji obuhvatiti i preostale dve funkcije.

Ona omogućuje reagovanje na fluktacije poslovnih potreba, na opasnosti i nove mogućnosti,

temeljeći se, dakako na promatranju, razumevanju i predviđanju. Ona takođe podstiče
reorganizaciju, nužnu da bi se zadovoljile buduće potrebe, da bi se uspešno suprotstavilo budućim
opasnostima i da bi se iskoristile buduće mogućnosti.

Aktivna PI koristi sledeće mehanizme za izvršavanje potrebnih akcija:

- Izveštavanje koje omogućuje akciju – periodično izveštavanje s naglaskom na izuzetke.

- Analiza koja omogućuje akciju – ad hoc analize koje sugerišu preduzimanje odgovarajućih akcija.
- Upozoravanje (alarmiranje) koje omogućuje akciju – upozoravanje prave osobe, u pravo vreme,
na pravi način.
- Aktiviranje procesa – ugradnja instrumentarija u poslovne procese.

Prvi mehanizam poslovne inteligencije predstavlja modifikovani tradicionalni mehanizam

izveštavanja. Izveštavanje koje omogućuje akciiju podrazumeva stavljanje naglaska na izuzetke,
odnosno situacije koje su nenormalne, te sugeriše akcije, odnosno načine ispravljanja anomalija.
Zato izveštavanje koje omogućuje akciju obuhvata nešto više od puke funkcije posmatranja, jer traži
razumavenje poslovne dinamike i predviđanje budućih događaja.

Drugi mehanizam predstavlja modifikovanu tradicionalnu ad hoc analizu. Analiza koja

omogućuje akciju podrazumeva sintetizovanje različitih činjenica korišćenjem složenih algoritama
istovremeno sa zbivanjem određenih relevantnih poslovnih događaja. I u ovom se slučaju posebna
pažnja posvećuje izuzecima i sugerišu se korektivne akcije.

Treći mehanizam funkciju upozoravanja ili alarmiranja shvata u najširem smislu.

Upozoravanje koje omogućuje akciju podrazumeva trajno praćenje i nadziranje poslovnih događaja,
nastojeći predvideti situacije koje bi mogle biti nepovoljne po poslovanje te sugerišu akcije kojima
bi se takve situacije mogle izbeći. To zahteva da se utvrdi ko će preduzimati odrađene akcije i birati
odgovarajući način komunikacije (primera radi, putem stacionarnog ili mobilnog telefona itd.).
Alarmiranjem koje omogućuje akciju stvara se opšti kontekst u kojem se može alarmirati svako,
svuda i bilo kada, a za to je nužno dobro poznavanje organizacione struktura kompanije.

Četvrti mehanizam znači ugradnju analitičkog instrumentarija, odnosno inteligencije

direktno u poslovne procese po mogućnosti uz što manje direktne intervencije čoveka. Drugim
rečima, aktivna poslovna inteligencija aktivira poslovne procese koristeći svoje potencijale poslovne
inteligencije. Primer aktiviranih poslovnih procesa mogu biti WEB mesta na kojima se nude upravo
oni proizvodi za koje je ranije utvrđeno da pobuđuju veliku pažnju i potražnju klijenata.

9
 Da bi se mogli u potpunosti iskoristiti svi potencijali aktivne PI, moraju biti zadovoljena tri osnovna
zahteva:
1. Najveći potencijal aktivne PI je ugradnja snažnog analitičkog instrumentarija u ključne poslovne
procese, jer se tako smanjenje udaljenosti između inteligencije koja pruža uvid u stanje procesa
i efikasne akcije. Pri tome se ne bi trebalo izgubiti iz vidacelokupan poslovni kontekst primenom
fragmentirane analitike koje se ne uklapa u njegove okvire.

2. Uspešne impelementacije aktivne PI osiguravaju minimalno kašnjenje odgovarajuće akcije sa

nastupom određenog poslovnog događaja, ne insistirajući na nultom kašnjenju, odnosno
potpunom izostanku kašnjenja. Drugim rečima, akcije trebaju uslediti u pravo vreme (engl. Just-
in-time). Takav zahtev traži, međutim, odgovrajauće ulaganje u infrastrukturu za povezivanje i
integraciju podataka.

3. Važno je shvatiti da aktivno PI, nije isto što i zatvorena petlja izveštavanja na osnovu skladišta
podataka, kada se za ispostavljanje izveštaja koriste, već odavno postojeće tehnologije i sistemi
( papirna dokumentacija, telefaks, klasična unutrašnja i spoljna dostava, itd.) Istina, u nekim
slučajevima takva rešenja mogu biti zadovoljavajuća, ali to si danas manje-više izuzeci. U
pravilu će trebati koristiti savremenije načine izveštavanja, poput mobilne i portalske tehnologije
zasnovane na Webu.

Udovoljavanjem navedenim zahtevima aktivna poslovna inteligencija može postati motorna snaga
za podizanje kvaliteta poslovanja kompanije na znatno viši nivo.

10
Zaključak

Današnje stanje u razvoju koncepta PI u svetu, kao i tehnologije i alata za njeno stvaranje,
implementaciju i korišćenje može se oceniti više nego zadovoljavajućim. Mnoge velike i srednje
kompanije ne samo da razmišljaju o PI, već su takve sisteme i implementirale i koriste ih u svom
elektronskom poslovanju. Agilnije, prilagodljivije i agresivnije kompanije ubrzano rade na
standardizaciji sistema PI na nivou celokupne kompanije, kako bi sve svoje zaposlene dovele u
poziciju da mogu koristiti njene prednosti. Kompanije koje su izgradile ekstranete, a takvih je u
svetu na stotine, počinju poslovne inteligencije „izvoziti“ preko vlastitih granica, deleći je sa svojim
klijentima, dobavljačima i poslovnim partnerima.

PI u bliskoj budućnosti se više neće koristiti samo da bi kompanije pomoću nje bolje
upravljale svojim poslovanjem, već i zato da bi svaki pojedinac unapredio kvalitet života. Takve
optimistične prognoze su zasnovane na uverenju da će u budućnosti prevladati novi koncept
menadžmenta, kojeg je vizionarski predvidio još sredinom 20. veka „otac“ kibernetike Norbert
Wiener, a koji još nije doživeo svoju potpunu afirmaciju – koncept upravljanja pomoću informacija
(engl. Management by Information).

Razlog zbog kojih je taj koncept toliko dugo čekao na oživotvorenje treba tražiti
prvenstveno u nepostojanju odgovarajućih tehnologija kojima bi se on mogao realizovati u praksi.
Ali sada, kada su takve tehnologije ugledale svetlost dana treba očekivati da će njihova sve šira
primena stvoriti tlo za materijalizaciju Wienerove vizije.

11
Literatura

1. Inić, Branimir P. , „Management“, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2005.godine

2. Lambić, M., „Inženjerstvo i inovacije“, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1996. godine

3. Panain, Ž., Klepec, G., „Poslovna inteligencija“, Masmedija, Zagreb, 2003. godine

4. http://www.saga-infotech.net/viewPage.do?ID=306

5. http://www.poslovanja.com/tekstovi/emagazin-ekonomist/39-poslovna-inteligencija-od
informacije-do-profita-strategija.htm

12