Pitanja za zavrni test i usmeni ispit 1. Zbog eka su mala i srednja preduzea vana za privredne sisteme?

Pospeuju regionalni razvoj,i na bazi preduzetnikih aktivnosti povecavaju zivotni standard i dovode do ravnomernog regionalnog razvijanja 2. Kako globalizacija utie na mala i srednja preduzea? Mala i srednja preduzea su afirmisana na lokalnom trzistu, ali uspostavljanjem prednosti matine zemlje u odredjenoj grani mogu se proiriti izvan nacionalnog trista 3. ta je potrebno za privrednu integraciju? Pokretljivost kapitala,informacije i preduzetnistvo. 4. ta je virtuelna organizacija? Organizacija sa mnogo spoljasnjih veza kojima upravljaju timovi koji se po porebi formiraju i rastavljaju 5. koje su osnovne karakteristike virtuelne organizacije? Geografska rasprostranjenost,el.povezanost,kultur. Razlicitost, lanstvo koje se lako menja. 6. ta su biznis inkubatori? To je organizacioni oblik privredne aktivnosti, koji novoosnovanim preduzeima prua podrku irokog spktra, a pre svega stvarajui podsticajno okruenje. Osnovna misija biznis-inkubatora je stvaranje uspenih preduzea koja e za 2-3 godine biti sposobna za samostalan opstanak. 7. Koji su ciljevi biznis inkubatora? Podrka u osnivanju i razvoju malih i srednjih preduzea 8. Ko osniva biznis inkubatore? Organizacije za privredni razvoj,lokalne uprave,univerziteti, kole.profitne organizacije 9. Koje usluge pruaju biznis inkubatori? Mrene odnose sa ostalima lanovima biznis inkubatora.finansijsku pomo,poslovnu i tehniku pomo, fleksibilan prostor 10. ta su klasteri? Klasteri su meusobno povezane kompanije, koje deluju na srodnim poljima i geografski su koncentrisane 11. Koji su ciljevi osnivanja klastera? Stvaranje internacionalne konkurentnosti lanova klastera. 12. ta su parkovi? Parkovi su organizovani na regionalnom i lokalnom nivou, Javljaju se kao industrijski park, nauni park, istraivaki park, tehnoloki park 13. Koje su prednosi sopstvenog biznisa? Kontrola, novac, kreativnost i nezavisnost i sloboda. 14. Koji su nedostaci sopstvenog biznisa? Nesigurnost, Rizik, nedostatak strukture 15. ta je potrebno dobro razmotriti pre zapoinjanja sopstvenog biznisa? ta je to to radim, ta znam da radim?DA li postoji trite za taj posao?Da li sebi mogu da priutim taj posao?Da li e se moj posao razlikovati od drugih poslova?Mogu li zaraditi? 16. Nakon donoenja odluke o izboru posla koji e se zapoeti, preostaje da se izvri analiza iz dva koraka. Koja su ta dva koraka? -Pregled budzeta za investiciju -Sprovodjenje istraivanja trista 17. Zato je vaan izbor naziva preduzea? Bitan je zato to je to nas alter egotj kad ljudi uju naziv preduzea znae ta to mi nudimo 18. Za ta se koristie robne marke?

Identifikovanje i zatitu naeg brenda ili proizvoda. 19. Kakav oblik (forma) poslovanja moe biti? Privatno vlasnitvo,partnerstvo i korporacija 20. Koje su dve vrste partnerstva? Opte partnerstvo i ogranieno partnerstvo 21. Koji je kljuni element marketing strategije? Kupac i reklama?????? 22. ta je kominikacija? Komunikacija je proces koji se odvija izmedju dva ili vie sagovonika 23. Koje su osnovne komponente komunikacije? Poznavanje jezika, kulturno znanje i interakcijske vetine 24. ta je komunikoligija? Je nauka o komuniciranju 25. Iz kojih se segmenata sastoji komunikologija? Informatike, semantike, i pragmatike 26. ta je podatak? Podatak je kodirana injenica iz poslovnog okruenja 27. ta je informacija? Osnovni resurs poslovanja i donoenja odluka,kada je tana i potpuna 28. ta je verbalna komunikacija? Ona podrazumeva razmenu informacija izmeu poiljaoca i primaoca, sredstvo kojim informiemo, edukujemo, motiviemo, ubeujemo. Proces je dvosmeran 29. Iz eka se sastoji proces protoka informacija? Od slanja informacija, primanje inf. , pravilno razumevanje odredjeno poruke i i povratne reakcije 30. Koji su najvaniji momeni u komuniciranju? Je priprema koja zahteva dobru bazu podataka, a potom izradu oper. i stratekog plana 31. Koje su osnovne funkcije interne komunikacije u organizaciji? Informisanje zaposlenih o promenama u poslovanju i da omogui uspean rad u ostvarivanju ciljeva 32. Koji elementi su bitni za dobro komuniciranje preduzetnika? Efekat prvog utiska, predstavljanje, rukovanje, pismena komunikacija, komunikacija tel., obraanje na ti ili persiranje, vizit karta, posmatranje i uoavanje osobina sagovornika 33. Na koje elemente preduzetnik treba da obrati panju u interpretaciji? Sadraj- sta rei Interpretaciju.kako rei 34. ta je pregovaranje? Proces koji obuhvata prevazilaenje prepreka u cilju postizanja medjusobne saglasnosti 35. Koje su faze u pripremi pregovora? Prikupljanje informacija,Procena profila, ciljeva i koristi druge strane,I zbor lokacije, Pregovori oi u oi, Pregovaraki jezik 36. Koje pregovarake strategije postoje? Kompromisni pregovori, Takmiarski pregovori, Silom vodjeni pregovori, WIN-WIN pregovori 37. ta je elektronska pota? Najstariji i najrasprostranjenjiji servis interneta, za razmenu pisanih poruka izmedju korisnika i grupe korisnika 38. ta je kriptografija?

Kriptografija je nauka koja se bavi metodima ouvanja tajnosti informacija 39. Pojam I definicija preduzetnika: Preduzetnik je linost, individua koja poseduje odreene osobine i sposobnosti i kao takva egzistira u svakodnevnom ivotu. Preduzetnik je vizionar u nama. Sanjar. 40. Preduzetnitvo je.... Skup ljudskih aktivnosti kako bi se kombinovanjem raspolozivih resursa oatvario odredjeni poslovni poduhvat. 41. Osnovne karekteristike preduzetnika... Ulae kapital i vreme, zapoljava druge ljude, osmiljava poslovni projekat, realizuje ga i kontrolie, da bi na kraju, kad isplati sve druge uesnike, ostvario dobit. Rauna na dobit, ali se u tome oslanja na linu sposobnost, jer mu dobit niko ne garantuje. Mora da bude hrabar, ali i oprezan, racionalan i vidovit. Izostanak dobiti njegov je neuspeh koji ga ne kota samo materijalno, nego socijalno i psiholoki. Izgledi za dobit i vera u njegov uspeh su glavni motiv.

42. Koje sposobnosti karakteriu uspenog preduzetnika? Uspean preduzetnik poseduje: Veliku energiju za rad , Enormnu stabilnost, Kreativnost i inovativnost, Vizionarske sposobnosti, Visok stepen inteligencije, ali ne samo ona koja se stie kroz formalno obrazovanje, ve i kroz poznavanje zakona ulice i posedovanja oseaja za biznis

43. Glavna obeleja preduzetnikog upravljanja: 44. Prednosti MSP sa ekonomskog stanovita: predstavljaju generator privrednog rasta; postiu visoku efikasnost poslovanja; najvei su izvor novog zapoljavanja, smanjivanja nezaposlenosti i predstavljaju put prestruktuiranja radne snage; imaju visoku motivisanost; energetski nisku intenzivnu delatnost; cene radnog mesta 2-2,5 puta manje nego u velikim preduzeima i sistemima; njima se jaaju izvozne mogunosti i smanjuje uvozna zavisnost; postepenu koncentraciju kapitala za vee ekonomske i tehnoloke poduhvate; poseduje razvijene i raznolike strukture kapitala (pojedinani, porodini, bankarski, deoniarski i dr.). 45. Prednosti MSP u tehnolokom smislu:

najbre se adaptiraju na tehnoloke diskontinuitete i eksplozije; brzo osvajaju nove proizvode u procesu diversifikacije i demasifikacije proizvodnje; iz ovih preduzea se, u mnogim sluajevima, poela razvijati najmodernija tehnologija kao osnova za velika preduzea; ovde se vri testiranje nove tehnologije i ostvaruju tehnoloke inovacije. 46. Prednosti MSP sa socijalnog stanovista:

zajedno sa deoniarskim preduzeima, su snaan izvor novog zapoljavanja; ona obezbeuju decentralizovani razvoj i omoguavaju vee uvlaenje radnog kontigenta stanovnitva u proces rada; u njima je prijatnija radna atmosfera i kvalitetniji odnosi meu ljudima. 47. Objasnite ekolosku vrednost MSP: manja degradacija prirodne sredine; manja urbana koncentracija; tednja zemljita - posebno poljoprivrednog; tednja energije, i dr. 48. ta predstavlja razvoj MSP? Razvoj malih i srednjih preduzea (MSP) predstavlja najbri i najjeftiniji nain za sveukupni razvoj nacionalne ekonomije 49. Kljuni razlozi razvoja MSP:

rizik poslovanja MSP je, uglavnom, na strani preduzetnika; MSP su fleksibilnija u odnosu na velika preduzea; bre se prilagoavaju zahtevima trita; ostvaruju, po pravilu, niske trokove poslovanja i nie cene proizvoda/usluga; imaju veu pouzdanost i efikasnost u poslovanju; imaju veu mogunost za specijalizaciju; bre uvode inovacije; lake i jeftinije uvode informacione tehnologije. 50. Navedite teorije o preduzetnitvu: Rane teorije, Neoklasine teorije, Savremene teorije

51. Navedite neke od teoretiara Rane teorije o preduzetnitvu (po emu su poznati): Riard Kantijon Francuski ekonomista i bankar irskog porekla ekonometrijske orijentacije, Prvi je upotrebio re preduzetnik (entrepreneur) u svom delu "Esej o prirodi trgovine uopte" (oko 1730. godine). Po Kantijomu, rentijer plaa zemljovlasnicima i radnicima sigurnu dogovorenu cenu, a prodaje po cenama koje su neizvesne, nesigurne. Na taj nain on ulazi u poslovni rizik. Slino vai i za trgovce, s tim to konkurencija tei da svede njihove zarade na normalnu vrednost njihovih usluga.

52. Navedite neke od teoretiara Neoklasine teorije o preduzetnitvu (po emu su poznati): M. E. L. Valras (1834-1910) je u svoj teorijski sistem "uveo linost preduzetnika koji niti zarauje niti gubi". U njegovom sistemu postoji statika ravnotea i potpuna konkurencija, a u takvim uslovima preduzee pokriva samo trokove. Alfred Maral (1842-1924) ". On govori od 2 tipa preduzetnika: 1. preduzetnici koji otvaraju novi i savremeni posao i koji nisu u stanju da izbegnu rizik; 2. preduzetnici koji slede utabane staze i dobijaju samo "nagradu za kontrolnu funkciju, tj. upravljanje".

53. Navedite neke od teoretiara Savremene teorije o preduzetnitvu (po emu su poznati): I. Kizner, Mises-ov student, tvrdi da je sutina preduzetnitva u brzom reagovanju na profitne anse koje se ukazuju na tritu. T. W. Schultz, nobelovac i ameriki ekonomista, definie preduzetnitvo kao in ponvnog dodavanja resursa, istiui posebno preduzetnike sposobnosti u borbi u neravnotenim situacijama. Prema Schultz-u, preduzetniki kvaliteti i sposobnosti nisu uroeni i da mogu da se naue, kako obrazovanjem, tako i preduzetnikom praksom.

54. Podela razmiljanja o preduzetnitvu u zavisnosti od faktora koje potenciraju (Svetislav Paunovi): Prema Svetislavu Paunoviu, sva razmiljanja o preduzetnitvu u zavisnosti od faktora koje potenciraju, mogu da se razvrstaju u sledee grupacije: I Ocena linih kvaliteta - Izuavanje linih karakteristika i kvaliteta (koncept velike linosti); - kola psiholokih karakteristika. 55. Uspean preduzetnik prema konceptu Velike linosti:. Uspeni preduzetnik se u tom kontekstu obino opisuje kao osoba koja ima izuzetnu samostalnost u radu sa visokim stepenom istrajnosti, snage i samopouzdanja, kao i verovanja u sopstvene kvalitete. 56. Ko su Velike linosti? Preduzetnici su osobe koje su obdarene odredjenim karakteristikama i kvalitetima ,koji ih distanciraju od drugih ljudi. 57. Kljuni faktor preduzetnitva prema Schumpeteru Smatra da je preduzetnik pokreta tehnoloskih promena, ime je pojam preduzetnika vezao za inovacije. 58. Menadment kola preduzetnitva: Menadment" kola preduzetnitva osnove preduzetnitva nalazi u teoriji menadmenta, istiui da odreene definicije iz oblasti menadmenta imaju podjednaku validnost i u oblasti preduzetnitva. Preduzetnik je osoba koja upravlja odreenim poslovima preuzimajui rizik, a u cilju ostvarivanja profita. 59. Liderska kola preduzetnitva:

60. Liderska" kola preduzetnitva zagovara "ne-tehniki" pristup, tj. aspekt preduzetnitva koji se bazira na injenici da preduzetnici moraju da poseduju odreeno umee i vetine u komuniciranju sa okruenjem. Preduzetnik je lider, koji sarauje sa ljudima u procesu ostvarivanja ciljeva firme, i efikasni "rukovodilac ljudskih resursa", tj. efikasni lider u motivisanju i usmeravanju ljudi. 61. Pravci bazirani na liderstvu u preduzetnitvu? Postoje dva pravca koja su bazirana na liderstvu u preduzetnitvu: 1. pravac je skoncentrisan unutar kole "velikih linosti" i u osnovi se zasniva na liderskim karakteristikama koje doprinose uspehu firme (adaptibilnost novonastalim uslovima okruenja, kooperativnost, energinost, spremnost za preuzimanje odgovornosti); 2. pravac se odnosi na sposobnosti preduzetnika - lidera da efikasno komunicira i sarauje sa svojim saradnicima u poslovanju 62. Navedite korake poetne faze preduzetnikog biznisa: I faza: Stvaranje ideje o preduzeu II faza: Prezentovanje ideje III faza: Obezbeivanje podrke IV faza: Pisanje biznis-plana V faza: Popunjavanje rukovodeeg tima VI faza: Prikupljanje poetnog kapitala VII faza: Registrovanje preduzea i otpoinjanje poslovanja VIII faza: Poetak prodaje proizvoda/usluga 63. Prvi korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Stvaranje ideje o preduzeu 64. Drugi korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Prezentovanje ideje 65. Trei korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Obezbeivanje podrke 66. etvrti korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Pisanje biznis-plana 67. Peti korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Popunjavanje rukovodeeg tima 68. esti korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Prikupljanje poetnog kapitala 69. Sedmi korak poetne faze preduzetnikog biznisa: Registrovanje preduzea i otpoinjanje poslovanja 70. Definiite planiranje: 71. Proces razvoja biznisa je... 72. ta je politika? Politika - preciziraju stavovi,naela, principi kojima se usmeravaju odluivanje i akcije. 73. ta je strategija?

Strategija - definiu se bazini naini ostvarivanja ciljeva. 74. ta je program? Program - specificiranje zadataka koji konkretizuju ciljeve, vreme potrebno za realizaciju i faktore proizvodnje potrebni za ostvarenje. 75. Plan je... kvantitativno i kvalitativno izraen zadatak preduzea koji treba ostvariti 76. SWOT analiza obuhvata: Je metod kvalitativne analize kojom se identifikuju osnovne snage i slabosti preduzeca,kao i mogucnosti i pretnje sa kojima se preduzece srece u okruzenju 77. Koja je polazna osnova promena? 78. Koji su najei izvori ideja? Okolina, razgovori 79. Najvanije sposobnosti za reavanje problema: 80. Vizijom se daju odgovori na sledea pitanja... 81. Od ega se sastoji vizija? 82. ta obuhvata misija? Misija obuhvata globalne ciljeve preduzea Ona daje odgovore na pitanja: Zato radimo? ta radimo? Za koga radimo? Kako radimo? 83. ta se misijom prikazuje? Svrha postojanja biznisa (preduzea) Glavni proizvodi/usluge Politika kvaliteta proizvoda/usluga Geografski domen delovanja Glavna trita, kupci i korisnici usluga Osnovni pravci razvoja Ostali globalni aspekti 84. Navedite elemente preduzetnikog procesa: 1.preduzetnik 2.prilika 3.resursi 4.organizacija 85. ta predstavlja biznis plan?

Predstavlja dokument o planiranim poslovnim aktivnostima i finansijskim efektima tih aktivnosti. 86. Kome je namenjen biznis plan? Biznis plan je namenjen onima: koji zapoinju novi posao (biznis) start up razvijaju (ire) postojei posao (biznis), novi proizvodi pribavljaju finansijska sredstva (pronalaenje partnera) upravljaju poslovanjem, uzimajui u obzir rizik/kontrola 87. Osnovne funkcije biznis plana: Lake se dolazi do novca (privlai kreditore i investitore) Olakava donoenje odluke o nastavljanju ili prekidanju odreenih aktivnosti Omoguava da se unapredi poslovanje Poveava anse za uspeh Pomae preduzetniku da ostane u sedlu... . 88. Kakav treba da bude biznis plan? Mora imati pravi sadraj, koji treba da otkrije duu vaeg posla On mora da jasno pokazuje ta je va posao i kako ga nameravate obaviti Viziju budueg posla morate oblikovati kao finansijsku projekciju On mora jasno da pokae kako zamiljate posao i kako ete ga razviti Poslovni plan morate napisati sami Izbegavajte preopirnost, struni argon...

89. Faze (koraci) izrade biznis plana:

1. organizacija procesa planiranja, 2. dijagnoza situacije i predvi|anje okruzenja, 3. definisanje ciljeva (i strategija), 4. izrada planova poslovnih funkcija, 5. izrada finansijskog plana, 6. izrada planskog dokumenta.

90. Struktura biznis plana: 1. Saetak biznis plana 2. Grana, preduzee i njegovi proizvodi 3. Istraivanje i analiza trita 4. Razvoj i proizvodnja 5. Ekonomika posla 6. Plan prodaje/marketinga 8. Finansijske projekcije 9. Predviena prodaja preduzea 10. Ocena rizika i problema 11. Terminski plan +

7. Menadment, organizacija, vlasnitvo

Dodaci biznis planu

91. Rezime biznis plana... Rezime biznis plana predstavlja skraeni prikaz (1-3 strane) integralnog teksta biznis plana. On je posebno znaajan segment biznis plana jer sadri dovoljno bitnih elemenata za preliminarnu ocenu podobnosti investicionog projekta za kreditiranje. 92. Menadment preduzea ini... Kroz prizmu potencijalnog investitora kvalitet menadmenta esto odreuje poslovni uspeh preduzea Menadment preduzea ini: Top menadment i administracija Operativni menadment Finansijski menadment Marketing menadment I&R menadment Kadrovski menadment Kod malih preduzea i radnji menadment je definisan kroz upravljaku funkciju vlasnika ili osnivaa 93. Finansijski plan nudi odgovor na sledea pitanja... 1) Koliko je novca potrebno za poetak biznisa, 2) Koja je taka rentabilnosti; 3) Koji je planirani bilans uspeha; 4) Koji je planirani bilans stanja; 5) Kakav je plan novanih tokova; 6) Kakva su predvianja profita; 7) Koji su ostali pokazatelji uspenosti poslovanja; 8) Kakva je osetljivost projekta na odreene promene Na osnovu kvantitativnih pokazatelja donosi odluku o isplativosti ili neisplativosti investiranja poslovnog poduhvata 94. Prelomna taka rentabiliteta: Pokazuje apsolutnim i relativnim brojevima iskazanu velicinu posmatranog elementa pri kojoj se ukupni prihodi izjednacavaju sa ukupnim rashodima 95. Akumulativnost projekta... sintetizovan i najvaniji pokazatelj (odnos izmeu ulaganja u konkretan biznis i eventualnog plasmana tog kapitala na trite novca) 96. Ekonominost projekta... Ekonominost projekta odnos oekivanih prihoda i rashoda u veku trajanja projekta

97. Vreme vraanja ulaganja... Vreme vraanja ulaganja pokazuje za koliko e se godina vratiti uloeni papital uz zadravanje startnog uloga 98. Drutvena ocena... zasniva na uporeivanju postavki i efekata biznisa sa interesima ire drutvene zajednice (okruenja) npr. istie usaglaenost planirane proizvodnje sa trinim i ekolokim zahtevima okruenja, uvozno-izvotna efektiva, predvieno zapoljavanje... 99. Najpoznatiji preduzetnici kroz istoriju Srbije: Nikola P. Kiki, Ignjat J. Bajloni, ore Vajfert 100. etiri komponente malog biznisa stare Jugoslavije: Mala preduzea iz domena lake preraivake industrije Zanatstvo Domaa radinost Mala privatna trgovina sa razgranatom mreom trgovina i radnji po gradovima i selima 101. Najvie zastupljene privredne delatnosti stare Jugoslavije: Prehrambrena Tekstilna i Graevinska delatnost 102. Periodi razvoja male privrede posle II Svetskog rata: Period administrativno-centralistikog sistema Period samoupravljanja 103. Karakteristike perioda administrativno-centralistikog sistema: Trajao je od 1945 pa do 1950 godine Tri karakteristike ovog perioda: 1. Dravna svojina nad sredstvima za proizvodnju 2. Dravno upravljanje celokupnim tokovima drutvene raprodukcije 3. Zapostavljanje uloge trita i delovanja ekonomskih zakona 104. Karakreristike perioda samoupravljanja:

1950 godine donosi se zakon: Osnovni Zakon o predaji dravnih preduzea i viih privrednih udruenja na upravljanje radnim kolektivima Ustavom iz 1953 godine naputa se period administrativno-centralistikog sistema U priodu od 1953-1965 godine Jugoslavija je prela istorijski put od nerazvijene zemlje do srednje razvijene industrijske zemlje.

105. MSP danas-podela privatnih preduzea: Podela na 7 tipova privatnih preduzea: 1. Tradicionalna privatna preduzea 2. Fantomska ili papirna preduzea

3. 4. 5. 6. 7.

Privatna preduzea kao forma za obavljanje dopunskih poslova Privatna preduzea koja su nastala na ruevinama velikih dravnih preduzea Privatna preduzea koja su formirana na osnovama polulegalnih i nelegalnih aktivnosti. Privatizovana drutvena preduzea (samoupravnih) Preduzetniko razvojno jezgro privatne privrede

106. Navedite i objasnite neke od odlika vrhunskih preduzetnika: Principijalnost Lini integritet i pouzdanost Dominantnost Ponositost Samouvaavanje Urednost i disciplinovanost Inicijativnost 107. Karakteristike malog biznisa: 1. menadment u firmi je nezavisan. Obino, menaderi su i vlasnici; 2. kapital je vlasnitvo pojedinca ili male grupe. 3. podruje za delovanje je uglavnom malo, a radnici i vlasnici ive u jednoj zajednici. 4. relativna veliina firme u industriji mora da bude mala kada se uporeuje sa najveim preduzeem iz tog podruja 108. Prema zakonu malim preduzeima u Srbiji smatraju se...

da je prosean broj zaposlenih na osnovu asova rada do 50; da je godinji prihod manji od 8.000 prosenih mesenih bruto zarada zaposlenih u Republici Srbiji; da je prosena vrednost imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) manja od 6.000 prosenih bruto zarada zaposlenih u Republici Srbiji. 109. Prema zakonu srednjim preduzeima u Srbiji smatraju se...

da je prosean broj zaposlenih na osnovu asova rada od 50 do 250 radnika; da je godinji prihod od 8.000 do 40.000 prosenih mesenih bruto zarada zaposlenih u Republici Srbiji; da je prosena vrednost imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) od 6.000 do 30.000 prosenih bruto zarada zaposlenih u Republici Srbiji. 110. Osnovne funkcionalne karakteristike preduzea iz oblasti malog biznisa su:

to su manja preraivaka preduzea kojima obino rukovodi jedan ovek, uz eventualnu asistenciju nekoliko pomonika; su preduzea u kojima postoji neposredan lini kontakt direktora i radnika; proizvodnja za trite ovakvih preduzea je skromnijeg obima; to su preduzea koja su povezana sa lokalnim teritorijalnim zajednicama.

111. Strategijsko upravljanje je: Strategijsko upravljanje u biznisu usmereno je ka ostvarivanju konkurentske prednosti, koja je na neizvesnom tritu, osnovni uslov napretka preduzetnike firme. 112. Faze strategijskog upravljanja su

Dve faze strategijskog upravljanja: 1. Strategijsko planiranje 2. Organizovanje, ostvarivanje, kontrolu i reviziju stratekih zadataka 113. Strategijsko planiranje je :

Predstavlja bazino poslovno opredeljenje preduzetnika u narednom periodu. Vremenski je to srednjerono ili dugorono planiranje, a funkcionalno planiranje se odnosi na kljune okolnosti, zaokrete i mere, kojima e se ostvariti misija i ciljevi preduzetnike firme. 114. Faze strategijskog planiranja:

Strateke poslovne analize Definisanje razliitih opcionih (moguih) strategija za postizanje opredeljenih ciljeva Evaluacija definisanih strategija i testiranje stratekih alternativa Kreiranje modela stratekog nastupa, tj. izbor opredeljujue strategije Integrisanje odabrane staregije sa misijom i ciljevima opredljenog biznisa 115. Strateka analiza:

je analiza situacije u kojoj se preduzetnik i preduzetnika firma nalaze prilikom menaderskog opredeljivanja za neke kljune strategijske poduhvate. Treba da obuhvati sve relevantne ekterne i interne inioce poslovanja. SWOT analiza 116. Rast kao deo razvojne strategije... Rast kao proces dovodi do poveanja veliine, koja se izraava borjem zapslenih, snagom istalisanih kapaciteta, porastom ukupnog prihoda, dobiti i slino. 117. Razvoj preduzea kao deo razvojne strategije...

Razvoj preduzea su promene koje su nastale u njegovoj organizacionoj stukturi i strukturi delatnosti preduzea 118. Faze razvoja preduzea-novoformirano preduzee:

Novoformirano preduzee Preduzee koje ve postoji

119.

Faze razvoja preduzea-preduzee koje ve postoji:

Faza projektovanja i dogradnje kapacviteta Ekspanzija Zaostajanja Kritinu fazu 120. Finansijske strategije:

Finansijske strategije su bazino sredstvo za ostavrivanje opredeljenih ciljeva preduzetnitva. One su usko vezane za sa razvojnim i marketing strategijama. 121. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Faze u izboru i implementaciji preduzetnikih strategija:

Evaluacija strategija Kreacija stratekih nastupa Integrisanje odabrane strategije sa misijom i ciljevima biznisa Kombinovanje strategija Proces implementacije stratekih odluka Ocena i procena biznis strategije Kontrola i revizija strategije 122. Kako se sprovodi kontrola strategije?

Kontrola se sprovodi na dva nivoa: 1. Na nivou osnovanosti koncepcije (kontrola misije i ciljeva sa strategijom) 2. Na nivou sprovoenja koncepcije (kako se koncepcija sprovodi) 123. Sopstveni izvori finansiranja MSP:

Ako preduzetnik ne moe da finansira poslovanje iz sopstvenih izvora moe da: preduzetnik moe da uzme poslovnog partnera. moe da koristi kapital roaka ili prijatelja. Oblik parcijalnog vlasnitva; preduzetnik treba da traga za preduzetnikim kapitalom. Kapitalisti obino nisu zainteresovani ali ako poduhvat preduzetnika ima izgleda na stabilnost i visok profit, oni e se zainteresovati i ui u biznis preduzetnik treba da uva svoju gotovinu. Tim uvanjem e anticipirati kapital za budunost. preduzee se moe transformisati u akcionarsko drutvo. To se moe uraditi u okviru ire porodice. 124. Venture kapital...

Pojam kapital rizik (venture capital) je vezan za njegove nosioce, to jest kapitaliste avanture (venture capitalists) i biznis anele koji su takoe poznati i pod nazivom: neformalni kapitalisti avanture (informal venture capitalists). Re venture, ili avantura, upravo je pokazatelj i sinonim visokog rizika koji su kapitalisti spremni da prihvate investirajui u kreiranje "start-up" tj. novih, poetnikih kompanija. 125. Izvori Venture kapitala:

Poslovni aneli (pojedinci) Venture fondovi (Fond za razvoj, NSZ) Start -up fondovi (Opportunity International tedionica) 126. Biznis aneli: biznis aneo je individua (ee mukarac nego ena, izmeu 30 i 65 godina), koja investira jedan deo svoga bogatstva u "start-up" kompaniju, odnosno u mlade kompanije s potencijalom spektakularnog rasta kojima je neophodan spoljni investicioni kapital da bi se razvile Ono to razlikuje biznis anele od klasinih investitora jeste to to oni pored novca investiraju i svoje znanje (know-how) i menaderska iskustva u kompaniju koju su izabrali. U 90 odsto sluajeva, oni su kao lanovi upravnih odbora konsultovani od strane preduzetnika o svakoj znaajnijoj stratekoj odluci. 127. Krediti i lizing aranmani...

128. Navedite benefite od investicuja u start-up biznisu putem biznis anela: Oni generalno investiraju u start-up preduzea Investiraju u sve vrste visoko-propulzivnih industrija Procedure odluivanja su mnogo fleksibilnije nego u procesu finansiranja putem venture kapitala Veina poslovnih anela su investitori fokusirani na stvaranje dodatne vrednosti Geografska pozicija na kojoj e delovati novo preduzee je veoma bitna za poslovne anele esto obezbeuju bankarske garancije iako ne investiraju direktno u ke novcu