Економика и организација саобраћаја

Тема

Значај информационих технологија за

успешност програма менаџмента знања
Садржај
1. Информациони систем версус систем менаџмент
знања
2. Разлике и сличност између конвенционалног
информационог система и система менаџмента
знања
3. Информациони алати у основним фазама животног
циклуса манаџмента знања
4. Средства манаџмента знања у фази организовања
знања
5. Средства менаџмента знања у фази освајања и
стварања знања
6.Средства менаџмента знања у фази евалуације
знања

7. Средства менаџмента знања у фази дељења знања

8. Средства менаџмента знања у фази чувања знања

 1. Информациони систем версус систем
менаџмента знања
Истраживање информационих технологија у
предузећима у Србији као фактора утицаја на
ефикасност програма менаџмента знања.
До сада смо више пута наглашавали социјалну природу
знања.
Веома важну улогу у ширењу и дељењу знања,учењу,
и унапређивању знања, организовању постојећег и
прикупљању новог знања има технологија.
Значај и корисност технологије посебно се апострофира
при анализирању основних елемената менаџмента
знања.
Знање потиче искључиво од човека способног да га
ствара повезујући информације, користећи искуство,
нове идеје, концепте, интуицију, повезујући га са
другим знањем, доносећи судове и ставове,
преузимајући одговарајуће акције на основу знања.
Технологија се посматра као нужно и неопходно
средство у управљању знањем дефинисаним на овај
начин.

Дефинишући основне елементе менаџмента знања и

називајући их DNA менаџмента знања, наводе се
тзв.четири стуба овог концепта:

► лидерство(менаџмент),

► организацију,
.
 ► учење и

► технологију.
Основни задатак технологије која се примењује у
менаџменту знања јесте да се знање које се налази у
умовима појединаца или у документима учини
протумаченим свима у организацији.
Аутор Хејун Парк сматра да стварање, чување и
дељење знања унутар и између различитих
друштава знања захтева координирани менаџмент и
размену прећутног и експлицитног знања.
Претерано наглашавање технологије без уграђивања
осталих критичких елемената (пословна стратегија и
лидерство, организациона структура и учење) могу
резултирати неуспешном имплеменацијом програма
менаџмента знања.
Изражавајући свој став о важности информационих
технологија , али ипак дајући предност човеку у
процесу стварања знања, аутор чије се име најчешће
везује за менаџмент знања, Карл Ерик Свеибу,
сматра да су људи почели да схватају да је човек а
не информациони системи језгро стварања
вредности.
Права вредност намењена компанијама и друштву
настаје једино креирањем окружења које ће
омогућити људима да стварају и деле знање.

На основу ове теоријске анализе закључујемо да

менаџмент знања не можемо поистоветити са
технологијом нити да се великим улагањима у
технологију може обезбедити успешност програма
менаџмента знања.
То значи да технологија као средство којим се олакшава
управљање знањем има своје место у менаџменту
знања, једино ако се узме у обзир способност човека
да креира и дели знање и да кроз наведене процесе
ствара додатну вредност за организацију.
 Globalbank
Глобалбанк је немачка, глобално оријентисана
и просторно-географски разуђена банка која
има своја представништва у преко 70 земаља
широм света.
Кључни елемент ове стратегије био је развој
глобалног интернета, пројекта који је
подржало IT особље целе компаније.
Једна од главних тешкоћа која се јављала током овог
пројекта била је што је глобалбанк током историје
изградила јаку дивизиону аутономију својих
организационих делова.

У таквим условима, много је јаче било присуство

осећаја идентитета које су менаџмент и особље
имали за своју организациону јединицу, него за
корпоративну групу као целину.
Објективне претпоставке у односу на потребно знање
биле су очигледне и то у више смерова.

Велики део овог пројекта односио се на категоризацију

знања коришћењем индексног система који који би
запосленима олакшао тражење знања које им је
потребно.
Систем менаџмента знања, генерално говорећи, јесте
сваки организациони информациони систем који
интегрише различите процесе знања ради решавања
једног или више пословних проблема.
Лоцирање релевантног знања, обезбеђење окружења
за размену знања, решавање проблема, доношење
одлука...
 7.1.1. Разлике и сличности између
конвенционалног информационог
система и система менаџмента знања

Веома је битно утврдити сличности, али и

разлике између конвенционалног
информационог система и система менаџмента
знања.
Тако у даљем тексту наводимо нужне разлике.
Ангажовање на системима у конвенционалном
смислу захтева за рад са подацима и
информацијама набављеним од корисника,
коришћење знања, у овом случају зависи од
самих људи.
Главна веза приликом изградње инфомационог
система остварује се са новим корисником
који познаје проблем али не и решење.
У супротном, при изградњи система менаџмента знања,
нагласак је на повезаности са особом која зна и
проблем, али и решење истог.
Развој конвенционалног система је секвенцијалан и
састоји се из појединачних корака који се одвијају
одређеним редоследом.
Развој и одржавање система конвенционалног
информационог система много је више екстензивно
него код система менаџмента знања.
 Његов посао јесте осигурање поузданости система и
његово унапређивање према стандардима.
Конвенционални информациони систем усмерен је на
процес и документовано оријентисан систем чији је
основни циљ обезбеђивање конвенционалног
протока података.
Систем је оријентисан на резултат.
Развој конвенционалног система неподржава алате
попут брзог прототипа зато што се састоји из сета
корака који следе.
Међутим, неопходно је навести и битне сличности које
постоје између информационих система, у
традиционалном смислу речи, и система менаџмента
знања.
Оба система почињу проблемом и завршавају се
решењем.
Решење проблема значајно утиче на добробит и
појединца и организације као целине.
Након стратегијског планирања, рана фаза циклуса
конвенциалног информационог система јесте
прикупљање информација да би се јасно разумео
проблем и захтеви корисника.
И информације и знање морају редом бити приказани и
представљени да би систем дао резултате.
Верификација и валидација система менаџмента знања
слична је тестирању конвенционалног система.
Код оба система велика пажња посвећује се избору
одговарајућих метода за дизајнирање система.
 7.1.2.Разлике између корисника
информационог система и радника
знања

Да би смо боље објаснили сличности и разлике између

информационог система и система менаџмента
знања, потребно и је размотрити са аспекта њихових
корисника: корисника информационог система и
радника знања(експерата).
У највећем броју случајева, експерт неће бити и
финални корисник система.
 7.2.Информациони алати у основним
фазама животног циклуса менаџмента
знања
Средства или алате менаџмента знања можемо
поделити према појединим фазама животног циклуса
менаџмента знања.
Као нпр. Организовање, освајање и стварање,
анализирање, чување и дељење знања.
7.2.1. Средства менаџмента знања у фази
организовања знања

 Ontologija I taksonomija

Знање долази у различитим формама:

структурисано, полуструктурисано или
неструктурисано.
Да би се овакво знање организовало почиње се
са прикупљањем знања и изналажењем
начина да се знање групише, обележи и
категоризује на одређен начин.
Како би се избегле ситуације у којима свако на особит
начин организује знање зависно од свог схватања и
перспективе гледања на ствари развија
се онтологија која показује одређени ниво
организовања информација, менаџмента и
разумевања.
Таксономија знања садржи хијерархијску
класификацију појмова постављених тако да јасно
указују на међусобне везе међу појмовима.
 7.2.2. Средства менаџмента знања у фази
освајања и стварања знања
► Kognitivne mape

У одређеној области знања свако од нас има сопствену

онтологију или когнитивну мапу.
Мапа означава визуелно представљање одређене области
интересовања или знања.
У многим случајевима, те мапе вероватно су прећутне.
Когнитивне мапе представљају средство којим се пружа
могућност презентирања знања појединца.
► Iskladistenje informacija

Циљ искладиштења информација јесте изношење

информација, тј.приказивање знања које може бити
корисно или релевантно за корисника.
► Brzina potrage (search engines)

Велика количина информација која се може добити

преко интернета мора бити доступна на најбржи
могући начин.
Најчешће се захтев састоји из две речи:
The search engine процесуира индекс кроз велики број
алгоритама и рангира добијене резултате.
► Agent tehnologija
Агенти су компијутерски системи способни да
самостално делују у одређеном, датом окружењу да
би извршили постављени задатак.
Након извесног времена систем је способан да
предвиди понашање корисника на основу унетог
обрасца.
 Personalizacija

Главни циљ свих технологија које се заснивају на

персонализацији јесте да се са великом прецизношћу
предвиде потребе и жеље сваког корисника.
Ова технологија може да пречисти потрагу за
одређеном информацијама помоћу тачно одређених
кључних речи које се користе у траженом документу
7.2.3. Средства менаџмента знања у
фази евалуације знања

 Case-based resoning (CBR)

CBR нуди технику прикупљања и чувања ранијих

проблема, њихових решења, као и логику која је
претходила њиховом решавању.
Ако случај из прошлости може да помогне, актуелан
проблем са својом проценом и решењима додаје
се постојећем проблему за сличне ситуације у
будућности.
 On-line analytical processing (OLAP)

OLAP техника користи се приликом анализирања

великог броја података из различитих перспектива,
нпр.у случају организације која има тридесет
производа у пет региона, а потребно је анализирати
све ове чиниоце у односу на фактор продаје,
трошкова и профита.
 Otkrivanje znanja u bazama podataka (data
mining)
Термин `дата мининг` подражава посматрање,
трагање и откривање нових ствари код човека и
подразумева пречишћавање уочених података,
анализу података, интерпретацију и интеграцију
резултата.
Могу бити експертски системи, дрво одлучивања,
правила индукције, генетички алгоритам и генетичко
програмирање, неуро-мреже, асоцијативне меморије
и техника кластера.
 Machine-based learning

Овај вид технологије погодан је за проблеме код којих

се врло мало зна о одређеној области из које
проблем потиче.
Ова технологија је у сталном развоју и своју примену
налази у многим базама података.
7.2.4. Средства менаџмента знања у
фази дељења знања

 Internet, intranet I ekstranet

Интернет, интранет и екстранет нејраспрострањенији су
видови комуникације и дељења знања и
информација у савременом пословном свету.
 Text based conferencing

Text based conferencing представљају конференцијске канале

кроз које појединци могу делити своје знање и информације.
 Groupware tools

Groupware tools охрабрују сарадњу међу људима да повећају

дељење знања међу собом.
Као концепт има тенденцију примене на информациону
технологију која подржава сарадњу, комуникацију и
координацију активности кроз простор и време, као што се
преносе и саме информације.
 Videokonferencije

Видеоконференције омогућавају да два или више корисника

чују и виде једни друге преко својих компијутера и на тај
начин сарађују и међусобно деле знање не напуштајући при
том свој радни простор.
 Ekspertske “zute strane” (expertise yellow
pages)
E-learning јесте генерички назив који се користи да опише он-
лине учење, тренинге базиране на компијутерима и веб
обуку.
 SAP

SAP (нем.Systeme,Anwendungen und Produkte, у преводу

Системи, апликације и производи у дата процесингу) водећа
је светска компанија за производњу софтвера за електронско
вођење пословања.
Сап је данас у стању да покрије све оно што се у пословању
фирме дешава.
Основна идеја водиља била је да се свака информација у
систем уноси само једном, на самом њеном извору и да се
систем брине о томе да је припреми и проследи на сва
потребна места.
 Сап омогућава запосленима, клијентима и пословним
партнерима да успешно раде заједно, на било ком месту и у
било које време.
 Wikis
Све више организација као средство за дељење знања
користе тзв.викис.
Викис јесу on-line базе података које на
најједноставнији начин могу да се допуњују и мењају
коришћењем било ког веб бровсера.
Најпознатији wiki danas je svakako on-line enciklopedija
Wikipedia.
Као добре стране овог вида дељења знања он наводи
могућност преношења и дељења било које врсте
знања.
Свакако, добре стране овог начина дељења знања, које
су се увелико потврдиле у пракси, допринеће
његовој све већој употреби у будућности.
7.2.5. Средства менаџмента знања у
фази чувања знања

 Data warehouses (складиштење података)

Складиште података јесте просторна база података која
садржи велики број информација које потичу из
широког спектра извора.
Карактеристике складишта података јесу:

 Субјективна оријентација-подаци могу бити

организовани међу пословним субјектима,

 Униформност-заједнички подаци значајни за

различите врсте примене,
.
 Временска променљивост-подаци се апдејтују и
константно су променљиви,

 Несталност-подаци који су у складишту података

увек се могу преузети из њега.
 Vizualizacija

Визуализација је технологија која омогућава

корисницима да разумеју комплексност информација
кроз коришћење богате компијутерске графике.
Улога ових технологија од великог је значаја у свим
фазама менаџмента знања, али за фазе дељења и
чувања знања, можемо нагласити, њихова примена
је незаменљива.
Међутим, сама примена технологије, а без довољног
обраћања пажње на природу, карактер и
специфичност знања као људске, социјалне
категорије, неминовно доводи до неуспеха програма
менаџмента знања.
То се потврдило и у нашем досадашњем теоријском
истраживању где смо навели мишљења великог
броја аутора који су сагласни у томе да је технологија
веома важан фактор за успешност менаџмента
знања, али само онда када је у комбинацији са
човеком и његовим способностима креативног и
иновативног стварања знања.