Sajber pijunaa

Novi trendovi u pijunai se prilagoavaju novom informatikom dobu. Curenje

informacija je sve manje deava posredstvom pijunskih kamera i ivih jezika a sve
vie sajber pijunaom. To je novi danak koji civilizacija plaa svom progresu. Ovo
pokazuje koliko je sistem informacija postao ranjiv upravo zahvaljujui savremenoj
informatikoj tehnologiji. Sa revolucionarnim razvojem informatike i kompjuterske
tehnologije pojavili su se novi fenomeni i pojmovi koji ih oznaavaju. Meu njima se
posebno izdvajaju sledei: sajber pijunaa/kiber pijunaa (engleski Cyber
spying, Cyber espionage; francuski Le cyberspionnage, ruski ),
kiber-mo (Cyber-power), kiber-univerzum (Cyberspace), on-lajn kraa,
kiber napadi, kiber prostor, sajber pljaka, sajber kriminal (Cyber crime) i sl.1
Strunjaci upozoravaju da su obe transkripcije (sajber pijunaa i kiber pijunaa)
etimoloki opravdane i ispravno ih je koristiti iako u izvornom znaenju sajber(pijunaa,
prostor, kriminal, ratovanje) nije isto to i kiber (pijunaa, prostor, kriminal, ratovanje).
Sajber pijunaa je sam po sebi zanimljivo podruje za istraivanje. Poetak
treeg milenijuma e biti upamen i po revolucionarnom napretku u informatikoj sferi.
Savremeno komunikacijsko drutvo stvara, transferie, obrauje i skladiti velike koliine
informacija. Kreirani su moni programi za elektronsko arhivirinje informacija ali i
programe za pretraivanje baza podataka. Tehnoloka informatika revolucija je dovela
do pojava umreenog drutva, ali i do novih opasnosti, izazova i pretnji. Internet
saobraaj se udvostruuje svaka tri meseca. Sve je uestalija kraa finansijskih podataka,
brojeva kreditnih kartica, dok se sajber kraom tehnologija ubrzavaju sopstveni
tehnoloki i ekonomski rast.
Sajber napadi su razliito motivisani. Jedni to rade radi zabave, samopotvrivanja
i meusobnog takmienja. Neki to rade iz iste radoznalosti prema multinacionalnim
kompanijama ili iz ideolokih pobuda borbe protiv globalizacije. To se ini i pre
odreenih poslovnih pregovora da bi se dobila dodatna poluga pritiska i stekla
pregovaraka prednost. Postoje i oni koji sajber pijunau koriste da testiraju sistemi
sajber odbrane nekih institucija, organizacija ili korporacija. Ali veliki je broj i onih koji
na ovakav nain kradu znaajne informacije zarad prodaje. Postoje i veoma struni sajber
napadai koje odreene korporacije, dravne institucije ili obavetajne slube unajmljuju
zarad provala u odreene informacione sisteme. Istraivanja govore da je preko 90%
privrednih subjekata bar jednom bilo meta sajber napada. Direktni gubici na svetskom
nivo izazvani ovom vrstom ekonomskog pijuniranja se mere stotinama milijardi dolara.
Ali ovi napadai, ne samo da kradu nauno-tehnike informacije, ve razaraju odreene
kompjuterske sisteme.
Drave pijuniraju jedna drugu, svoje i tue stanovnitvo. Kompanije prikupljaju
informacija i legalno i ilegalno. Vlade sve vie kre prava graana, a sve manje ih tite i
pri tome koriste alibi zatite od terorista. Niko u aktivnostima globalne kiber pijunae od
monijih drava nije ni poten i nevin. Svi se meusobno pijuniraju: svi pijuniraju sve
(ili koga mogu). Sve velike sile imaju i razraene sajber strategija napada i odbrane,
odnosno posebne strukture za osvajanje sajber prostora i borbu protiv sajber opasnosti.
Niko u sajber prostoru nije bezbedan, a pogotovo svi oni koji bi mogli na bilo koji nain
biti (ili jesu) konkurencija. To je svojevrsni hladni rat, a neki teoretiari smatraju da je
1
Cyberspace - (grki ciber univerzum); ( engleski space prostor)
ovo u stvari III svetski rat (beskrvni rat) koji se vodi u sajber prostoru gde su mete
prvenstveno informacije, gde se izvodi svojevrsna pljaka podataka. U ovom globalnom
pijunskom pokeru nekad nekome karta ide bolje, a nekada drugom: trenutni dobitak
moe vremenom da preraste u gubitak i obrnuto. Ponekad se neka pijunska afera pojavi
u javnosti sa konotacijom drite lopova. Meunarodni odnosi poivaju na Vesfalskom
sistemu suvereniteta drava kao osnovnih subjekata. Teritorija je jedna od osnovnih
konstitutivnih elementa dravnosti i jedna od osnovnih vrednosti meunarodnih odnosa.
Ali tehnoloka i informatika revolucija je donela mnoge promene pa i promene u
razumevanju teritorije: otvorena je etvrta virtuelna dimenzija.
Strunjaci za sajber sukobe smatraju da e sajber pretnje po ekonomsku
bezbednost drava i kompanija rasti. Ono to je do sad ispoljeno su samo osnove koture
sajber rata, pri emu e on prethoditi klasinom (konvencionalnom) ratu, pratiti ga i
nastaviti da se ispoljava i posle njegovog zavretka. Jo uvek nije pokrenuta inicijativa na
svetskom nivou za suprotstavljanju ovoj pretnji ekonomiji i globalnom miru.
Sajber pijunai kao i zatiti od nje se, u poslednje vreme, pridaje velika panja iz
razumljivih razloga: njena raspostranjenost i posledice koje ostavlja za sobom zavreuju
panju nauke ali i informatiara. Ugroavanja privatnosti i linih sloboda putem sajber
pijunae poprima sve veu razmeru. Brojni su primeri koji ukazuju na do sada nevienu
aroganciju i bezobzirnost sajber-pijuniranja. Tome je doprineo i Edvard Snouden
obavestivi svet o tajnim akcijama prislukivanja celog sveta od strane NSA-e.

Pojam kiber-univerzum
Da bi se razumela sajber pijunaa potrebno je prethodno razjasniti iri pojam
kiber-univerzum (Cyberspace). Smatra se da je ovaj pojam u konvencionalnu
upotrebu uveo ameriki pisac naune fantastike Vilijama Forda Gibsona (William Ford
Gibsso) svojim mnogonagraivanom romanu-noveli Neuromanser (Neuromancer;
1984). On pod pojmom kiber-univerzum podrazumeva vetaki stvoreni prostor
(virtuelnu sredinu) uz pomo kompjutera.

Kiber-univerzum po mnogim svojim karaketristikama podsea na zemlju Oz

koju kao virtuelni svet nalazimo u noveli (i istoimenom filmu) arobljak iz Oza (The
Wizard of Oz, 1939. god.) amerikog pisca Lumana Frenka Bauma (Lyman Frank
Baum; 1856 1919).2

Pojam kiber-mo je meu prvima upotrebio ameriki strunjak za savremene

sukobe Dozef Naj (Joseph Samuel Nye, ro. 1937. god.) u svom radu Budunost
moi (The Future of Power) u kojem upozorava na fenomen rasipanja moi uz pomo

2
Fantastina zemlja Oz u koju tornado prebacuje devojicu Doroti Gelj i njenog psa Tota. arobnjak iz
Oza koji ivi u Smaragdnom gradu njoj i njenim prijateljima (Strailu, Limenom, i Lavu) koje je stekla
traei ga joj pomae da se vrati kui. Slinost izmeu ova dva sveta je velika. I jedna i drugi je virtuelan.
U njega se lake ulazi ali teko izlazi. Prati kao poetno oduevljenje koje vremenom splasne. Na putu
izlaska iz njega (kao i Doroti) vrebaju brojne opasnosti (Zla Vetica Zapada) ali i ima i onih koji se trude da
pomognu (Dobra Vila Severa). U puto do onoga ko ima znanja da ovlada ovim prostorom (arobnjak )
esto se pridruuju slini saputnici (Strailo koji od arobnjaka trai mozak, Limeni koji od arobnjaka
trai srce i Lav koji od arobnjaka trai hrabrost).
savremenih informatikih sredstava koji vodi ka nemogunosti kontrole informacija kao
nosilaca moi.3

Sajber pijunaa je postala globalna opasnost o kojoj se govori kao o epidemiji

sajber pijunae. Nebrojeni su pokuaji (ali i uspesi) krae informacija putem Interneta
kao globalne mree. Velika je razmera primera hakerskog napada (hakerskih provala) na
banke, dravne institucije, kompanije i vane pojedince (tzv. VIP) pri emu su oni ne
samo krali podatke ve i unitavali baze (banke) podataka, sa njihovih e-mail adresa slali
lane poruke, zahteve za finansijske pozajmice i sl.
Ovaj fenomen je dobio na medijskoj popularnosti poetkom 2011. god. kada je
amerika bezbednosna zajednica otvoreno iznela probleme svog sueljavanja sa
ekonomskih pijuniranjem od stane Kine i nekih drugih zemalja koje je optuila da
upadaju u sajtove amerikih slubi bezbednosti, da na ovaj nain dolaze do poverljivih
podataka i uvanih tajni. Sve to u znaajnoj meri ugroava samu bezbednost SAD. Posle
toga su iznoeni brojni primeri (posebno u Francuskoj i Italiji) koji ukazuju a razmere ove
opasnosti (koliki mah je uzela ova pojava) po ekonomije drava i na ozbiljne posledice
po privredne subjekte. Javno su se oglasile brojne rtve sajber pijunae (kako drave
tako i kompanije) koje trae naina da se zatite od ove vrste ekonomskog pijuniranja.
Sve su to osmiljene, strune i planski izvedene pijunske aktivnosti koje izvode obueni
pojedinci ali i tajne slube pojedinih zemalja. Sve je to nateralo brojne zemlje koje
raspolau znaajnim informatikim kapacitetima da donose nacionalne strategija za
zatitu i odbranu od sajber pijunae strategije sajber odbrane (Cyberdefense) koje
imaju i ofanzivne elemente.
Lista najznaajnijih svetskih primera sajber pijunae, odnosno hakerskih provala
u informacione sisteme zemalja, institucija i kompanija je veoma velika. Ovde iznosimo
samo neke koje ilustruju ovu vrstu ekonomskog pijuniranja.
- napad rumunskih hakera (2004) na naunu istraivaku stanicu na Antartiku
- hakerski napad (1998-2000) na raunare Nacionalne vazduhoplovne i
svemirske administracije (National Aeronautics and Space Administration
- NASA-a, osnovana 1958); Pentagon-a (The Pentagon) i Minstarstva
energetike SAD (U.S.A. Department of Energy DOE)
-

- sajber prodor (2007-2007) u sajt Kongresa Sjedinjenih Amerikih Drava

(United States Congress)

- sajber napad (2007) na nacionalnu laboratoriju u Los Alamosu koj se bavi

vojnim istraivanjima;
- upadi hakera u (2008) u sajtove brojnih institucija Estonije (sumnja na
Rusiju);
- sajber pijunaa (2008) na mrei biroa Dalaj-Lame (sumnja na Kinu),
3
Naj S. Dozef (2012). Budunost moi, Beograd, Arhipelag, str. 143-185.
 - sajber upad (sumnja na SAD i Izrael) i ubacivanje najsavrenijeg
kompjuterskog virusa Staksnet (2009) u nuklearne instalacije Irana;
- masovni upad (2009)u raunarske mree preko stotinu zemalja i stranih
ambasada (operacija sajberpijunaa GhosNet);
- hakerski napad (2009) na petrohemijske kompanija (operacija Night
Dragon);
- hakeski napad (2009) na Google;
- sajber napad (2010) na najvee svetske rudarske kompanije;
- sajber upad (2010) u Internet (unitena velika koliina informacija);
- sajber sabotaa i ubaeni virus Staksnet u iranske kompjutere (2010) koji su
koriteni za nuklearni program (unitene centrifuge za obogaivanja
uranijuma);
- sajber napad (2011) na Ministarstvo finansija Francuske;
- hakerska provala (2011) u kompjutersku mreu kanadske Vlade;
- sajber napad (2011) na sajtove ministarstava Australije;
- hakerski napad (2011) na sajtove kompanija za sajber bezbednost;
- hakerski napad (2012) na japansku kompaniju SONI,
- sajber napad (2012) na amerike kompanije koje sarauju sa Pentagonom i sl.
- hakerski napad (2013) napad na servere amerike kompanije Gaudedi
(jedna od najveih svetskih uvara imena sajtova i adresa i kompanija koja
ima jedan od najsofisticiranijih sistema odbrane od hakerskih napada) i
onemogui pristup prema 5 miliona internet sajtova
U poetku su ovi napadi za posledicu imali samo meterijalne i finansijske gubitke,
da bi vremenom stradali i ljudi. O veliini tete koje trpe rtve sajber pijunae govore
izvetaji koje odreene institucije prave. Tako je, na primer, prema podacima britanske
kompanije za konsalting Pricewaterhouse Coopers International (osnovana 1849. god
sa seditem u Londonu) samo u 2010. godini vie od petine (23%) svetskih firmi bilo
izloeno sajber napadima i procenjuje se da se nanesena teta na svetskom nivou kree i
do 1.000 milijardi $.4 Izvetaji koje pravi Vlada Velike Britanije tvrde da je samo u 2012.
godini imala gubitke po osnovu sajber pijunae prek 30 milijardi evra.5

Sajber pijuni (napadai)

Ko su sajber pijuni? To su visoko specijalizovani i informatiki edukovani
pojedinci koji se iz hobija (ali esto i iz komercijalnih motiva), posebni timovi
kompanija, banak, dravnih institucija, ali i specijalizovani delovi obavetajnih slubi. Za
sajber pijune se koriste razliiti pojmovi kao to su hakeri, sajber lopovi, sajber
banda, sajber kriminalci sajber krimosi.Hakerski napad (hacking) primenjuju
konkurentske firme pa i poslovni partneri. Postoji i meunarodni pokret Anonimus koji
okuplja hakere (crne, sive, bele ). Oni koriste maske Gaja Fouksa koje je

4
http://www.pwc.com/gx/en/index.jhtml?ld=no (2.3.2014)
5
Vladimir Prvulovi (2012). Ekonomska diplomatija: nove studije sluaja, Beograd, Megatrend univerzitet,
str. 56.
dizajnirao Dejvid Lojd. Poetkom 2012. god. grupa hakera "Anonimusi" (sebe nazivaju
"haktivisti") je nakon "Juniverzala" i "Vornera"napala i meunarodni medijski
konglomerat "Vivendi" sa seditem u Francuskoj. Sajt "Vivendija" su prekrili porukom u
kojima ga optuuju za cenzuru i izdaju duha Interneta.

rtve sajber pijunae

Sajber pijunaa se esto naziva i sajber kriminalnom. Strunjaci za ovu vrstu
sukoba smatraju da je veoma teko utvrditi odakle dolaze napadi, identifikovati napadaa.
Najvie to je za sada mogue je prepoznavanje modela napada (rukopisa) i na osnovu
toga pretpostaviti odakle je napad doao. I kada se javno obelodani napad i napada , ne
moe se sa sigurnou verovati u te podatke. Stoga se rtve sajber pijunae najee
pridravaju odluke da napade ne prijavljuju i ne spekuliu sa imenom napadaa. Kada se
to i uradi onda su motivi vie politiki nego nastojanje da se drugi upozore na izvor
opasnosti. Zanimljivo je da su i firme koje se bave informatikom objekat napada sajber
pijunae kao to su na primer: Sony, Visa, Google, Boeing, Symantic itd.
Tome treba dodati da je je poznata specijalizovana amerika kompanija iz Masauseta za
sajber bezbednost RSA Secutity bila rtva sajber pijunae i da su joj ukradeni podaci o
zatiti identifikacije.6

Ti podaci su kasnije iskorieni za napad na kompanije koje su koristile sistem

RSA za zatitu svojih informacionih sistema. Dakle, moe se rei da su objektni
napada sajber kriminala svi. Odnosno, da nema subjekta koji i pored toga to poseduje
najsofisticiranije sistema zatite od sajber napada, i to je poseduje vrhunske strunjake iz
ove oblasti a da nije bio rtva ove vrste pijunae. Niko nije bezbedan u ovoj sferi. Stoga
su svi uesnici u svetskoj informacionom mrei prinueni da primenjuju dodatne mere
bezbednosti podataka to poveava trokove poslovanja.

Sajber ratovanje
Sajber pijunaa je poprimila razmere novog oblika nekonvencionalnog ratovanja
sajber ratovanja (engleski cyber war; ruski ). Pojmovi sajber napad
(softverski napad) i sajber rat (virtuelni rat, rat bez krvi, kiber rat) obuhvataju
veoma irok spektar mera i aktivnosti (izmene sadraja sajta, uskraivanje usluga, krae
informacije u sajber prostoru, pijuniranja, do razaranja sajta ili baze podataka). To je
svojevrsno informaciono nadmetanje, elektronski sukob u sajber prostoru, neprijateljska
akcija u sajber prostoru kojim se postie i fiziko nasilje a da napada ostane anoniman.
U njemu fizika razdvojenost neprijateljskih snaga nema nikakav znaaj a vremenska
dimenzija nije vezana sa iscrpljenou ive sile. Operacija je daleko jeftinija i
jednostavnija od klasinog ratovanja. Centi moi koji raspolau savremenom tehnikom i

6
Personal Identity Verification (PIV) of Federal Employees and Contractors,
http://csrc.nist.gov/publications/fips/fips201-1/FIPS-201-1-chng1.pdf (12.3.2014)
edukovanim ljudskim resursom uveliko pribegavaju sajber napadima na druge zemlje ali
i strategiji sajber kontranapada.
Sajber rat je postao novi oblik ratovodstva koji spada u asimetrine sukobe.
Otkrivena je taka u kojoj su drave bile slabo branjene i gde su najranjivije.
Kompjuterski sistemi su osnovi ekonomije, bankarstva i industrije. Bez njih ne moe da
funkcionie avio i pomorski saobraaj, dravne institucije, nuklearne elektrane, prenos
elektrine energije, satelitski sistem, industrija, vojni i mnogi drugi sistemi. Sve su to
potencijalna mesta napada. Postavlja se pitanje: kakve sve posledice to moe imati po
svet i ljudsku civilizaciju? Drave se poinju veoma ozbiljno baviti sajber-pretnjama. U
vojne strategije je sajber-prostor (pored kopna, mora, vazduha i kosmosa) uvrten u petu
oblast ratnih dejstava. Iako se moe rei da je on u svojoj poetnoj fazi, mogunosti koje
otvara i posledice koje izaziva govore da e izrasti u jednu od najveih pijunskih pretnji
i izazova. Virtelni svet kompjutera je kompleksno orue ali i oruje. Iako je on u samom
zaetku, strunjaci smatraju da moe veoma brzo da preraste u jedna od najopasnijih
pretnji, izazova i rizika savremenog sveta. Njime se uz pomo visoke informatike
tehnologije i strunih ljudskih resursa protivniku mogu veliki gubici. Kao su objekti
napada vojni ali i civilni ciljevi posledice se mogu porediti sa posledicama koje izaziva
konvencionalno (tradicionalno) ratovanje i pored toga to su im metodi razliiti. Iako je
to tzv. Virtuelni sukob a posledice koje ostavlja su veoma realne. Sa njim je mnogo lake,
bre i jeftinije ratovati. Cilj je isti postii dominaciju i osvojiti odreeni prostor. U
sluaju sajber prostora je mogue neopaeno ui i protivniku naneti znaajne gubitke u
tehnici ali i u ivoj sili. Sajber rat izaziva i realne fizike efekte jer je virtuelni dio sajber
prostora povezan sa fizikim prostorom.
ak je i ministar odbrane SAD Leon Paneta upozorio na mogunost nove
opasnosti u vidu virtuelnog Perl Harbura.Ameriki strunjak za tzv. meku mo (soft
power) Dozef Naj smatra da je kiber rat kao novi vid manifestovanja moi i da je jedan
od kljunih problema za sve drave u dananje globalno informativno doba jeste da se
sve vie stvari dogaa izvan kontrole zbog proliferacije (umnoavanje) informacija. 7 To
dovodi do raspravanja moi kao jedne od najveih promena u XXI veku. Naime, i
najmonije svetske drave ne mogu da uspostave adekvatnu kontrolu sajber prostora i
dominaciju u virtuelnom svest. On postaje slaba taka nacionalne bezbednosti. Pre etiri
decenije ameriko Ministarstvo odbrane je za svoje potrebe izradilo Internet kao mono
sredstvo umreavanja svojih stratekih nuklearnih potencijala. Ali, istovremeno su
otvorili prostor svoje ranjivosti i izvor ugroavanja sopstvene bezbednosti. Sajber
ratovanje ima znaajne prednosti u odnosu na odbranu od ovog oblika ugroavanja.
Znaajna karakteristika Interneta da je on dizajniran za to laku upotrebu je
umanjila njegovu bezbednosnu dimenziju. To u startu daje znaajne prednosti u odnosu
na one subjekte koji se nastoje zatiti i odbraniti od sajber napada. Iako se radi na
podizanju bazbednosnih kapaciteta Interneta ona nije jo uvek nije na zadovoljavajuem
nivou. Sajber ratom se vri okupacija sajber prostora, unitava sajber protivnik i vri
sajber eksploatacija. Pred mnoge se postavilo pitanje kako odvratiti potencijalne sajber
napade, zatiti se i odbraniti od njih? Jedna od naina je pronaen na povezivanje i
integraciju kapaciteta drava i kompanija koji mogu biti sredstvo suprotstavljanju ovom
vidu opasnosti.

7
Str.143.
 Tzv haktivizam poprima i ideoloku dimenziju i prerasta u sajber terorizam koji
prema miljenju Don Majkla Mekonela (John Michael McConnell, ro. 1943.god.
nekadanjeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (National Security Agency
- NSA; 1992-1996) i direktor Nacionalne obavetajne agencije (National Intelligence
DNI; 2007-2007) vremenom poinje da koristi sve suptilnije sajber metode i tehnike,
postii sajber-prefinjenost to e svakako oteati njegovo otkrivanje i zatitu od njega.8

Frapantno je da se ve govori o novoj vrsti terorizma - sajber terorizmu koji za

posledicu ima nevine rtve. Strah od terorizma ve postoji, a sajber terorizam samo
poveava taj strah. To je dovelo do toga da s cela hakerska zajednica obeleava kao
opasnost. Zbog toga je i tako neslavno proveo i Kevim Mitnik koji se smatra legendom
haka na svetkom nivou. Zbog sumnje da bi mogao da sajber upadima aktivira nuklearne
projektile i tako izazove III svetski nuklearni rat ili neku drugu globalnu katastrofu
due vreme je dran u pritvoru. Bilo mu je zabranjeno korienje i telefona kako bi bio
onemoguen svaka hakerska aktivnost.
SAD su formirale i posebnu Slubu za nacionalnu kontrapijunau (Office of
the National Counterintelligence Executive- ONCIX ) koja svake godine pravi izvetaj o
aktivnostima koji se odnose na sajber pijunau. i upuuje ga Kongresu na uvid. Prema
poslednjem izvetaju najvea opasnost za ameriki sajber prostor predstavljaju napadi
koji dolaze iz Kine. Strunjaci za sajber-bezbednost na drugo mesto po uestalosti sajber
napada stavljaju Rusiju, a ruske sajber-pijune karakteriu kao lukavije i aktivnije.9 I
ameriki Federalni istrani biro (FBI) se u delokrugu svog rada bavi kontra-sajber
pijunaom. On permanentno upozorava amerike kompanije da su njihovi strunjaci
pronali odreene rupe u njihovim sistemima kompjuterske zatite koje mogu posluiti
sajber-pijunima da izvre upad.

Sajber pijunaa je dovedena do apsurda. Obavetajne slube su poele da vre

sajber upade u sopstvene institucija kao bi nazirale svoje nadzornike. Naime, ovih dana
se rasplamsala u SAD rasprava izmeu Senata i CIA-e. Predsednica Odbora Senata za
obavetajna pitanja (kongresnog tela koje je zadueno za nadzor obavetajnih slubi)
Dajana Fajnstajn je optuila CIA-u da je izvrila sajber upad u kompjuterski sistem
strunog tima Obavetajnog obora koji na posebnoj lokaciji na periferiji Vaingtona koji
im slui da pripreme izvetaj o programu pritvaranja, nainima sasluanjima, muenjima,
torturom i eksperimentima (od 2004 do 2009) koji su vreni nad osumnjienim
pripadnicima Al Kaide na takvim crnim lokacijama od kojih je najdrastinija bila u
vojnoj bazi Gvantanamo (Kuba). Ovaj centar je sama opremila CIA ali je od poetka
sabotirala rad Obavetajnog komiteta. Hakerski upadi su vreni u nekoliko navrata kako
bi se iz baze podataka sklonili neki dokumenti sa statusom poverljivosti koji su se nekim
sluajem (previd, ili namera nekog novog uzbunjivaa) nali u gomili od est miliona
dokumenata a koji je posle nekoliko godina rada izdvojio oko 6.000 dokumenata koji su

8
The spy who came in from the boardroom,
http://www.salon.com/2007/01/08/mcconnell_5/ (3. 2. 2013)
9
U. S. Blames Shina, Russia for cyber espionage, http:/www.reuterss.com (23. 2. 2013).
najznaajniji za analizu. Zakljuak koji je tim senatora (parlamentarni istraitelji) izneo
govori da je i pored toga to je muenje pritvorenika izvedeno van teritorije SAD, u
velikoj meri ugroen ameriki status moralnog lidera sveta. U izvetaju se istie da
unapreene tehnike ispitivanja ovih zatvorenika nisu doprinele da se poboljanja borba
protiv terorizma. Iako je aktuelni direktor CIA Don Brenan je demantovao ovu akciju i
kritikovao Izvetaj Obavetajnog odbor, pokrenuta je inicijativa da se sprovede i interna
istraga CIA zbog sumnje da je na nedozvoljen nain pijunirala i lanove Obavetajnog
odbora.

SAD i sajber rat

SAD je bila prva drava u svetu koja je oformila specijalne vojne jedinice za
sajber ratovanje. Poetkom druge decenije XXI veka (2011. god.) formirala je novi rod
vojske i novi tab sajber komandu (United States Cyber Command- USCYBERCOM)
kojom se rukovodi sajber napadima i sajber odbranom a koja se nalazi u Fort Milu u
neposrednom susetstvu sa najveom amerikom obavetajnom organizacijom
Agencijom za nacionalnu bezbednost (NSA).

Ova komanda je potinjena stratekoj komadi kao to su to svemirske snage,

strateke nuklearne snage, PVO i sl. Ima zadatak da titi: opte nacionalne interese;
kompjutersku mreu koju koriste OS SAD, sudovi, policija, Pentagon, strateki objekti i
da napada na sline mree potencijalnih protivnika. Slinu sajber vojska i slubu ima i
NATO. Osnovni zadatak joj je da uz pomo sajber pijunae zatiti nacionalne
ekonomske interese i unapredi nacionalnu ekonomiju. Prvi napad ove komande bio je
usmeren prema iranskom nuklearnom programu, prema sofisticiranim programima
kompanije Simans koja proizvodi pumpe za visoke pritiske i ventile za nuklearne
centrale. Kompjuterski ratnici (sajber borci) posebno dizajniranim virusom destrukcije
mogu da izazovu sabotau celih sistema, da naprave velike tete na ureajima (izazivaju
kratke spojeve na transformatorima, oteuju ventile visokog pritiska). Samo u Pentagonu
radi preko 900 zaposlenih na poslovima sajber pijuniranja. Sada se vode estoke sajber
bitke sa Kinom, Rusija, Izraelom.

Due vremena su SAD tolerisale sajber upade i sajber-pijunau u njen sajber

prostor. Kada su procenili da je to poprimilo iroke razmere u svom zbirnom
(objedinjenom) godinjem izvetaju Kongresu u Nacionalnoj obavetajnoj proceni
(National Intelligence Estimate - NIEs) svih esnaest amerikih obavetajno-
bezbednosnih agencija je krajem 2011. god. prvi put obelodanilo rezultate svojih
saznanja o sajber napadima i direktno optuilo Kunu i Rusiju da protiv nje vode sajber rat
i da kradu amerike ekonomske tajne u sajber-prostoru.10 Ovo je meu prvi sluajevima
da se Rusija okrivljuje za sajber pijunau koja nije vezana za ideoloke ve prvenstveno
za ekonomske interese.11 Ovi napadi su okarakterisani su kao dugorona strateka
pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD. Osnove mete sajber-pijunae su najee vojne,
informatike, ekonomske, ekoloke, medicinske, tehnoloke i sl. tajne. Izneli su podatak
da SAD godinje gubi 50 milijardi dolara kao rezultat on lajn pijunae, tj kraom
poslovnih tajni i sajber provalama u kompjuterske sisteme. Izvetajem je uglavnom
obuhvaena pijunaa koja se bavi prikupljanjem ekonomskih informacija, a kao motivi
vinovnika ovih upada se navode nastojanja Kine i Rusije da im ukradene tehnoloke
informacije pomognu da tehnoloki stignu SAD i ojaaju sopstvenu ekonomiju.
Konstatuje se tendencija permanentnog porasta sajber napada na SAD.
Otkrili su dve grupe hakera od kojih je jedna u Pekingu a druga u angaju.
Koriste preko 200 porodica malvera i preko hiljadu registrovanih domena koji se koriste
za sajber pijunau.12 Oni slue kao serveri ali i kao centri za slanje spear fiing poruke
izabranim pojedincima u odreenim kompanijama i institucijama kako bi oni otvorili svoj
atament u e-mailu ili kliknuli na odreeni link. Poruke su slate ministrima, profesorima
univerziteta, direktorima medija, tehnolozima firmi koji se bave proizvodnjom
industrijske opreme, vojna lica na viim komandnim mestima i sl.
U prologodinjem izvetaju se istie da su posle izvrenog trasiranje sajber
napada iz Kine ustanovili da ih je veina dolazila iz zgrade gde se nalazi vojni odred
APT1 u angaju.13 Utvreno je da su odatle napadani kompjuteri oko 150 amerikih
institucija (kompanija, finansijskih institucija, kontrole vazdunog saobraaja, sistemi
elektroenergetike, banke i sl.). Kao meta kineskih sajber napada najee se javljaju
korporacije vojnoindustrijskog kompleksa (Lokid Martin, Googl, Meunarodni
monetarni fond). Posebno su uestali napadi ka kompanijama koje se bave avio i
kosmikom tehnologijom ali i one koje se bave dizajnom eolskih turbina.
Rusiju optuuju da nastoji sajber pijunaom da diverzifikuje svoju ekonomiju i
da smanji zavisnost dravnog budeta od prodaje prirodnih sirovina i ouva
kompetenciju u kljunim oblastima od nacionalnog znaaja. Time nastoji da otkloni
posledice postojeeg globalnog ekonomskog sistema koji favorizuje Zapad na raun
Rusije. Kao mete ruskih sajber napada najee se navodi preraivaka i graevinska
industrija SAD, Evrope i Bliskog Istoka, ameriki zdravstveni sistem i odreene dravne
institucije. U izvetaju se navodi da ovoj vrsti pijunae pribegavaju i Francuska i Izrael.
I u godinjem izvetaju Komisije za praenje ekonomskih odnosa SAD i Kine koji
je upuen Kongresu stoji ocena da iz Kine dolazi veliki broj sajber napada na mnoge
amerike institucije. U lepezi mera predlae se i zabrana uvoza onih tehnolokih
proizvoda za koji postoji sumnja da su proizvedeni na osnovu ukradenih tehnolokih
reenja amerikih kompanija.

Rusija i sajber rat

10
http://www.fastcompany.com/3005719/fast-feed/national-intelligence-estimate-china-systematically-
hacking-us-companies (13.2.2014).
11
Grupu ruskih hakera koja se bavila ovom vrstom ekonomske pijunae simbolino su nazvali Energetski
medved.
12
Kada se kompjuter zarazi malverom on uvodi dodatne alete kako bi ostao to due neprimeen.
13
National Intelligence Estimate 2013 http://www.hsdl.org/?view&did=734497 (21.2.2014)
 Poetkom 2014. godine je i Ruska Federacija ( ), ija
formirala svoju sajber komandu kao novi rod vojske za delovanje u sajber prostoru
kako u miru tako i u ratu. U Rusiji ve postoji nekoliko organa za borbu protiv
virtuelnih opasnosti kao to su: u Ministarstvu unutranjih poslova Uprava K, u
Federalnoj slubi bezbednosti (
- ); Centar za informatiku bezbednost (
) koji ima zadatak da se bori u sajber prostoru protiv stranih tajnih slubi,
ekstremistikih organizacija, kriminalnih struktura i svih onih koji na bilo koji nain
ugroavaju nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

Kako se boriti protiv sajber napada

Sajber pijunaa u svojoj sutini ugroavanje linih prava i sloboda i gubitak
privatnosti. Na Internetu nema privatnosti. Da li u drutvu savremenih komunikacija raste
opasnost od Velikog brata. Da li zbog toga treba biti zabrinut? Kako se od toga
zatititi? Da li je mogua pobuna i mobilizacija protiv onih koji vre ovu vrstu
nadziranja? Strunjaci za sajber pijunau smatraju da odbrana do ove vrste savremene
poasti nije nimalo laka jer rtva napada najee nije ni svesna da je poharana.
Savremeno drutvo gotovo da ne moe da funkcionie i komunicira bez Interneta kao i
bez elektrine energije. Takva komunikacijska zavisnost i posrednika uloga ovog
komunikacijskog sredstva omoguava sajber pijunau i oteava otkrivanja i zatitu od
nje. I kada spozna da je bila meta sajber upada odnosno da im je kompjuterska mrea
provaljena izbegavaju da to javno objave jer bi to donelo novu tetu uruavanje steene
reputacije kako kod svoji zaposlenika tako i kod klijenata, poslovnih partnera ili
investitora. O takvim napadima ih ponekad informie i Federalni istrani biro. U
poslednje vreme se na globalnom planu vodi sve vei broj sudskih sporova zbog
ekonomskog pijuniranja. Okrivljeni uvek demantuju takve optube jer ih je teko i
dokazati i iskazuju svoju spremnost da se i sami suprotstave protiv svake forme
nezakonite sajber-aktivnosti i hakerisanju u svim njegovim manifestacijama. Uz to
okrivljuju drugu stranu da ona ovakvim optubama eli da sakrije sopstvenu sajber
pijunau. Zato je neuspeh u suprotstavljanju praen ozbiljnim posledicama. esto puta
rtva napada pribegavaju uvoenju viznih zabrana onim licima za koje utvrdi sa se bave
sajber pijunaom. Jo ei je sluaj da tzv sajber odredi uzvraaju na sajber napade.
Zatitu od sajber pijunae oteava i to to je ifrovanje
Jedan od najpoznatijih panskih ali i svetskih sociologa Manuel Kastels (Manuel
Castells Olivn; ro. 1942. god.) koji se bavi sociologijom masovnih komunikacijama i
informatikim drutvom smatra da sajber pijunaa nije pretnja drutvu u celini ve
prvenstveno opasnost za dominantnim elitama (autoritarne vlade, multinacionalnim
korporacijama, medijima i sl.) i za one institucije koje kontroliu protok informacija i
procese komunikacija, a same nisu podvrgnute nikakvoj drutvenoj kontroli.14 Om u
monografiji Internet galaksija: razmiljanja o Internetu, biznisu i drutvu (The Internet

14
Manuel Kastels je vodei istraiva savremenih medijskih tehnologija. Njegovi radovi spadaju u red
najkompleksnijih pristupa problemima tehnoloke revolucije i njihovom uticaju na drutvo i politiku.
Dobitnik je Balcanao nagrade za 2013. god. (druga svetske po znaajnu posle Nobelove nagrade).
Galaxy. Reflections on the Internet, Business and Society) tvrdi da je ideja o slobodnom
toku informacija (prodaja slobode) u samim temeljima informatike industrije jer samo
on omoguava profit. U tom smislu, smatra autor, treba razlikovati kontrolu i nadzor
Interneta. 15 Mi smo pod nadzorom ali nismo kontrolisani. Amerika NSA samo prati
poruke ali ih ne prekida (poruci se nita ne deava) i ne zaustavlja ptotok informacija.
Internet-kompanije se protive kontroli, a ne nadzoru, jer kontrola moe da smanji promet
informacija a samim tim i profitabilnost kompanije.

Iako mnogi nastoje da uspostave apsolutnu kontrolu nad Internetom. Manuel

Kastels (Manuel Castells) osporava tu mogunost. U svom radu Uvod u umreeno
drutvo. Informacijsko doba: ekonomija, drutvo i kultura (The Rise of the Network
Society. The Information Age: Economy, Society and Cultur) tvrdi da je to neostvariv
poduhvat jer je Internet kreiran kao arhitektura sedmoslojnog internet-protokola koju je
teko kontrolisati. 16 On smatra da je sloboda (kao princip) bila kljuni faktor u razvoju
Interneta. Takva libertarijanska kultura je razvila horizontalnu (nasuprot piramidalne)
mreu koja se tee kontrolie. Autor smatra da komunikacija, kao jedna od najvanijih
ivotnih aktivnosti, treba osloboditi svakog oblika zavisnosti, sauvati drutvo
slobodnim, obezbediti slobodu razmiljanja, govora, istraivanja i uenja. Trebae jo
dugo vremena da korisnici sajber prostora postanu u potpunosti svesni da su praeni,
sluani, nadgledani prestae da se ponaaju slobodno i oputeno.
Razliiti su naini zatite do sajber pijunae. Ovde emo naznaiti samo one koje
su najuestalije. Izbegavati prenos poverljivih podataka putem javnog Interneta jer
internet protokol nije dovoljno zatien. Ne treba na jednom mestu drati uskladitene
informacija u elektronskoj formi. Time se olakava sajber napadau da u kratkom
vremenu i sa manje napora doe do velike koliine informacija. To je omoguilo vojniku
Bredli Meningu da tajne depee Stejt departmenta i izvetaje Pentagona naree na
nekoliko diskova dostavi Vikiliksu. Iz brojnih depea koje su se slale amerike
diplomate saznaje i o aktivnostima vezanim za sajber pijunau.
Neke drave pribegavaju uskraivanju slobodnog protoka informacija, odnosno
selektivnoj kontroli Interneta na bazi liste tzv prljavih rei koje kada ih korisnik ukuca
doe do blokada Interneta. Tako, na primer, u Kini ako ukucate rei Tibet ili Tajpeh
Internet se automatski blokira. Slino je bilo u SAD ako ukucate re komunizam.
Postoje i agencije koje nude kurseve etikog hakovanja ali i one koje se bave
istraivanjem sajber napada (npr. Dell Secureworks)

Prislukivanje i video-nadzor posredstvom kamera na kunim kompjuterima i

mobilnim telefonima

15
Castells Manuel (2001). The Internet Galaxy. Reflections on the Internet, Business and Society. Oxford
UP; Castells Manuel (2003). Internet galaksija; Zagreb, Naklada Jesenski i Turk.
16
Castells Manuel (2000). The Rise of the Network Society. The Information Age: Economy, Society and
Culture, Vol. I. Cambridge, MA; Oxford, UK: Blackwell; Castells Manuel (2002). Informacijsko doba:
ekonomija, drutvo i kultura (svezak 1 i 2), Mo identiteta; Zagreb, Golden marketing.
 Sredinom 2013. god. Edvard Snouden amerikoi slubenik (analitiar) NSA je
otkrio da su amerikae obavetajna agencija Nacionalna bezbednosna agencija
(National Security Agency) zajedno sa britanskom obavetajnom slubom Centrala
optih komunikacija (Government Communications Headquarters - GCHQ) koji se
nalazi eltenamu (Cheltenham) uestvovale u svestranom nadzoru graana na celoj
zemaljskoj kugli: snimanje razgovora posredstvom Interneta, mejlova, mobilnih telefona,
sms poruka, presretala i arhivirala na milione fotografija snimane veb kamerom korisnika
amerika internet kompanija Yahoo i sl.17

Velika Britanija je na osnovu ugovora iz 2007. god. (za vreme mandata premijera
Tonija Blera) omoguila da amerika Nacionalna bezbednosna agencija pijunira njene
graane, odnosno da pregleda, analizira i arhivira sve njihove telefonske razgovore,
mejlove i internet protokole. Za tu svrhu je korien program Optiki nerv (Optic
Nerve) za automatsko prepoznavanja lica. Time je potvreno da je ovim softverskim
programom preko skajpa, odnosno video kamera na kompjuterima i mobilnih telefona
obavlja posmatranje svega onoga ta se radi u prostoriji u kojoj je kompjuter ili mobilni
telefon. Tajno se ukljuuju kamere kompjutera i mobilnih telefona direktno prenose
dogaanja. Korisnik toga nije svestan jer se ne pali i lampica koja oznaava da kamera
radi. Saznanje da je privatni ivot graana Velike Britanije bio na uvid obavetajnim
agencijama je izazvalo njihovo veliko ogorenje. Kao da je Veliki brat (Dord Orvel)
je prislonio svoje uvo na sve elektronske komunikacije. Ova vrsta tajnog nadziranja
(prismatranja) je nadmaila i Orvelovu matu o totalitarnoj kontroli drutva.

Afera je dobila veliki publicitet u medijima u listovima kao to su britanski

dnevni list Gardijan (The Guardian) Gardijan, i ameriki dnevni list Vaington
post (The Washington Post) Vaington post ali i sajtovima tehnolokih internet
portala. Zbog toga su sredinom aprila 2014. god. ovi listovi dobili Pulicerovu nagradu
(Pulitzer Prize) koja je najvea svetska nagradu za novinarstvo za tekstove koji su pisani
na osnovu dokumenata dobijenih od Edvarda Snoudena

Sredinom aprila 2014. god. ameriki dnevni list Vaington post (The
Washington Post) i britanski dnevni list Gardijan (The Guardian) su dobili
Pulicerovu nagradu (Pulitzer Prize) najveu svetsku nagradu za novinarstvo za tekstove
koji su pisani na osnovu dokumenata dobijenih od Edvarda Snoudena uzbunjivaa (borci
za slobodu javne rei) koji je za vladu SAD izdajnik, ruski pijun.18

17
http://www.theguardian.com/world/2014/feb/27/gchq-nsa-webcam-images-internet-yahoo (14.3.2014)
18
Pulicerova nagrada se dodeljuje za najvee doprinose u 21 kategoriji (komponovanju muzike,
novinarstvu, knjievnosti i sl.). Ovu nagradu dodeljuje Univerzitet Kolumbija (Njujork) a uz diplomu
dobijaju i 10.000$ a u novinarstvu zlatnu medalju. Nagradu je ustanovio Dozef Pulicer koji je svoj imetak
zavetao Univerzitetu u Kolumbiji.
 U obrazloenju Komisije za dodelu nagrade stoji da su ovi natpisi doprineli
rasprostranjenog tajnog nadgledanja NSA. Edvard Snouden je ostvario saradnju sa
novinarima ovih listova dostavljajui im tajno snimljenu ogromnu koliinu materijala
(fajlova) iz kojih se vidi da NSA masovno kri privatnost graana kako u SAD tako i
irom sveta, ali i pritiska NSA na Googl-u, Jahoou-u i Facebook da joj omogui
uvid u prepiske korespondenata.

NSA se bez znanja i odobrenja drugih telekomunikacijskih kompanija

prikljuivala na njene optike kablove i na taj nain prikupljala informacije. Za to je
koristila softverski program Prizmu. Time je otkriveno da Veliki brat zaista postoji i
da to nije samo deo teorija zavere. Obavetajne slube Velike Britanije su sudelovale u
ovoj aktivnosti. ak je i vlada Velike Britanije vrila pritisak na urednitvo Gardijana
da preda izvore i uniti materijal koji im je dostavio Edvard Snuouden. Prvi tekst o tome
da amerika Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) masovno prislukuje elektronsku
komunikaciju (telefonske razgovore, mejlove, SMS poruke) miliona graana SAD i
drugih drava ali i politikih i dravnih lidera mnogih zemalja pa i svojih saveznika. Jo
jedna injenica je ovde inkitavna: obavetajne slube su se otrgnule kontroli javnosti i
ponaaju se mimo zakona i ovlaenja koja imaju. Posle toga, Kongres SAD je doneo
nekoliko zakona kojima se ovakva aktivnost obavetajnih slubi ograniava.

Sline programe koriste i druge obavetajne slube drugih zemalja. Presretaju

Internet i mobilne audo-vizuelne komunikacija koje su u toku. Program je u mogunosti
da zahvati, snima i analizira i do 2 miliona korisnika video-komunikacija istovremeno.
Komercijalno je dostupan softver Spaj fier kojim se aktivira kamera na linom
raunaru ali i na mobilnim telefonima. U Velikoj Britaniji su zakonske restrikcije mnogo
liberalnije nego u SAD ali SAD je vlasnik ovog softverskog programa. Novo otkrie
(novi aspekt) se odnosi na praenje video-komunikacija, ne samo onih koje se obavljaju
izmeu korisnika ve svi korisnici programa za video komunikaciju amerike
multinacionalne internet kompanije Jahoo (ima ih oko 5 miliona korisnika). To se
prikljukom na optike kablova koje koriste sve internet kompanije za komunikaciju
izmeu svojih centrala. Iako su ove aktivnosti usmerene na otkrivanje sumnjivih lica u
obavetajnom radu, ubrzo su nali i masovnu primenu na Internetu. Skeneri za
razgoliavanje na aerodromima slui i za zavirivanje u intimu. To je upadanje drave u
totalnu privatnost. Stvorena je mogunost za veliku zloupotrebu tajnih slubi i savremene
tehnologije.
Ova ogromna koliina podataka o neijoj intimi je obavetajnim slubama veoma
dragocena. Kao i svi podaci i oni se mogu upotrebiti i zloupotrebiti. Naravno sa su
menadmenti amerikog internet pretraivaa Jahoo-a i amerike multinacionalne
korporacije za kompjutersku tehnologiju Microsoft-a su demantovali svoju umeanost
u ovim projektima.

Igor Nikolajevi Panarin (2014). Informaciono ratovanje i komunikacija

 Jedan od najpriznatijih ruskih strunjaka u oblasti informacionog ratovanja i
geopolitike strategije, dr Igor Nikolajevi Panarin ( )
objavio je novu knjigu pod naslovom Informaciono ratovanje i komunikacija
( )19. Ona je rezultata autorovih istraivanja
uticaja informacionog ratovanja u svetskoj politici i znaaj komunikacije i masovnih
medija dananjice. Izlae brojne sluajeve informacionog ratovanja koji su realizovani u
Prvom i Drugom svetskom ratu, tokom perioda Hladnog rata, posebno predstavlja faze
informacionih ratova koji su bili upueni protiv Rusije.

Satelitsko nadgledanje
Prema dokumentima Evropskog parlamenta 2010. god. na svetskom nivou je
postojalo 134 satelitska sistema za prislukivanje i osmatranje. U tome prednjae SAD
koje preko svog globalnog obavetajno-satelitskog sitema Vorteks i najvee
elektronsko-pijunske Nacionalna bezbednosna agencija (National Security
Agency/Central Security Service, NSA/CSS) prikupljaju i do 70% obavetajnih
informacija na svetkom nivou.20 Ovim sistemom se rukovodi iz Ford Mida (Merilend) a

19
(2014). , , /.
20
Osnovana je odmah posle Drugog svetskog rata (1947. god.) zajedno sa Velikom Britanijom.

PIJUNSKA OPREMA

Tehnoloki napredak otvorio je mnoga vrata, ali je, isto tako, mnoga i zatvorio. Danas je
veoma lako neprimeeno pijunirati i pratiti druge, ali se isto tako takvom ponaanju
moe stati na put. Ovde emo prikazati jedan takav primer.

pijunska olovka-kamera
pijunska olovka kamera je u stvari hemijska olovka kao mikro-kamera za snimanje
situacije, prikupljanje informacija. Izgleda kao i obina hemijska olovka, ali je
opremljene mini kamerom, mini mikrofonom i nekim drugim mikroureajima. Snima
audio i video zapis, a ima mogunosti podeavanja vremena snimanja, a u moe da belei
i fotografije. pijuni je koriste za snimanje nekih deavanje, reakcija, razgovora, koristite
je kao tajni kupac, ili snimanje dokumenata. Upotreba ove mikro-kamere je
jednostavno.Trajanje baterije je ogranieno (90 min.) i nije pogodna za dugorono
snimanje.Potpuno nezavisna i moete se iznova puniti. Puni se preko USB porta na
kompjuteru. Domet kamere je 100 do 300 m i prenos podataka je beian, pa se moe
gledati na laptopu ili lcd plejeru. Snimljeni materijal je mogue pregledati i oitavanjem
micro SD kartice. Nakon to se snimci prebace u kompjute, briu se sa micro SD kartice
kako bi se oslobodio prostor za nove snimke. Ova olovka je vrhunska pijunska spravica
koja je veoma pogodna za pijuniranja: mala je i lagana i moete se nositi. Mogunosti
upotrebe ove kamere u ekonomskoj pijunai su velike. Brojni su primeri njenog
koritenja u ovoj ekonomskoj delatnosti: sa njom se moe uvek neto zapisati jer je
hemijsla olovka, audio-vizuelno zabeleiti neke znaajne trenutke, pribavit dokaza u
potkradanju, na sastancima i posle sastanaka za pribavljanje informacije o lojalnosti vaih
zaposlenih (ono to se deava u trenutku naputanja prostorije za sastanke) i sl. Moe se
koristiti i kao podsetnik je se obaveze mogu snimiti i moe se programirati da signalizira.
Mogue je snimiti i brojeve telefona.
Ali njome se vre samo tajna snimanja. Ona se moete koristiti za snimanja
prezentacija i predavanja u kolama i na fakultetima, kako bi ih kasnije pregledali i
presluali. Olovku moete koristiti i na ispitima ali je neophodna i upotreba bubice. Kada
polaete pismeni pa ak i na usmenom ispitu. Snimite pitanja koja ste izvukli a osoba
koja vidi vaa pitanja preko laptopa i bubice vam dojavljuje odgovore.

Detektor za pijunsku opremu i blokatori pijunske opreme

Kako da se zatitite od neovlatenog praenja, posmatranja ili prislukivanja?
Kada ponete da sumnjate ili verujete da vas prislukuju, prate, posmatraju, najbolje je to
i proveriti. Poinje detektivska igra. To vam omoguava detektor pijunskih ureaja
koji registruje mikrotalasno zraenje i na taj nain otkriva postojanje ureaja za
prislukivanje. Otkriva sve frekvencije u opsegu od 10 metara.
On registruje pijunske ureaje samo kada su oni ukljueni pa stoga postoje i
blokatori pijunske opreme iji rad se zasniva na ometanju pijunske opreme.20 Najee
su u upotrebi blokator GSM i GPS ureaj, jer pokrivaju i pijunske ureaje koji u sebi
imaju karticu mobilne telefonije, a i GPS ureaje koji se koriste za satelitsko praenje.
Domet je 20 metara a ima litijum-jonsku bateriju koja moe da traje oko 3 sata. Veroma
je koriten GSM blokator koji prepoznaje sve ureaje koji koriste infrastrukturu mobilne
telefonije (pokriva frekvencije CDMA/GSM: 860-970 MHz, DCS:1805-1930 MHz, 3G:
2110-2170 MHz).

FBI

Federalni istrani biro (Federal Bureau of Investigation - FBI) je federalna

kriminalistiko-istrana i obavetajna agencija SAD je osnovana sredinom 1908.god.
raspolae sa godinjim budetom oko 7 milijardi dolara i sa oko 40.000
zaposlenih. Ona je glavna agencija za sprovoenje zakona saveznih vlasti SAD.
Nekadanji naziv Biro za istrage (Bureau of Investigation - BOI), je 1935. god.
promenila u Federalni istrani biro. Sedite FBI je u Vaingtonu u zgradi Edgara J
Guvera. Njen slogan je Vernost, hrabrost, potenje (Fidelity, Bravery, Integrity).
Smatra se vodeom kriminalistikom agencijom u svetu. Kadar koluje u sopstvenoj FBI
Akademiji, a poseduje i kriminalistiko-pravni servisno-informacioni kompleks, koji je
podrka kancelarijama FBI-ja razmetenim po celom svetu..
Dronovi koje koristi FBI za prikupljanje podataka, praenje i izvravanja drugih zadataka

Savremeni koncept ekonomske pijunae

 Savremena scena ekonomske pijunae u nekoliko razlikuje od tradicionalne. Te
razlike se odnose kako na teoriju, tako i na primenjene tehnike i metode obavetajnog
prikupljanja informacija. Teoretiari ekonomske pijunae se slau da je za nastanak ove
naune oblasti i i koncipiranje ekonomske pijunae kao savremene ekonomske
delatnosti zasluno niz naunika. Savremena ekonomska pijunaa svoje temelje je
ustanovila esdesetih godina XX veka. Kao pionir modernog pristupa ovoj delatnosti
najee se navodi Harold Vilenski (Harold Wilensky). On je otvorio raspravu o dva
znaajna problema ekonomske pijunae. Prva se ticala neophodnosti saradnje vlada i
privrednih subjekata na stvaranju teorijske osnove (znanja) o ekonomskoj pijunai i
kontrapijunai, pronalaenju savremenih tehnika i metoda kako za ekonomski
obavetajni rada tako i zatitu svojih informacija od ekonomskog pijuniranja. Druga
rasprava se odnosila na znaaj savremenih znanja o ekonomiji i industriji kao dva
strateka elementa ekonomske propulzivnosti.20 On slovi kao jedna od tvoraca
savremenog koncepta meunarodne ekonomske pijunae.
Jedna od pionira naune discipline ekonomske pijunae je profesor politikih
nauka na Kalifornijskom univerzitetu (University of California Berkeley) Harold
Vilenski (Harold L. Wilensky; 1923 2011). On je i zaetnik sistemskog prouavanja
ekonomske pijunae i esdesetih godina XX veka je prvi objavio znaajan nauni rad iz
ekonomske pijunae Organizaciona pijunaa: znanje i politika u vladi i industriji
(Organizational Intelligence: Knowledge and Policy in Government and Industry)
uvodi pojam kognitivni kapacitet kompanija20 (Cognitive Capacity of the Company -
CCC) kojim oznaava sposobnost kompanija da prikupi, selekcionie i analizira
informacije znaajne za njene poslovne odluke. Ukazao je na dve znaajne teme iz oblasti
ekonomske pijunae. Prva se odnosila na neophodnost izgradnje zajednike strategije
vlada i privrednih subjekata za prikupljanju saznanja radi zatite od konkurencije, a druga
se ticala znaaja obavetajnih podataka kao pokretaa ekonomskog razvoja.

Drugo znaajno ime u ovoj oblasti je ameriki ekonomista Majkl Porter

(Michael Porter) koji je dve decenije posle izlaska knjige Harolda Velinskog napisao
svoju pod naslovom Kompetitivna prednost nacije20 (Competitive Advantage of
Nations).20 U ovoj kapitalnoj knjizi on meu prvima krajem XX veka (1980. god.)
ukazuje na znaaj ekonomske pijunae kao kljunog faktora ekonomije.

Kao znaajno ime u akademskoj oblasti ekonomske pijunae esto se navodi i

ameriki filozof i profesor na Univerzitea u Virdiniji (University of Virginia) poznat po
svom radu na teoriji interesnih grupa (stakeholder) Edvard Friman (Edward R.
Freeman; roen 1951.god.)20 i njegova knjiga Strategijski menadment: pristup
stejkholdera (Strategic Management: A Stakeholder Approach) koja je izdata
sredinom devedesetih godina XX veka (1984.god).
 Francuski strunjak za poslovno pijuniranje Emili Goldman (Emily Goldman) je
svojevremeno tvrdio da je ekonomska pijunaa na poetku XX veka postaje sutinsko
sredstvo u uspostavljanju moguih politiko-vojnih strategija.20 On delatnost
prikupljanje podataka uz pomo specijalizovane tehnologije i struno obuenih lica deli
na etiri sektora: a) geopolitiku, b) ekonomiju i finansijske tokove, c) odbranu i oruja za
masovno razaranje i d) bezbednost koja ukljuuje i borbu protiv mafija i terorizma.20
Bernar Nodulek je ponudio novi koncept sukoba (ekonomskog rata) na svetskoj
sceni koji je nazvao koncept DIA i koji razlikuje tri mogua tipa (vida, oblika)
ekonomskog sukovljavanja:
a) Direktni ekonomski sukob (D) vid ekonomskog sukobljavanja dve
suprotstavljene strane (bipolarni sukom, sukob jedan na jedan). Strunaci za
ekonomsku strategiju smatraju da se u ovoj vrsti sukoba ini sve to moe da promeni
odnos snaga u svoju korist, da ovlada faktorima moi i da postigne ekonomsku premo
(nadmo). Kao primer takvog ratovodstva se esto navode ekonomski ratove koje su
meusobno vodile drevne grke dravoce, dok se kao najvei i najuticajniji strateg
direktnog ekonomskog sukobaizdvaja pruski general i vojni teoretiar Karl Filip fon
Klauzevic (Carl Philipp von Clausewitz; 1780 1831). Njegovo najpoznatije delo je O
ratu (Vom Kriege).

Klasian primer ekonomskog totalnog sukobljavanja (predhodne informacije) je

industrijski napad Japana na evropsko brodogradnju tokom osamdesetih godina XX veka.
Nako su nameravali da ozbiljnije razvijaju svoju industriju brodogradnje japanski
ekonomski pijunu su uspeli da dou do tehnike dokumentacije britanskih
brodogradilita kao jednih od najnaprednijih u to vreme u Evropi. Na osnovu toga su
znaajno unapredili i razvili svoju industriju gradnje savremenih brodova i postali
konkurenti na svetskom tritu. Tako su Japanci ekonomskom pijunaom omoguili
razvoj svoje industrije gradnje brodova i znaajan finansijski priliv svojoj dravi.
Indirektni ekonomski sukob (I) klasian multipolarni sukob,odnosno je jedn vid
opteg ekonomskog ratovanja svih protiv svih. Osnovni princip kojeg se dre stratezi
ovog ekonomskog ratovanja je pobeda bez borbe. Kao rodonaelnik indirektnog
ekonomskog sukobljavanja javlja se kineski strateg Sun Cu koji je u spisima pod
naslovom Umee ratovanja (The Art of War) izneo osnovne principe korienja
informacija radi sticanje svake, pa i ekonomske strateke prednosti, odnosno nadmoi u
sukobu.20 Ovi principu su primenjeni u savremenim oblicima ekonomskog sukobljavanja
kakvi su tzv. monetarni ulozi. Dinamika ekonomskih spekulacija se nastoji pratiti
predvianjem nameravanih poteza a za to se najee koriste metode ekonomske
pijunae kako bi se blagovremeno dolo do takvih informacija. Od to zavisi sklapanje
ugovora sa izabranim ekonomskim partnerom. Ekonomska utakmica (i sukobljavanje) u
svetskoj globalizovanoj ekonomija poetkom XXI veka se najee vodi indirektnim
ekonomskim strategijama. Nju karakterie veliki broj privrednih subjekata koji u
multilateralnom ekonomskom sukobu nastoje izboriti za sebe najbolju poziciju.
 Anticipacijski ekonomski sukob (A), odnosno strategija ekonomske anticipacije
je specifinom ekonomsko nadmetanje u kojem je jedan privredni subjekta u sukobu sa
svim ostalim (sam protiv svih). Privredni subjekti koji su ekonomski inferiorniji na
ekonomskom svetskom tritu najee pribjegavaju ovom vidu ekonomskog
sukobljavanja. Osnov ovog voena ekonomskog rata ini osnovni princip strategija
samuraja iz XVIII veka anticipacija koja ne pravi otru granicu izmeu stanja mira i
stanja sukoba (rata). Ovim principom se postie permanentna spremnost (mobilnost) za
ekonomski sukob brz prelaz iz relativno mirnog stanje rata. Nacistika Nemaka je
koristila anticipacijsku ekonomsku strategiju u pokoravanju Austije, ehoslovake,
Belgije i Poljske. Njoj danas pribegava japanska spoljna trgovina koja veoma uspeno
koristi ekonomsku pijunaa sa ciljem predvianja svetskih ekonomskih trendova i
procesa. Ovakva situaciju ne prata pogreke, a posledice promaaja su najee
katastrofalne. Ali u sluaju uspeha ekonomska dobit je znaajna. Ova strategija oslonac
ima i u nacionalnom mentalitetu, kultu rada kolektivnom duhu.
Savremeni ekonomski obavetajci (upadai) tragaju za najslabijim takama
konkurenata ime se omoguava brzi i iznenadni upad u njen ekonomski prostor,
odnosno trite. Savremena pijunaa belei bojne primere koji su na velika vrata izali u
javnost kao afere i svae. Tako je, na primer, krajem XX veka japanska korporacija
Hitachi svojim pijunskim kanalima uspela da doe do vanih tehnolokih inovacija
IBM. To je isto radila i kompanija General motors sa inovacijama iz Volkswagena.

Tehnike i metode ekonomskog pijuniranja

Kako se dolazi u posed vanih ekonomskih informacija? Koji su naini na koji
ekonomska pijunaa pribavlja poverljive informacije. Koje sve tehnike i metode koriste
sakuplja ekonomskih informacija - ekonomski pijuni? Najoptiji odgovor bi bio: svim
omoguim metodama i tehnikama koje im mogu omoguiti da dou do korisnih
informacija (da im pristupe). Brojni su naini ekonomskog obavetavanja. Veoma je
irok dijapazon metoda, tehnika i sredstava koje ekonomska pijunaa koristi za
prikupljanje ekonomskih informacija.
Ekonomskoj pijunai stoje na raspolaganju brojna i raznovrsna sredstva i metode
delovanja, iroka lepeza metoda i tehnika, od konvencionalnih (klasinih)
kupovina, kraa, specijalne tehnologije do vazdunih dronova i satelita. Ona po svojoj
prirodi nisu unifikovana niti jednoznana. Izbor zavisi od ciljeva koji se ele ostvariti
ekonomskom pijunaom, ali i od mogunosti izvoaa ekonomske pijunae. Trino
takmienje se pretvara u poprite ekonomskog sukoba pa i ekonomskog ratovanja. U tom
smislu kompanije pribegavaju razliitim tehnikama i metodama. Kao da se ostvaruje
poznata Hopsova maksima da cilj koji se nastoji postii opravdava sredstvo. Shodno
tome se permanentno usavravaju postojea i patentiraju nova kako bi se ekonomskom
pijuniranju otvorio iri prostor. Savremena tehnoloka dostignua u elektronici i
informatici te mogunosti znaajno uveavaju; kako za prikupljanje tako i za zatitu
informacija. Ali, tehniko prikupljanje podataka, ma koliko bilo uspeno, ono ne moe da
zameni oveka. Koliko god da slube poseduju sofisticiranu (minijaturiziranu), ovak je
taj koji stoji iza nje, a on treba da zna zato to radi, koje mu ba informacije trebaju
Brojne su solucije poslovanja koje omoguavaju dolazak (izvlaenje) do traenih
ekonomskih podataka. Jedna od mogunosti (ali finansijski zahtevno) je kupovina
kompanija sa tehnologijom proizvodnje i inovacijama. I u situacijama poslovne saradnje i
zajednikih projekata dolazi do primene metoda ekonomske pijunae. To mogu biti i
razne konferencije, sajmovi, izlobe, seminari, nauni skupovi, simpozijumi i druge
sline situacije na kojima s izlau ideje, rezultati istraivanja, prezentuju tehnologije. Ima
i primera da kompanije i vlade angauju strunjake u prikupljanju potrebnih podataka
samo u ovakvim situacijama. Direktne posete odreenim kompanijama mogu biti u
funkcije prikupljana vrednih tehniko-tehnolokih informacija. Pojedinci ukljueni u
delegacije su prolazili i posebne obuke dolaska do informacija iz zabranjenih zona, ili
zona u kojima nije dozvoljeno fotografisanje ili bilo kakvo snimanje.
Posebno je rasprostranjeno ekonomsko pijuniranje putem insajdera, osoba koje
se nalaze u samoj instituciji ili firmi i imaju dostup poverljivim informacijama. Smatra se
da preko 70% informacija ekonomskog pijuniranje dolazi iz ovih izvora. Ovde postoje
dve vrste insajdera: jedni koji nepanjom (ne namerno) odaju poslovnu tajnu i drugi koji
namerno (pod pritiskom, ucenom ili podmiivanjem) odaju tajne. Ova metoda
ekonomske pijunae je relativno laka i uspena. Olakavaju je i pojedinci koji su zbog
nekog nezadovoljstva spremni da olako daju informacije ili pojedinci koji namerno kradu
poverljive informacije da bi ih prodali zainteresovanim osobama.
Poznata je i metoda koja se uobiajeno u literaturi koja se bavi ovom
problemetikom naziva socijalni ininjering. Za metodu iznuivanja informacija se
koriste pojedinci koji vetom persuazivnom komunikacijom zbunjuju rtvu navodei je
da sama oda poslovne tajne.
Infiltriranje (regrutacija) pojedinaca (krtica) u odreene institucije,
organizacije i korporacije je dosta koriten naini pribavljanja informacija u ekonomskoj
pijunai. Za to se najee kriste lani dokumenti i izmena identiteta. Takvi pojedinci ne
moraju biti u samom vrhu organizacije, ne moraju biti deo najueg rukovodstva firme. U
principu su to pojedinci na niim pozicijama (sekretarice, osoblje za odravanje ureaja,
osoblje za odravanje higijene, uvarska sluba i sl.). Izborom ovih osoba se smanjuje
sumnja, a i cena njihovih usluga je manja.
Jedna od estih metoda prikupljanja ekonomskih podataka su i upiti partnerima
faksom ili e-mailom o podacima koji se odnose na odnose na podruja koja nisu javno
dostupna. Deava se da zbog nedovoljne opreznosti ili nepoznavanja ove metode
ekonomskog pijuniranja, da se eljeni podaci (poslovna tajna) i dobiju.
Imajui u vidu razliita iskustva i brojne primere mogue je razlikovati sledee
osnovne naine ekonomskog pijuniranja:
- kraom dokumentacije, planova, izvetaja, projekata;
- ucenjivanjem (vrbovanjem) odreenih strunjaka koji rade na razvoju odreenih
tehnologija;
- sajber pijunaa (hakerska kraa informatikih podataka);
- slanjem pojedinaca na kolovanje i obuku u odreene kompaniju;
- otvaranjem virtuelnih kompanija pod tuim imenom,
- klasine metode prislukivanja elektronske komunikacije;
- dezinformisanjem i irenjem glasina o proizvodima konkurencije, fabrikovanjem
afera radi ruenja reputacije konkurencije i sl.
Metode ekonomske pijunae se esto kombinuju sa metodama legalnog
prikupljanja podataka (business intelligence) kako bi se umanjila mogunost otkrivanja
obavetajnog rada
 Jedno od naina dolaska do informacije koje firma uvaju u tajnosti je i
zapoljavanje svojih pijuna u konkurentskim firmama, angaovanjem specijalizovanih
agencija za ekonomsku pijunau, korienjem diplomatskih predstavnika, ueem na
specijalizovanim sajmovima i konferencijama, naunim simpozijumima, izlobama, razni
izvetaji i planovi, strune analize i projekti i sl.
Jedna od tehnika ekonomske pijunae koja se due zadrala je tzv. tehnika
transfera dosijea.

Metode i tehnike prikupljanje obavetajnih informacija

Ekonomska pijunaa se organizuje pomou brojnih metoda, tehnika i sredstva.
Obavetajni podaci (informacije) se prikupljaju na razliite naine.
praenje (posmatranje) aktivnosti i kretanja odreenih pojedinaca i grupa,
tajno nadgledanja odreenih prostora,
ucenjivanje, cinkarenje, ogovaranje,
otmice i ubistva,
ubacivanje i infiltriranje spavaa,
tajno snimanja dokumenata,
kraa ideja, projekata, planova i sl.
Savremena pijunaa se oslanja na kompjutersku tehnologiju i informatika kao na
svoje osnovno orue. Zbog toga se savremena pijunaa esto naziva i kompjutersko
nadziranje (nadziranje asistirano kompjuterom). Svojim velikim memorijskom
kapacitetom kompjuteri omoguavaju skladitenje (telepunjenje, skeniranje) velikog
broja informacija, njihovu obradi, analizu i distribuciju putem Interneta. Upadi u
kompjuterske sisteme korporacija postaju sve ei naini nelegalnog pribavljanje
ekonomskih informacija jer se oni sve vie koriste za skladitenje podataka.
Stoga svaka improvizacija u ovim poslovima moe doneti znaajne probleme
privrednim subjektima. Obavetajna delatnost se mora sprovoditi u kontinuitet. I skupa
aktivnost koja zahteva postojanje znaajnih finansijskih fondova. Zabeleeni su i primeri
kada su aktivnosti klasinih obavetajnih slubi u odreenim okolnostima usmeravane
prvenstveno na prikupljanje ekonomskih informacija i kada su bivale u odreenoj meri
strukturalno transformisane da bi se bavile ekonomskom pijunaom. To je bio sluaj i sa
odreenim zapadnim slubama posle okonanja Hladnog rata, kada su se stavile u slubu
ostvarivanja ekonomskih interesa svojih drava a svoju aktivnost razvile na prostoru
zemalja koje su pripadale Varavskom ugovoru. To je u velikoj meri donelo znaajne
ekonomske koristi zapadnim zemljama a prvenstveno SAD.
Permanentnim usavravanjem tehnika i metoda se stalno poveava uspenost
ekonomska pijunae. Savremena tendencija ekonomske pijunae se ogleda u
prevazilaenju tradicionalnih metoda kao to je nadziranje. Savremena ekonomska
pijunaa integrie sve nivoe obavetajne aktivnosti. Presretanje komunikacijskih veza
(telefonskih razgovora, e-mailova, poruka sa mobilnih telefona i sl.) je takoe znaajan
metod prikupljanja ekonomskih podataka.

Organizovani ekonomski kriminal

Kao veoma rasprostranjeni nain prikupljanja informacija ekonomske prirode
javlja je i organizovani ekonomski kriminal. Posledice koje izaziva predstavlja veliku
opsluuje ga preko 38.000 specijalizovanih slubenika. To su oi i ui savremenih
obavetajnih agencija. Amerika Agencija za istraivanje naprednih projekata odbrane
(Defense Advanced Research Projects Agency - DARPA) razvila ja brojne nove
tehnologije za pijuniranje.

Meu njima je i revolucionarni pijunski satelit Moire koji je sainjen od

osamnaest osmougaonih ogledala koje formiraju gigantsko oko prenika 20,7 m. Ona
sa 35 000 km iznad Zemlje prati 40 % njene povrine alje video snimke i fotografije
visoke rezolucije. Ova ogledala su od tankih plastinih i savitljiv membrana to znatno
smajnuje teinu satelita i ini ga lake sklopivim. Ove membrane od posebne materije su
izdrljivije od staklenih prethodnike a samim tim i trajnije. One, umesto da reflektuju
svetlost kao ogledala, prihvaaju svetlost i fokusiraju je na senzore, koji je pretvaraju u
fotografije. Obavetajni ciklus

opasnost za privredne subjekte. Uporedo sa ekonomskom globalizacijom javio se i

transnacionalni ekonomski kriminal. Posebno obueni pojedinci koje kolokvijalno
nazivaju ekonomskim ubicama raznim ucenama, podmiivanjima i pritiscima na top
menadere korporacija ali i politikih elita drava nastoje da ih privole na ekonomsku
saradnju koja nije povoljna za njih.

Osnovni tipovi ekonomske pijunske strategije

Velika je slinost (funkcionalna identinost) izmeu ekonomskih pijunskih
strategija i vojnih strategija, izmeu ekonomske pijunae i vojne obavetajne delatnosti.
Imaju brojne zajednike elemente ali i odreene razlike. Pre svega, klasini vojni sukobi
imaju svoj poetak svoj kraj, dok ekonomsko nadmetanje i sukobljavanje nije vremenski
ogranieno. Operacije prikupljanja ekonomskih informacija i ekonomska pijunaa su
permanentna i neprekidna aktivnost.

Elektronski nadzor
Kao jedna od znaajnih mera zatite od ekonomske pijunae primenjuje se
elektronski nadzor. To se radi uz pomo savremene tehnike koja omoguava sofisticirano
nadgledanje odreenih objekata i ljudi. Samo njihovo postojanje je jedna od injenica
koja sakupljaa ekonomskih informacija prinuuje na oprez. Ona ima mogunost da prati
veliki broj ljudi i da iz gomile od hiljade ljudi izdvoji jedna koji e biti predmet posebne
panje. Nekada je oprema za nadzor i prislukivanje bila ekskluzivno dostupna samo
dravnim obavetajnim agencijama, dok je sad ovu tehniku mogue nabaviti na
slobodnom tritu po veoma pristupanoj ceni.
Sajber pijunaa
Krae, provale i upadi su od davnina poznate tehnike pribavljanja obavetajnih
informacija. To su klasine krae dokumenata, ali se sve vie pribegava njihovim
snimanju ili umnoavanju ime se otklanjaju tragovi otuivanja, rtva nastavlja aktivnost
kao da se nita nije dogodilo a naruilac pijunae prati tu aktivnost i nadalje prikuplja
informacije.
 Obavetajni ciklus je proces koji obuhvata nekoliko faza kojima se informacija
prikupljaju, selektuju, analiziraju, uoptavaju (sinteza) prenose, ine dostupnim
odreenim centrima koji na osnov njih kreiraju odreene poslovne odluke.
Najee se obavetajni ciklus deli u pet faza:
1. faza planiranja i upravljanja ciklusa,
2. faza prikupljanja informacija,
3. faza procesuiranja,
4. faza analiziranja izvora informacija i proizvoda,
5. faza distribucije informacija.