EKONOMSKI

KRIMINAL

Dr Aleksandar udan

EKONOMSKI KRIMINAL - EVROPA

U zemljama zapadne Evrope upotrebi su termini:
ekonomski kriminal, kriminalitet u privredi,
kriminalitet preduzea
Evropa ekonomski kriminal deli u sledee grupe:
kriminalitet koju vre preduzea na tetu graana,
drugih preduzea i drave
kriminalitet koju vre lica na visokim privrednim,
drutvenim ili dravnim pozicijama
kriminalitet koju vre pojedina lica na tetu
privrednih preduzea
kriminalitet transnacionalnih kompanija, kao
najopasniji vid ekonomskog kr (Stantford, Bil Gejts)

EKONOMSKI KRIMINAL DEFINICIJA

Max Alsberg 1950. g prvi put je upotrebljen pojam privrednog prava

Hans Heinrich smatra da je ekonomski delikt u irem smislu svaki
napad na materijalnu egzinstenziju oveka, a u uem smislu svaki
prestup protiv dravne intervencije u privredi.
Edwin Sutherland 1939. g u svojstvu predsednika amerikog
sociolokog udruenja za ekonomski kriminal upotrebljava termin
kriminal belo okovratnika. Sam termin ostaje i dalje sporan iako
je zanimljiv. Nije nauni pojam.
U kriminalistikoj literaturi SAD u upotrebi je termin kriminalitet
korporacija
Markus Gisler navodi na ponaanje koje nije ekonomski kriminal:
neetino ponaanje i rizino ponaanje (nekada se mogu dovesti u
vezu sa krivinim delom.
Kristian Weber, Cirih, deliktno ponaanje lica sa visokim
drutvenim ugledom ili pripadnici vie drutvene klase u jasno
krenje protivpravnih normi i etiki nedostojno ponaanje.

EKONOMSKI KRIMINAL DOMAI AUTORI

ivojin Aleksi ne pravi razliku izmeu pojma ekonomskog
privrednog kriminaliteta. Podrazumeva sve oblike kriminalne
aktivnosti koje su usmerene protiv ekonomskog sistema i
njegovog funkcionisanja
Stanko Pihler pravi razliku izmeu ekonomskog i privrednog
kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet predstavlja oblik
ponaanja u ekonomskom odnosu koji se mogu vezati za
subjekat nekog ovlaenja ili dunosti bez obzira na oblik
svojine ili imovine. Privredni kriminal je iri pojam od
ekonomskog kriminala, jer on sem ekonomskog obuhvata i
kriminalitet protivslubene dunosti, kao i imovinski kriminal
koji nastaje povodom ekonomskog odnosa.
Definicija sa XXIV sednice Saveznog suda 1984. g.
Nikola Srzenti prof. Definie privredni kriminal kao krivina
dela koja KZ predvia kao privredni kriminal, krivina dela.
Sama sistematizacija krivinih d. I KZ nije bila dovoljna da bi
se definisao pojam.

 Pojam ekonomskog kriminala nije statian i ne

moe jedna definicija vaiti za sva vremena
Definicije su uslovljene novim pojavnim oblikom
ekonomskog kriminala, a koje nisu mogle biti
definisana u prethodnom periodu
Pojam vlasnike svojine se menja dok se ranije
definicije oslanjale na tetu drutvene svojine.
Dravna svojina sada se pojavljuje samo u javnim
preduzeima.

(81)12
1981 ,
16 :

- ,
,
,
, ,
, ,

, , ,
, , ,
, ,

Struktura krivinih dela privrednog kriminaliteta

God.

Ukupno
krivinih dela
iz oblasti priv.
kriminala

Ned.trg.
l.147
KZ RS

1993.

14045

1994.

Zloup.
l.242 KZ
RS

Fal.sl.is
l.248 KZ
RS

Fal.nov.
l.168 KZ
SRJ

3907

2582

1848

302

945

17556

6867

2489

2220

323

902

1995.

17665

1070

3167

3545

170

1034

1996.

16448

3840

2699

3593

177

797

1997.

17961

4542

1399

2701

2611

218

795

1279

210

1998.

16717

3189

1720

2776

2360

253

581

1011

161

1999.

12806

3158

985

1874

1647

194

378

815

221

2000.

12964

2538

729

2258

2187

221

342

815

170

2001.

12916

1424

940

3533

2476

294

209

323

24

2002.

13839

1516

2104

3093

2378

467

268

57

2003.

12114

1441

1266

3143

2196

413

115

2004.

12069

1233

1397

2959

2063

365

2005.

13143

1076

1808

2848

2135

375

Izvor MUP R Srbije

Prevara
l.171p
KZ RS

Poreska
l.154
KZ RS

l.114
Zakon o
dev.pos.

l.115
Zakon o
dev.pos.

. . ...

. ( ..). ... ... . .

.
.208- .223 .225 .234 .238 .242 .243 .359 .361 .363 .364 .357

10

11

12

13

14

15

16

2009

10471

1350

290

410

52

397

190

2501

90

44

422

1898

3229

2010

10019

967

177

700

30

412

286

2676

31

10

439

1817

3167

-Istorija, grka re-znanje steeno raspitivanjem, sluanjem

-Herodot, grki pisac iz V p.n.e. opisao dogadjaje njemu poznatog
sveta. Otac istorije Ciceron.
-Vremenska podela istorije-periodizacija
- Propast zapadnog rimskog carstva 476 p.n.e. (stari i
poetak srednjeg veka)
- Hriani pre i posle Hristovog rodjenja
- Stari grci od prvih Olimpijskih igara 776 p.n.e.
- Rimljani od osnivanja grada Rima 753. p.n.e. godina
poinje prvog marta (septembar, oktobar, novembar,
decembar)
- Muslimani za poetak ere hidra, Muhamedovu selidbu
iz Meke u Medinu 622 p.n.e

ISTORIJA EKONOMSKOG KRIMINALA

Knez Krez 595-546 p.n.e. Postao kralj Lidije 560 p.n.e.
Materijalno bogatstvo i zlato dobijao iz reke Paktol.
Iskovao prvi novac i peatio ga creseides (pola bik pola
lav) i koristio za lino bogaenje
Finansirao Artemidin Hram u Efesu (7 svestkih uda)
Zapoeo rat sa Persijom. Vladao Lidijom 14 godina.
Najvea kolekcija 363 komada pronaena u grobnici u
Turskoj i nalazila se u Metropoliten muzeju do 1993.
godine, kada je vraena Turskoj. 2005. godine deo zbirke
ukraden.

KRALJEVINA LIDIJA - CRESEIDES

FALSIFIKOVANJE NOVCA

Polikrat tiranin Samosa 540 p.n.e. podvalio spartancima novcem nainjenog od

lanog zlata. Vladari kovali novac tako to su menjali kovniku stopu ili ubacivali
jeftiniji metal (bakar)

Tokom vladavine cara Aurelia srebrnjak je sadrao 95 % metala da bi na kraju imao

svega 2 %

Novac kvaren u Francuskoj gde su kraljevi bili naroito veti. 1262. donet je Dekret
na osnovu kojeg se kralju daje eksluzivno pravo kovanja novca, a zabranjuje se
privatno kovanje. Kraljevi su odmah poeli zloupotrebljavati ovu privilegiju.

Tokom vladavine kralja Duana 1330. do 1340. srpski dinar izgubio je etvrtinu
svoje vrednosti.

Dubrovani su Nemanjiima plaali Dimitrovski danak falsifikatima

Upotreba novca na naim prostorima u treem veku p.n.e. dolaskom Kelta. Duanov
Zakonik 1348. g. lan 169 za tajno kovanje novca smrtna kazna

Bliski istok nastanak prvih banaka 3400 3200 p.n.e. hramovi su bile prve banke
na svetu. Vavilon blizu grada Uruka dananja Varka sagraena prva banka u vidu
hrama ( itarice, stoka)

VAVILON GRAD URUKA

ISTORIJA KORUPCIJE
Decembra 1997. g. objavljeno je da je
holandski tim arheologa naao u Raki
(Sirija) 150 ploica sa klinastim tesktom
koji opisuje administrativni centar u VIII
veku p.n.e. dananji MUP sa podacima
kako su zaposleni primali mito, ukljuujui
i visoke slubenike, a i ime Asirske
princeze.

Lingvistiki re Mito
Egipani, fega
mesopotamci o tatu
Biblija o ohadh
Arapi o rawa
Grci o dron
Latini o munus
Italijani o tangente

Francuzi pots de vin

FALSIFIKOVANJA SLUBENE ISPRAVE

Zakon Cara Konstantina 300 p.n.e. prvi put pominje
falsifikat u sluaju da je neki dokument falsifikat sprovesti
otru istragu, svedocima, uporeivanjem i svim ostalim
sredstvima razotkrivanje falsifikata u ranoj istoriji bilo je
vrlo teko.
Raven 1666. god. sainio prvi udbenik-enciklopediju o
falsifikatima Rasprava o krivotvorenim spisima. Raven je
i sam bio falsifikator i na osnovu svoje knjige je uhvaen i
pogubljen.
Luj etvrti 1727. god. u Francuskoj Prva Akademija za
vetaenje falsifikata.
Francuska 1873. god. prvi struni asopis Grafologija

ZLOUPOTREBA SLUBENOG POLOAJA

Marko Licinije Kras 115-53 p.n.e. najozloglaeniji kada je u
pitanju kriminal. Trei najbogatiji ovek u Rimu iza Cezara i
Pompeja
Osim tipinog naina bogaenja imao je dva nesvakidanja:
proskipcija i vatrogasna sluba proskipcija postupak koji je
izmislio Marije 87 p.n.e. stavljanje van zakona pripadnike
rivalske strane u graanskom ratu ubijao ih i imovinu delio ili
licitirao. Najmoniji finansijer svog vremena.
Vatrogasna sluba Krasa 500 ljudi, drvene zgrade i do 7 spratova.
Pre poetka gaenja poara vlasniku je ponuen ugovor o prodaji
nekretnine. Posedovao je itave kvartove i imao jak uticaj u
Skuptini Rima.
Nakon izgubljene bitke pogubljen je

INTELEKTUALNA SVOJINA
Prvi pirat je Irski monarh Kolumba, 557 god. otputovao u
oblinji manastir bez odobrenja nastojnika, prepisivao svete
knjige, uprkos naredbe nastojnika i Kralja Dijarmata nije
vratio sainjene kopije. Umro je u kotskoj napisao vie od
300 knjiga i postao zatitnik knjigovezaca. U njegovu ast
izdata potanska marka.
Prvo autorsko pravo zvalo se Copie i nastalo 1476. god.
Kada je Viljem Kokstan kupio tamparsku mainu i doneo
je u Englesku

1557. god. Kraljica Meri Tudor osnovala tampariju

Rojal u Londonu i posebnom poveljom dodelila dravi
monopol u izdavatvu. Sve knjige morale su se tampati
Rojalu.

VISOKO TEHNOLOKI KRIMINAL

Univerzitet Manester 21. jun 1948. godine u 11,00 asova
pre podne profesori Tom Kjubord i Fredi Viljams najvei
inilac broja 2 podignut na 18 stepen
1958. god. Prvi sluaj kompjuterskog kriminala
1966. god. SAD Mineapolis prvi osueni sluaj.
1968. god. Finska prvi sluaj u Evropi (kraa softvera)
1983. god. prvi sluaj u Istarska banka Pula
1983. god. Beograd uhapen direktor Elektronskog centra
(na raunaru falsifikovao tedne knjiice).
Haker - Vijetnam

KARAKTERISTIKE EKONOMSKOG KRIMINALA

Latentna prikrivenost Tamna brojka

Dinaminost i sloenost
Specijalizacija i profesionalizacija izvrioca
Specifinost dokazivanja
Specijalizacija u suzbijanju privrednog kriminala

PRIKRIVENOST - TAMNA BROJKA

Sve krivine dogaaje moemo klasifikovati:
- delo izvrilac upoznati odmah po izvrenju k.d.
delo je poznato odmah, ali je izvrilac nepoznat
delo i izvrilac ostaju nepoznati
Po prikrivanjem krivinog dela se smatra:
preutkivanje, neprijavljivanje kriv.d. i uinioca, skrivanje tragova
unitenje tragova i predmeta u vezi sa delom i uiniocem
falsifikovanje
maskiranje
kombinacija nekih od oblika:

DINAMINOST I SLOENOST FENOMENOLOGIJE

Ova oblast izuava pojavne oblike, strukturu, klasifikaciju
i dinamiku kriminalnog ponaanja. Pojavni oblici se esto i
brzo menjaju i prilagoavaju aktualnim uslovima
svaki novi propis i ekonomska mera (uvoz,
izvoz, subvencije carinske stope) kao i stanje na
tritu uslovljavaju promene modusa izvrenja
kriv.d. Ekonomskog kriminaliteta.
- Svaka etapa razvoja jedne zemlje ima svoje
pojavne oblike ekonomskog kriminala
- Svaka promene svojinske strukture u drutvu
(dravna, drutvena, privatna) nosi nove oblike
privatizacija na tetu drutvene svojine
Nove pojavne oblike treba prognozirati

SPECIFINOST TRAGOVA I INDICIJE

Ova dela ne ostavljaju trenutno vidljivu posledicu
ve se manifestuje u materijalnim indicijama
Indicije po oboliku se mogu podeliti:
Materijalne
indicije
(javna
slubena
isprava,
knjigovodstveni dokazi, predmeti izvrenja i pridmeti
pribavljeni kriv.d.
Druge injenice koje ukazuju napostojanje krivinog dela
(manjak, viak, materijalna teta, psiholoke posledice)

Psihike posledice: nezainteresovanost za

porodicu, psihika nestabilnost, gria savesti, strah
od kazne

SPECIFINOST DOKAZIVANJA
Ekonomski kriminal ne moe se dokazivati bez
materijalnih dokaza u vidu knjigovodstvene
dokumentacije
Beleke i obavetenja od graana predstavljaju
sekundarnu vanost
Materijalni dokazi imaju primarnu snagu
(knjigovodstvena dokumentacija, falsifikovana
dokumentacija predstavlja dokaz prvog reda)
Falsifikovanje moe biti samostalno krivino delo a moe
biti u sklopu osnovno krivino delo

SPECIJALIZACIJA U SUZBIJANJU
EKONOMSKOG KRIMINALITETA
Specijalizovani i visoko profesionalni izvrioci zahtevaju
suprostavljanje u vidu strunog i kvalifikovanog kadra,
gonjenja (UBOK, uprava za borbu protiv pranja novca,
finansijske istrage visoko tehnoloki kriminal, specijalna
tuilatva, sudovi...)
Odgovornost i drugih organa za suzbijanje ekonomskog
kriminala (trina, devizna, inspekcija rada, carina, Narodna
banka, Uprava prihoda, Finansijska policija, Optinske
inspekcijske organi sanitarna, poljoprivredna, umarska
inspekcija).
U praksi se podnose zajednike krivine prijave.

H V A L A!