Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment

,,Konstantin Veliki,,
Niš

SEMINARSKI RAD

Predmet: Upravljanje javnim sektorom

Tema:Organizacioni aspekt javne uprave u
Republici Srbiji

Profesor : Student:
Milan Stanković Marko Kostić
Br.indexa 19-П/14

Niš, 2015.godine
 S A D R Ž A J:

UVOD.........................................................................................................................................1

1.Pojam javne uprave ..............................................................................................................2

1.1 Organizacioni pojam uprave.................................................................................................3

1.2 Funkcionalan pojam uprave................................................................................................6

2.Izvori prava za javnu upravu u Republici Srbiji......... ......................................................8

2.1 Ustav kao izvor upravnog prava...........................................................................................8

2.2 Zakon kao izvor upravnog prava........................................................................................9

2.3 Podzakonski akti kao izvor upravnog prava.......................................................................9

3.Organizacija javne uprave u Republici Srbiji...................................................................10

3.1 Poslovi državne uprave.................................................................................................,......11

3.2 Unutrašnje uređenjeorgana državne uprave........................................................................13

3.3 Poveravanje poslova državne uprave.. ...............................................................................15

Zaključak.................................................................................................................................17

Literatura.................................................................................................................................18
Uvod

Razvoj savremene civilizacije tesno je povezan sa razvojem upravnih organizacija i državnih

institucija.Od samog osnivanja prvih upravnih organizacija u drevnoj Kini,pa sve do
danas,uočljivo je da se upravne organizacije razvijaju prema potrebama društva i stepenu njene
razvijenosti.Takođe,na razvoj upravnih organizacija uticali su i drugi složeni uslovi-
društveni,klasni i ekonomski.

U osnovne oblasti javnih politika danas se ubrajaju prosveta,zdravstvo,socijalna

politika,saobračaj,gradsko planiranje,stanovanje i očuvanje čovekove okoline.Javne politike
izražavaju interese pojedinaca,grupa i naroda.Istovremeno,sa javnim politikama se ističe i pojam
javnog dobra (public good),koje predstavlja određenu vrednost dostupnu većini građana u manjoj
ili većoj meri.Sa druge strane,javni izbor (public choice),predstavlja način donošenja određenih
odluka o ,,javnom dobru ili izboru između javnog i privatnog dobra,, Odrednica koja najbolje
opisuje javno upravljanje jeste stvaranje javnog dobra potrošnjom javnih sredstava.To
istovremeno predstavlja,odnosno treba da predstavlja,misiju svakog zaposlenog u javnoj
upravi.Savremenu javnu upravu danas čine različiti teritorijalno i funkcionalno
decentralizovani,državni i nedržavni subjekti,koji vrše upravne aktivnosti korišćenjem javnih
ovlašćenja.Onaj deo političkog sistema,čiji je osnovni cilj olakšavanje društvenog i ekonomskog
razvoja putem vršenja vlastitih uslužnih funkcija.Savremeni sistemi javne uprave počivaju na
redefinisanoj misiji upravnih organizacija,novim upravnim ciljevima i preciznoj utvrđenoj
upravnoj politici,koji su usklađeni sa potrebama i izazovima savremenog paternalističkog
društva.Naglasićemo i to da su upravne reforme jedan od preduslova za ubrzavanje kretanja
Republike Srbije ka najvažnijem strateškom cilju,punopravnom članstvu Evropskoj
uniji.Ovaj,,Evropski,,aspeket javne uprave sve više dolazi do izražaja,uporedo sa približavanjem
naše zemlje Uniji.

1
1.Pojam javne uprave

Pojmovna određena javne uprave su se menjala u zavisnosti od toga kakve su bile preovlađujuće
odluke upravljanja u određenom periodu.Neophodno je prvo ukazati na nekoliko ključnih
definicija javne uprave koje su ponudile strani,pre svega zapadnoevropski i američki
autori.Naime,koncepcija javne uprave nije bila dominantna u nekadašnjim zemljama istočnog
bloka de se ona poistovećivala samo sa jednim njenim segmentom-državnom
upravom.Ipak,bitno je napomenuti da je i u okviru zapadne teorije postojalo mnoštvo(često
različitih) definicija javne uprave.Maršal Dimok opiosuje javnu upravu kao ,,proizvođenje
dobara i usluga koje su osmišljene da služe potrebama građana-korisnika,,.Sa druge strane,javna
uprava prema Dejvidu Rozenbrumu predstavlja ,,korišćenje menadžerskih,političkih i pravnih
teorija i procesa vršenja zakonodavne,izvršne i sudske vlasti za obezbeđivanje regulative i
servisne funkcije društva u celini ili nekih njenih delova.,,Dzorđ Gordon i Majkl Milaković
smatraju da javna uprava može biti definisana,,kao uprava procesa,organizacija i pojedinaca(koje
imaju zvanično mesto i ulogu)udruženihvršenjem zakona,,.

Pozivajući se na strane autore Betranda i Longa Eugen Pusić ističe da javna uprava
predstavlja,,javno telo koje je dobilo od političkih vlasti ovlasti i sredstva koja su mu potrebna za
zadovoljavanje opštih interesa,,.Javna uprava predstavlja pojam koji je dosta širi od državne
uprave i kao takav,,obuhvata i oblike nedržavnog društvenog upravljanja,,.

Pavle Dimitirijević u knjizi Osnovi upravnog prava iz 1983.godine,navodi da javna uprava

obuhvata,,delovi državnog aparata i određene van državne organizacije,,koje vrše upravne
aktivnosti.Ipak,Dimitrijević istovremeno podvlači da u socijalističkom sistemu nije prikladno
koristiti izraz,,javna uprava,, jer u njemu ne postoje nedržavne organizacije,kao u buržanskim
sistemima.

Početak 90-tih godina Nikola Stepanović u knjizi upravno pravo ističe da javnu upravu
čine,,organizacija ili organi koji se staraju o zadovoljenju potreba ili ih neposredno

2
zadovoljavaju,,.Stevan Lilić navodi da se za ,,određivanje teorijskog pojma uprave u
organizacionom smislu koristi izraz javna uprava,,.

Ovaj pojam označava navodi Lilić,kako stručni deo državne uprave,tako i nedržavne subjekte i
lokalnu samoupravu.Sa druge strane,Dragoljub Kavran ističe da javna uprava predstavlja sistem
organa ,organizacija,tela i međuzavistan skup nadležnosti posle ovih zadataka,specifično
povezan i vođen sa ciljem primene pravnih normi,organizacionih instrumenata,metoda
upravljanja,procesa i procedura radi ispunjenja mandata izabrane vlasti,skupštine i njene
vlade,,.Ova definicija podrazumeva dasu normativna,organizaciona i kadrovska baza najbitnije
za delovanje javne uprave.Kavram takođe definiše javnu upravu kao naučnu disciplinu koja se
bavi istraživanjem,,ciljnim,pravnim,funkcionalnih komunikacionih i drugih obeležija,,.Zoran R
Tomić definiše javnu upravu kao izraz koji služi da se pojmovno obuhvate različiti pravni
subjekti-,,i oni suiz državne strukture i on izvan nje,koji obavljaju vrstu javnih izvršenih
poslova.Tomić dalje pojašnjava i da javnu upravu,,pored državnih organicaionih oblika državne
uprave čini istručni aparat određenih nedržavnih struktura,organizacija i zajednica koje pored
svojih vrše i poverene opšte poslove ,sa mogućnostima korišćenja prerogative vlasti.Sve
navedene definicije opisuju javnu upravu i ukazuju na složenost ovog pojma.

1.1Organizacioni pojam uprave

Razvoj javne uprave i upravnih organizacija se može analizirati od pojave prvih organizovanih
društvenih zajednica.Naime,tokom obavljanja određenih društvenih procesa,koji su u skladu sa
ekonomskim,društvenim i tehnološkim razvojem,jasno su se izdvojile dve sfere-sfere javnogi
sfere privatnog.U okviru istorijskog razvoja upravnih organizacija mogu se uočiti i određene
opšte tendencije.

Saobraćajna povezanost i novi vidovi (komunikacija,telegraf,telefon i slično)postavili su nove

standarde za obavljanje društvenih procesa.Kako se nametnulo pitanje vođenja raznih oblika
evidencija i finansiranja organa javne uprave,dolazi do naglog povećanja broja upravnih
organizacija.Međutim,finansiranje tako glomaznog administrativnog aparata postalo je problem

3
usled velike poreske opterećenosti građanja,tako polovinom XX veka dolazi do osetnog
smanjenja broja ovih organizacija.U istom se razdoblju broj međunarodnih organizacija povećao
čime je došlo do toga čime određeni društveni poslovi kordiniraju na nivou ovih organizacija.

Kako se sa druge strane zapaža Piter Druker savremeno društvo postaje društvo
organizacije.Njega odlikuje mnoštvo različitih
organizacija(prosvetnih,dobrotvornih,političkih,vojnih itd)Druker takođe navodi da ove
organizacije deluju u dosta složenim uslovima,te i radi uspešnog opstanka neophodno je njihova
uža specijalizacija i orijentacija na obavljanje primarnih zadataka.U tom smislu i upravne
organizacije moraju imati precizno utvrđenu misiju,ciljeve,zadatke,strategiju,programe i planove
koji se odnose na obavljanje određenih društvenih poslova.

Prvobitne krute i hijerarhijske organizacije uprave,sa dominantnim autoritetom vođe i

formalnom strukturom,zamenile su početkom osamdesetih godina proteklog veka nove upravne
organizacije.One su manje,fleksibilnije,i sklonije inovantnim oblicima ponašanja.Tako je i u
vertikalnu komunikaciju unutar organizacije zamenila šire učešće zaposlenih i demokratskih
autoritet predpostavljenih.Takođe ,one postaju otvorene za javnost i deluju u službi građanja.

U teorijskom određivanju organizacionog pojma uprave,potrebno je odrediti upravu kao posebnu

organizaciju,tj kao poseban sistem organizacionih celina koji kao svoju osnovnu i trajnu
akrivnost ima obavljanje upravne delatnosti.

U organizacionom smislu ,uprava se javlja kao složena upravna organizacija sastavljena od

brojnih i raznovrsnih organa i organizacionih odluka koji uspostavljaju međusobnu komunikaciju
na osnovu unapred utvrđenih pravila i propisa.U širem smislu,sistem uprave u okviru državne
organizacione strukture .međutim.osim organizacionih celina u okviru posebe organizacione
strukture uprave,može obuhvatiti i organizacione celine u okviru drugih državnih organizacionih
podsistema.

Smatra se da je organizacija jedan od najvećih ljudskih izuma i da je pojava organizovanja

kolektivnog obavljanja rada na ostvarenju postavljenog cilja stara koliko i samo ljudsko
društvo.Organizacija je proizišla iz nužne podele i povezivanja zajedničkog rada,pošto bez toga

4
čovek ni u svojim individualnim naporom ,niti prostim zbirom rada više ljudi,nije bio u stanju da
obezbedi svoj egzistecijalni i socijalni opstanak.

Pod upravom u organizacionom smislu podrazumeva se posebna organizacijakoja predstavlja

složeni sistem organizacionih jedinica (organa, organizcija isl.)koje sveukupno čine i u sebi
sadrže jasnu organizacionu strukturu između kojih postoji unapred propisana komunikacija ,
uprava obuhvata veoma brojne i različite organizacione celine.Da bi se bliže odredile one se
mogu posmatrati u užem i širem smislu.

U užem smislu , upravu čine brojni i raznovrsni organi i organizacije koje kao svoju osnovnu i
trajnu delatnost obavljaju upravnu delatnost.To je državna uprava.Nju čine organi državne
uprave (npr. Ministarstva,uprave, sekreterijati, inspektorati idr.)i posebne državne organizacije
koje obavljaju određene neautoritativne stručno –tehničke poslove(npr. zavodi, direkcije)

U širem smislu upravu čine , pored uprave u užem smilu i organizacione celine, van državne
uprave ali u okviru državne organizacione strukture kao i regionalna , teritorijalna i lokalna
uprava.

Upravu u širem smislu čine i organizcione celine van državne organizacione strukture koje
nemaju izvorna ovlašćenja za upravnu delatnost, već im se javna ovlašćenja zakonom
poveravaju(npr, javne ustanove, javna preduzeća).Kao vršioci upravne delatnosti mogu postojati
i tzv. administrativne agencije (nezavisna upravna tela)koje su nosioci prevashodno upravnih
ovlašćenja, ali raspolažu i dređenim ovlašćenjima sudskog i zakonodavnog karaktera.Takve su u
našem pravnom sistemu npr. različite izborne komisije i dr. tela.

Svi navedeni vršioci upravne delatnosti kako u okviru državne organizacione strukture , tako i
van nje, čine pojam javne uprave.Javna uprava je šira od državne uprave.Ona obuhvata pojam
uprave u užem i u širem smislu.

Koje konkretne državne i nedržavne organizacione forme čine upravu u organizacionom smislu
određuje pozitivno pravo, odnosno važeći ustav i zakonski propisi svake države.

5
Prema važećim propisima mogu se razlikovati :

- Ministarstva(kao osnovni ustavni i zakonski organizacioni oblici)

- Organi uprave u sastavu ministarstva (kao mogući organizacioni oblici,tj. ako ih
ministarstvo obrazuje);
- Posebne organizacije za obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave(ako su
zakonom određeni) i
- Nedržavni organi i organizacije kojima su poverena pojedina javna, odnosno upravna
ovlašćenja.

1.2. Funkcionalni pojam uprave

Uprava u funkcionalnom smislupredstavlja određenu aktivnost, posebnu delatnost uprave

kojom ona izvršava upravne zadatke o poslove koji imaju za cilj zadovoljavanje
individualnih i zajedničkih potreba ljudi.Radi se o mnogobrojnim aktivnostima kojima
uprava realizje svoju socijalnu funkciju.Sve ove upravne aktivnosti mogu se bliže odrediti
pomoću formalnih ili sadržinskih obeležja.Na osnovu toga moguće je praviti razliku između
formalnog i materijalnog aspekta funkcionalnog pojma uprave,koji jesu samo dve strane
izuzetno složene aktivnosti uprave.

Delatnost uprave je vrlo složena heterogena.Uprava obavlja veoma različite poslove izadatke
koji ne predstavljaju neku jedinstvenu celinu.Većina pravnih teoretičara ukupnost svih
upravnih poslova iI zadataka određuje kao upravu u funkcionalnom smislu koja obuhvata
autoritativne i neautoritativne ,pravne i materijalne i druge poslove.Obavljanje upravne
delatnosti manifestuje se u dva bitna oblika: kao donošenje upravnih akata i vršenje upravnih
radnji . Međutim, upravna delatnost obuhvata i obavljanje drugih upravnih aktivnosti kojima
uprava u organizacionom smislu ostvaruju socijalne ciljeve, a koje treba shvatiti kao vršenje
javnih službi.

Osnovni problem je razgraničiti specifičnu upravnu aktivnost od drugih državnih funkcija.To

se upravo i čini na osnovu spoljnih (formalnih)I unutrašnjih (materijalnih) obeležja.Otuda
formalni i materijalni pojam uprave.Takođe postoji i uže i šire shvatanje uprave u

6
funkcionalnom smislu, pozitivno i negativno i drugi načini određivanja pojma
uprave.Međutim upuštanje u ovu problematiku prevazilazi užu temu ovog rada.

Pozitivno-pravni propisi nam daju formalne lemente za određivanje pojma uprave ito :

 Vršioci uprave(organi uprave, upravne organizacije i drugi ovlašćeni subjekti)

 Propisani postupak za vršenje uprave(principijalno vansporno postupanje u upravnim
stvarima, tj. opšti i posebni upravni postupci)
 Kontrola zakonitosti i eventualno celishodnosti vršenja uprave(upravni nadzor i
sudska kontrola uprave)i
 Posebna pravila otklanjanja štetnih posledica koja nastaju vršenjem pojedinih oblika
upravne delatnosti tj. posebnim pravilima o odgovornosti za štetu pričinjenu
upravnom delatnošću, odnosno njenim popuštanjem.

Prema tome, pravni režim odgovornosti uprave za (ne)činjenje jedno je od formalnih

obeležja uprave u finkcionalnom smislu.Od sadržine pravnog režima odgovornosti uprave za
nečinjenje zavisi fizionomija, karakter i konceptualna specifičnost uprave u celini.

Pozitivno pravo(ustavi, zakoni i drugi propisi)određuju kao poslove državne uprave sledeće
poslove:

 Izvrašavanje zakona i drugih pravnih propisa donošenjem opštih akata

uprave(pravilnika, naredbi i uputstava)i pojedinačnih upravnih akata(rešenja i
zaključaka);
 Rešavanje u upravnim stvarimadonošenjem rešenja i zaključaka u upravnom
postupku;
 Vršenje upravnog nadzora;
 Obavljanje drugih upravnih i stručnih poslova.

7
2.Izvori prava za javnu upravu u Republici Srbiji

 Izvori upravnog prava .

 Izvor-stvaranje prava
 Vrste izvora-oblik u kome se stvara pravo
 Upravno pravo nema posebne vrste izvora,ali postoje posebna obeležija

Oeležija izvora upravnog prava:

- Rraznovrsnost
- Mnogobrojnost
- Promenljivost

2.1 Ustav kao izvor upravnog prava

 Ustav Republike Srbije(Sl.Glasnik br.98/2006)

 Ustav je prvenstveno posredan ali i neposredan izvor upravnog prava.

Posebno značajne su sledeće odredbe Ustava:

 Član 4 (Vladavina prava i podela vlasti)

 Član 10 (Službena potreba jezika i pisma)
 Član 35 (Pravo na žalbu protiv autoritativnih odluka sa kojima se odlučuje o pravu ili
obavezi)
 Član 56 (Pravo na peticiju organima uprave)
 Član 123 (Ovlašćenja vlade prema državnoj upravi)
 Član 136 (Položaj i organizacija državne uprave)
 Član 138 (Zađtitnik građana)
 Član 198 (Zasnovanost aut.pojedinačnog pravnog akta nazakonu i sudska provera
zakonitosti pojedinačnih pravnih akta)

8
 2.2 Zakon kao izvor upravnog prava

Najznačajniji izvor prava generalno,posebnost ove vrste izvora se ogleda u sledećem:

1. Donosi isključivo skupština

2. Donosi se u posebnoj zakonodavnoj proceduri
3. Posebna pravila u vezi proglašenja i ustupanja na snagu
4. Društveni odnosti,prava i obaveze se isključivo regulišu zakonima u ustavnim
okvirima

Najnačajniji zakoni koji su neposredni izvori upravnog prava:

Zakon o državnoj upravi (2005),Zakon o ministarstvima (2012),Zakon o opštem

upravnom postupku (SRJ 1997),Zakon o upravnim sporovima (2009),Zakon o
zaštitniku građana (2005),Zakon o policiji (2005),Zakon o poreskom postupku i
poreskoj administraciji (2002-2010),Zakon o bezbednosno-informativnoj
agenciji(2003),Zakon o državnim službenicima (2005),Zakon o platama državnih
službenika i nameštenika (2007),Zakon o radnim odnostima u državnim organima
(1991),Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV (2009),Zakon o lokalnoj samoupravi
(2007),Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma(1991),Zakon o vladi (2005)itd.

2.3 Podzakonski akti kao izvor upravnog prava

Podzakonski opšti akt:

A) Narodne skupštine (poslovnik)

B) Vlade (Uredba,odluka,zaključak,memorandum o budžetu).Uredbe o načelima za unutrašnju

organizaciju o obrazovanju službi Vlade itd...

C) Organa državne uprave (Pravilnik,Uputstvo,Naredba)

9
D) Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (Statut,Pokrajinske skupštine Odluke kao
normativni akti)

E) Podzakonski optšti akti nedržavnih subjekata (Statuti istanova itd)

3. Organizacija javne uprave u Republici Srbiji

Organi državne uprave su ministarstva,organi uprave u sastavu ministarstva i posebne

organizacije.Organi državne uprave obrazuju se zakonom i njohov delokrug određuje se
zakonom.Ministarstva se obrazuju Zakonom o ministarstvima.Broj ministarstava,pa samim tim i
njihov delokrug,podložan je promenama,i to gotovo uvek nakon svakih izbora za narodne
poslanike i obrazovanja nove Vlade nakon održanih izvora.

Ministarstvo se obrazuje za poslove državne uprave u jednoj ili viže međusobno povezanih
oblasti.Ministarstva koja po pravilu i posle svake reorganizacije nastavljaju da deluju kao
samostalni organi jesu,na primer,Ministarstvo spoljnih poslova,Ministarstvo
odbrane,Ministarstvo unutršnjih poslova i Ministarstvo finansija.

Ministarstvo može da ima jedan ili više organa uprave u svom sastavu.Organ u sastavu obrazuje
se za izvršne odnosno inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove,ako njihova priroda ili
obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.Organ u sastavu može
steći svojstvo pravnog lica kad je to zakonom određeno.Vrste organa u sastavu su
uprave,inspektori i direkcije.Uprava se obrazuje za izvršne i snjima povezane inspekcijske i
stručne poslove,inspektorat za inspekcijske i s njima povezane stručne poslove,a direkcija-za
stručne i sa njima povezane izvršne poslove koji se,po pravilu,odnose na privredu.Poslove iz
svoga delokruga organa u sastavu vrši samostalno.Ipak,minister usmerava rad organa u sastavu i
donosi propise iz njegovog delokruga.Organ u sastavu pred Vladom i Narodnom skupštinom
predstavlja ministar.Ovlašćenja prema organima državne uprave,kad se odnose na organ u
sastavu,Vlada i Narodna skupština ostvaruju preko ministarstva u čijem sastavu je organ.

10
Organi uprave u sastavu su,naprimer,Poreska uprava i Uprava carina,koje su u sastavu
Ministarstva finansija,Inspektorat za rad koji je u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike i
Republička direkcija za robne rezerve koja je u sastavu Ministarstva trgovine i usluga.Organi
uprave u sastavu mogu biti obrazovani Zakonom o ministarstvima,ali i posebim zakonima koji
uređuju određene oblasti.(npr.poreska uprava obrazovana je zakonom o poreskom postupku
poreskoj administraciji,Uprava za izvršenje zavodskih sankcija,koja je organ u sastavu
Ministarstva pravde,Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, Uprava za veterinu,za zaštitu bilja i
Uprava za šume,koje su organi u sastavu Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede
obrazovane su Zakonom o ministarstvima.Posebna organizacija obrazuje se za stručne i sa njima
povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u
sastavu.Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi,a zakonom se mogu obrazovati i
posebne organizacije sa drugčijim nazivom.Sekretarijat se obrazuje zastručne poslove značajne
za sve organe državne uprave i sa njima povezane izvršne poslove,a zavod za stručne poslove
koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i sa njima povezane izvršne poslove.Posebna
organizacija može steći svojstvo pravnog lica kad je to zakonom određeno.Primer posebne
organizacije obrazovane kao sekretarijat je Republički sekretarijat za zakonodavstvo,a zavoda –
Republički zavod za statistiku,Republički hidrometeorološki zavod, i Republički geodetski
zavod.Posebne organizacije mogu biti obrazovane Zakonom o ministarstvim,ali i posebnim
zakonima,kao na primer Republički seizmološki zavod koji je obrazovan Zakonom o
Republičkim seizmološkom zavodu ili Direkcija za železnice koja je obrazovana Zakonom o
železnici.Sredstva za rad organa državne uprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

3.1 Poslovi državne uprave

Učestvovanje u oblikovanju politike vlade -- Organi državne uprave pripremaju nacrte

zakona,druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere
kojima se oblikuje politika Vlade.Oragan uprave u sastavu ministarstva učestvuje u oblikovanju
politike Vlade preko ministarstva.

11
Praćenje stanja – Organi državne uprave prate i utvrđuju stanje u oblastima iz svog
delokruga,proučavaju posledice utvrđenog stanja i,zavisno od nadležnosti,ili sami preduzimaju
mere ili predlažu Vladi donošenje propisa I preduzimanje mera na koje je ovlašćeno.

Izvršavanje zakona,drugih propisa i opštih akata – Organi državne uprave izvršavaju

zakone,druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade tako što donose propise,rešavaju u
pravnim stvarima,vode evidencije,izdaju javne isprave,preduzimaju upravne radnje.Svi ti poslovi
sve obuhvatno se mogu nazvati izvršni poslovi.Organ uprave u sastavu ministarstva ne može
donositi propise.Za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu i
bezbednost,fizički i psihički integritet,imovinu i ostala ljudska prava i slobode,organi državne
uprave moraju imati neposredni osnov u Zakonu.

Rešavanje u upravnim stvarima – organi državne uprave rešavaju u upravnim stvarima i donose
upravne akte.Organi državne uprave rešavaju o žalbama i vanrednim pravnim sredstvima na
upravne akte koje su doneli oni ili imaoci javnih ovlašćenja prema zakonu.

Inspekcijski nadzor – Inspekcijskim nadzorom organi državne uprave ispituju sprovođenje

zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica i ,
zavisno od rezultata nadzora , izriču mere na koje su ovlašćeni.

Staranje o javnim službama - Organi državne uprave staraju se da se rad javnih službi odvija
prema zakonu.Pro tom, organi državne uprave vrše poslove i preduzimaju mere na koje su
ovlašćeni zakonom.

Razvojni poslovi – Organi državne uprave podstiču i usmeravaju razvoj u oblastima iz svoga
delokruga, prema politici Vlade.

Ostali stručni poslovi – Organi državne uprave prikupljaju i proučavaju podatke u oblastima iz
svog delokruga , sačinjavaju analize,izveštaje, informacije i druge materijale i vrše druge stručne
poslove kojima doprinose razvojuoblasti iz svog delokruga.

12
3.2 Unutrašnje uređenje organa državne uprave

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u organima državne uprave zasnivaju se na

načelima koja je odredila Vlada Uredbom o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju
radnih mesta u ministarstvima , posebnim organizacijama i službama Vlade. Unutrašnje jedinice
obrazuju se kao osnovne , posebne i uže unutrašnje jedinice.

Osnovna unutrašnja jedinica je sektor, Posebne unutrašnje jedinice su sekreterijat ikabinet

ministra.

Uže unutrašnje jedinice su odeljenja .odseki grupa.Sektor se obrazuje da bi vršio poslove koji
predstavljaju zaokruženu oblast rada u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom
sekreterijatu Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa. Sektor može da se
obrazuje i u organu u sastavu ,ako to nalažu priroda i obim njegovih poslova, a u službi Vlade
ako je uredbom kojom je ona osnovana propisano da njen direktor ima pomoćnika ili više njih.
Ako se u organu ili u organu u sastavu ne obrazuje sektor,mogu da se obrazuju odeljenja , odseci
i grupe.Sektorom rukovodi pomoćnik rukovodioca.Pomoćnik direktora organa u sastavu ne mora
da bude postavljen da bi rukovodio sektorom, već poslovima u više međusobno povezanih
oblasti rada organa u sastavu.

Sekreterijat može da se obrazuje samo u ministarstvu - da bi vršio poslove koji su vezani za

kadrovska , finansijska i informatička pitanja, usklađivanje rada unutrašnjih jedinica u saradnju s
drugim organima . Sekreterijat može da vrši poslove i za organ u sastavu .Sekreterijatom
rukovodi sekretar ministarstva.

Kabinet ministra obrazuje se da bi vršio savetodavne i protokolarne poslove, poslove za odnose

sa javnošću I administrativno-tehničke poslove koji su značajni za rad ministarstva. Radni odnos
u kabinetu zasniva se na određeno vreme – najduže dok traje držnost ministra. Izuzetak su
posebni savetnici ministra, koji uopšte ne zasnivaju radni odnos. Ukupan broj državnih
sllužbenika i nameštenika u kabinetu svakog ministra određuje Vlada , na predlog Ministarstva
za državnu upravu I lokalnu samoupravu, vodeći računa o broju državnih službenika i

13
nameštenika u svakom ministarstvu. Kabinetom rukovodi šef kabineta, koji za svoj rad i rad
kabineta odgovara ministru.

Odeljenje , odsek ili grupa mogu da se obrazuju u sektoru ili sekreterijatu ili izvan njih.
Odeljenje , odsek i grupa obrazuju se izvan sektora ili sekreterijata da bi vršili poslove iz
pojedinih oblasti rada koje nisu u delokrugu sektora ili ako to nalažu posebni propisi , ili da bi
pružali podršku sprovođenju projekata. U kabinetima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade
i u stručnim službama upravnih okruga mogu da se obrazuju jedino odeljenja , odseci i
grupe.Izuzetno ako priroda i obim poslova nalažu, u odeljenjima može da se obrazuje više
odseka i grupa, a u odseku – više grupa.

Odeljenje se obrazuje da bi vršilo međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje osmoro
državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno. Odsek se obrazuje da bi vršio
međusobno srodne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i
najmanje petoro državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.Grupa se
obrazuje da bi vršila međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje troje državnih
službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.

Odeljenjem rukovodi nećelnik odeljenja , odsekom rukovodi šef odseka, a grupom rukovodi
rukovodilac grupe.Uža unutrašnja jedinica ne mora da se obrazuje pod nazivom odeljenje , odsek
ili grupa, već joj organ može dati drukčiji, poseban naziv koji bolje održava njen delokrug, ali pri
tome moraju biti ispunjeni uslovi za obrazovanje odeljenja , odseka ili grupe. Uža unutrašnja
jedinica koja je obrazovana pod posebnim nazivom mora pravilnikom da se upodobi odeljenju,
odseku ili grupi.

Ako poslovi evropskih integracija nisu neposredno u delokrugu organa, on je dužan da odredi
sektor u kojem će se oni vršiti, a to je po pravilu, sector čiji je delokrug najviše povezan sa
evropskim integracijama.Samostalni izvšilac je državni službenik ili nameštenik čije je radon
mesto izvan svih unutrašnjih jedinica, jer njegovi poslovi zbog svoje prirode na mogu biti
svrstani ni u jednu unutrašnju jedinicu .On radi po uputstvima i pod nadzorom rukovodioca
organa.

14
3.3 Poveravanje poslova državne uprave

Pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama ,

opštinama , gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima , ustanovama, javnim agencijama
i drugim organizacijama. Pri vršenju poverenih poslova državne uprave imaoci javnih ovlašćenja
imaju ista prava i dužnosti kao i organi državne uprave.Vlada i organi državne uprave zadržavaju
i posle poveravanja poslova državne uprave odgovornost za njihovo izvršavanje.Sredstva za
vršenje poverenih poslova državne uprave obezbeđuju se u buđetu Republike Srbije.

Kad je imaocima javnih ovlašćenja povereno donošenje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju
da odgovaraju propisima koje donose organi državne uprave.Imaoci javnih ovlašćenja dužni su
da propis čije im je donošenje povereno objave u ,,Službenom glasniku Republike
Srbije,,.Poslovi državne uprave vezani za oblikovanje politike Vlade ne mogu biti nikom
povereni.

Poslovi inspekcijskog nadzora mogu biti povereni jedino organima autonomne pokrajine ,
opštine, grada I grada Beograda.Organ državne uprave koji vrše nadzor nad radom imalaca
javmih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne uprave određuje se zakonom i on je
nadzorni organ državne uprave.Pri tom, nadzorni organ državne uprave ima sva opšta ovlašćenja
u nadzoru nad radom. Organ državne uprave ovlašćen je da u vršenju nadzora nad radom:

1. Zahteva izveštaje i podatke o radu;

2. Utvrdi stanje izvršavanja poslova, upozori i na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok
za njihovo otklanjanje;
3. Izdaje instrukcije;
4. Naloži preduzimanje poslova koje smatra potrebnim;
5. Pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti;
6. Neposredno izvrši neki posao ako oceni da se drukčije ne može izvršiti zakon ili drugi
opšti akt;
7. Predloži Vladi da preduzme mere na koje je ovlašćena;

15
Nadzorni organ državne uprave dužan je da neposredno izvrši povereni posao, ako bi neizvršenje
posla moglo da izazove štetne posledice po život ili zdravlje ljudi , životnu sredinu, privredu ili
imovinu veće vrednosti.Ako imalac javnih ovlašćenja i pored višestrukih upozorenja ne počne da
vrši povereni posao ili ne počne da ga vrši pravilno ili blagovremeno, nadzorni organ državne
uprave preuzima izvršenje posla, najduže na 120 dana.

Imalac javnih ovlašćenja dužan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadležnog ministarstva
mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo da njemu dostavi obrazloženi predlog
kako da propis usaglasi sa Ustavom , zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne
skupštine i Vlade. Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi po predlogu ministarstva ,
ministarstvo je dužno da Vladi predloži donošenje rešenja kojim se poništava ili ukida propis
imaoca javnih ovlašćenja, ako on nije u saglasnosti sa drugim propisom ili opštim aktom
Narodne skupštine ili Vlade, a ako on nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom , ministarstvo
je dužno da predloži Vladi da ga obustavi od izvršenja i da pred Ustavnim sudom pokrene
postupak za ocenu njegove ustavnosti ili zakonitosti.Rešenje Vlade o poništavanju ili obustavi od
izvršenje propisa stupa na snagu kad se objavi u ,,Službenom glasniku Republike Srbije,,

Imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili napravilnim
radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave.

16
ZAKLJUČAK
Pravna nauka može se smatrati da nauka prava jeste jedan od dopunskih izvora prava koji ima za
cilj da izvrši sistematizaciju pravnih normi i instituta , te iste adekvatno protumači i da izvrši
određeno uopštavanje.

Izvori prava su javni i dostupni svim građanima i moraju biti javno objavljeni na Ustavom
utvrđen način.Izvori prava ne mogu stupiti na snagu odnosno ne mogu se početi primenjivati
ranije od 8 dana od njihovog objavljivanja.Zakoni i svi drugi opšti akti , objavljuju se pre
stupanja na snagu. Ustav, zakoni i zakonski opšti akti Republike Srbije objavljuju se u
republičkon službenom glasilu.

Teorija stratešlog menadžmenta je daleko evoluirala u korporativnom sektoru, i u poslovnim

školama koje su obrazovale menadžere u sektorima. Organizacije variraju u tome koliko su
slične privatnim korporacijama , i kao posledica toga se razlikuju i stepen primenjivosti različitih
pravaca razvoja teorije strateškog menadžmenta na njih. U slučaju teorija ,,sadržaja,, veća
,,javnost,, organizacije poziva ne na odbacivanje teorija , već samo njihovo prilagođavanje.

Pravci kao ,,određivanje dugoročnog pravca,, pozicioniranje,, ,,uklapanje,, i ,,protezanje,, takođe

imaju upotrebu u menadžmentu javnih organizacija, ali njihov sadržaj treba prilagoditi da bi se
izašlo u susret specifičnim vrstama vrednosti , okruženja i kapaciteta koje organizacija ima.

U slučaju procesnih teorija , složenost i turbulentnost s kojom se suočavaju javne organizacije

teži da poništi relevantnost racionalnog planiranja.Umesto toga, pravljenje strategije ima težnju
da bude operativnije manje podložno menađerskoj kontroli. Kao rezultat , biti strateg znači imati
različite vizije i privući pomoć za nih i spolja i iznutra , ili pop potrebi povremeno mobilisati
druge da oslobode i iskažu svoje vizije.

17
LITERATURA
1. Dr. Ana – S.Trbović ,Dragan Đukanović,mr. Borisav Knežević-Javna uprava i evropske
integracije Srbije, Beograd 2010
2. Dr. Svetolik Kostadinović, Dr, Rajina Kostadinović-Upravljanje javnim sektorom, Niš
2008
3. LJerka Ećimović,Goran Božić,Darko Radojičić…- Knjiga za polaganje državnog
stručnog ispita,Beograd, 2010.
4. Zakon o državnoj upravi(Službeni glasnik RS. Br.79/05)
5. Internet izvori

18