Kriminalistike teme

asopis za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije

Godite XIV, Broj 3-4, 2014. str. 17-25
ISSN 1512-5505

17

METODOLOGIJA KRIZNOG KOMUNICIRANJA I

ANALITIKA MEDIJSKIH ISKAZA
Pregledni nauni rad

CRISIS COMMUNICATIONS METHODOLOGY AND

MEDIA STATEMENTS ANALYTICS
Review paper

Sran MILAINOVI1
Zoran JEVTOVI2
Saetak
U savremenom drutvu institucije masovnog komuniciranja preuzimaju ulogu konstruisanja konfliktne paradigme, obavljajui pored informativne i odreene bezbedonosne, psiholoke i propagandne funkcije i zadatke. Rizici, krize, katastrofe, revolucije, nasilje i sukobi postaju deo globalne svakodnevnice, ali medijske slike o
njihovom intenzitetu, dubini, ciljevima, uzrocima i posledicama opredeljuju karakter
intervencija i metodologiju konkretnog delovanja. Evropsko okruenje jasno forsira
kognitivno-institucionalni pristup koji u fokusu ima bezbednosnu analizu aktivnosti
brojnih pojedinaca, grupa, mrea i institucija, ulno opaanje i saznanje ljudi koji
se primarno bave krizom, te grupni i institucionalni okvir u kojem se donose odluke. Analizom medijskih iskaza i izvora uoavamo one koji se odnose na prevenciju i
pripremu javnosti za krizu, identifikaciju aktera kriznog upravljanja, opaanja krize,
krizni menadment, politiko-organizacionu saradnju, krizno komuniciranje (prikupljanje i obrada informacija, digitalni sistemi za prenos informacija, komuniciranje
sa javnostima i uloga novih medija u kriznom upravljanju), internacionalizaciju krize,
vremenske efekte, trokove krize, te sticanje publiciteta i saglasja javnosti. Analizom
statistikih podataka, dedukcijom i komparacijom u skladu sa analitikim stepenima,
temama, varijablama i indikatorima kreiramo celovitu sliku o prirodi krize, rizicima
prilikom reavanja, kao i prioritetima delovanja.
Moderno doba i izmenjeni karakter konfliktnih paradigmi ukazuju na potrebu stvaranja specijalizovanih informatiko-komunikacionih ekipa u kljunim bezbedonosnim
slubama i ustanovama, koje bi mobilnou, edukovanou i timskim delovanjem
bile obuene da preuzimanjem krizne komunikacije u praksi identifikuju odreeni
problem, kreiraju ga i usmeravaju ka civilnoj javnosti, nudei i konkretno reenje.

Kljune rijei
metodologija kriznog komuniciranja, analitika medijskih iskaza, upravljanje informacijama, bezbednost

Rad je nastao u okviru projekata broj 179045 koji realizuje Kriminalistiko-policijska akademija i broj 47017
koji realizuju Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, a koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
2
Rad je nastao u okviru projekta broj 179008. koji realizuju Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, i Univerzitet u Niu, Filozofski fakultet, a koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
1

18

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

Abstract
In modern society, mass media communication institutions take the role for constructing conflicting paradigms, by conducting not only informative but, in addition, a certain security, psychological as well as propaganda features and tasks.
Risks, crises, disasters, revolutions, violence and conflicts are becoming part of the
global everyday life, but media information of their intensity, such as depth, goals,
causes and consequences, define the character of interventions and determine the
methodology of a particular activity. European environment clearly emphasizes the
cognitive-institutional approach that focuses on the security analysis activities of
many individuals, groups, networks and institutions, sensual perception and cognition of people who are primarily engaged with the crisis, as well as the group and
institutional framework within which decisions are made. By the analysis of media
statements and sources, those related to the prevention and public preparation for
the crisis, identification of the actors of crisis management, crisis perception and
management, political and organizational cooperation, crisis communications (collection and information processing, digital information transfer systems, communication with the public and the role of the emerging media in crisis management),
the internationalization of the crisis, time effects and costs of the crisis, as well as
gaining the publicity and public agreement are observed. Statistical data analysis,
deduction and comparison in accordance with the analytical stages, topics, variables
and indicators, allow the creation of complete overview of the crisis nature, resolving risks and the action priorities.
Modern era and the changed character of conflicting paradigms suggest the need
for specialized information-communication teams within the critical security services and institutions that would be trained, by their mobility, educational and team
acting, to takeover crisis communication in practice and identify certain problem,
create and direct it to the civilian public, also offering an actual resolution.

Keywords:
Methodology of Crisis Communication, Media Statements Analytics, Information
Management, Security

Savremena stvarnost obiluje konfliktima i krizama razliitog intenziteta koje se smenjuju kao sunce i kia, ali e samo neki od njih dobiti adekvatnu drutvenu panju, dok
o drugima javnost nikada nita nee saznati. U studijama bezbednosti pravovremeno
identifikovanje opasnosti, njihovo otklanjanje, uz angaovanje profesionalnih slubi
obuenih da tite poredak sve vie dobija na znaaju. Lokalni i regionalni sukobi doziranog intenziteta, ekonomske krize, kriminal i korupcija, maloletnika delikvencija i
pornografija, bioterorizam, etniki konflikti i sudari kultura, ekoloki akcidenti i terorizam, verski fundamentalizam i mrene revolucije, samo su neke od prateih pojava.
Dodamo li ovom nizu potencijalnih pretnji i podatak o permanentnom prislukivanju
i nadziranju informacijskih tokova,3 dobijamo nimalo optimistiku sliku o svetu u kojem ivimo. U tom smislu se moe rei da ljudski rod, pored gregarnog, karakterie
i instinkt agresivnosti i borbe za opstanak, koji se procesima sociogeneze, kulturom i
Kada je anonimni mladi Edvard Snouden (29), bivi tehniar CIA, zaposlen u privatnoj kompaniji Buz Alen
Hamiltion, koja je

podizvoa

Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), poetkom aprila 2013. obelodanio dokumente o sajber pijunai kojom su SAD nadzirale internet i digitalna vorita irom planete,
konano se shvatilo da u obavetajnoj sferi pravih prijateljstava nema. Kompanija koja 98% od 5,9 milijardi
dolara godinjih prihoda ostvaruje radei za Vladu SAD tada je prvi put saoptila da od 25.000 zaposlenih
ak, tri etvrtine imaju pristup strogo poverljivim informacijama!

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

19

etikim naelima transformie u manje ili vie prihvatljive forme borbe i sukobljavanja
izmeu pojedinaca i drutvenih grupa (Milainovi, Milainovi i Putnik, 2010, s. 12).
Pri tome, dogaaji, procesi, pojave i linosti predstavljaju se na nain koji esto ne odgovara stvarnosti, ve pre interesima snaga koje upravljaju zajednicom.
Sistem bezbednosti je prenapregnut, pritisak javnosti sve je vei, tako da proizvodnja
saglasnosti postaje strateki cilj kojem tee svi uesnici javnog ivota. Komunikacija izbija u prvi plan, informacija postaje usluga koja menja vrednost u zavisnosti od vlasnika
medija i dominantnih interesa, pri emu onlajn stvarnost izbija u fokus interesovanja.
Akademska zajednica pokuava da prepozna i reaguje na preobraaje koji tresu temelje tradicionalnog poretka, pa brojne naune discipline, poput bezbednosnih i vojnih
nauka, konfliktologije, psihologije, prava, politikologije, ekonomije, kriznog menadmenta, komunikologije i drugih imaju, izmeu ostalog, za cilj da nam ukau na smer i
perspektive promena koje nas oekuju. Svet nikada nije bio toliko podeljen, ali ni tako
meusobno upuen na saradnju, tako bogat, ali istovremeno i siromaan, tako agresivan, ali i svestan da samo pacifikovanjem uva globalni mir. Metodologija drutvenih
istraivanja prilagoava se promenama u tehnolokom okruenju, to od zaposlenih
u bezbedonosnim slubama zahteva dodatno obrazovanje, znanja i vetine kojima se
na racionalan i sistematian nain upravlja bezbednosnim procesima! To znai da se
od kriznog komuniciranja oekuje da blagovremeno planira, sprovodi i kontrolie kompleksnim procesom interpesonalnog i grupnog prenoenja informacija i konstruisanja
realnosti od strane bezbednosnih aktera. Pri tome, podrazumevamo dva nivoa krizne
komunikacije: interno komuniciranje unutar bezbednosnih slubi, i eksterno, sa ciljem
pridobijanja medijske panje i pozitivnog publiciteta od ire javnosti!
Modeli i brzina prenoenja informacija, memorisanje i sposobnost obrade velikog broja podataka u nekoliko trenutaka, ukljuujui i automatizaciju informacionih sistema,
menjaju metodoloku paradigmu to je za bezbednosnu nauku od sutinske vanosti.
Sajber kriminal iri se kroz brojne forme i oblasti: u politici - sajber pijunau i sajber
sabotae, sajber terorizam i hakovanje; u ekonomiji - kroz sajber prevare, piraterstvo
softvera i baza podataka, industrijsku pijunau i ekonomske zloupotrebe; proizvodnju
i distribuciju nedozvoljenih sadraja - od deje pornografije i pedofilije, preko delovanja verskih sekti i prodaje ena i dece, trgovine drogom, ljudskim organima i orujem,
pa sve do povreda sajber privatnosti; od nadgledanja elektronske pote, preko preuzimanja identiteta do prislukivanja i irenja virusa! Razvoj telekomunikacija i informatike transformisao je mobilne platforme u minijaturne umreene organizacije sa
velikim potencijalom za kriminalno delovanje (Clough, 2010, str. 3-4). U borbi protiv
organizovanog kriminala, terorizma, u vanrednim situacijama i reiranim pobunama
sve vanije postaju informacije dobijene bez znanja i saglasnosti emitenta i adresata,
presretnute ili zaustavljene pre nego to su isporuene. Globalna pijunaa ugroava
privatnost svakog graanina na planeti, jer zatita linosti i privatnih komunikacija u
sajber svetu nisu garantovane nijednim zakonom.4
Nove tehnologije smanjuju linije kontrole, tako da slika o vanom bezbednosnom dogaaju lako moe skrenuti na kolosek senzacionalnosti ili spekulativnosti, ugroavajui
dalju podrku graana. Stoga se moe rei da medijski prostor nikada nije bio ranjiviji,
jer otvorenost komunikacionih kanala omoguava teroristima samopromociju, psiho Istraivanja javnog mnenja u SAD nakon otkrivanja detalja programa Prizma (o prismotri praktino svih
komunikacija amerikih graana, ali i ostatka sveta) pokazala su da ak 68% ispitanika odobrava ovakve
postupke, jer je bezbednost vanija od izgubljene privatnosti.

20

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

loko delovanje, propagandno velianje, prikupljanje podataka, novanih sredstava,

vrbovanje i mobilizaciju pristalica, umreavanje i povezivanje, kao i planiranje i koordinaciju (Weinman, 2004). Internet sa sobom nosi brojne opasnosti, posebno u sferi
nasilja i kriminala, neovlaenog preuzimanja podataka, pretnji i ugroavanja, do kreiranja masovnih okupljanja, demonstracija i konflikata. Cilj ovog rada je da ukae na
potencijal istraivanja obima, sadraja i strukture promena u virtuelnom prostoru, jer
nadziranje komunikacionih iskaza na drutvenim mreama i u internet zajednicama
omoguava bezbednosnu stabilnost u realnom vremenu. Okupljanje ideolokih i interesnih grupa pojavom interneta dinamiziralo je karakter i prirodu teroristikog i krimogenog delovanja koje je umesto organizacionim hijerarhijama sve ee objedinjeno
informacionim delovanjem. Istovremeno, obrasci aktivnosti se unificiraju, meudravna, pa i globalna saradnja razvija, to znai da rizici i pretnje nasiljem postaju jo
izraeniji! Sistem bezbednosnih dejstava se revolucionarno transformie: bez medija
ne postoji stabilna komunikacija izmeu samih aktera, kao ni izmeu aktera i javnosti.
5
Ako smo prihvatili pojmove E-trgovina, E-obrazovanje, E-logistika, E-vlada vreme je
da razmiljamo i o konstituisanju E-bezbednosti koja svoj pandan ima u sferi kriminala,
terorizma, novanih transakcija i sl.
Internet ne treba posmatrati samo kao grubu informaciono-komunikacionu strukturu,
ve kao kljuni faktor razvoja koji preoblikuje planetu, ukljuujui i klasinu metodologiju. Ne raste samo broj korisnika prikopanih na raunare, ve se iri broj uslunih
opcija, od zabave, informacija, razmene komunikacija do meusobnog organizovanja
i umreavanja. Obim i uinak komunikacije se za samo dve decenije uveao nekoliko
stotina puta, sa tendencijom irenja posredovane komunikacije kao razmene ili slanja
informacija posredstvom novih tehnologija.6 Bitna odlika nove komunikacije je globalnost, njeno koordinisano odvijanje, ali i mogunost obraanja pojedincu to je bitna
razlika u odnosu na klasine medije koji su ciljali mase. To znai da je internet snano sredstvo skrivene persuazije, brzog irenja decentralizovanih i nevidljivih poruka i
pojmova koje je teko otkriti. Meka mo se poveava analizom potreba, zahteva, elja korisnika, u emu je metodoloki pravilan pristup od kljune vanosti. Analitika je
sloen i organizovan proces misaone, racionalne i sistematine aktivnosti koja kao cilj
projektuje prikupljanje i obradu razliitih podataka, pri emu se otkriva njihov pravi
smisao, sadraj i znaenje, ali i prikrivena svrha. Teoretiari jasno uoavaju kako nove
forme vrednosti, koncentracija podataka, nove metode i tehnike delovanja u drugaijem ambijentu, te suavanje vremenske skale delovanja, ukidanje limita na prostorna
ogranienja, uz dinaminost, pokretljivost, inventivnost i stabilnost rizika jesu odrednice u koje se uklapaju i kojima se rukovode pojedinci i kriminalne organizacije sklone
razliitim vidovima zloupotreba (Bjelajac i Jovanovi, 2013, s. 104). Prostor, vreme i
identiteti se dramatino preobraavaju, a time oblici i stilovi konflikata i kriza.
U vremenima mrene komunikacije politike i bezbednosne promene se ubrzavaju, jer
javnost opijena mrenim aktivizmom deluje bre, organizovanije i nepredvidivije. Ovo
je doba eksplozije informacija, kada intelekt sve vie zavisi od dotoka obavetenja, pri
U drutvu u kojem sve pokree komunikacija vie se nita ne moe postii bez stratekog korienja panje
javnosti (Mnch, 1991, s. 17).
6
Krajem 2008. godine klasina komunikacija, licem u lice, bila je 20 puta vea od one posredstvom interneta, a dve i po godine kasnije, ona je bila vea samo 5,5 puta! To znai da se karakter komunikacije u drutvu
dramatino menja, ali ne tako to se smanjuje klasina komunikacija, ve to se poveava obim razmene
sadraja na internetu! (Vidi u: Brankovi, S.: Socijalne mree i nove mogunosti drutvenog istraivanja,
Kultura polisa, br. 20, Novi Sad, 2013. s. 80 )
5

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

21

emu kao da zaboravljamo da je u njihovom jezgru uvek iskaz.7 Pojedinac u optenju

na mrei svoju autonomnost nudi drugima konstruiui poseban odnos, sa namerom
irenja istih ili slinih vrednosnih stavova. Simbolika mo postaje oruje kojim se brani
ili rui odreeni koncept! Stvarnost se uslonjava direktno zavisei od istinitosti medijskih informacija, koje se usmeravaju i prikrivaju prema interesima elita koje upravljaju
preobraajima. Industrija svesti8 sve vie postaje oruje politikih promena (revolucija), socijalnih nezadovoljstava, pa ak i ratova, to zavisi od naina na koji ovekov iskaz
pretvaramo u medijsko miljenje!
Argumentacija se komunikacionim tokovima usmerava i kontrolie, injenice menjaju,
preutkuju ili istiu, forma naglaava ili minimalizuje, dok smisao gura u pozadinu ili
otkriva mnogo kasnije, kada vie nema znaaja. Obavetenje u komunikolokom smislu
predstavlja delimino ili potpuno saznanje o neemu, nekoj pojavi, procesu ili linosti sa namerom informisanja javnosti. Pri tome se podrazumeva da su simboli meusobno funkcionalni i povezani, ime ukazuju na odreeno znaenje.9 Tako u javnom
prostoru nastaje bitka izmeu stvarnog i medijski posredovanog, iskaza i medijskog
znaenja, logikog i iluzionistikog, izvornog i simuliranog.
Novi mediji vre snaan uticaj na bezbednosno okruenje, tako da sredine koje na vreme
ne uoe dubinu i karakter preobraaja rizikuju da ostanu u pasivnom poloaju u odnosu
na svet kriminala i terorizma koji se usavrava. Tu je i jo jedna osobina posredovane
komunikacije ona se sve vie odvija multimedijima, to znai pisano, audio, vizuelno
i digitalno. Mit o umreavanju danas je socijalna norma: E-mailovi, News-i. Chat grupe,
Online-News-Ticker, Live Streaming, Usenet, Intranet, Bulletin Boards, Mailboxovi, Weblogovi, tekstovi, dokumenta, audio-video zapisi dopunjavaju se hipertekstovima, daunlodovanjem, uploadom, interaktivnou, ime je korisnik u poziciji da odreuje da
li e medij koristiti kao forum za diskusiju, medij za masovnu distribuciju ili za skidanje
sadraja. Novi mediji su decentralizovani, ali to je vanije - poseduju dozu anarhinosti:
nemaju zvaninog urednika, pa sadraji predstavljaju vrstu drutvenog aktivizma koji
se lako moe istraivati. To dobro znaju i nosioci teroristikih ili krimogenih aktivnosti
koji koristei tehniku jednostavnost, lane identitete, mogunost brzog pojavljivanja
i nestajanja trae naine lakog stupanja u vezu i efikasnijeg organizovanja. U praksi to
identifikujemo kao efekat peurki: aktivnosti se pojavljuju iznenadno na brojnim takama istovremeno, sinhronizujui teroristiko ili krimogeno delovanje. Otuda je oteano
geografsko-politiko i kulturno odreenje, religijsko-etnika pripadnost, pa ak i lini
identitet. Pojava virtuelnih organizacija i grupa radi ostvarivanja kriminalnih aktivnosti
usklaena je sa njihovim interesom; identifikacija nije uslov aktivizma jer se informacije
i tehnologije koriste vie od fizikog pojavljivanja, a da bi dejstvovali na terenu dovoljna
je mrea (ne kancelarija ili logor za obuku). To i jeste jedna od osnovnih karakteristika
virtuelnih zajednica: fluidnost virtuelnog identiteta njegovih lanova koji napad mogu
Iskaz je nezaobilazni oblik jezikog i simbolikog izraavanja misli stavova, sudova i zakljuaka. U tom
smislu, iskaz je univerzalni oblik i sredstvo ljudskog obavetavanja... u okvirima postojeih jezikih sistema
(Milosavljevi i Radosavljevi, 2006, str. 155-156).
8
itav svet prolazi kroz filtere kulturne industrije...Trite koje se danas umnogome ve zatvara, ima jo
funkciju pruanja puta sposobnima, iako se njegova sloboda i na podruju umetnosti i na drugim podrujima sastoji u tome da glupima prua slobodu umiranja od gladi. (Horkhajmer i Adorno, 1989, str. 132-138).
9
Znaenje je prema saglasnim stavovima filozofa, logiara i metodologa: takav sloeni psihiki proces u
kome odreeni predmet (Z) preko odreenog pojma (P) ukazuje subjektu (S) na odreeni predmet (O).
Kao to se iz definicije vidi u znaenju je bitan saznajni momenat o objektu preko pojma oznaenog sa (P).
(Milosavljevi, Radosavljevi, 2006, str. 96-99).
7

22

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

izvriti iz bilo kog dela sveta, ili, i sa vie taaka istovremeno (Radojii, 2008, s. 53).
Drutvene mree pomau ratrkanim i prikrivenim grupama i pojedincima da se poveu
tako to svaki akter unosi u sistem ono u emu je najbolji, jaajui ukupnu snagu organizacije i dajui joj mo koju prethodno nije imala. Akteri pretnji dobro su kamuflirani
u sajber praumi, jer mogu biti i zlonamerni pojedinci, kriminalne grupe, teroristike
organizacije, ali i itave drave i njihove institucije (vojska ili obavetajne slube), sa
razliitim motivima (ekonomski, bezbednosni, religijski).
Stoga je vano ostvarivati nadzor nad komunikacijom unutar zajednice, a to je mogue
ubacivanjem insajdera unutar mrea!
Kao to ivotinje ostavljaju tragove u prirodi, tako i ovek ostavlja tragove u sajber
okruenju: tekstualne poruke poslate mejlovima, sms-ovima, etovanjem, u blogovima, video zapisima, u muzici... Njih je nemogue unititi, jer jednom postavljene na
mreu ostaju kao trajan zapis kod servera, ma koliko ih posle brisali ili pokuavali da
oistite. Takvi sadraji su mogui indikatori jer nam faktografski prezentuju mentalni
sklop autora, to daljom analizom moemo prouavati. U metodologiji se promenila
predmetna ravan: umesto laboratorijske rekontrukcije putem ispitivanja bezbednosnih aktera, simuliranog ponaanja u fokus grupama ili parcijalnog posmatranja danas
moemo tematski mnogo ire, bez znanja aktera pratiti, analizirati i predviati njihove
postupke i ponaanja, usmeravti navike i obrasce (Brankovi, 2013, s. 82). Umesto minijaturnih iseaka predmet istraivanja moe biti itava populacija, pa osa vie nije drutvena jedinka ve socijalni univerzum! Vremenski okvir se iri, jer za razliku od ad hoc
uzorka koji je odraz trenutka sada pratimo samu stvarnost, to omoguava izdvajanje
trendova i dublji uvid u odnose povezanosti, uzronosti, posledinosti i predvidivosti.
Osnovna estica istraivanja sada je digitalni podatak koji se lako identifikuje, rangira,
meri, ukljuujui napredne statistike i sline analize. Metodoloki veto nametnuto
medijsko miljenje znai i nametnutu stvarnost, redukciju misaonih odnosa, kontrolu
znakova i znaenja. Tako nastaje savez istomiljenika, jednoobrazan i fiktivno snaan. Iz
javnog prostora vremenom iezavaju spekulativna merila, dok na njihova mesta stiu
pripremljeni obrasci miljenja koji iskljuuju svaku spornost. Brojni elektronski sadraji, drutvene mree, blogovi i sline forme masovnog komuniciranja nude ideoloki
preiene i umivene pojmove i sadraje, pretvarajui konzumente u anonimne subjekte koji izloeni ogromnim koliinama podataka i ne razmiljaju o njihovoj istinitosti. Preobraaj miljenja obino se vri u skladu sa interesima upravljakih slojeva koji
nikada ne vre otvorenu persuaziju, ve to ini diskretno. Medijsko miljenje sugerie
poeljne predstave, skrivajui kritiko preispitivanje kao potrebu ovekovog uma. Ono
je posledica razdvojene stvarnosti, privida kojeg stvaraju uvari informacijskih kapija,
proputajui kroz brojne filtere simboliki precizne i artikulisane nizove znakova. Drutveno istraivanje je sve vie delatnost primenljivog saznanja o konkretnom predmetu,
pojavi, procesu ili linosti do kojeg se dolo primenom adekvatnih metoda.
Snanije drave, (SAD; Velika Britanija, Kina, Rusija, Nemaka) uveliko kreiraju informatike baze podataka o to veem broju ljudi radi preventivnog delovanja u kriznim
situacijama.10 Razvija se prediktivna analitika koja omoguava umreavanje razliith
10

Od nedavno, amerika Prizma je najpoznatiji program za sveobuhvatni nadzor telefonskih i internet

komunikacija. Prvi program menadmenta tzv. mekih podataka (onih koji u sebi sadre i druge informacije) pokrenut je jo pre deset godina sa budetom od 16 milijardi dolara. Procenjuje se da danas u SAD
oko 70% tajnog budeta obavetajne zajednice odlazi na raune privatnih kooperanata, pri emu je svaki
etvrti zaposleni angaovan na poslovima pijuniranja!

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

23

baza podataka, koje specijalnim softverima analiziraju, filtriraju i predviaju postupanje pojedinaca, grupa, pa ak i itavih nacija u delikatnim situacijama i krizama.
Rezultati su vrlo precizni jer ovek ostavljajui tragove u sajber okruenju bogati arhivu podataka koji se slivaju na servere i dalje istrauju. Shvatajui analitiku kao delatnu jedinicu bezbednosnog subjekta zapadne drave su pristupile modernom nainu
obezbeivanja istinitih, pravovremenih i upotrebljivih saznanja za praktino bezbednosno delovanje. Socijalna i demografska obeleja korisnika drutvenih mrea, kao i
njihove svakodnevne aktivnosti omoguavaju dve velike grupe predmeta, iji rezultati
u bezbednosnoj proceni mogu biti vrlo pouzdani. Istraivanja mogu biti kvantitativna,
zasnovana na merenju uestalosti nekih sluajeva korelacije, i kvalitativna, sa ciljem da
se izmeri poseenost internet stranica, tema i aktivnosti na njima, ali i proue stavovi,
miljenja i uverenja. Na primer, praenjem koliko se posetilac(a) zadrava na nekom
teroristikom sajtu, koje stranice otvara(ju), koliko ih ita(ju), koliko pregleda(ju) sline
sadraje ili sledi(e) instrukcije, da li otvara(ju) povezane sajtove i sl., moemo predvideti dalje postupke. To je od velikog znaaja, jer smo korak ispred njih, preventiva je
sada realnija. Kada na Fejsbuku ili Tviteru lanovi mree pozivaju na odreene aktivnosti pratimo njihovo odvijanje, kada objavljuju sopstvene fotografije ili drugih uesnika
doprinose identifikaciji, dok statusima, lajkovima, komentarima, opaskama i slinim
reagovanjima pomau da konstruiemo njihov psiholoki profil.
Oigledno je da se bezbednosna paradigma sa novim tehnologijama znaajno menja,
kao i da se mogunosti drutvenih istraivanja unapreuju. Nacionalna bezbednost
je razliit problem za svaku od strana koje su za nju zainteresovane, pri emu stabilnost sistema u mnogome zavisi od analitikih metoda i tehnika koje se primenjuju
u javnom prostoru (Milainovi, Jevtovi i Miloevi, 2011, str. 392-396). Internet je
promenio istraivaki okvir, autori iskaza postali su vani indikatori, dok su forme i
ton iskaza dosta neposredniji. Raznovrsne line i posredovane informacije analitiarima postaju dostupne u realnom vremenu, ime se otvara mogunost da utiu na
stvarnost, stiui saznanja o nekom predmetu, pojavi, linosti ili procesu na osnovu
kontinuiranog, sistematinog i za uzorak nevidljivog prouavanja. Osnov svake analize
ini metod pribavljanja (prikupljanja) i obrade podataka to na drutvenim mreama i
slinim digitalnim platformama ini prediktivna analitika sa softverima zasnovanim na
monim algoritmovima. Meutim, uslov ovih promena je stvaranje specijalizovanih
informatiko-analitikih ustanova i ekipa, koje bi mobilnou, edukovanou, komunikativnou i timskim delovanjem bile obuene da preuzimanjem krizne komunikacije
u praksi identifikuju odreeni problem, kreiraju ga i usmeravaju ka civilnoj javnosti,
nudei i konkretno reenje.11
Na pomolu je jedno potpuno novo doba u kojem e posedovanje pravih informacija
znaiti mo upravljanja okruenjem, ali malo pojedinaca uoava preokret. Bezbednost
itave zajednice sve vie je u direktnoj sprezi sa njenom moi da kreira, kontrolie i
upravlja informacionim tokovima, to znai da se krizne situacije odvijaju po scenariju
Na primer, amerika Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) osnovana je tajnom naredbom predsednika Herija Trumana jo 1952. godine, u cilju zatite komunikacija svih obavetajnih slubi SAD, da bi vremenom otvorila oko 2.300 prislunih centara irom sveta, zapoljavajui oko 135.000 strunjaka. Postala
je superiorna jer raspolae najsavrenijom obavetajnom tehnikom i tehnologijom, pa danas predstavlja
izvor oko 85% svih informacija i procena kojima raspolae Bela kua. Trenutno ima ugovore sa vie od 80
glavnih globalnih korporacija iz sektora telekomunikacija (internet provajdera), pa korienjem programa
Fervju (Poteni pogled) kontrolie sve podatke sa svih mrea na svetu! Amerikoj vladi to daje bezgraninu mo nad drugim dravama.

11

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

24

koji moe biti predvien do detalja. Simbolika mo gospodari kriznim situacijama i

konfliktima, artikulisanje i promovisanje bezbednosnih problema bez nje je nemogue. Bezbednosna analitika neguje najsofisticiraniju suptilnost praenja i diskrecije, ne
samo pojedinaca i grupa ve i itavih naroda i kultura, tretman podataka i formiranje
dosijea strogo je kontrolisan, dok je preciznost u planiranju operativnih i interventnih
aktivnosti na posebnom nivou. Svaki zakljuak ima barem dve dimenzije: svaki zakljuak daje odreenu dijagnozu, drugo, svaki zakljuak je prognoza (Milosavljevi i Termiz, 2008, s. 459). Konfliktologija, metodologija i masmediji su u dijalektiki snanom
odnosu, meusobno se dopunjavaju, integriu i modernizuju, tako da i ovo istraivanje
treba posmatrati u ovom duhu. Kriminalni in, teroristika akcija, pokuaj pljake ili dravnog udara neke su od medijskih slika od ije percepcije zavisi da li e akteri biti sankcionisani na pravi nain, a slube nadlene za njihovo eliminisanje i javnu bezbednost
dobiti podrku graana da adekvatno i reaguju. Bez medija nema irenja bezbednosne
kulture, regulisanja drutvenih protivrenosti ili postizanja dogovora, pa je prouavanje ove teme aktuelno, posebno kod drava u tranziciji. Bezbednosna kultura nastaje
kao rezultat dominantnih uverenja, stavova, ideolokih vrednosti i obrazaca, ali njena
mo je u kreiranju komunikacionih strategija i taktika kojima e javnost dati pristanak.12
Upravljanje informacijama u kriznim situacijama vano je zbog pridobijanja saglasnosti
politikih elita, ali i javnog mnjenja. Ako bezbednosne slube imaju organizovan odnos
s medijima onda e imati prednost u selekcionisanju i interpretiranju medijskih sadraja, izboru vremena i prostora kojim e biti prisutni u javnoj sferi, nainu prezentacije,
izboru linosti, stilu predstavljanja, diskursu i efektivnosti koja e ostati u pamenju
auditorijuma. Paradigma sajber bezbednosti morae da se razvija jo bre i intenzivnije, pri emu svaka drava treba da informatizacijom titi sopstvene interese. Praksa
je pokazala kako u bezbednosno-obavetajnoj sferi nema tradicionalnih prijateljstava
meu nacijama, kao i da se mo upravljanja nad drutvenim promenama krije upravo
u viku informacija nad drugima!

Literatura

Bjelajac, ., i Jovanovi, M. (2013). Pojedini aspekti bezbednosne kulture na internetu. Kultura polisa, 10(21), 99-114.
Brankovi, S. (2013). Socijalne mree i nove mogunosti drutvenog istraivanja.
Kultura polisa, 10 (20), 77-90.
Clough, J. (2010). Principles of Sybercrime. Cambridge: Cambridge University Press.
Horkhajmer, M., i Adorno, T. (1989). Dijalektika prosvetiteljstva. Sarajevo: Veselin
Maslea.
Jevtovi, Z. (2007). Masmedijski preobraaj terorizma i religije u globalnom poretku. Politikologija religije, 1, 97-124.
Milainovi R., Milainovi S. , i Putnik, R. (2010). Konfliktologija. Beograd: KPA.
Milainovi, S., Jevtovi, Z., i Miloevi, G. (2011). Promena teroristikih doktrina u procesima medijske globalizacije. Zbornik radova sa Meunarodne nauno-

Vie u: Jevtovi, Z. (2007). Masmedijski preobraaj terorizma i religije u globalnom poretku. Politikologija
religije, 1, 97-124.

12

Kriminalistike teme - Godite XIV, Broj 3-4, 2014.

Milainovi, Jevtovi - Metodologija kriznog komuniciranja i analitika medijskih iskaza

25

strune konferencije Suprotstavljenje terorizmu : meunarodni standardi i pravna

regulativa, Kozara, 29-30. marta 2011. godine (str. 383-399). Banja Luka: Visoka
kola unutranjih poslova.
Milosavljevi, S., i Radosavljevi, I. (2006). Osnovi metodologije politikih nauka.
Beograd: Slubeni glasnik.
Milosavljevi, S., i Termiz, D. (2008). Analitika medija. Lukavac: Grafit.
Mnch, R. (1991). Dialektik der Kommunikationsgesellschaft. Frankfurt a. M.:
Suhrkamp.
Radojii, M. (2008). Istraivanje virtuelnih zajednica i javnog mnenja na internet.
Beograd: Slubeni glasnik.
Weinman, G. (2004). How Modern terrorism Uses the Internet. Washington DC:
United States Institute of Peace (Special Report).

Biografije
Prof. dr. Sran Milainovi - doktor politikih nauka, redovni profesor i prodekan za
studije drugog stepena Kriminalistiko policijske akademije u Beogradu. Uestvovao
je u vie nauno-istraivakih projekata kao istraiva i rukovodilac. Autor je devet
monografija i jednog poglavlja u monografiji meunarodnog znaaja, jedne studije,
sedam univerzitetskih udbenika, kao i vie od sto radova saoptenih na meunarodnim i nacionalnim skupovima i radova objavljenih u eminentnim meunarodnim
asopisima i vodeim asopisima nacionalnog znaaja. Sarauje sa vie naunih,
obrazovnih i strunih institucija u zemlji i inostranstvu. lan je redakcije asopisa
Kultura polisa i asopisa Nauka-Bezbednost-Policija. Dao je znaajan doprinos razvoju discipline Teorija drutvenih konflikata.
Prof. dr. Zoran Jevtovi doktor komunikolokih nauka, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Niu i gostujui profesor na master studijama komunikologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Autor je desetak knjiga iz oblasti teorije medija i
savremene konfliktologije, a od vanijih izdvajamo: Totalitarizam i masmediji (2000);
Javno mnenje i politika (2003); Geopolitika i mediji (2010, koautor sa Despotovi,
Lj.), Metodologija istraivanja konflikata i krizno komuniciranje u savremenom drutvu (2013, koautor sa Milainovi, S.), kao i vie desetina naunih radova objavljivanih na engleskom, nemakom, ruskom, rumunskom, ukrajinskom i bugarskom
jeziku. U redakcijama je vodeih nacionalnih asopisa iz oblasti drutvenih nauka:
Kultura polisa (zam. glavnog i odgovornog urednika), Politikologija religije i CM asopis za upravljanje komunikacijama.