1. 2.

Zajedno pitanja 1 i 2 Znaaj studija javne uprave Javna uprava u sistemu organizacije vlasti

U sklopu izuavanja javne uprave treba pomenuti par termina iz kojih se moe videti znaaj studija javne uprave. def. Javna uprava predstavlja skup organa i organizacija (dravnih i nedravnih funkcionalno i teritorijalno decentralizovanih) koje vr e odredjene upravne aktivnosti. Tu spada navedena definicija javne uprave, zatim menadement koji obuhvata ( upravnu delatnost tj.svesnu aktivnost ljudi kojom se zadovljovaju njihove individualne i zajednike potrebe kada te potrebe treaba zadovoljiti organizovanim radom veeg broja lanova dru tva na bazi podele rada i koordinacije napora svih uesnika u radnom procesu!, zatim pojam upravljanja koji obuhvata delatnosti planiranja, organizovanja, upraljanja ljudskim resursima, vodjenja i kontrole, u svemu ovome je najbintiji novi pojam koji se zove javni menademnt koji upravo daje odgovor na ovo pitanje. "avni menadement predstavlja stre tko i taktiko planiranje, usmeravanje, koordiniranje, monitoring i kontrolu aktivnosti organizacija draven uprave i javnog sektrora uop te. #vu delatnost vr e javni menaderi koji su lino i neposredno odgovorni za postizanje odredjnenih reuzultata kao i za eikasnost i delotvornost devolavanja organa javne uprave i javnog sektora uop te. #snovu javnog upravljanja predstavlja upravljanje ljduskim resursima tj.nain zapo ljavanja, odabira, prijema, socijalizacije, usmeravanja, prilagodjavanja i napredovanja upravnih kadrova. $ %ovi javni menadment kao vid upravnih reformi ostavlja prostor i za primenu razliitih izvora inovatnisnih mogunosti. &toga se znanje istie u u pravi plan kao njbitniji resurs. $ 'ano je napomenuti da je ovde re o specijalizovaniom znanju upravnih kadrova koje se neprestano mora osveavati putem odrejdneih specijalstikih kurseva seminara i drugih obrazovanih sadraja. %ovi javni menadment podstie i vi i stepen ue a grajdna u vr enju urapvnih poslova. $ Upravni sistemi zasnovani na naelma novog javnog menademnta neprastano oslu kuju potrebe i motive radjana kako bi se postiglo puno zadovoljenje njihovih potreba. $ (azvoj informacinih sistema i stalno uvdjenje tehnolpkih inovacija utu na pobolj anje efikastnosti i delotvrnosti upravnog delovanja. To podrazumeva da suspostavljnaje informacinih sistema na svim nivoima vlasti doprnosti potpunijem vodjenju u efikasnijoj za titi podataka o grajdanima. %ovi javni menadement odlikuje i smanjenjej tro kova javne uprave, decentralizacija upravnih pslova i novo javno budetiranje. To ukljuuje i smanjenje broja organa javne uprave kao i jasno odredjivanje obima njihvoih poslova. Uoljivo obleje novog javnog menadmenta je menaderijalizam koji podrazumeva primenu odrejdneih modela savremenog administrativnog i poslovnog upravljanja )enadarilaziam ukljuej akako jaanje uloga plnarianja u upravi *jasno definisanje misije, ciljeva, upravne politike, procedura, budeta i pravila, tako i pronalaenje inovativnih modela organiacionih sturkura koje omoguavaju da se vr enje urpavnih poslova obavi na najefikasniji nain.

+ojmovi odre,enja javne uprave su se menjala u zavisnosti od toga kakve su bile preova,ujue odlike upravljanja u odrejdnom preiodu. %ave emo samo neke od definicija javne uprave )ar al -imok opisuje javnu urpavu kao proizov,enje odbara i usluga oje su osmi ljene da slue potrebama granjana . korisnika -ejvid (ozenblum predstavlja kori enje menaderskih, politikih i pravnih teorija i procesa vr enja zakonodavne, izvr ne i sudske vlasti za obezbedjivanje regulative i servisne funkicje dru tva u celnini ili nekih njihovih delova. /ugen +usi javna uprava predstavlja javno telo koje je dovelo dobilo od plitikih vlasti ovlast i sredstva koja su mu potrebna za zadovljavanje op tih interesa."avna uprava je dosta iri pojam od dravne uprave i kao takav obuhvata i oblike neodrivog, dru tvenog upravljanja. def.Javna uprava predstavlja skup organa i organizacija (dravnih i nedravnih funkcionalno i teritorijalno decentralizovanih) koje vr e odredjene upravne aktivnosti. !rganizacija i rad uprave u jednoj zemlji odredjeni su odgovraju"im organizacinoim normama sadranim u ustavnim zakonskim i drugim propisima koji izmedju ostalog normativno reguli u njen poloaj i ulogu# njene konkretne organzacione o$like kao i druga pitanja vezana za njenu unutra nju organizacionu strukturu# odnose prema drugim dravnim organima# odnose prema gradjanima i drugim nedr"avnim su$jektima# odnose sa javno u.... %ama organizacija uprave se prouava u okviru specijalizovanih disciplina& javna uprava# nauka o upravljanju i vo'enje javnih poslova. Javna uprava ( u naj irem smislu# organizacioni sistem uparvnih organa i upravnih organizacija u jednoj zemlji danas se po pravilu oznaava izrazom javna urpava. ) organizacionom smislu javna uprava o$uhvata kako urpavne organe i organizacije u okviru drave# tako i one organizacije koje se nalaze u sastavu drave ali koje imaju psoe$na javna ovla "enja na osnovu kojih mogu o$avljati odredjene poslvoe koje inae o$avljaju organi uprave. Javnu upravu sa jedne strane ine dravni organizi uprave i upraven organizacije a sa druge# nedravni su$jekti tj. !rganizacije koje nisu u sastavu drave ali koje na osnovu zakonom poverenih ovla "enja mogu o$avljati poslove od javnog interesa. *olaze"i od toga# ka"e se da u organizacinom msislu javna uprava o$uhvata& a) dravnu urapvu tj. !rgane uprave (npr.ministarstva i uprave) i upravne organizacije (npr.zavodi# direkcije# agenicje)# ija je osnovna delatnost o$aljvanje urpavnih poslova koji se nalaze u okvirima formalne dravne strukture i $) nedravnu upravu tj. !rganizacije kojima upravni poslvoi nisu osnovna delatnost ali koji urpavnu delatnost mogu o$avljati na osnovu poverenih javnih ovla "enja (npr.javne agenicje i javne ustave) a koje se ne nalaze u ovkrima formalne organizacione strukture drave.

+ravna uprava u organizacionm slislu o$uvhata organe uprave i upravne organizacije kao osnovne organizacione o$like u okvriu dravne sturkture kojima je o$avljanje upravnih i slinih poslova osnovna delatnost. ,edravna uprava u organizacionom smislu o$uhvata raznovrsne nedravne organizacije kao to su javne agencije (npr#-gencija za privatizaciju) javne ustanove (npr# kole i $olnice) i javna preduze"a (npr.preduze"e za komunalne usluge)# kojima o$avljanje upravnih poslova nije osnovna delatnost ali koje na osnovu pose$no poverenih javnih ovla "enja mogu $iti zakonom ovla "ene da o$avljanju pojedine upravne poslove. ) anglosaksonskoj# francuskoj i nemakoj sturnoj literaturi koristi se izraz javna uparva ( jer se u ovim zemljama vr enje upravnih aktivnosti ne shvagtga iskljuivo kao vr enje upravne vlasti# ve" i kao o$avljanje drugih delatnosti koje nemaju autoritativna o$eleja. ) ovim zemljama javna uprava (javna administrracija) u prvom redu# oznaava strni deo dr"aven urpave organizacije koja se razlikuje od tzv.poslovne urpave privrednih korporacija lai i nedravne vr ioce purave javne ustanove i javne agenicje a esto i lokalnu samoupravu na primer op tine i druge teritorijalne zajednice javnog karaktera. +ef.javna uprava je deo ire o$lasti upravnog delovanja iji su osnovni prinicpi primenljivi na sve velike organiazcije kak odraven tako i privatne (nedravne). .. Javna uprava i pro$lemi njene teriotirijalzacije U sklopu izuavanja javne uprave treba pomenuti par termina iz kojih se moe videti znaaj studija javne uprave. def.Javna uprava predstavlja skup organa i organizacija (dravnih i nedravnih funkcionalno i teritorijalno decentralizovanih) koje vr e odredjene upravne aktivnosti Tu spada navedena definicija javne uprave, zatim menadement koji obuhvata ( upravnu delatnost tj.svesnu aktivnost ljudi kojom se zadovljovaju njihove individualne i zajednike potrebe kada te potrebe treaba zadovoljiti organizovanim radom veeg broja lanova dru tva na bazi podele rada i koordinacije napora svih uesnika u radnom procesu!, zatim pojam upravljanja koji obuhvata delatnosti planiranja, organizovanja, upraljanja ljudskim resursima, vodjenja i kontrole, u svemu ovome je najbintiji novi pojam koji se zove javni menademnt koji upravo daje odgovor na ovo pitanje. "avni menadement predstavlja stre tko i taktiko planiranje, usmeravanje, koordiniranje, monitoring i kontrolu aktivnosti organizacija draven uprave i javnog sektrora uop te. #vu delatnost vr e javni menaderi koji su lino i neposredno odgovorni za postizanje odredjnenih reuzultata kao i za eikasnost i delotvornost devolavanja organa javne uprave i javnog sektora uop te. #snovu javnog upravljanja predstavlja upravljanje ljduskim resursima tj.nain zapo ljavanja, odabira, prijema, socijalizacije, usmeravanja, prilagodjavanja i napredovanja upravnih kadrova. %ovi javni menadment kao vid upravnih reformi ostavlja prostor i za primenu razliitih izvora inovatnisnih mogunosti. &toga se znanje istie u u pravi plan kao njbitniji resurs.

'ano je napomenuti da je ovde re o specijalizovaniom znanju upravnih kadrova koje se neprestano mora osveavati putem odrejdneih specijalstikih kurseva seminara i drugih obrazovanih sadraja. %ovi javni menadment podstie i vi i stepen ue a grajdna u vr enju urapvnih poslova. Upravni sistemi zasnovani na naelma novog javnog menademnta neprastano oslu kuju potrebe i motive radjana kako bi se postiglo puno zadovoljenje njihovih potreba. (azvoj informacinih sistema i stalno uvdjenje tehnolpkih inovacija utu na pobolj anje efikastnosti i delotvrnosti upravnog delovanja. To podrazumeva da suspostavljnaje informacinih sistema na svim nivoima vlasti doprnosti potpunijem vodjenju u efikasnijoj za titi podataka o grajdanima. %ovi javni menadement odlikuje i smanjenjej tro kova javne uprave, decentralizacija upravnih pslova i novo javno budetiranje. To ukljuuje i smanjenje broja organa javne uprave kao i jasno odredjivanje obima njihvoih poslova. Uoljivo obleje novog javnog menadmenta je menaderijalizam koji podrazumeva primenu odrejdneih modela savremenog administrativnog i poslovnog upravljanja )enadarilaziam ukljuej akako jaanje uloga plnarianja u upravi *jasno definisanje misije, ciljeva, upravne politike, procedura, budeta i pravila, tako i pronalaenje inovativnih modela organiacionih sturkura koje omoguavaju da se vr enje urpavnih poslova obavi na najefikasniji nain.

+ojmovi odre,enja javne uprave su se menjala u zavisnosti od toga kakve su bile preova,ujue odlike upravljanja u odrejdnom preiodu. %ave emo samo neke od definicija javne uprave )ar al -imok opisuje javnu urpavu kao proizov,enje odbara i usluga oje su osmi ljene da slue potrebama granjana . korisnika -ejvid (ozenblum predstavlja kori enje menaderskih, politikih i pravnih teorija i procesa vr enja zakonodavne, izvr ne i sudske vlasti za obezbedjivanje regulative i servisne funkicje dru tva u celnini ili nekih njihovih delova. /ugen +usi javna uprava predstavlja javno telo koje je dovelo dobilo od plitikih vlasti ovlast i sredstva koja su mu potrebna za zadovljavanje op tih interesa."avna uprava je dosta iri pojam od dravne uprave i kao takav obuhvata i oblike neodrivog, dru tvenog upravljanja. def.Javna uprava predstavlja skup organa i organizacija (dravnih i nedravnih funkcionalno i teritorijalno decentralizovanih) koje vr e odredjene upravne aktivnosti. !rganizacija i rad uprave u jednoj zemlji odredjeni su odgovraju"im organizacinoim normama sadranim u ustavnim zakonskim i drugim propisima koji izmedju ostalog normativno reguli u njen poloaj i ulogu# njene konkretne organzacione o$like kao i druga pitanja vezana za njenu unutra nju organizacionu strukturu# odnose prema drugim dravnim organima# odnose prema gradjanima i drugim nedr"avnim su$jektima# odnose sa javno u.... %ama organizacija uprave se prouava u okviru specijalizovanih disciplina& javna uprava# nauka o upravljanju i vo'enje javnih poslova. Javna uprava ( u naj irem smislu# organizacioni sistem uparvnih organa i upravnih organizacija u jednoj zemlji danas se po pravilu oznaava izrazom javna urpava. )

organizacionom smislu javna uprava o$uhvata kako urpavne organe i organizacije u okviru drave# tako i one organizacije koje se nalaze u sastavu drave ali koje imaju psoe$na javna ovla "enja na osnovu kojih mogu o$avljati odredjene poslvoe koje inae o$avljaju organi uprave. Javnu upravu sa jedne strane ine dravni organizi uprave i upraven organizacije a sa druge# nedravni su$jekti tj. !rganizacije koje nisu u sastavu drave ali koje na osnovu zakonom poverenih ovla "enja mogu o$avljati poslove od javnog interesa. *olaze"i od toga# ka"e se da u organizacinom msislu javna uprava o$uhvata& dravnu urapvu tj. !rgane uprave (npr.ministarstva i uprave) i upravne organizacije (npr.zavodi# direkcije# agenicje)# ija je osnovna delatnost o$aljvanje urpavnih poslova koji se nalaze u okvirima formalne dravne strukture i nedravnu upravu tj. !rganizacije kojima upravni poslvoi nisu osnovna delatnost ali koji urpavnu delatnost mogu o$avljati na osnovu poverenih javnih ovla "enja (npr.javne agenicje i javne ustave) a koje se ne nalaze u ovkrima formalne organizacione strukture drave. +ravna uprava u organizacionm slislu o$uvhata organe uprave i upravne organizacije kao osnovne organizacione o$like u okvriu dravne sturkture kojima je o$avljanje upravnih i slinih poslova osnovna delatnost. ,edravna uprava u organizacionom smislu o$uhvata raznovrsne nedravne organizacije kao to su javne agencije (npr#-gencija za privatizaciju) javne ustanove (npr# kole i $olnice) i javna preduze"a (npr.preduze"e za komunalne usluge)# kojima o$avljanje upravnih poslova nije osnovna delatnost ali koje na osnovu pose$no poverenih javnih ovla "enja mogu $iti zakonom ovla "ene da o$avljanju pojedine upravne poslove. ) anglosaksonskoj# francuskoj i nemakoj sturnoj literaturi koristi se izraz javna uparva ( jer se u ovim zemljama vr enje upravnih aktivnosti ne shvagtga iskljuivo kao vr enje upravne vlasti# ve" i kao o$avljanje drugih delatnosti koje nemaju autoritativna o$eleja. ) ovim zemljama javna uprava (javna administrracija) u prvom redu# oznaava strni deo dr"aven urpave organizacije koja se razlikuje od tzv.poslovne urpave privrednih korporacija lai i nedravne vr ioce purave javne ustanove i javne agenicje a esto i lokalnu samoupravu na primer op tine i druge teritorijalne zajednice javnog karaktera. +ef.javna uprava je deo ire o$lasti upravnog delovanja iji su osnovni prinicpi primenljivi na sve velike organiazcije kak odraven tako i privatne (nedravne). /erotorijalizacija dru tva prati upravlajnje na odre'enom podruju# odvija se razliitom dinamikom u razliitim o$licima# pri o$avljanju poslova i zadataka iz domena dru tvenih poslova u na oj sredini tei te se stavlja na teritorijalni sistem. /eritorijalizacija je okvir o$avljanja delatnosti a o$uhvata dravnu upravu# regionalnu# lokalnu upravu i samoupravu.

0. !snovni domeni javne uprave -omerni javne uprave0 "avna uprava kao izuzetno velika i znaajna oblast, pokriva lokalnu, republiku i*ili dravnu upravu, rad javnih ustanova i javnih preduzea. U sloenim i dinaminim uslovima savremenog ivota, uprava je ta koja raspolae velikim strunim znanjem, ljudskim potencijalom i materijalnim resursima za efikasnu socijalnu regulaciju. &ocijalna regulacija koju sprovodi uprava postaje osnovni dru tveni proces i ini bitnu pretpostavku ekonomske efikasnosti, kulturnog razvoja i op teg dru tvenog napretka u uslovima razvijenog industrijskog 1 urbanizovanog dru tva. sa porastom uloge uprave kao instrumenta socijalne regulacije, opada njena uloga kao vr ioca politike vlasti i prinude. -anas se uprava javlja kao inicijator i koordinator dru tveno neophodnih i korisnih uoslova, a atributi vlasti, iako nisu sasvim nestali, vi e ne predstavljaju osnovnu sadrinu upravne aktivnosti drave . Teorijski koncept uprave kao sistema socijalne regulacije podrazumeva da se aktivnostima uprave u regulaciji dru tvenih procesa ne pristupa kao vladanju ljudima, ve kao procesu legitimnog uticaja na pona anje ljudi prema unapred postavljenim standardima 1. *olitikolo ko i pravno definisanje javne uprave (azumevanje funkcionisanja drave i vr enje vlasti nije mogue bez kvalitetnih upravnih institucija, od nacionalnog do lokalnog nivoa, a one ne mogu biti uspostavljene bez prikladnih znanja, ve tina i etike upravnih radnika. "avna uprava ima znaajnu ulogu u stvaranju odgovorne vlasti i dobre vladavine. %jena uloga treba da bude nuno i dovoljno distancirana u odnosu na ostale vlasti. )era postignutog kvaliteta javne uprave i javnih slubi, ceni se me,utim, u odnosu na realitete ostvarivanja prava i sloboda gra,ana, odnosno uspeha administracije da bude na strani i usluzi gra,ana. "avna uprava kao izuzetno velika i znaajna oblast, pokriva lokalnu, republiku i*ili dravnu upravu, rad javnih ustanova i javnih preduzea. U sloenim i dinaminim uslovima savremenog ivota, uprava je ta koja raspolae velikim strunim znanjem, ljudskim potencijalom i materijalnim resursima za efikasnu socijalnu regulaciju. &ocijalna regulacija koju sprovodi uprava postaje osnovni dru tveni proces i ini bitnu pretpostavku ekonomske efikasnosti, kulturnog razvoja i op teg dru tvenog napretka u uslovima razvijenog industrijskog 1 urbanizovanog dru tva. sa porastom uloge uprave kao instrumenta socijalne regulacije, opada njena uloga kao vr ioca politike vlasti i prinude. -anas se uprava javlja kao inicijator i koordinator dru tveno neophodnih i korisnih uoslova, a atributi vlasti, iako nisu sasvim nestali, vi e ne predstavljaju osnovnu sadrinu upravne aktivnosti drave . Teorijski koncept uprave kao sistema socijalne regulacije podrazumeva da se aktivnostima uprave u regulaciji dru tvenih procesa ne pristupa kao vladanju ljudima, ve kao procesu legitimnog uticaja na pona anje ljudi prema unapred postavljenim standardima. +olitikolo ko definisanje javne uprave odnosi se na re avanje specifinih i bitnih pitanja javnog ivota jedne drave. &tvaranje javnih politika podrazumeva reagovanje na istinske potrebe ljudi, na konretan plan akcije tj.strategije kako bi se stanje pobolj alo. "avna politika je delovanje koje

sporovodi telo koje ima legislativnu, politiku i finansijsku vlast, tei da reaguje na konkretne potrebe tj.probleme zajednice. Javna politika se moe generalno definisati kao pravac delovanja (ili neaktivnost!, preduzete od strane drave u vezi sa odre,enom pitanju. %unici je defini u kao sistem 2pravaca delovanja, regulatornih mera, zakona i finansiranje prioriteta u vezi zadatu temu progla en vladinih entiteta ili njegovih predstavnika 2."avna politika je e e oliena 2u ustavima, zakonskih akata i sudskih odluka.2 U &jedinjenim -ravama , ovaj pojam se odnosi ne samo na krajnji rezultat politike, ve mnogo ire da se dono enje odluka i analize vladinih odluka. 3ao akademska disciplina , javne politike je studirao od strane profesora i studenata u javnom politikom kolama od najveih univerziteta irom zemlje. &4- profesionalno udruenje javnih politika praktiara, istraivaa, naunika i studenata je Udruenje za javnu politiku analizu i upravljanje . #blikovanju javne politike je sloen i vi estrana proces koji podrazumeva sadejstvo brojnih pojedinaca i interesnih grupa takmie i sara,uju da utie na politiare da se pona aju na odre,eni nain. #vi pojedinci i grupe koriste razne taktike i alata da unaprede svoje ciljeve , ukljuujui i zalaganje pozicije javno svoje, poku ava da obrazuje pristalice i protivnici, i mobilisanje saveznika o odre,enom pitanju U tom kontekstu, zastupanje moe se definisati kao poku ava da utie na javnu politiku kroz obrazovanje, lobiranje, odnosno politikih pritisaka. 5astupanje grupa 2esto poku avaju da obrazuju javnost, kao i javnu politiku odluka o prirodi problema, ono to je zakonodavstvo koje je potrebno za re avanje problema i finansiranje zahteva da obezbedi usluge ili sprovo,enje istraivanja 1ako je javno zagovaranje se posmatra kao nepristojno od strane nekih. profesionalne i istraivake zajednice, jasno je da prioriteti su javni uticajem proces zagovaranja. zvuka istraivaki podaci mogu da se koriste za edukaciju javnosti, kao i kreatorima politike, ime se pobolj ava javne politike "avni menadment predstavlja razvoj i primenu metodolgije i sistematskih teorija upravaljanja iji je cilj da javne organizacije postanu efikasnije, delotvornije i odgovorne. %a javni menadment utiu upravni ciljevi, postojei ljuski i finansijski resursi kao i neposredno spoljno okruenje (klijenti, agenicje, pravni odnosi i odnosi sa drugim agenicjama!. "avni menademt se pojavio poetkom sedamdesetih godina proteklog veka kako na dravnom tako i na lokalnom nivou vlasti. -o njegove intenzivnije primene u okviru savremenih sistema javne uprave dolazi poetkom devedesetih godina. +ored utvrdjivanja upravne politike i upravnih ciljeva on obuhvata i programe primene i ocene efikasnosti. #cenjivanje sporovodjenja javnih politika podrazumeva utvrdjivanje prirode problema odredjivanje pogre nih ciljeva i navodjenje popravnih mera. Upravnu politiku i osnoven uprave ciljeve defini u organi vlasti na nivou drave. To podrazumeva i odredjivanje vremenskih i ciljnih prioriteta, preraspodele resursa i utvrdjivanje stepena akcije. #d naina odrejdivanja ciljeva zavisi i strategija njihovog sprovodjenja. &trategija predstavlja nain odrejdivanja ciljeva i mera koje se preduzimaju radi njihovog postizanja. Upravna politika podrazumeva odredjivanje strategije, broja poslovnih jedinica, kao i visine i podele autoriteta.

#vaj plan ukljuuje i utvrdjivanje postojeih finansijskih i ljudskih resursa, kao i odrejdnih pokazatelja uspe nosti delovanja uprave. )rea razliitih upravnih ciljeva odredjuje i nain primene upravne politike. %akon jasno utvrdjene misije, ciljeva, strategije, politike, procedure, pravila, programa i budeta upravnih organizacija, utvrdjuje se i nain njihovog sprovodjenja. "edno od osnovnih obeleja savremenih organa javne uprave svakako jeste zakonitost njihovog delovanja. (ad organa uprave mora biti u skladu sa odre,enim pravnim aktima, odnosno Ustavom, zakonima i podzakonskim aktima. +ored navedenog, javna uprava mora izvr avati i odre,ene pravne propise, a njeni organi delovati na osnovu ovla enja koja su im data. &toga se zakonitost upravnog delovanja ogleda u injenici da uprava deluje u skladu sa izvorima upravnog prava odre,ene drave. Ustavni, zakonski, podzakonski i pojedinani akti su naje e izvori upravnog prava. %a osnovu ovih pravnih propisa se uskla,uje i delovanje upravnih organizacija dravne i nedravne uprave. &istem kontinentalnog prava kojem i &rbija pripada danas odlikuje podela vlasti, dejstvo velikog sistema pravnih normi kji tei da obuhvati sve znajane funkcije dru tva, hijerarhija pravnih akata, po tovanje fomrlane i materijalne zakonistoi i naela pravne drave. 5jaednika odlika sistema je da tei maksimalno pravnoj sigurnosti i time uspe,nijoj kontroli rizika, pravilima koja su svima pozhnata. Ustav i zakoni predstavljaju osnovu pravnog sistema, sudovi proveravaju zakonosti i op tih i pojedinianih akata. -ravna uprava poiva na naelu vlasti izraavajui suverenitet drave.

2. 34567489:6;5< 9 =>8?@<A5< B4C959=6D4 :6A54 ?E86A4 (67897 :;<787 = >8<?;@A> =9B>C<7D=E> F<G=E> ?H IJ H? JK @B<79>! L>?;M?H9? E> <7NC<79=O=B= B<= ;?EP7, A?E= @: 97 ;<8= ;?CQ>H @Q=O9= =Q= =NCQ>H7E: A7? @=9?9=P=. R? @: ;?EP?8=0 E7897 :;<787, :;<78S7T>, E789? :;<78S7T> = 9?8? E789? :;<78S7T>. F6A56 ?E86A6 ;<>H@B78S7 @A:; ?<C797 = ?<C79=N7D=E7 (H<U789=M = 9>H<U789=M V:9AD=?97Q9? = B><=B?<=E7Q9? H>D>9B<7Q=N?879=M! A?E> 8<W> ?H<>X>9> :;<789> 7AB=89?@B=.Y F7 H<:C> @B<79>, ?E86AG6D4 (management) Z@> ?H<>X:E> A7? :;<7897 H>Q7B9?@B, BE. @8>@97 7AB=89?@B S:H= A?E?P @> N7H?8?S787E: T=M?8> =9H=8=H:7Q9> = N7E>H9=OA> ;?B<>G> A7H7 B> ;?B<>G> B<>G7 N7H?8?S=B= ?<C79=N?879=P <7H?P 8>[>C G<?E7 OQ79?87 H<:WB87 97 G7N= ;?H>Q> <7H7 = A??<H=97D=E> 97;?<7 @8=M :O>@9=A7 : <7H9?P ;<?D>@:.Y \;<78S7T> ;<>H@B78S7 @A:; H>Q7B9?@B= ;Q79=<7T7, ?<C79=N?87T7, :;<78S7T7 S:H@A=P <>@:<@=P7,8?X>T7 = A?9B<?Q>. F6A59 H4567H45> (*u$lic Ianagement)# P>X: B=P, ;<>H@B78S7 Z@B<7B>WA? = B7AB=OA? ;Q79=<7T>, :@P><787T>, A??<H=9=<7T>, P?9=B?<=9C = A?9B<?Q: 7AB=89?@B= ?<CC79=N7D=E7 H<U789> :;<78> = E789?C @>AB?<7 :?;WB>.Y ]8: H>Q7B9?@B 8<W> E789= P>97^><= A?E= @: Q=O9? = 9>;?@<>H9? ?HC?8?<9= N7 ;?@B=N7T> ?H<>X>9=M <>N:QB7B7, A7? = N7 >V=A7@9?@B = H>Q?B8?<9?@B H>Q?87T7 ?<C797 E789> :;<78> = E789?C @>AB?<7 :?;WB>. ]@9?8: E789?C

:;<78S7T7 ;<>H@B78S7 :;<78S7T> S:H@A=P <>@:<@=P7, BE. 97O=9 N7;?WS787T7, ?H7G=<7, ;<=E>P7, @?D=E7Q=N7D=E>, :@P><787T7, ;<=Q7C?X787T7 = 97;<>H?87T7 :;<789=M A7H<?87. _<7E>P @>H7PH>@>B=M C?H=97 E>, : ?A8=<: <>V?<P= @>AB?<7 E789> :;<78> : `>Q=A?E a<=B79=E=, H>V=9=@79 ;?@>G79 ;<787D :;<789=M <>V?<P= ;?H 97N=8?P . J<A9 :6A59 H4567H45> (,eK *u$lic Ianagement). ]9 @> E78=? A7? ?HC?8?< 97 9>>V=A7@9?@B = 9>H?8?S9: H>Q?B8?<9?@B ;?@B?E>[=M :;<789=M @=@B>P7. 67@9? ?H87E7E:[= :@;>M ?H 9>:@;>M7, 9?8= E789= P>97^P>9B ;?O=87 97 @B7Q9?P ?<C79=N7D=?9?P = =9@B=B:D=?97Q9?P ;<>=@;=B=87T:. R7A?X>, 9?8= E789= P>97^P>9B ;?O=87 = 97 797Q=N= H?G=B= = B<?WA?87 (cost$benefit!, ;?E7O79?E :Q?N= <:A?8?H=?D7 : @8?E@B8: E789=M P>97^><7 = @P7T>T: M=E><7<$ M=E> : :;<789=P ?<C79=N7D=E7P7. L?8= E789= P>97^P>9B ;?O=87 97 @7@8=P 9?8=P 97O>Q=P7 ;?;:B ;<?V>@=?97Q=N7D=E> :;<78>$ @B78S7T7 97CQ7@A7 97 ?G<7N?87T> :;<789=M A7H<?87 = E7@9? H>V=9=@7T> T=M?8=M ;?@Q?89=M N7H7B7A7, <7D=?97Q=N7D=E> :;<78>. @P7T>T> =NH7B7A7 ?<C797 E789> :;<78> = G<?E7 ?<C797 :;<78>, ;?G?SW7T: >V=A7@9?@B= = H>Q?B8?<9?@B= :;<78>, A7? = E789?@B= T>9?C H>Q?87T7, :N ;:9: ?HC?8?<9?@B :;<789=M ?<C797$?H ;?E>H=97O9> ?HC?8?<9?@B= :;<789=M A7H<?87 H? H<:WB8>9> ?HC?8?<9?@B= :;<789=M ?<C79=N7D=E7. b?<>H 978>H>9=M, : ?@9?897 97O>Q7 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 @;7H7E: = N7A?9=B?@B = Q>C=B=P=B>B :;<789?C H>Q?87T7, : @AQ7H: @7 ;<789=P 9?<P7P7 = T>97 :B>P>S>9?@B, A7? = >B=A7 O=9?89=WB87, N7@9?8797 97 ;?N=B=89?P ?H9?@: :;<789=M A7H<?87 ;<>P7 H<:WB8: :?;WB>,N7B=P ;<>P7 C<7X79=P7, 7Q= = ;<>P7 :;<789?E ?<C79=N7D=E=. _7A? @78<>P>9= :;<789= @=@B>P= ;?O=87E: : :@Q?8=P7 <7N8=E>9> B<U=W9> ;<=8<>H>, E7@9? E> H7 97O>Q? A?9A:<>9D=E> <7NQ=O=B=M :;<789=M ?<C79=N7D=E7 ;<>H@B78S7 @:WB=9: 9?8?C E789?C P>97^P>9B7. L7=P>, A<?N ;<=P>9: ?8?C 97O>Q7 @B=O> @> P?C:[9?@B H7 @>, ;<:U7T>P ?H<>X>9=M :@Q:C7 C<7X79=P7 A<?N ZG?<G:c <7NQ=O=B=M H<U789=M = 9>H<U789=M @:GE>A7B7 :;<78>, ;?9:H= 8=W= = A87Q=B>B9=E= @B>;>9 :@Q:C7 C<7X79=P7. L?8= E789= P>97^P>9B, A7? 8=H :;<789=M <>V?<P=, ?@B78S7 ;<?@B?< = N7 ;<=P>9: <7NQ=O=B=M =N8?<7 =9?87B=89=M P?C:[9?@B=. FB?C7 @> N97T> =@B=O> : ;<8= ;Q79 A7? 97EG=B9=E= <>@:<@. `7U9? E> 97;?P>9:B= H7 E> ?8H> <>O ? @;>D=E7Q=N?879?P N97T: :;<789=M A7H<?87 A?E> @> 9>;<>@B79? P?<7 Z?@8>U787B=c ;:B>P ?H<>X>9=M @;>D=E7Q=@B=OA=M A:<@>87, @>P=97<7 = H<:C=M ?G<7N?89=M @7H<U7E7. L?8= E789= P>97^P>9B ;?H@B=O> = 8=W= @B>;>9 :O>W[7 C<7X797 : 8<W>T: :;<789=M ;?@Q?87. L7=P>, :;<789= @=@B>P= N7@9?879= 97 97O>Q=P7 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 9>;<>@B79? Z?@Q:WA:E:c ;?B<>G> = P?B=8> C<7X797 A7A? G= @> ;?@B=CQ? ;:9? N7H?8?S>T> T=M?8=M ;?B<>G7. d7N8?E =9V?<P7D=?9=M @=@B>P7 = @B7Q9? :8?X>T> B>M9?Q?WA=M =9?87D=E7 :B=O: 97 ;?G?SW7T> >V=A7@9?@B= = H>Q?B8?<9?@B= :;<789?C H>Q?87T7. R? ;?H<7N:P>87 H7 :@;?@B78S7T> =9V?<P7D=?9=M @=@B>P7 97 @8=P 9=8?=P7 8Q7@B= H?;<=9?@= ;?B;:9=E>P 8?X>T: = >V=A7@9=E?E N7WB=B= ;?H7B7A7 ? C<7X79=P7. L?8= E789= P>97^P>9B ?HQ=A:E> = @P7T>T> B<?WA?87 E789> :;<78>, H>D>9B<7Q=N7D=E7 :;<789=M ;?@Q?87 = 9?8? E789? G:^>B=<7T>. R? :AS:O:E> = @P7T>T> G<?E7 ?<C797 E789> :;<78>, A7? = E7@9? ?H<>X=87T> ?G=P7 T=M?8=M ;?@Q?87. \?OS=8? ?G>Q>UE> 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 E> = P>97^><=E7Q=N7P, A?E= ;?H<7N:P>87 ;<=P>9: ?H<>X>9=M P?H>Q7 @78<>P>9?C 7HP=9=@B<7B=89?C = ;?@Q?89?C

:;<78S7T7. 34567489:6;9L6H :AS:O:E> A7A? E7O7T> :Q?C> ;Q79=<7T7 : :;<78= (E7@9? H>V=9=@7T> P=@=E>, D=S>87, :;<789> ;?Q=B=A>, ;<?D>H:<7, G:^>B7 = ;<78=Q7!, B7A? = ;<?97Q7U>T> =9?87B=89=M P?H>Q7 ?<C79=N7D=?9=M @B<:AB:<7 (A?E> ?P?C:[787E: H7 @> 8<W>T> :;<789=M ;?@Q?87 ?G78= 97 97E>V=A7@9=E= 97O=9!. b<=P>97 @78<>P>9=M H?@B=C9:[7 7HP=9=@B<7B=89?C = ;?@Q?89?C :;<78S7T7 8=HS=87 E> = ;<=Q=A?P :B8<X=87T7 97O=97 8?X>T7 : :;<789=P ?<C79=N7D=E7P7. L7=P>, E789= P>97^><=, A?E= @: 9>;?@<>H9? ?HC?8?<9= N7 <>N:QB7B :;<789> ?<C79=N7D=E> A?E?P <:A?8?H>, A?<=@B> H?@B=C9:[7 @78<>P>9=M ?<C79=N7D=?9=M B>?<=E7. R? @> ?H9?@= 97 :B8<X=87T> @B>;>97 P?B=87D=E> N7;?@Q>9=M :;<789=M A7H<?87, 97O=9 @:NG=E7T7 :9:B7<?<C79=N7D=E@A=M @;?<?87, :B8<X=87T> E7@9? ;<?V=Q=@79?C ;<>9?@7 7:B?<=B>B7, @B>;>97 H>D>9B<7Q=N7D=E> : ?<C79=N7D=E= = @;>D=E7Q=N7D=E> ?H<>X>9=M :;<789=M ;?@Q?87. R7A?X>, E789= P>97^><= :B8<X:E: ?G=P = @B<:AB:<: C<:;9?C <7H7 = C<:;9> H=97P=A> : ?<C79=N7D=E=. L?8= E789= P>97^P>9B ;?H@B=O> :Q?C: ;?@<>H9=M ?GQ=A7 A?9B<?Q> :;<78>, WB? N97O= H7 @> 9> A?9B<?Q=W: ;?E>H=97O9> 7AB=89?@B= :;<789=M A7H<?87 B?A?P 8<W>T7 ?H<>X>9=M E789=M ;?@Q?87, 8>[ :O=97A T=M?8?C <7H7. b<=87B=N7D=E7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7, ?H9?@9? ;?8><787T> 8<W>T7 ?H<>X>9=M :;<789=M ;?@Q?87 ;<=87B9?P @>AB?<:, H?;<=9?@= ;?G?SW79?P A87Q=B>B: H>Q?87T7 :;<78>. b<=P>9?P 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 D>Q?A:;9= :;<789= @=@B>P @> @B78S7 ;?H Q:;: @B7Q9?C ;<>=@;=B=87T7 = ?D>T=87T7 >V=A7@9?@B=, H>Q?B8?<9?@B= = >A?9?P=O9?@B=. L?8= E789= P>97^P>9B 9=E> E>H9??G<7N79 ?GQ=A :;<789=M <>V?<P=. L7;<?B=8, T>C?87 ;<=P>97 @> <7NQ=A:E> ?H N>PS> H? N>PS>. e;7A, 978>H>97 ?G>Q>UE7 ?8?C ?GQ=A7 :;<789=M <>V?<P= @> =NH87E7E: ;<=P>9?P :;?<>H9?C ;<=@B:;7. L?8= E789= P>97^P>9B ;<>=@;=B:E> :Q?C: H<U78> : ?H9?@: ;<>P7 E789?E :;<78=, 7Q= = ;?@B78S7 ;=B7T> @8<@=@M?H9?@B= ;?@B?E>[=M :;<789?$;<789=M 9?<P=. R7A?X>, P?<7 @> 8?H=B= <7O:97 ? ?H<>X>9=P @?D=?A:QB:<9=P :@Q?8=P7 (;?Q=B=OA?E A:QB:<= = B<7H=D=E= H<U78> : A?E?E @> ?9 ;<=P>T:E>!, A7? = ? :9:B7<H<U789?E @B7G=Q9?@B=. F7 ;<=P>9?P 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 :N>PS7P7 B<79N=D=E>, ;?@B78S>9? E> = 9>A?Q=A? ;=B7T7 A?E7 @> ?H9?@> 97 7H>A87B9?@B :9:B7<H<U789=M :@Q?87 A?E= ;<7B> :;<789> <>V?<P>. L7=P>, ?87 H<:WB87 @> <7NQ=A:E: ;<>P7 @B>;>9: H>P?A<7B=O9?@B=, >A?9?P@A?C <7N8?E7, <7N8?E: C<7X79@A?C H<:WB87, H?@7H7$ WT?E :;<789?E ;<7A@=, =BH. L?8= E789= P>97^P>B E> 97@B7? 97 B<7C: A<=B=A> B<7H=D=?$ 97Q9=M G=<?A<7B@A=M :;<789=M ?<C79=N7D=E7. f<U787 E> W=<>T>P G<?E7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7 ;?@B7Q7 CQ?P7N79 7;7<7B @7 ;<>8=W> 97HQ>U9?@B=. e7A? @: ;?E>H=9> AQ7@=O9> B>?<=E> :;<78> =@B=D7Q> @;>D=E7Q=N7D=E: = <7D=?97Q=N7D=E: :;<78> (`>G<?87 B>?<=E7!, H?WQ? E> H? 7B<?V=E> ;?@B?E>[=M ?<C79=N7D=?9=M 7<79UP797. f:M 9?8?C 8<>P>97 =N7N87? E> ;<=B=@7A H7 @> A<>9> A7 ;?G?SW7T: >V=A7@9?@B= = N7H?8?S>T: A?9A<>B9=M ;?B<>G7 C<7X797 A?E= @: A?<=@9=D= :@Q:C7. d>7Q9?@B A<=N> :;<789=M ?<C79=N7D=E7 ;?A<>9:Q7 E> @7@8=P 9?8? =9@B=B:D=?97Q9? ;<>?GQ=A?87T> = @B87<7T> 9?8=M, VQ>A@=G=Q9=E=M ?<C79=N7D=?9=M V?<P=. b<=P>9?P 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 H>V=9=B=89? H?Q7N= H? @B<7B>WA?C = ?;><7B=89?C :;<78S7T7 E789=P ;?Q=B=A7P7. R? ;?H<7N:P>87 = 97;:WB7T> @B7Q9?C ;<>=@;=B=87T7 = B:P7O>T7 ?H9?@7 ;?Q=B=A> = 7HP=9=@B<7D=E>

(B<7H=D=?97Q97 B>$?<=E@A7 H=M?B?P=E7!, 7 V?A:@ <>V?<P= E> :@P><>9 A7 @B87<7T: AQ=P> N7 E7O7T> ;<>H:N>B9=OA> :Q?C> H<U78>. L?8= E789= P>97^P>9B @> : ;<7A@= 97EO>W[> ?@B87<:E> A<?N @Q>H>[> V7N>0 g. :B8<X=87T> :;<789> ;?Q=B=A> (:B8<X=87T> ;<?C<7P7,G:^>B7 = :;<78S7T> S:H@A=P <>@:@<=P7!, h. @;<?8?X>T> :;<789> ;?Q=B=A> , i. ?D>T=87T> = I. :8?X>T> ;?;<789=M P><7 (:A?Q=A? E> B? 9>?;M?H9?!. L?8= E789= P>97^P>9B <>7V=<P=W> = ?<C79=N7D=?9: A:QB: <:, H<:WB8>9: ?HC?8?<9?@B, ?<C79=N7D=E: :;<78>, A7? = 9?8: ;<?V>@=?97Q9: >B=A: :;<789=M A7H<?87.\A<7BA?, cB><P=9 9?8= E789= P>97^P>9B O>@B? @> A?<=@B= N7 ?;= @=87T> A:QB:<> P>97^P>9B7 A?E7 E> :@P><>97 97 C<7X79=97 A7? A?<=@9=A7 :@Q:C7 = A?E7 ;?H@B=O> ?HC?8?<9?@B N7 <>N:QB7B>. R7A?X>, ?87E B><P=9 97C?8>WB787 @B<:AB:<9> =Q= ?<C79=N7D=?9> =NG?<> A?E= =@B=O: H>D>9B<7Q=N?879: A?9B<?Q: ;<>A? W=<?A?C @;>AB<7 7QB><97B=89=M P>M79=N7P7 N7 ;<:U7T> E789=M :@Q:C7, :AS:O:E:[= A87N=B<U=WB7 97 A?E=P7 @> E789= = ;<=87B9= @97GH>87O= 97HP>[: N7 @<>H@B87 V=979@=E><7 = ?9=M A?E= 8?H> E789: ;?Q=B=A:.c j;@B<7A:E:[= =@A:@B87 ;<=P>9> 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 : `>Q=A?E a<=B79=E=, j:@B<7Q=E=, L?8?P k>Q79H:, FE>H=T>9=P jP><=OA=P f<U787P7, _797H= = ;?E>H=9=P N>PS7P7 : B<79N=D=E=, P?U> @> N7AS:O=B= H7 @: H><>C:Q7D=E7, ;<?V>@=?97Q=N7D=E7, <7D=?97Q=N7D=E7, >V=A7@9?@B = H>Q?B8?<9?@B, E789?@B, ?HC?8?<9?@B, 9?87 >B=A7 O=9?89=WB87, A?9A:<>9D=E7 = B<U=W97 97O>Q7 T>C?8> ?@9?89> ?HQ=A>. \ T=M @> P?C: :G<?E7B= = <>7V=<P7D=E7 :Q?C> N97T7, :O>W[>, N7H?8?S>T> ;?B<>G7 C<7X797, <7N8?E = ;<=P>97 9?8=M =9V?<P7D=?9=M B>M9?Q?C=E7, B>M9?Q?WA> =9?87D=E>, H>D>9B<7Q=N7D=E7 = 9?8? E789? G:^>B=<7T> 97 ?@9?8: ;?@B=C9:B=M <7N:QB7B7. M484N?;6O9:6 ;<>H@B78S7 ?G:@B78S7T> ?H<>X>9?C G<?E7 ;<?;=@7 = ;<78=Q7, O=P> @> ;?B;?P7U> G?S>P <7H: :;<78>. L7=P>, ;<>8>Q=A= G<?E 9?<P7B=89=M 7A7B7 P?U> ?;B><>B=B= E789> P>97^><> ;<=Q=A?P @;<?8?X>T7 :;<789> ;?Q=B=A>. P8<C4=9<56;9L6O9:6 ?E86A4 ;?H<7N:P>87 :B8<X=87T> @=@B>P7 ?H7G=<7 = 97;<>H?87T7 :;<789=M A7H<?87, 7Q= = B7O9? H>V=9=@7T> T=M?8=M ;?@Q?87. ]97 ;?H<7N:P>87 = ;?H>Q: ;?@Q?87 97 97O=9 H7 @> N7;?@Q>9= :@78<W787 N7 ?H<>X>9= N7H7B7A, WB? @> ?G78S7 ;:B>P @B7Q9> ?G:A> (@>P=97<=, O7@?;=@=, 8=H>? ;<>N>9B7D=E>, =BH.!. Q6O9<56;9L6O9:6 ?E86A4 ;?H<7N:P>87 @P7T>T> G<?E7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7, T=M?8=M B<?WA?87, A7? = G<?E7 N7;?@Q>9=M. FP7T>T> B<?WA?87 ;?H<7N:P>87 ;?@B?E7T> VQ>A@=G=Q9=M G:^>B7 = T=M?8? :B8<X=87T> ;<>P7 ;?@B=C9:B=P <>N:QB7B=P7. ]H:@B7E7T>?H AQ7@=O9?C G:^>B=<7T7 = ?H<>X=87T> B<?WA?87 Z?H?NH? . 97 C?<>c ;<>H@B78S7 AS:O9: ?HQ=A: G:^>B=<7T7 : ?A8=<: 9?8?C E789?C P>97^P>9B7. R? ;?H@B=O> V=979@=E@A: ?HC?8?<9?@B, ?H9?@9? <7D=?97Q9? A?<=W[>T> 9?8D7 ;?<>@A=M ?G8>N9=A7. ]HC?8?<9?@B N7 <>N:QB7B> = ?C<79=O787T> Z@8>P?[=c E789=M @Q:UG>9=A7 ;?H<7N:P>87 A?9B<?Q: >V>A7B7, 7 9> ;<?D>@7 : :;<78=. RC9@6=5<=> ?E86A59S <8N659L6O9:6 ;?H<7N:P>87 G<N=9: = B7O9?@B ;?@B=N7T7 :;<789=M D=S>87, 7 ;?@>G9? : ?H9?@: 97 :Q?U>97 V=979@=E@A7 @<>H@B87, :;<789> A7H<?8> = ?;<>P:.

F7 H<:C> @B<79>, H>Q?B8?<9?@B :;<789?C H>Q?87T7 ;?H<7N:P>87 @B>;>9 : A?P> E> ?@B87<>9 ?H<>X>9= D=S. L?8= E789= P>97^P>9B =@B=O> ;<=P>9: ?G7 978>H>97 97O>Q7. F6A5<=> B4;<A6D6 ?E86A4 ;?H<7N:P>87 H?@B:;9?@B =9V?<P7D=E7 ? ?H<>X>9=P ;<789=P ;<?;=@=P7 = P?C:[9?@B N7WB=B> ;<787 C<7X797 : ?H9?@: @7 :;<78?P. ]B8?<>9?@B H7S> N97O= = ;?G?SW79= ?H9?@ :;<78> ;<>P7 E789?@B=, ;:B>P ;<:U7T7 ?H<>X>9=M ?G78>WB>T7, =9V?<P7D=E7, B> H?@B:;9?@B ?H<>X>9=M =9V?<P7D=E7 ;:B>P @78<>P>9=M =9V?<P7D=?9=M @=@B>P7 (9;<. B>Q>V?9 =Q= e9B><9>B!. T4N9>9H9>4> :6A5<N ?E86AG6D6 ;?H<7N:P>87 :B>P>S>T> = 87S79?@B H>Q?87T7 :;<78>, BE. T>9: ?;<78H79?@B. F7 H<:C> @B<79>, N7A?9=B?@B (=Q= Q>C7Q=B>B! ;?H<7N:P>87 H7 @> H>Q?87T> :;<78> N7@9=87 97 N7A?9=B?P BE. ;<789?P H>Q?87T:. P8<C4=9<56;56 4>9@6 :;<789=M A7H<?87 ;?H<7N:P>87 ?HC?8?<79 ?H9?@ ;<>P7 C<7X79=P7, H<:WB8: : D>Q=9= = ;<>P7 @7P?E :;<789?E ?<C79=N7D=E=. R? =@B?8<>P>9? N97O= = 97@B?E7T> H7 @> N7H?8?S> ;?B<>G> C<7X797, 7Q= B7A? H7 H<:WB8? : D>Q=9= =P7 A?<=@B= ?H :;<789=M ?<C79=N7D=E7, BE. H7 ?9> 9> ;<>H@B78S7E: @7P? V=979@=E@A? ?;B><>[>T>. `7S79 ?H9?@ O=9?89=A7 ;<>P7 ?<C79=N7D=E= ;?H<7N:P>87 = T=M?8: Q?E7Q9?@B. U<5@?845O9:6 ;?H<7N:P>87 :8?X>T> <7NQ=O=B=M @:GE>A7B7 A?E= [> 8<W=B= :@Q:C> : E789?P @>AB?<: (@=@B>P NH<78@B8>9> N7WB=B>, ;<?@8>B7, =BH.!. ]@9?89= D=S E> H7 @> ;?<>H H<U789=M :8>H: = 9>H<U789= @:GE>AB= A?E= [> 8<W=B= ?8> :@Q:C>. _?9A:<>9D=E7 ;?@;>W:E> @P7T>T> D>97 ;?E>H=9=M :@Q:C7, WB? ?HC?87<7 A?<=@9=D=P7. V56D4 E> E>H97 ?H AS:O=M =9?87B=89=M P?C:[9?@B= : @78<>P>9?P H<:WB8:. k97T>, G=Q? B>?<=E@A? = >P;=<=E@A?, ?;WB> = @;>D=E7Q=N?879?, ;?B;?P7U> G?S>P <>7V=<P=@7T: 9?8?C E789?C :;<78S7T7. WX4YZ4. R?A?P H>Q?87T7 9>>V=A7@9> G=<?A<7B=E>, C<7X79=P7 E> G=? ?C<79=O>9 = ;<=@B:; A87Q=B>B9=P = B7O9=P =9V?<P7D=E7P7. f>P?A<7B@A7 8Q7H78=97, @7 H<:C> @B<79>, ;?H<7N:P>87 @;<?8?X>T> E789> ;?Q=B=A> 97 97EG?S= 97O=9 = T>9? ;<=GQ=U787T> C<7X79=P7. V6B<A<G4D4 E<>84[6 N86\656. `>[=97 C<7X797 ?O>A:E> H7 H<U787 G:H> P7T> G=<?A<7B=N?8797 = H7 @Q:U= A7? T=M?8 @><8=@ (civil service!, B> = @78<>P>97 E7897 :;<787 ;?O=87 97 978>H>9?P 97O>Q:. l<7X79=9 E> : D>9B<: H?C7X7E7, ?H9?@9? ;?@B7E> D>9B<7Q97 V=C:<7 : ?H9?@: @7 :;<78?P. Q6LA<: 95C<8H6O9<59S =9=>4H6 ;?B;?P7U> G<U> :9?W>T>, @<>X=87T> = <7N8<@B787T> ;?H7B7A7 ? C<7X79=P7. R7A?X>, ?9= H?;<=9?@> = Q7AW>P ;<=@B:;: ;?H7D=P7 ?H @B<79> C<7X797. F78<>P>97 H<U787 A?<=@B= :P<>U>9> =9V?<P7D=?9> @=@B>P>, : A?E=P7 @: @=@B>P7B=N?879= G=B9= ;?H7D=, 7 N7M87S:E:[= A?E=P7 E> ?P?C:[>97 = ;:97 <7NP>97 =9V?<P7D=E7, ?H9?@9? G<U> H?G=E7T> ?H<>X>9=M ;?H7B7A7 97 B><=B?<=E= D>Q> H<U78>. L7=P>, ;?G?SW7T> A?P:9=A7D=E7 = ;?@B=N7T> 8>[> G<N=9> ;<?B?A7 =9V?<P7D=E7 H?;<=9?@= = >V=A7@9=E>P <7H: :;<78>. M4O45>86;9L6O9:6. b<=GQ=U787T> :;<78> A?<=@9=D=P7 H?;<= 9?@= 97;:WB7T: 8=@?A? D>9B<7Q=N?879=M :;<789=M @=@B>P7. FB?C7 ;?@B?E= E7@97 9>@;?E=8?@B 97O>Q7 D>9B<7Q=N7D=E> = H>P?A<7B=O9?@B=, A?E> ;?H<7N:P>87 Z@;:WB7T>c 7:B?<=B>B7. \ ?A8=<: A7H<?8@A=M @=@B>P7, B7A?X> H?Q7N= H? H>D>9B<7Q=N7D=E>, A?E7 @> ?H9?@= 97 :B8<X=87T> =

AQ7@=V=A7D=E: :;<789=M ;?@Q?87. R=P> @> ;?B;?P7U> P?G=Q9?@B, >V=A7@9?@B = H>Q?B8?<9?@B :;<789> ?<C79=N7D=E>. 34567489:6;9L6H ;?H<7N:P>87 ;<=M87B7T> = ;<=P>9: ?H<>X>9> P>B?H?Q?C=E> <7H7 ;<=87B9?C @>AB?<7 : ?<C79=P7 E789> :;<78>. ]9 @> ?H8=E7 A<?N ;Q79=<7T>, ?<C79=N?87T>, :;<78S7T> S:H @A=P <>@:<@=P7, 8?X>T> = A?9B<?Q:. b<=87B=N7D=E7 E789?C @>A B?<7ghm E> ;?@>G9? :N>Q7 P7M7 : `>Q=A?E a<=B79=E= ;<> H87H>@>B7A C?H=97. b?<>H ;<=87B=N7D=E> : ?GQ7@B= 78=?;<>8?N9=A7, H?WQ? E> = H? 8Q7@9=OA> B<79@V?<P7D=E> H<:C=M E789=M ;<>H:N>[7 (U>Q>N9=D7, B>Q>A?P:9=A7D=E>, A?P:97Q97 ;<>H:N>[7, = @Q.!. ]@Q?G7X7T> ?H B<7H=D=?97Q9?C H<U789?C :B=D7E7 H?;<=9>Q? E> >V=A7@9=E>P <7H: E789?C @>AB?<7 :?;WB>, 7 : @AQ7H: @7 B=P H?WQ? E> = H? E7O7T7 @:GE>A7B7 9>H<U789> :;<78>. M4[98<@86>9L6O9:6 ;?H<7N:P>87 :@;?@B78S7T> G?S=M ?H9?@7 E789> :;<78> @7 C<7X79=P7 = ;?H@B=O> @><8=@9> V:9AD=E> E789?C @>AB?<7. ]97 @> N7@9=87 97 <>@B<:AB:=<7T: ;?@B?E>[=M E789=M ?<C79=N7D=E7 = H<U789> :;<78> ;:B>P :;<78S7T7 D=S>8=P7 = <>N:QB7B=P7 ()anagement bn #bjectives and (esults!. f>G=<?A<7B=N7D=E7 ;?H<7N:P>87 <>=9U>T><=9C :;<789=M ?<C79=N7D=E7, 7Q= = ;?E7O79= @B>;>9 H><>C:Q7D=E>. o>9 ?@9?89= D=S E> @P7T>T> G<?E7 @Q:UG>9=A7 : E789?E :;<78=, A7? = YA:QB7c T=M?8> @8>P?[=. F6A59 H4567489 @> : @8?P H>Q?87T: A?<=@B> ;?@>G9?P 8<@B?P 797Q=N7 BE. :;<78S7T>P D=S>8=P7 ()anagement bn #bjectives!, 797Q=N?P B<?WA?87 = A?<=@B= (cost$benefit!, :;<78S7T>P D>Q?A:;9=P A87Q=B>B?P (Total pualitn )anagement . Rpq!, B>@B=<7T>P B<U=WB7 ()arketing Testing! = <>=9U>T><=9C?P :;<789=M ?<C79=N7D=E7. 6789= P>97^><= @: ?HC?8?<9= N7 =N8<W787T> ;<?C<7P7 = D>Q?A:;9? H>Q?87T> :;<78>. rV>AB= T=M?8?C H>Q?87T7 @> ?D>T:E: 97 ?@9?8: ;?@B=C9:B=M <>N:QB7B7, 7 : @AQ7H: @7 :B8<X>9=P A<=B><=E:P=P7 = D=S>8=P7 P>97^P>9B7. ]9= @: ?HC?8?<9= 97H<>X>9=P ?<C79=P7, 7Q= =P7E: 8=@?A @B>;>9 7:B?9?P=E> : ?HQ:O=879: = H>Q?87T:, A?<=@B>[= = <7@;?<>X:E:[= ;?@B?E>[> V=979@=E@A> = A7H<?8@A> <>@:<@>. f>Q?87T> E789=M P>97^><7 E> :@Q?8S>9? P=@=E?P = D=S>8=P7 ?<C79=N7D=E7, A?<=@9=D=P7, :;<789?P <>C:Q7B=8?P, ?<C79=N7D=?9?P A:QB:<?P, A?9A:<>9D=E?P = Q=O9?P ?HC?8?<9?W[: N7 H>Q?87T> :;<78>. L7 T=M H?H7B9? :B=O: H<U789= 7:B?<=B>B=, N7E>H9=D7, 7Q= = ?H9?@= =NP>X: N7;?@Q>9=M. \ N>PS7P7 : A?E=P7 E> ;<=P>T=879 9?8= E789= P>97^P>9B, ;?@>G79 97CQ7@7A @> @B78S7 97 ?G<7N?87T> = ?G:A: E789=M P>97^><7. ]97 @> 97EO>W[> ?@B87<:E> ;:B>P ?@9?89=M = ;?@Q>H=;Q?P@A=M @B:H=E7. \ ?A8=<: ?@9?89=M = ;?@Q>H=;Q?P@A=M @B:H=E7 N7 E789> P>97^><> H?P=9=<7 P:QB=H=@D=;Q=97<9?@B, BE. =N:O787T> P>97^P>9B7, ;@=M?Q?C=E>, >A?9?P=E>, ;<787 = ;?Q=B=OA=M 97:A7. ]G:A7 E789=M P>97^><7 @> ?H8=E7 = A<?N H>Q?87T> ;<?E>AB9=M B=P?87 A?E= 8<W> ;<7AB=O9: ?G:A: N7;?@Q>9=M : :;<78=. L> B<>G7 =@AS:O=B= 9= N97O7E @B<:O9> Q=B><7B:<>, O7@?;=@7 = H?A:P>9B7<9=M V=QP?87.

]. F6A56 ?E86A6 9 56X4;< E<B4;4 A;6=>9 \ ?A8=<: @78<>P>9=M ;?Q=B=OA=M @=@B>P7 8Q7@B E> ;?H>S>97 97 N7A?9?H789:, =N8<W9: = @:H@A:.e;7A, @78<>P>9= ;?Q=B=OA= @=@B>P= @> <7NQ=A:E: : N78=@9?@B= ?H B?C7 A7A? @: :<>X>9= ?H9?@= =NP>X: ?8> B<= H<U789> V:9AD=E>. \ B?P @P=@Q: @> P?C: <7NQ=A?87B= ;<>H@>H9=OA= (@7 H?P=979B9?P :Q?C?P ;<>H@>H9=A7!, ;7<Q7P>9B7<9= (H?@Q>H97 ;?H>Q7 8Q7@B=! = @A:;WB=9@A= @=@B>P= (H?P=979B97 N7A?9?H7897 8Q7@B!. F78<>P>9= :;<789= @=@B>P= 97@B7E: = H>Q:E: : ?A8=<: @=@B>P7 ;?H>Q> 8Q7@B=. ^LA8Y56 A;6=> ;<>H@B78S7 E>H9: ?H V:9AD=E7 H<U78> A?E?E j> ;?8><>9? =N8<W787T> N7A?97 = H<:C=M ;<789=M ;<?;=@7, ;<>BM?H9? H?9>B=M ?H @B<79> N7A?9?H789=M ?<C797. 67897 :;<787 E>@Be @8?E>8<@97 P>W78=97 B<= C<79> 8Q7@B= : A?E?E H?P=9=<7 =N8<W97. b<>P7 f<7C?S:G: _78<79:, E7897 :;<787 P?<7 G=B= Z;?Q=B=OA= @7P?@B7Q97Y : ?H9?@: 97 @8> B<= C<79> 8Q7@B=, 7 H7 =M =@B?8<>P>9? ZV:9AD=?97Q9? ;?8>N:E>Y : ;<?D>@: ;<:U7T7 :@Q:C7 A?<=@9=D=P7. F7 H<:C> @B<79>, FB>879 s=Q=[ =@B=O> H7 E> =N8<W9: = :;<789: V:9AD=E: P?C:[> <7NC<79=O=B= E>< =N8<W97 8Q7@B Z;?H<7N:P>87 8?X>T> ;?Q=B=A>, H?A :;<7897 V:9AD=E7 ?G:M87B7 H?9?W>T> :;<789=M ?HQ:A7 A?E> N7 D=S =P7E: @87A?H9>89? = ?;><7B=89? =N8<W787T> A?9A<>B9=M N7H7B7A7.c b?<>H 978>H>9?C, =N8<W97 8Q7@B :B8<X:E> = ?;WB> @P><9=D> H<U789> ;?Q=B=A>. b?<>H B?C7 WB? ;<>H@B78S7 D>9B<7Q9= H>? =N8<W9> 8Q7@B=, E7897 :;<787 ;<:U7 = ?H<>X>9> :@Q:C> N7A?9?H789=P ?<C79=P7 A<?N A?9A<>B9: ;<=P>9: N7A?97. ]97 H?9?@= ?HQ:A> ? :;<789?E ;?Q=B=D=, 7Q= =M :E>H9? = =N8<W787. R<>G7 97CQ7@=B= = H7 @78<>P>9= @=@B>P= E789> :;<78> ;?O=87E: 97 97O>Q: H>;?Q=B=N?879?@B=, ?H9?@9? @P7T>9?P :B=D7E: 8Q7H7E:[=M ;?Q=B=OA=M @B<797A7 ;<=Q=A?P ;<=P>9> N7A?97. V6@<5<B6A56 A;6=> ;<>H@B78S7 V:9AD=E: H<U78> A?E7 ;?O=87 97 H?9?W>T: ?H<>X>9=M ;<789=M 7A7B7. q>X:B=P, N7A?9?H7897 8Q7@B ?H<>X:E> = ?;WB> ;<789> ?A8=<> 97 ?@9?8: A?E=M E7897 :;<787 H>Q:E>. ]97 ?H<>X:E> @7H<U7E = 8<@B: =N8?<7 :;<789?C ;<787. FB?C7 E> = ?H9?@ N7A?9?H789=M ?<C797 = ?<C797 E789> :;<78> H?@B7 @Q?U>9 = ;<?B=8:<>O79. ]<C79= E789> :;<78> =N8<W787E: ?H<>X>9> ;<789> ;<?;=@> A?E> H?9?@> ?<C79= N7A?9?H789> 8Q7@B=, H?A @7 H<:C> @B<79>, ?8= ?<C79= ?G78S7E: ;?Q=B=OA: A?9B<?Q: <7H7 :;<78>. _?B=@9 <8N659 A;6=>9 (<>H?89= = :;<789= @:H?8=! B7A?X> 8<W> 97HN?< <7H7 ?<C797 E789> :;<78>. \Q?C7 @:H?87 : ?H9?@: ;<>P7 :;<78= H?Q7N= H? =N<7U7E7 B?A?P <>W787T7 :;<789=M @;?<?87. F:H?$8= @: :E>H9? 97HQ>U9= = H7 8<W> H8?@B<:A: A?9<?Q: :;<78>0 A?9B<?Q: H>Q7B9?@B= = A?9B<?Q: 7A7B7 :;<78>. b?Q?U7E = ?@9?89> 97HQ>U9?@B= =N8<W9> 8Q7@B= = H<U789> :;<78> : F<G=E= ;<=9D=;=E>Q9? @> 9> <7NQ=A:E: ?H ;?Q?U7E7 = 97HQ>U9?@B= =N8<W9> 8Q7@B= : H<:C=P >8<?;@A=P N>PS7P7. _?H E>H9=M = A?H H<:C=M :?OS=8? E> E7O7T> =N8<W9> 8Q7@B= : ?H9?@: 97 N7A?9?H789: 8Q7@B, A7? = B>9H>9D=E7 Z8Q7H78=9> H>A<>B=P7c. F<G=E7 E> N>PS7 9>8>Q=A> H>P?A<7B@A> B<7H=D=E>, : A?E?E E> ;7<Q7P>9B :8>A =P7? H<:C?<7N<>H9: :Q?C:, 7 @:H@A7 8Q7@B E> ;<>O>@B? G=Q7 =NQ?U>97 P>W7T: = ;<=B=@D=P7 =N8<W9> 8Q7@B=. b?H>Q= 8Q7@B= 97 N7A?9?H789:, =N8<W9: = @:H@A:, H>P?A<7B=N7D=E?P, H>D>9B<7Q=N7D=E?P = H>A?9D>9B<7D=E?P @8> 8=W> @> @:;<?B@B78S7 9?8?97@B7Q= V>9?P>9 ?CQ>H79 : BN8. 9?8?E

V?<P= 8Q7@B=, 7 B? E> :;<7897 8Q7@B. b<=9D=; ;?H>Q> 8Q7@B=, P7H7 E> :@B789? G=? C7<79B?879, 9=A7H7 9=E> >V>AB=89? @;<?8>H>9 : ;<7A@=. 67A7 =N8<W97 8Q7@B, :B8<X=87T> ;?Q=B=A7 ?H @B<79> `Q7H>, T=M?8? @;<?8?X>T> G>N >V>AB=89> A?9B<?Q> ?H @B<79> b7<Q7P>9B7 = E789?@B= = Z:;<78S7T> H>A<>B=P7c P?C:, : ;?E>H=9=P ;><=?H=P7, H7 :G<N7E: ;?U>S9> (<>D=P?, <>V?<P@A>! H<:WB8>9> ;<?D>@>, 7Q= = ?9> A?E= @: 9>;?U>S9= N7 ;<?>8<?;@A= <7N8?E F<G=E>. \ :@Q?8=P7 A7H7 L7<?H97 @A:;WB=97 E>H87 H7 >V>AB=89? @;<?8?H= A?9B<?Q: =N8<W9> 8Q7@B=, 7 @:H@A7 8Q7@B E> = H7S> : H?G<?E P><= ;?H T>9?P A?9B<?Q?P, H?A E> H>? H<U789=M @Q:UG>9=A7 V7AB=OA= >A@;?9>9B =9B><>@7 ;?Q=B=OA=M @B<797A7, ;<>8>Q=A7 A?9D>9B<7D=E7 P?[= : =N8<W9=P ?<C79=P7 P?U> H7 H?8>H>, = : ;<7A@= H?8?H=, H? =NP>WB7T7 P?[= =N =9@B=B:D=E7 @=@B>P7, ;7 = @7P> `Q7H> : ;?Q=B=OA> @B<79A> =Q= H<:C> D>9B<> P?[=. R>?<=E@A= A?9D>;B E789> :;<78> A7? @=@B>P7 @?D=E7Q9> <>C:Q7D=E> ;?H<7N:P>87 H7 @> 7AB=89?@B=P7 :;<78> : <>C:Q7D=E= H<:WB8>9=M ;<?D>@7 9> ;<=@B:;7 A7? 8Q7H7T: S:H=P7, 8>[ A7? ;<?D>@: Q>C=B=P9?C :B=D7E7 97 ;?97W7T> S:H= ;<>P7 :97;<>H ;?@B78S>9=P @B79H7<H=P7. b<>P7 @B79?8=WB: A?E> ;<>?8Q7X:E> : 97W?E ;<789?E B>?<=E=, :;<7897 V:9AD=E7 @> H>V=9=W> A7? :;<7897 8Q7@B. q>X:B=P, A?Q=A? @: 7:B?<=B7B=89= B>?<=E@A= P?H>Q :;<78>, A7? = :@B7897 = N7A?9@A7 ?8Q7W[>T7 A?E7 =N T>C7 ;<?=N=Q7N> G=Q= ;<>;<>A7 = @P>BT7 F<G=E= 97 ;:B: @?D=E7Q9?C = >A?9?P@A?C ?;?<78A7, 8>?P7 @> E7@9? 8=H= =N H?A:P>9B7 `Q7H> F<G=E> ;?H 97N=8?P FB<7B>C=E7 <>V?<P> H<U789> :;<78> : d>;:GQ=D= F<G=E= (?AB?G7< httI.! : A?E>P @>, =NP>X: ?@B7Q?C, =@B=O> H7 : ?GQ7@B= :;<78> ;?@B?E> 2B<>9H?8= A?E= @> 9> P?C: =NG>[=2, 7 P>X: A?E=P7 ;?@>G9? @;7H7 = 2;<?P>97 @M87B7T72 : @P=@Q: H7 E> :;<787 E789= @><8=@ C<7X797, 7 9> =9@B<:P>9B 8Q7@B=. d>V?<P7 H<U789> :;<78> 9> ;?H<7N:P>87 @7P? @;<?8?X>T> <>V?<P> N7A?9?H789?C ?A8=<7, 8>[ = 97O=9 8?X>T7 :A:;9>, A7? = @>AB?<@A=M E789=M ;?Q=B=A7. b?H ;?EP?P E789=M ;?Q=B=A7 (public policn, >9CQ.! ;?H<7N:P>87 @> ;?H@B=D7T> 7AB=89?C :AS:O=87T7 C<7X797, @B<:O9> E789?@B= = 9>8Q7H=9?C @>AB?<7 : ;<?D>@> ?@P=WS787T7 @B<7B>C=E7, ;<>HQ?C7 N7A?9@A=M ;<?P>97 B> :97;<>X>T> ;<7A@> = H?9?W>T7 ?HQ:A7 A?E> ;?B=O: H>P?A<7B@A= <7N8?E. F87A7 ?HC?8?<97 8Q7H7 @8?E> E789> ;?Q=B=A> N7@9=87 97 H>B7S9=P 797Q=N7P7 = ;?H7D=P7. \@;?@B78S>9 @=@B>P = <>H?879 ;<?D>@ 797Q=N> :B=D7E7 P><7 E789=M ;?Q=B=A7 H?;<=9?@= ;?8>[7T: B<79@;7<>9B9?@B= <7H7 `Q7H>, A<>=<7T: >V=A7@9=E=M = >V>AB=89=E=M P><7, ?H9?@9? G?S>P <7@;?<>X=87T: <7@;?Q?U=8=M @<>H@B787 = A7;7D=B>B7.

`. M8a6A56 9b9;9 :6A56 ?E86A6 L7N=8 ZH<U7897 :;<787c E> ;<8= ;:B :;?B<>GS>9 : L>P7OA?E ;?Q?8=9?P u1u 8>A7. f<U7897 :;<787 ;<>P7 @8?P ;<8?G=B9?P A?9D>;B: ;<>H@B78S7 ?<C79> = ?<C79=N7D=E> O=E> H>Q?87T> ;?O=87 97 H<U789?P P?9?;?Q: =N8<W787T7 N7A?97. FB?C7 E> H?P=97D=E7 ;<=9:H> AS:O97 N7 T>9? B:P7O>T>. f<U7897 :;<787 ;<>H@B78S7 @A:; ?<C797 = ?<C79=N7D=E7 A?E> ;<>H@B78S7E: Z?;><7B=89=, 9>;?Q=B=OA= = O=@B? @B<:O9= H>? =N8<W9> 8Q7@B=,c BE. @A:; ?<C797 = ?<C79=N7D=E7 A?E= ;<=;7H7E: H<U789?P 7;7<7B:. o>9 ?@9?89= N7H7B7A ;<>H@B78S7 @;<?8?X>T> N7A?97 :N ;:9? ;?WB?87T> S:H@A=M ;<787 = @Q?G?H7. f<U7897 :;<787 :

?<C79=N7D=?9?P @P=@Q: ?G:8M7B7 ?<C79> :;<78> = :;<789> ?<C79=N7D=E> A7? ?@9?89> ?<C79=N7D=?9> ?GQ=A> : ?A8<: H<U789> @B:<AB:<> A?E=P7 E> ?G78S7T> :;<789=M = @Q=O9=M ;?@Q?87 ?@9?897 H>Q7B9?@B. \ 79CQ?@7A@?9@A?E, V<79D:@A?E = 9>P7OA?E @B:<O9?E Q=B><7B:<= A?<=@B= @> =N<7N E7897 :;7<87 . E>< @> : ?8=P N>PS7P7 8<W>T> :;<789=M 7AB=89?@B= 9> @M87B7 =@AS:O=8? A7? 8<W>T> :;<789> 8Q7@B=, 8>[ = A7? ?G78S7T> H<:C=M H>Q7B9?@B= A?E> 9>P7E: 7:B?<=B7B=897 ?G>Q>UE7. \ ?8=P N>PS7P7 E7897 :;<787 (E7897 7HP=9=@B<7D=E7! : ;<8?P <>H:, ?N97O787 @B<:O9= H>? H<U789> :;<78>, ?<C79=N7D=E> A?E7 @> <7NQ=A:E> ?H BN8.;?@Q?89> :;<78> ;<=8<>H9=M A?<;?<7D=E7 7Q= = 9>H<U789> 8<W=?D> :;<78>, E789> :@B79?8> = E789> 7C>9D=E> 7 O>@B? = Q?A7Q9: @7P?:;<78: 97 ;<=P>< ?;WB=9> = H<:C> B><=B?<=E7Q9> N7E>H9=D> E789?C A7<7AB><7. f>V.E7897 :;<787 E> H>? W=<> ?GQ7@B= :;<789?C H>Q?87T7 O=E= @: ?@9?89= ;<=9=D;= ;<=P>9S=8= 97 @8> 8>Q=A> ?<C79=7ND=E> A7A? H<U789> B7A? = ;<=87B9> (9>H<U789>!. b<>P7 97W=P ;<?;=@=P7 = ;<>P7 9>A=P @B78?8=P7 97W> ;<789> H?AB<=9> =N<7N H<U7897 :;<787 O>@B? @> 9> ?H<>X:E> @7P? : ?<C79=N7D=?9?P @P=@Q: 8>[ @> ?87E =N<7N ;?9>A7H ?9H?@= = 97 ;?@Q?8> A?E> ?G78S7E: ?<C79= :;<78> BN8.;?@Q?8= H<U789> :;<78>. b?H ;?Q?U7E>P :;<78> :?;WB> ;?H<7N:P>87 @> P>@B? :;<78> : ;?Q=B=OA?P = :@B789?P @=@B>P: H?A @> ;?H :Q?C?P :;<78> :?;WB> ;?H<7N:P>87 :A:;9?@B ?@9?89=M N7H7B7A7 = ;?@Q?87 A?E> :;<787 ?G78S7 = A?E= ;<> @8>C7 ;<?=@=B=O: =N N7A?97 = :@B787. b?WB? E> 97;:WB>9 ;<=9D=; E>H=9@B87 8Q7@B= = @A:;WB=9@A?C @=@B>P7, ;?Q?U7E = :Q?C7 :;<78> @7H7 @> H>V=9=W: ;?Q7N>[= ?H ;<=9D=;7 ;?H>Q> 8Q7@B=, ;7<Q7P>9B7<=NP7 = ;?Q=B=OA?P ;Q:<7Q=NP7. k7A?9=P7 A?E=P7 @> ?H<>X:E: ;?Q?U7E = :Q?C7 :;<78> GQ=U> @> ?H<>X:E: ?H9?@= :;<78> 7!;<>P7 H:C=P H<U789=P ?<C79=P7 (9;<.;<>P7 @A:;WB=9= = 8Q7H=!, G! ;<>P7 H:C=P H<U789=P ?<C79=P7 (T=M?8= P>X:@?G9= ?H9?@=! D! ;<>P7 ?<C79=P7 ;<78?@:X7 H! ;<>P7 ?<C79=P7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> = >! ;<>P7 H<:C=P @:EG>AB=P7 (97 ;<=P>< C<7X9=P7, ;<>H:N>[=P7, 9>8Q7H=9=P = H< ?<C79=N7D=E7P7. \;<789> ;?@Q?8> P?C: 8<W=B= = ?H<>X>9= 9>H<U789= @:GE>AB= ;?H :@Q?8?P H7 @: =P N7A?9?P ;?8><>97 ;?@>G97 E7897 ?8Q7W[>T7. _7H7 : ?A8=<: E789=M ?8Q7W[>T7 ;?@B?E> ?8Q7W[>T7 N7 8<W>T> :;<789> H>Q7B9?@B=, B7 @> ?8Q7W[>T7 97N=87E: :;<7897 E7897 ?8Q7W[>T7. \;<7897 E7897 ?8Q7W[>T7 ;<>H@B78S7E: ;?@>G97 N7A?9?P ;?8><>97 E7897 ?8Q7W[>T7 9>H<U789=P @:GE>AB=P7 H7 : ?G78S7T: @8?E> ?@9?89> ;<=8<>H> (97 ;<=P>< : ?GQ7@B= bRR @7?G<7[7E7, >Q>AB<?;<=8<>H>, W:P7<@B87 =BH! =Q= H<:C> H<:WB8>9> H>Q7B9?@B=, P?C: A?<=@B=B= = ?H<>X>97 :;<7897 ?8Q7W[>T7. \;<7897 ?8Q7W[>T7 A?E=P7 P?C: <7@;?Q7C7B= 9>H<U789= @:GE>AB= 97EO>W[> @: ?8Q7W[>T7 H7 <>W787E: : :;<789=P @B87<=P7 ? ;<78=P7 = ?G78>N7P7 9>A?C Q=D7 A7? = H7 8?H> E789: >8=H>9D=E: 97 ;<=P>< ? A?<=@9=D=P7 :@Q:C7.

1c. 3<B4;9 4A6;?6O9:4 :6A59S E<;9>9@6 a! _Q7@=O9> B>?<=E> E789> :;<78> `>Q=A= >A?9?P@A= G:P @ A<7E7 u'111 8>A7, ;?H@B7A9:B C>?C<7V@A=P ?BA<=[=P7 = =9H:@B<=E@A?P <>8?Q:D=E?P, ?H<7N=? @> = 97 @B<:AB:<: ?<C79=N7D=E> :;<78>. L>N7:@B78S=8= <7N8=B7A A7;=B7Q=NP7 :@Q?8=? E> 97@B797A 9?8> B>?<=E> H<U78> = ;<787, WB? E> N97O7E9? :B=D7Q? = 97 ;<?P>9: @B7B:@7 :;<78> : ;<?P>T>9=P H<:WB8>9=P ?A?Q9?@B=P7. b<8> B>?<=E@A> A?9D>;D=E> E789> :;<78> @: ;?Q7N=Q> ?H 97:O9> ?<C79=N7D=E> <7H7, BE. 97:O9?C :;<78S7T7 (scientific management!. ]8> B>?<=E> @: :;<78: @8?H=Q> 97 ;=B7T> :B8<X=87T7 ?H<>X>9=M B>M9=A7 = P>B?H7 ?<C79=N?87T7, =NE>H97O787E:[= ;<=B?P 97O=9 :;<78S7T7 : ;<>H:N>[=P7 = ?<C79=P7 :;<78>. ]9> @: @> N7@9=87Q> 97 ?;><7D=?97Q=N7D=E= YB>M9=OA?C ?;B=P:P7c, ?H9?@9? ?H<>X=87T: @B<=AB9=M <7HT=, B<?WA?87, 8<>P>97 = A?Q=O=9> <7H7 : ?<C79=N7D=E7P7. R>?<=E7 v<>H><=A7 R>EQ?<7, :B>P>S=87O7 97:O9?C :;<78S7T7, ;?O=8 97 B?P> H7 E> 9>?;M?H9? ?G>NG>H=B= P7A@=P7Q9= ;<?@;><=B>B A7A? ;?@Q?H78D7, B7A? = @87A?C N7;?@Q>9?C. R>EQ?< :B8<X:E> O>B=<= 97O>Q7 :;<78S7T70 g. <7N8=E7T> 97:A> ? <7H: (@B87<7T> @=@B>P7 ?<C79=N?879?C N97T7!w h. :@;?@B78S7T> @AQ7H7 : C<:;9?P H>Q?87T:w i. ;?@B=N7T> WB? G?S=M <>N:QB7B7 :N P7T= ?G=P :Q7C7T7 w I. 97:O9= ?H7G=< = <7N8?E N7;?@Q>9=M, T=M?8? @B7Q9? ?G<7N?87T> = :@;?@B78S7T> 9>;<>@B79> = B>@9> @7<7HT> =NP>X: ;?@Q?H78D7 = N7;?@Q>9?C R>?<=E7 97:O9?C P>97^P>9B7 v<>H><=A7 R>EQ?<7, =N7N87Q7 je G<?E9> A<=B=A> G=M>8=?<=@B7, 7Q= = @78<>P>9=M B>?<>B=O7<7 E789> :;<78>, ;<8>9@B8>9? =N <7NQ?C7 N79>P7<=87T7 ;?B<>G7, P?B=87 = :9:B<7WT=M ;@=M=OA=M ;<?D>@7 N7;?@Q>9=M. `>Q=A: ;?;:Q7<9?@B = ;<=P>9: ?8=M =H>E7 R>EQ?< E> H?U=8>? gxgh. C?H=9>, 97A?9 =NQ7C7T7 ;<>H b?@>G9=P ?HG?<?P b<>H@B789=OA?C H?P7 _?9C<>@7 FE>H=T>9=M jP><=OA=M f<U787. s:B>< l:Q=A E>, 9>H?8>N:E:[= @> 97 B>?<=E: 97:O9?C P>97^P>9B7, ?H<>H=? E789: :;<78: A7? A?P;Q>A@ ;?E>H=97O9=M H>Q7B9?@B= ;Q79=<7T7, :@P><787T7, A?9B<?Q=@7T7, ?D>T=87T7 = ;?9?89?C :@P><787T7. e;7A, l:Q=A @P7B<7 H7 :;<789> 7AB=89?@B= 9> P?C: G=B= @8>H>9> =@AS:O=8? 97 NG=< ;?E>H=97O9=M H>Q7B9?@B=, 7 <7H= G?S>C <7H7 ?<C797 :;<78> ;<>HQ7U> 97O>Q? H>;7<BP>9B7Q=N7D=E> (;<>P7 V:9AD=E7P7, A?<=@9=D=P7 = P>@B:!. f>;7<BP>9B7Q=N7D=E7 ;<>P7 V:9AD=E7P7, A7? AS:O9= ?GQ=A ;<><7@;?H>Q> :;<789=M 7AB=89?@B= ;?P?CQ7 G= H7 @> =NG>C9> ;<>AQ7;7T> = H:;Q=<7T> ?H<>X>9=M H>Q7B9?@B=. l:Q=A, B7A?X> =9@=@B=<7 97 >V=A7@9?P @;?<?8?X>T: :;$ <789=M D=S>87, 978?H>[= H7 8Q7@B P?<7 =C<7B= ;?N=B=89: :Q?C: : H<:WB8:. b<=87B9= N7MB>8= @> P?<7E: ?G<7X=87B= A7? E789? H?G<?, H?A =N8<W9= 9=8? 8Q7@B= P?<7 @;<?8?H=B= ;?Q=B=A: A?E: ;<>BM?H9? :B8<H> N7A?9?H789= ?<C79=. e;7A, l:Q=A =@B=O> H7 E> 9>?;M?H9? ?O:87T> M=E><7<M=E@A> A?9B<?Q> = A?9@?Q=H7D=E> @8=M 9=8?7 =N8<W9> 8Q7@B=. F7<7HT7 =NP>X: <7NQ=O=B=M 9=8?7 8Q7@B= ;?H<7N:P>87, =@B=O> l:Q=A, = <7@;?H>Q: :;<789=M ;?@Q?87. q>X:B=P, ?9 9> ;?@B78S7

;=B7T> ? :AS:O>9?@B= N7;?@Q>9=M : :;<78= : ;?Q=B=OA= U=8?B. L7;<?B=8, ?9 =@B=O> H7 B? 9> B<>G7 =NG>C787B=, 8>[ H7 E> 9>?;M?H9? ;?H@B=D7B= ;<?V>@=?97Q=N7P : ?<C79=N7D=E7P7 :;<78>. l:Q=A @8?E: 797Q=N: E789> :;<78> N7@9=87 97 P>B?H?Q?WA=P ;?@B:Q7B=P7 :B8<X=87T7 ?@9?89=M 97O>Q7 H>Q?87T7 :;<78> @7 D=S>P ;?@B=N7T7 T>9> ;?E7O79> >V=A7@9?@B= = H>Q?B8?<9?@B=. FB?C7 = T>C?8? ;?=$P7T> =N8<W9> 8Q7@B= ;?H<7N:P>87 O8<@B: A??<H=97D=E: 7AB=89?@B= = 8><B=A7Q9: @B<:AB:<: 7:B?<=B>B7. l:Q=A?8 A?9D>;B E> 97 ?H<>X>9 97O=9 YS:H@A=E=c : ?H9?@: 97 R>EQ?<?8, 7Q= = H7S> ;?O=87 97 @B<?C?E M=E><7<M=E= = D>9B<7Q=N7D=E=. q7A@ `>G>< E> :;<78: @P7B<7? <7D=?97Q=N?879=P 7;7<7B?P : A?P> <7H> ;<?V>@=?97QD=. o>C?8? Z=H>7Q9? B=;@A?c @M87B7T> :;<78>, A?E: =NE>H97O787 @7 G=<?A<7B=E?P, ;?Q7N= ?H 9>?;M?H9?@B= ;?@B=N7T7 8=@?A?C @B>;>97 >V=A7@9?@B= = <7D=?97Q=N7D=E> T>9?C H>Q?87T7. \ ?A8=<: B7A? ?@P=WS>9=M :;<789=M ?<C79=N7D=E7 9>?$ ;M?H97 E>, 978?H= `>G><, H=<>AB97 A?9B<?Q7 >V>A7B7 = H>Q7B9?@B= :;<78>. FB?C7 @8= :;<789= ;?@Q?8= N7MB>87E: ?87E B=; G=<?A<7B=E>. L7O>Q7 =H>7Q9?C B=;7 G=<?A<7B=E> G=, ;<>P7 `>G><:, ;<>H@B78S7Q=0 N7H?8?S@B8? Q=H><7, V:9AD=?97Q9= H=@B<=AB= = ?GQ7@B= @7 7:B?<=B>B?P = @79AD=E7P7, M=E><7<M=E7, =9H=8=H:7Q=N7P, <7H :;<78> 97 ?@9?8: E7@9=M ;<789=M H?A:P>9B7 = H=<>AB97 A?9B<?Q7. j97Q=N=<7E:[= P?C:[> =N8?<> 7:B?<=B>B7, `>G>< 978?H= ;?@B?E7T> <7D=?97Q9?C,B<7H=D=?97Q9?C = M7<=NP7B@A?C 7:B?<=B>B7. \ @AQ7H: @7 ?8?P AQ7@=V=A7D=E?P 7:B?<=B>B7, `>G><, <7NQ=A:E> B<= ?GQ=A7 8Q7@B=. ]9 B7A?X> =@B=O> H7 @: ?@9?89= O=9=?D= <7H9?C ?H9?@7 : ?<C79=P7 :;<78> @:G?<H=97D=E7, :C?8?<97 ?@9?87, ;<?V>@=?97Q9> A87Q=V=A7D=E>, ;Q7B7 = ;>9N=?97 ;<787, B> P?C:[9?@B :97;<>X>T7 :9:B7< ?<C79=N7D=E>. FQ>H>[7 B7G>Q7 ;?<>H= G=<?A<7B@A= = ;?@BG=<?A<7B@A= P?H>Q E789> :;<78>0 j97Q=N: AQ7@=O9=M B>?<=E7 E789> :;<78> E> 9>P?C:[> =N8<W=B= G>N ?@8<B7 97 H>Q? FB:H=E7 ? E789?E :;<78= `:H<?: `=Q@?97, A?E7 E> ?G78S>97 gKKy. C?H=9>. `=Q@?9 ?;=@:E> E789: :;<78: A7? 7A7H>P@A: H=@D=;Q=9: : 97@B79A: = =@B=O> H7 E> ;<=?<=B>B ;?Q=B=OA=M 97:A7 H7 @> :@<>H@<>H> 97 ?87E G=B79 @>CP>9B =N8<W9> 8Q7@B=. ]9 =@B=O> H7 E> 9>?;M?H9? WB? 8=W> ;7UT> ;?@8>B=B= >V=A7@9?@B= <7H7, ?H9?@9? ;?@B=N7T: G?S> ;<?H:AB=89?@B= (@7 WB? P7T> :Q?U>9?C 97;?<7 ;?@B=[= WB? G?S> <>N:QB7B>!. k7 <7NQ=A: ?H s:B><7, `=Q@?9 @> N7Q7C7? N7 E7@9: <7NQ=A: =NP>X: @V><7 ;?Q=B=A> = :;<78>.

G! a=M>8=?<=@B=OA> B>?<=E> E789> :;<78> L7A?9 ;?E78> = <7N8?E7 97:O9?C P>97^P>9B7 H?WQ? E>, =NP>X: H87 @8>B@A7 <7B7 = H? <7X7T7 9?8?C ?A8=<7 B>?<=E7 : :;<78=. 6?W :8>A @> : ?8?P <7NH?GS: ;<>;Q=[: B>?<=E> 97:A> ? ?<C79=N7D=E= = :;<78S7T: @7 B>?<=E7P7 E789> :;<78>. \@Q>H ;?@B>;>9?C 97;:WB7T7 ;?=P7T7 A<:B> = D>9B<7Q=N?879> :;<789> ?<C79=N7D=E> H?Q7N= H? :@<>H@<>X=87T7 97 ;?97W7T> N7;?@Q>9=M. R7A?X>, : @<>H=WB> ;7UT> B>?<=E7 :;<78> H?Q7N= = P?<7Q, >B=A7, O?8>A A7? @?D=E7Q97 Q=O9?@B : =9B><7AD=E= @7 H<:C=P7, ?<C79=N7D=?9? C<:;=@7T> ;?E>H=9=M @AQ?9?@B= S:H=, ;<>H8=X7T> ;?97W7T7, @:A?G= = P?C:[9?@B= ;?H>Q> 7:B?<=B>B7. F7 D=S>P ;<?:O787T7 ;?97W7T7 S:H= : ?<C79=N7D=E=, T=M?8> P?B=8=@79?@B= = P>X:S:H@A=M ?H9?@7, rQB?9 q>E? 8<W= ;<87 >P;=<=E@A7 =@B<7U=87T7 : ?8?E ?GQ7@B= =

:8?H= ;<=B?P 9?8> B>M9=A>. ]9 @> : ?8=P =@B<7U=87T=P7 A?<=@B=? =9B><8E:=P7, 79A>B7P7 = ;?@P7B<7T=P7. b?<>H ?D>T=87T7 ;<?H:AB=89?@B= N7;?@Q>9=M, q>E? @> G78=? = P><>T>P :O=9A7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7. q><= b7<A>< v?Q>B E> : @8?E=P =@B<7U=87T=P7 :A7N=87Q7 97 <7N8?E C<:;9=M ;<?D>@7. ]97 =@B=O> H7 E> C<:;7 @<U H<:WB8>9=M 7AB=89?@B=, H?A E> ;<=P7<9= D=S ?<C79=N7D=E> A??<H=97D=E7 7AB=89?@B= @7 D=S>P ;?@B=N7T7 ;:9?C ?<C79=N7D=?9?C = V:9AD=?97Q9?C E>H=9@B87 C<:;7. R7A?X>, ?97 =@B=O> = H7 @> ?<C79=N7D=?97 = V:9AD=?97Q97 A?9B<?Q7 P?<7E: N7@9=87B= 97 N97T: = ;<78:. FB?C7 @> 8?X>T> : ?<C79=N7D=E= P?<7 ?H8=E7B= : @8>BQ: W=<?A?C :O>W[7 ;?E>H=97D7 = C<:;7. \A7N:E:[= H7 @> H<:WB8>9= =9B><>@ P?<7 @M87B=B= A7? =9B><>@ C<:;7 (7 9> ;?E>H=97D7!, q><= b7<A>< v?Q>B =@B=O> H7 @> ?A8=<= P?[= = A?9B<?Q> N7;?@Q>9=M ?H @B<79> Q=H><7 P?<7E: N7@9=87B= 97 8Q7H78=9= ;<787, ;Q79=<7T: = @B87<9?E H>P?A<7B=E=. a=M>8=?<=@B=OA> B>?<=E> E789> :;<78> @: ;<>97CQ7W787Q> :Q?C: ;?E>H=97D7 = C<:;7, 9> :8=X7E:[= ;<=B?P @:WB=9@A: @Q?U>9?@B = 8=W>H=P>9N=?97Q9?@B ?A<:U>T7, 8=W>@Q?E9?@B :;<789=M ?<C79=N7D=E7, A7? = >A?9?P@A>, H>P?C<7V@A>, ;<=<?H9>, B>M9?Q?WA> = H<:C> H<:WB8>9> O=9=?D>. 8! F78<>P>9> B>?<=E> E789> :;<78> F78<>P>9> B>?<=E> E789> :;<78> O=9> @=@B>P@A7 (z>@B>< a><97<H!, ;?Q=B=A?Q?WA7 ({><G><B F7EP?9! = >AQ>AB=OA7 B>?<=E7 (f87EB `7QH?!. z>@B>< a><97<H E> @8?E: B>?<=E: :@P><=? 97 797Q=N: :;<78> A7? A?P;Q>A@7 V?<P7Q9=M ?<C79=N7D=E7. \ B?P A?9B>A@B:, ?9 =@B=O> 9>?;M?H9?@B :C?8?<9=M ?G78>N7 =NP>X: ?<C79=N7D=E7 = N7;?@Q>9=M. R7A?X> :A7N:E> = 97 B? H7 @=@B>P E789> :;<78> P?<7 N7H?8?S=B= =9H=8=H:7Q9> P?B=8> = B>UT>, @7 D=S>P ;?@B=N7T7 ?H<>X>9=M ?<C79=N7D=?9=M D=S>87. ]9 H7S> =@B=O> = O=T>9=D: H7 A?P:9=A7D=E7 :9:B7< ?<C79=N7D=E> =P7 AS:O9: :Q?C:, E>< ?Q7AW787 7:B?<=B>B: H?9?W>T> ?H<>X>9=M ?HQ:A7. \A<7BA?, a><97<H ;?@P7B<7 :;<789: ?<C79=N7D=E: A7? @Q?U>9 @=@B>P V?<P7Q9=M ?<C79=N7D=E7 A?E= E> ;?HQ?U79 <7NQ=O=B=P @;?S9=P = :9:B<7WT=P :B=D7E=P7. {><G><B F7EP?9 : @8?E=P B>?<=E@A=P <7NP7B<7T=P7 E789> :;<78> :A7N:E> 97 9>?;M?H9?@B :@B79?8S787T7 97:A> ? :;<78=, A7? ;?@>G9> 97:O9> H=@D=;Q=9> A?E7 G= @> =NH8?E=Q7 =N ?GQ7@B= ;<789=M 97:A7 (:;<789? ;<78?!. F7EP?9 B7A?X> =9@=@B=<7 97 97O>Q: =9H=8=$ H:7Q9?C ?HQ:O=87T7 : ?A8=<: :;<789=M ?<C79=N7D=E7 = :A7N:E> 97 9>?;M?H9?@B <7NH87E7T7 ;?Q=B=A> = 7HP=9=@B<7D=E>. f87EB `7QH? E> E>H79 ?H ;<=8=M :B>P>S=87O7 H=@D=;Q=9> ;?H 97N=8?P c=@B?<=E7 E789> :;<78>c. o>C?8> 797Q=N>, ;?<>H A<=B=A> AQ7@=O9> ;7<7H=CP> E789> :;<78>, @7H<U> = ?@8<B> 97 T>9 @78<>P>9= <7N8?E. k7 <7NQ=A: ?H H<:C=M @78<>P>9=M B>?<>B=O7<7, `7QH? 9> =@B=O> <7NQ=A: A?E7 ;?@B?E= : ?H9?@: E7897 :;<787 . ;?Q=B=A7. |B 8=W>, ?9 =9@=@B=<7 97 @7<7HT= :;<789?C @>AB?<7 = ?H<>X>9=M ;?Q=B=OA=M O=9=Q7D7. ]WB<? @> N7Q7U:[= N7 @7@8=P 9?8: E789: :;<78: `7QH? =@B=O> H7 @> =N T>9> <79=E> =@B?<=E> P?C: :?O=B= ;?N=B=897 =@A:@B87 97 ?@9?8: A?E=M @> ?97 P?U> N7@9?87B=. ]9 H7S> ;?A:W787 H7 ;?P=<= :;<78: A7? 97:A: = 8>WB=9:, =@B=O:[= ;<=B?P T>9: ;<7AB=O9: @B<79:. a=B9? E> 97;?P>9:B= = `7QH?8 97;?< N7 :@B79?8S>T> :;?<>H9=M @=@B>P7 E789> :;<78>, E?W E>H9> :;<789> H=@D=;Q=9> : ?A8=<: A?E> G= @> =N:O787? ?H9?@ :;<78> = H<:WB87 ;?<>X>T>P k7;7H9=M = H<:C=M P?H>Q7 :;<78>.

l7E b=B><@ = }?9 ]Q@>9 @: ;?Q?8=9?P ;<?B>AQ> H>A7H> :@B79?8=Q= 9?8= ;<=@B:; : ;<?:O787T: E789> :;<78>. ]9= @: ;:B>P Z:O>T7 =N =@A:@B87Y (lessons from e~p>rience! ;?A:W7Q= H7 ;?8>U: B>?<=E: ? :;<78= = ;<7AB=O97 H?@B=C9:[7. o=M?87 P>B?H7 =P7 @8?E> A?<>9> : `7QH?8=P H>Q=P7, 7Q= 9?@= = 9?8= A87Q=B>B A?E= @> ?H9?@= 97 ?H<>X=87T> O>B=<= B=;7 <>V?<P= :;<789=M @=@B>P7 (VQ>A@=G=Q9>, B<U=W9>, ;7<B=D=;7B=89> = H><>C:Q7B=89> <>V?<P>!. FB?C7 @> N97O7E ?8> H8?E=D> B>?<>B=O7<7 ?CQ>H7 :;<78? A<?N 9?8= ;<=@B:; ;<?:O787T7 <>V?<P= E789> :;<78> : N>PS7P7 k7;7H7, A?E= ;?H<7N:P>87 Z?G<7N?87T> : @B87<=P H>P?A<7B=E7P7 ... = :O>T> =N =@A:@B87 H>Q?87T7 978>H>9=M @=@B>P7 : ;<7A@=.c 2. 34567489:6;5< 9 =>8?@<A5< B4C959=6D4 :6A54 ?E86A4 (67897 :;<787 = >8<?;@A> =9B>C<7D=E> F<G=E> ?H IJ H? JK @B<79>! L>?;M?H9? E> <7NC<79=O=B= B<= ;?EP7, A?E= @: 97 ;<8= ;?CQ>H @Q=O9= =Q= =NCQ>H7E: A7? @=9?9=P=. R? @: ;?EP?8=0 E7897 :;<787, :;<78S7T>, E789? :;<78S7T> = 9?8? E789? :;<78S7T>. F6A56 ?E86A6 ;<>H@B78S7 @A:; ?<C797 = ?<C79=N7D=E7 (H<U789=M = 9>H<U789=M V:9AD=?97Q9? = B><=B?<=E7Q9? H>D>9B<7Q=N?879=M! A?E> 8<W> ?H<>X>9> :;<789> 7AB=89?@B=.Y F7 H<:C> @B<79>, ?E86AG6D4 (management) Z@> ?H<>X:E> A7? :;<7897 H>Q7B9?@B, BE. @8>@97 7AB=89?@B S:H= A?E?P @> N7H?8?S787E: T=M?8> =9H=8=H:7Q9> = N7E>H9=OA> ;?B<>G> A7H7 B> ;?B<>G> B<>G7 N7H?8?S=B= ?<C79=N?879=P <7H?P 8>[>C G<?E7 OQ79?87 H<:WB87 97 G7N= ;?H>Q> <7H7 = A??<H=97D=E> 97;?<7 @8=M :O>@9=A7 : <7H9?P ;<?D>@:.Y \;<78S7T> ;<>H@B78S7 @A:; H>Q7B9?@B= ;Q79=<7T7, ?<C79=N?87T7, :;<78S7T7 S:H@A=P <>@:<@=P7,8?X>T7 = A?9B<?Q>. F6A59 H4567H45> (*u$lic Ianagement)# P>X: B=P, ;<>H@B78S7 Z@B<7B>WA? = B7AB=OA? ;Q79=<7T>, :@P><787T>, A??<H=9=<7T>, P?9=B?<=9C = A?9B<?Q: 7AB=89?@B= ?<CC79=N7D=E7 H<U789> :;<78> = E789?C @>AB?<7 :?;WB>.Y ]8: H>Q7B9?@B 8<W> E789= P>97^><= A?E= @: Q=O9? = 9>;?@<>H9? ?HC?8?<9= N7 ;?@B=N7T> ?H<>X>9=M <>N:QB7B7, A7? = N7 >V=A7@9?@B = H>Q?B8?<9?@B H>Q?87T7 ?<C797 E789> :;<78> = E789?C @>AB?<7 :?;WB>. ]@9?8: E789?C :;<78S7T7 ;<>H@B78S7 :;<78S7T> S:H@A=P <>@:<@=P7, BE. 97O=9 N7;?WS787T7, ?H7G=<7, ;<=E>P7, @?D=E7Q=N7D=E>, :@P><787T7, ;<=Q7C?X787T7 = 97;<>H?87T7 :;<789=M A7H<?87. _<7E>P @>H7PH>@>B=M C?H=97 E>, : ?A8=<: <>V?<P= @>AB?<7 E789> :;<78> : `>Q=A?E a<=B79=E=, H>V=9=@79 ;?@>G79 ;<787D :;<789=M <>V?<P= ;?H 97N=8?P . J<A9 :6A59 H4567H45> (,eK *u$lic Ianagement). ]9 @> E78=? A7? ?HC?8?< 97 9>>V=A7@9?@B = 9>H?8?S9: H>Q?B8?<9?@B ;?@B?E>[=M :;<789=M @=@B>P7. 67@9? ?H87E7E:[= :@;>M ?H 9>:@;>M7, 9?8= E789= P>97^P>9B ;?O=87 97 @B7Q9?P ?<C79=N7D=?9?P = =9@B=B:D=?97Q9?P ;<>=@;=B=87T:. R7A?X>, 9?8= E789= P>97^P>9B ;?O=87 = 97 797Q=N= H?G=B= = B<?WA?87 (cost$benefit!, ;?E7O79?E :Q?N= <:A?8?H=?D7 : @8?E@B8: E789=M P>97^><7 = @P7T>T: M=E><7<$ M=E> : :;<789=P ?<C79=N7D=E7P7. L?8= E789= P>97^P>9B ;?O=87 97 @7@8=P 9?8=P 97O>Q=P7 ;?;:B ;<?V>@=?97Q=N7D=E> :;<78>$ @B78S7T7 97CQ7@A7 97 ?G<7N?87T> :;<789=M A7H<?87 = E7@9? H>V=9=@7T> T=M?8=M ;?@Q?89=M N7H7B7A7, <7D=?97Q=N7D=E> :;<78>. @P7T>T> =NH7B7A7 ?<C797 E789> :;<78> =

G<?E7 ?<C797 :;<78>, ;?G?SW7T: >V=A7@9?@B= = H>Q?B8?<9?@B= :;<78>, A7? = E789?@B= T>9?C H>Q?87T7, :N ;:9: ?HC?8?<9?@B :;<789=M ?<C797$?H ;?E>H=97O9> ?HC?8?<9?@B= :;<789=M A7H<?87 H? H<:WB8>9> ?HC?8?<9?@B= :;<789=M ?<C79=N7D=E7. b?<>H 978>H>9=M, : ?@9?897 97O>Q7 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 @;7H7E: = N7A?9=B?@B = Q>C=B=P=B>B :;<789?C H>Q?87T7, : @AQ7H: @7 ;<789=P 9?<P7P7 = T>97 :B>P>S>9?@B, A7? = >B=A7 O=9?89=WB87, N7@9?8797 97 ;?N=B=89?P ?H9?@: :;<789=M A7H<?87 ;<>P7 H<:WB8: :?;WB>,N7B=P ;<>P7 C<7X79=P7, 7Q= = ;<>P7 :;<789?E ?<C79=N7D=E=. _7A? @78<>P>9= :;<789= @=@B>P= ;?O=87E: : :@Q?8=P7 <7N8=E>9> B<U=W9> ;<=8<>H>, E7@9? E> H7 97O>Q? A?9A:<>9D=E> <7NQ=O=B=M :;<789=M ?<C79=N7D=E7 ;<>H@B78S7 @:WB=9: 9?8?C E789?C P>97^P>9B7. L7=P>, A<?N ;<=P>9: ?8?C 97O>Q7 @B=O> @> P?C:[9?@B H7 @>, ;<:U7T>P ?H<>X>9=M :@Q:C7 C<7X79=P7 A<?N ZG?<G:c <7NQ=O=B=M H<U789=M = 9>H<U789=M @:GE>A7B7 :;<78>, ;?9:H= 8=W= = A87Q=B>B9=E= @B>;>9 :@Q:C7 C<7X79=P7. L?8= E789= P>97^P>9B, A7? 8=H :;<789=M <>V?<P=, ?@B78S7 ;<?@B?< = N7 ;<=P>9: <7NQ=O=B=M =N8?<7 =9?87B=89=M P?C:[9?@B=. FB?C7 @> N97T> =@B=O> : ;<8= ;Q79 A7? 97EG=B9=E= <>@:<@. `7U9? E> 97;?P>9:B= H7 E> ?8H> <>O ? @;>D=E7Q=N?879?P N97T: :;<789=M A7H<?87 A?E> @> 9>;<>@B79? P?<7 Z?@8>U787B=c ;:B>P ?H<>X>9=M @;>D=E7Q=@B=OA=M A:<@>87, @>P=97<7 = H<:C=M ?G<7N?89=M @7H<U7E7. L?8= E789= P>97^P>9B ;?H@B=O> = 8=W= @B>;>9 :O>W[7 C<7X797 : 8<W>T: :;<789=M ;?@Q?87. L7=P>, :;<789= @=@B>P= N7@9?879= 97 97O>Q=P7 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 9>;<>@B79? Z?@Q:WA:E:c ;?B<>G> = P?B=8> C<7X797 A7A? G= @> ;?@B=CQ? ;:9? N7H?8?S>T> T=M?8=M ;?B<>G7. d7N8?E =9V?<P7D=?9=M @=@B>P7 = @B7Q9? :8?X>T> B>M9?Q?WA=M =9?87D=E7 :B=O: 97 ;?G?SW7T> >V=A7@9?@B= = H>Q?B8?<9?@B= :;<789?C H>Q?87T7. R? ;?H<7N:P>87 H7 :@;?@B78S7T> =9V?<P7D=?9=M @=@B>P7 97 @8=P 9=8?=P7 8Q7@B= H?;<=9?@= ;?B;:9=E>P 8?X>T: = >V=A7@9=E?E N7WB=B= ;?H7B7A7 ? C<7X79=P7. L?8= E789= P>97^P>9B ?HQ=A:E> = @P7T>T> B<?WA?87 E789> :;<78>, H>D>9B<7Q=N7D=E7 :;<789=M ;?@Q?87 = 9?8? E789? G:^>B=<7T>. R? :AS:O:E> = @P7T>T> G<?E7 ?<C797 E789> :;<78>, A7? = E7@9? ?H<>X=87T> ?G=P7 T=M?8=M ;?@Q?87. \?OS=8? ?G>Q>UE> 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 E> = P>97^><=E7Q=N7P, A?E= ;?H<7N:P>87 ;<=P>9: ?H<>X>9=M P?H>Q7 @78<>P>9?C 7HP=9=@B<7B=89?C = ;?@Q?89?C :;<78S7T7. 34567489:6;9L6H :AS:O:E> A7A? E7O7T> :Q?C> ;Q79=<7T7 : :;<78= (E7@9? H>V=9=@7T> P=@=E>, D=S>87, :;<789> ;?Q=B=A>, ;<?D>H:<7, G:^>B7 = ;<78=Q7!, B7A? = ;<?97Q7U>T> =9?87B=89=M P?H>Q7 ?<C79=N7D=?9=M @B<:AB:<7 (A?E> ?P?C:[787E: H7 @> 8<W>T> :;<789=M ;?@Q?87 ?G78= 97 97E>V=A7@9=E= 97O=9!. b<=P>97 @78<>P>9=M H?@B=C9:[7 7HP=9=@B<7B=89?C = ;?@Q?89?C :;<78S7T7 8=HS=87 E> = ;<=Q=A?P :B8<X=87T7 97O=97 8?X>T7 : :;<789=P ?<C79=N7D=E7P7. L7=P>, E789= P>97^><=, A?E= @: 9>;?@<>H9? ?HC?8?<9= N7 <>N:QB7B :;<789> ?<C79=N7D=E> A?E?P <:A?8?H>, A?<=@B> H?@B=C9:[7 @78<>P>9=M ?<C79=N7D=?9=M B>?<=E7. R? @> ?H9?@= 97 :B8<X=87T> @B>;>97 P?B=87D=E> N7;?@Q>9=M :;<789=M A7H<?87, 97O=9 @:NG=E7T7 :9:B7<?<C79=N7D=E@A=M @;?<?87, :B8<X=87T> E7@9? ;<?V=Q=@79?C ;<>9?@7 7:B?<=B>B7, @B>;>97 H>D>9B<7Q=N7D=E> : ?<C79=N7D=E= = @;>D=E7Q=N7D=E> ?H<>X>9=M :;<789=M ;?@Q?87. R7A?X>, E789= P>97^><= :B8<X:E: ?G=P = @B<:AB:<: C<:;9?C <7H7 = C<:;9> H=97P=A> : ?<C79=N7D=E=. L?8= E789= P>97^P>9B ;?H@B=O> :Q?C: ;?@<>H9=M ?GQ=A7 A?9B<?Q> :;<78>, WB? N97O= H7 @> 9>

A?9B<?Q=W: ;?E>H=97O9> 7AB=89?@B= :;<789=M A7H<?87 B?A?P 8<W>T7 ?H<>X>9=M E789=M ;?@Q?87, 8>[ :O=97A T=M?8?C <7H7. b<=87B=N7D=E7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7, ?H9?@9? ;?8><787T> 8<W>T7 ?H<>X>9=M :;<789=M ;?@Q?87 ;<=87B9?P @>AB?<:, H?;<=9?@= ;?G?SW79?P A87Q=B>B: H>Q?87T7 :;<78>. b<=P>9?P 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 D>Q?A:;9= :;<789= @=@B>P @> @B78S7 ;?H Q:;: @B7Q9?C ;<>=@;=B=87T7 = ?D>T=87T7 >V=A7@9?@B=, H>Q?B8?<9?@B= = >A?9?P=O9?@B=. L?8= E789= P>97^P>9B 9=E> E>H9??G<7N79 ?GQ=A :;<789=M <>V?<P=. L7;<?B=8, T>C?87 ;<=P>97 @> <7NQ=A:E> ?H N>PS> H? N>PS>. e;7A, 978>H>97 ?G>Q>UE7 ?8?C ?GQ=A7 :;<789=M <>V?<P= @> =NH87E7E: ;<=P>9?P :;?<>H9?C ;<=@B:;7. L?8= E789= P>97^P>9B ;<>=@;=B:E> :Q?C: H<U78> : ?H9?@: ;<>P7 E789?E :;<78=, 7Q= = ;?@B78S7 ;=B7T> @8<@=@M?H9?@B= ;?@B?E>[=M :;<789?$;<789=M 9?<P=. R7A?X>, P?<7 @> 8?H=B= <7O:97 ? ?H<>X>9=P @?D=?A:QB:<9=P :@Q?8=P7 (;?Q=B=OA?E A:QB:<= = B<7H=D=E= H<U78> : A?E?E @> ?9 ;<=P>T:E>!, A7? = ? :9:B7<H<U789?E @B7G=Q9?@B=. F7 ;<=P>9?P 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 :N>PS7P7 B<79N=D=E>, ;?@B78S>9? E> = 9>A?Q=A? ;=B7T7 A?E7 @> ?H9?@> 97 7H>A87B9?@B :9:B7<H<U789=M :@Q?87 A?E= ;<7B> :;<789> <>V?<P>. L7=P>, ?87 H<:WB87 @> <7NQ=A:E: ;<>P7 @B>;>9: H>P?A<7B=O9?@B=, >A?9?P@A?C <7N8?E7, <7N8?E: C<7X79@A?C H<:WB87, H?@7H7$ WT?E :;<789?E ;<7A@=, =BH. L?8= E789= P>97^P>B E> 97@B7? 97 B<7C: A<=B=A> B<7H=D=?$ 97Q9=M G=<?A<7B@A=M :;<789=M ?<C79=N7D=E7. f<U787 E> W=<>T>P G<?E7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7 ;?@B7Q7 CQ?P7N79 7;7<7B @7 ;<>8=W> 97HQ>U9?@B=. e7A? @: ;?E>H=9> AQ7@=O9> B>?<=E> :;<78> =@B=D7Q> @;>D=E7Q=N7D=E: = <7D=?97Q=N7D=E: :;<78> (`>G<?87 B>?<=E7!, H?WQ? E> H? 7B<?V=E> ;?@B?E>[=M ?<C79=N7D=?9=M 7<79UP797. f:M 9?8?C 8<>P>97 =N7N87? E> ;<=B=@7A H7 @> A<>9> A7 ;?G?SW7T: >V=A7@9?@B= = N7H?8?S>T: A?9A<>B9=M ;?B<>G7 C<7X797 A?E= @: A?<=@9=D= :@Q:C7. d>7Q9?@B A<=N> :;<789=M ?<C79=N7D=E7 ;?A<>9:Q7 E> @7@8=P 9?8? =9@B=B:D=?97Q9? ;<>?GQ=A?87T> = @B87<7T> 9?8=M, VQ>A@=G=Q9=E=M ?<C79=N7D=?9=M V?<P=. b<=P>9?P 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 H>V=9=B=89? H?Q7N= H? @B<7B>WA?C = ?;><7B=89?C :;<78S7T7 E789=P ;?Q=B=A7P7. R? ;?H<7N:P>87 = 97;:WB7T> @B7Q9?C ;<>=@;=B=87T7 = B:P7O>T7 ?H9?@7 ;?Q=B=A> = 7HP=9=@B<7D=E> (B<7H=D=?97Q97 B>$?<=E@A7 H=M?B?P=E7!, 7 V?A:@ <>V?<P= E> :@P><>9 A7 @B87<7T: AQ=P> N7 E7O7T> ;<>H:N>B9=OA> :Q?C> H<U78>. L?8= E789= P>97^P>9B @> : ;<7A@= 97EO>W[> ?@B87<:E> A<?N @Q>H>[> V7N>0 g. :B8<X=87T> :;<789> ;?Q=B=A> (:B8<X=87T> ;<?C<7P7,G:^>B7 = :;<78S7T> S:H@A=P <>@:@<=P7!, h. @;<?8?X>T> :;<789> ;?Q=B=A> , i. ?D>T=87T> = I. :8?X>T> ;?;<789=M P><7 (:A?Q=A? E> B? 9>?;M?H9?!. L?8= E789= P>97^P>9B <>7V=<P=W> = ?<C79=N7D=?9: A:QB: <:, H<:WB8>9: ?HC?8?<9?@B, ?<C79=N7D=E: :;<78>, A7? = 9?8: ;<?V>@=?97Q9: >B=A: :;<789=M A7H<?87.\A<7BA?, cB><P=9 9?8= E789= P>97^P>9B O>@B? @> A?<=@B= N7 ?;= @=87T> A:QB:<> P>97^P>9B7 A?E7 E> :@P><>97 97 C<7X79=97 A7? A?<=@9=A7 :@Q:C7 = A?E7 ;?H@B=O> ?HC?8?<9?@B N7 <>N:QB7B>. R7A?X>, ?87E B><P=9 97C?8>WB787 @B<:AB:<9> =Q= ?<C79=N7D=?9> =NG?<> A?E= =@B=O: H>D>9B<7Q=N?879: A?9B<?Q: ;<>A? W=<?A?C @;>AB<7 7QB><97B=89=M P>M79=N7P7 N7 ;<:U7T> E789=M :@Q:C7,

:AS:O:E:[= A87N=B<U=WB7 97 A?E=P7 @> E789= = ;<=87B9= @97GH>87O= 97HP>[: N7 @<>H@B87 V=979@=E><7 = ?9=M A?E= 8?H> E789: ;?Q=B=A:.c j;@B<7A:E:[= =@A:@B87 ;<=P>9> 9?8?C E789?C P>97^P>9B7 : `>Q=A?E a<=B79=E=, j:@B<7Q=E=, L?8?P k>Q79H:, FE>H=T>9=P jP><=OA=P f<U787P7, _797H= = ;?E>H=9=P N>PS7P7 : B<79N=D=E=, P?U> @> N7AS:O=B= H7 @: H><>C:Q7D=E7, ;<?V>@=?97Q=N7D=E7, <7D=?97Q=N7D=E7, >V=A7@9?@B = H>Q?B8?<9?@B, E789?@B, ?HC?8?<9?@B, 9?87 >B=A7 O=9?89=WB87, A?9A:<>9D=E7 = B<U=W97 97O>Q7 T>C?8> ?@9?89> ?HQ=A>. \ T=M @> P?C: :G<?E7B= = <>7V=<P7D=E7 :Q?C> N97T7, :O>W[>, N7H?8?S>T> ;?B<>G7 C<7X797, <7N8?E = ;<=P>97 9?8=M =9V?<P7D=?9=M B>M9?Q?C=E7, B>M9?Q?WA> =9?87D=E>, H>D>9B<7Q=N7D=E7 = 9?8? E789? G:^>B=<7T> 97 ?@9?8: ;?@B=C9:B=M <7N:QB7B7. M484N?;6O9:6 ;<>H@B78S7 ?G:@B78S7T> ?H<>X>9?C G<?E7 ;<?;=@7 = ;<78=Q7, O=P> @> ;?B;?P7U> G?S>P <7H: :;<78>. L7=P>, ;<>8>Q=A= G<?E 9?<P7B=89=M 7A7B7 P?U> ?;B><>B=B= E789> P>97^><> ;<=Q=A?P @;<?8?X>T7 :;<789> ;?Q=B=A>. P8<C4=9<56;9L6O9:6 ?E86A4 ;?H<7N:P>87 :B8<X=87T> @=@B>P7 ?H7G=<7 = 97;<>H?87T7 :;<789=M A7H<?87, 7Q= = B7O9? H>V=9=@7T> T=M?8=M ;?@Q?87. ]97 ;?H<7N:P>87 = ;?H>Q: ;?@Q?87 97 97O=9 H7 @> N7;?@Q>9= :@78<W787 N7 ?H<>X>9= N7H7B7A, WB? @> ?G78S7 ;:B>P @B7Q9> ?G:A> (@>P=97<=, O7@?;=@=, 8=H>? ;<>N>9B7D=E>, =BH.!. Q6O9<56;9L6O9:6 ?E86A4 ;?H<7N:P>87 @P7T>T> G<?E7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7, T=M?8=M B<?WA?87, A7? = G<?E7 N7;?@Q>9=M. FP7T>T> B<?WA?87 ;?H<7N:P>87 ;?@B?E7T> VQ>A@=G=Q9=M G:^>B7 = T=M?8? :B8<X=87T> ;<>P7 ;?@B=C9:B=P <>N:QB7B=P7. ]H:@B7E7T>?H AQ7@=O9?C G:^>B=<7T7 = ?H<>X=87T> B<?WA?87 Z?H?NH? . 97 C?<>c ;<>H@B78S7 AS:O9: ?HQ=A: G:^>B=<7T7 : ?A8=<: 9?8?C E789?C P>97^P>9B7. R? ;?H@B=O> V=979@=E@A: ?HC?8?<9?@B, ?H9?@9? <7D=?97Q9? A?<=W[>T> 9?8D7 ;?<>@A=M ?G8>N9=A7. ]HC?8?<9?@B N7 <>N:QB7B> = ?C<79=O787T> Z@8>P?[=c E789=M @Q:UG>9=A7 ;?H<7N:P>87 A?9B<?Q: >V>A7B7, 7 9> ;<?D>@7 : :;<78=. RC9@6=5<=> ?E86A59S <8N659L6O9:6 ;?H<7N:P>87 G<N=9: = B7O9?@B ;?@B=N7T7 :;<789=M D=S>87, 7 ;?@>G9? : ?H9?@: 97 :Q?U>97 V=979@=E@A7 @<>H@B87, :;<789> A7H<?8> = ?;<>P:. F7 H<:C> @B<79>, H>Q?B8?<9?@B :;<789?C H>Q?87T7 ;?H<7N:P>87 @B>;>9 : A?P> E> ?@B87<>9 ?H<>X>9= D=S. L?8= E789= P>97^P>9B =@B=O> ;<=P>9: ?G7 978>H>97 97O>Q7. F6A5<=> B4;<A6D6 ?E86A4 ;?H<7N:P>87 H?@B:;9?@B =9V?<P7D=E7 ? ?H<>X>9=P ;<789=P ;<?;=@=P7 = P?C:[9?@B N7WB=B> ;<787 C<7X797 : ?H9?@: @7 :;<78?P. ]B8?<>9?@B H7S> N97O= = ;?G?SW79= ?H9?@ :;<78> ;<>P7 E789?@B=, ;:B>P ;<:U7T7 ?H<>X>9=M ?G78>WB>T7, =9V?<P7D=E7, B> H?@B:;9?@B ?H<>X>9=M =9V?<P7D=E7 ;:B>P @78<>P>9=M =9V?<P7D=?9=M @=@B>P7 (9;<. B>Q>V?9 =Q= e9B><9>B!. T4N9>9H9>4> :6A5<N ?E86AG6D6 ;?H<7N:P>87 :B>P>S>T> = 87S79?@B H>Q?87T7 :;<78>, BE. T>9: ?;<78H79?@B. F7 H<:C> @B<79>, N7A?9=B?@B (=Q= Q>C7Q=B>B! ;?H<7N:P>87 H7 @> H>Q?87T> :;<78> N7@9=87 97 N7A?9=B?P BE. ;<789?P H>Q?87T:. P8<C4=9<56;56 4>9@6 :;<789=M A7H<?87 ;?H<7N:P>87 ?HC?8?<79 ?H9?@ ;<>P7 C<7X79=P7, H<:WB8: : D>Q=9= = ;<>P7 @7P?E :;<789?E ?<C79=N7D=E=. R? =@B?8<>P>9? N97O= = 97@B?E7T> H7 @> N7H?8?S> ;?B<>G> C<7X797, 7Q= B7A? H7 H<:WB8? : D>Q=9= =P7 A?<=@B= ?H :;<789=M

?<C79=N7D=E7, BE. H7 ?9> 9> ;<>H@B78S7E: @7P? V=979@=E@A? ?;B><>[>T>. `7S79 ?H9?@ O=9?89=A7 ;<>P7 ?<C79=N7D=E= ;?H<7N:P>87 = T=M?8: Q?E7Q9?@B. U<5@?845O9:6 ;?H<7N:P>87 :8?X>T> <7NQ=O=B=M @:GE>A7B7 A?E= [> 8<W=B= :@Q:C> : E789?P @>AB?<: (@=@B>P NH<78@B8>9> N7WB=B>, ;<?@8>B7, =BH.!. ]@9?89= D=S E> H7 @> ;?<>H H<U789=M :8>H: = 9>H<U789= @:GE>AB= A?E= [> 8<W=B= ?8> :@Q:C>. _?9A:<>9D=E7 ;?@;>W:E> @P7T>T> D>97 ;?E>H=9=M :@Q:C7, WB? ?HC?87<7 A?<=@9=D=P7. V56D4 E> E>H97 ?H AS:O=M =9?87B=89=M P?C:[9?@B= : @78<>P>9?P H<:WB8:. k97T>, G=Q? B>?<=E@A? = >P;=<=E@A?, ?;WB> = @;>D=E7Q=N?879?, ;?B;?P7U> G?S>P <>7V=<P=@7T: 9?8?C E789?C :;<78S7T7. WX4YZ4. R?A?P H>Q?87T7 9>>V=A7@9> G=<?A<7B=E>, C<7X79=P7 E> G=? ?C<79=O>9 = ;<=@B:; A87Q=B>B9=P = B7O9=P =9V?<P7D=E7P7. f>P?A<7B@A7 8Q7H78=97, @7 H<:C> @B<79>, ;?H<7N:P>87 @;<?8?X>T> E789> ;?Q=B=A> 97 97EG?S= 97O=9 = T>9? ;<=GQ=U787T> C<7X79=P7. V6B<A<G4D4 E<>84[6 N86\656. `>[=97 C<7X797 ?O>A:E> H7 H<U787 G:H> P7T> G=<?A<7B=N?8797 = H7 @Q:U= A7? T=M?8 @><8=@ (civil service!, B> = @78<>P>97 E7897 :;<787 ;?O=87 97 978>H>9?P 97O>Q:. l<7X79=9 E> : D>9B<: H?C7X7E7, ?H9?@9? ;?@B7E> D>9B<7Q97 V=C:<7 : ?H9?@: @7 :;<78?P. Q6LA<: 95C<8H6O9<59S =9=>4H6 ;?B;?P7U> G<U> :9?W>T>, @<>X=87T> = <7N8<@B787T> ;?H7B7A7 ? C<7X79=P7. R7A?X>, ?9= H?;<=9?@> = Q7AW>P ;<=@B:;: ;?H7D=P7 ?H @B<79> C<7X797. F78<>P>97 H<U787 A?<=@B= :P<>U>9> =9V?<P7D=?9> @=@B>P>, : A?E=P7 @: @=@B>P7B=N?879= G=B9= ;?H7D=, 7 N7M87S:E:[= A?E=P7 E> ?P?C:[>97 = ;:97 <7NP>97 =9V?<P7D=E7, ?H9?@9? G<U> H?G=E7T> ?H<>X>9=M ;?H7B7A7 97 B><=B?<=E= D>Q> H<U78>. L7=P>, ;?G?SW7T> A?P:9=A7D=E7 = ;?@B=N7T> 8>[> G<N=9> ;<?B?A7 =9V?<P7D=E7 H?;<=9?@= = >V=A7@9=E>P <7H: :;<78>. M4O45>86;9L6O9:6. b<=GQ=U787T> :;<78> A?<=@9=D=P7 H?;<= 9?@= 97;:WB7T: 8=@?A? D>9B<7Q=N?879=M :;<789=M @=@B>P7. FB?C7 ;?@B?E= E7@97 9>@;?E=8?@B 97O>Q7 D>9B<7Q=N7D=E> = H>P?A<7B=O9?@B=, A?E> ;?H<7N:P>87 Z@;:WB7T>c 7:B?<=B>B7. \ ?A8=<: A7H<?8@A=M @=@B>P7, B7A?X> H?Q7N= H? H>D>9B<7Q=N7D=E>, A?E7 @> ?H9?@= 97 :B8<X=87T> = AQ7@=V=A7D=E: :;<789=M ;?@Q?87. R=P> @> ;?B;?P7U> P?G=Q9?@B, >V=A7@9?@B = H>Q?B8?<9?@B :;<789> ?<C79=N7D=E>. 34567489:6;9L6H ;?H<7N:P>87 ;<=M87B7T> = ;<=P>9: ?H<>X>9> P>B?H?Q?C=E> <7H7 ;<=87B9?C @>AB?<7 : ?<C79=P7 E789> :;<78>. ]9 @> ?H8=E7 A<?N ;Q79=<7T>, ?<C79=N?87T>, :;<78S7T> S:H @A=P <>@:<@=P7, 8?X>T> = A?9B<?Q:. b<=87B=N7D=E7 E789?C @>A B?<7ghm E> ;?@>G9? :N>Q7 P7M7 : `>Q=A?E a<=B79=E= ;<> H87H>@>B7A C?H=97. b?<>H ;<=87B=N7D=E> : ?GQ7@B= 78=?;<>8?N9=A7, H?WQ? E> = H? 8Q7@9=OA> B<79@V?<P7D=E> H<:C=M E789=M ;<>H:N>[7 (U>Q>N9=D7, B>Q>A?P:9=A7D=E>, A?P:97Q97 ;<>H:N>[7, = @Q.!. ]@Q?G7X7T> ?H B<7H=D=?97Q9?C H<U789?C :B=D7E7 H?;<=9>Q? E> >V=A7@9=E>P <7H: E789?C @>AB?<7 :?;WB>, 7 : @AQ7H: @7 B=P H?WQ? E> = H? E7O7T7 @:GE>A7B7 9>H<U789> :;<78>. M4[98<@86>9L6O9:6 ;?H<7N:P>87 :@;?@B78S7T> G?S=M ?H9?@7 E789> :;<78> @7 C<7X79=P7 = ;?H@B=O> @><8=@9> V:9AD=E> E789?C @>AB?<7. ]97 @> N7@9=87 97 <>@B<:AB:=<7T: ;?@B?E>[=M E789=M ?<C79=N7D=E7 = H<U789> :;<78> ;:B>P :;<78S7T7 D=S>8=P7 =

<>N:QB7B=P7 ()anagement bn #bjectives and (esults!. f>G=<?A<7B=N7D=E7 ;?H<7N:P>87 <>=9U>T><=9C :;<789=M ?<C79=N7D=E7, 7Q= = ;?E7O79= @B>;>9 H><>C:Q7D=E>. o>9 ?@9?89= D=S E> @P7T>T> G<?E7 @Q:UG>9=A7 : E789?E :;<78=, A7? = YA:QB7c T=M?8> @8>P?[=. F6A59 H4567489 @> : @8?P H>Q?87T: A?<=@B> ;?@>G9?P 8<@B?P 797Q=N7 BE. :;<78S7T>P D=S>8=P7 ()anagement bn #bjectives!, 797Q=N?P B<?WA?87 = A?<=@B= (cost$benefit!, :;<78S7T>P D>Q?A:;9=P A87Q=B>B?P (Total pualitn )anagement . Rpq!, B>@B=<7T>P B<U=WB7 ()arketing Testing! = <>=9U>T><=9C?P :;<789=M ?<C79=N7D=E7. 6789= P>97^><= @: ?HC?8?<9= N7 =N8<W787T> ;<?C<7P7 = D>Q?A:;9? H>Q?87T> :;<78>. rV>AB= T=M?8?C H>Q?87T7 @> ?D>T:E: 97 ?@9?8: ;?@B=C9:B=M <>N:QB7B7, 7 : @AQ7H: @7 :B8<X>9=P A<=B><=E:P=P7 = D=S>8=P7 P>97^P>9B7. ]9= @: ?HC?8?<9= 97H<>X>9=P ?<C79=P7, 7Q= =P7E: 8=@?A @B>;>9 7:B?9?P=E> : ?HQ:O=879: = H>Q?87T:, A?<=@B>[= = <7@;?<>X:E:[= ;?@B?E>[> V=979@=E@A> = A7H<?8@A> <>@:<@>. f>Q?87T> E789=M P>97^><7 E> :@Q?8S>9? P=@=E?P = D=S>8=P7 ?<C79=N7D=E7, A?<=@9=D=P7, :;<789?P <>C:Q7B=8?P, ?<C79=N7D=?9?P A:QB:<?P, A?9A:<>9D=E?P = Q=O9?P ?HC?8?<9?W[: N7 H>Q?87T> :;<78>. L7 T=M H?H7B9? :B=O: H<U789= 7:B?<=B>B=, N7E>H9=D7, 7Q= = ?H9?@= =NP>X: N7;?@Q>9=M. \ N>PS7P7 : A?E=P7 E> ;<=P>T=879 9?8= E789= P>97^P>9B, ;?@>G79 97CQ7@7A @> @B78S7 97 ?G<7N?87T> = ?G:A: E789=M P>97^><7. ]97 @> 97EO>W[> ?@B87<:E> ;:B>P ?@9?89=M = ;?@Q>H=;Q?P@A=M @B:H=E7. \ ?A8=<: ?@9?89=M = ;?@Q>H=;Q?P@A=M @B:H=E7 N7 E789> P>97^><> H?P=9=<7 P:QB=H=@D=;Q=97<9?@B, BE. =N:O787T> P>97^P>9B7, ;@=M?Q?C=E>, >A?9?P=E>, ;<787 = ;?Q=B=OA=M 97:A7. ]G:A7 E789=M P>97^><7 @> ?H8=E7 = A<?N H>Q?87T> ;<?E>AB9=M B=P?87 A?E= 8<W> ;<7AB=O9: ?G:A: N7;?@Q>9=M : :;<78=. L> B<>G7 =@AS:O=B= 9= N97O7E @B<:O9> Q=B><7B:<>, O7@?;=@7 = H?A:P>9B7<9=M V=QP?87.

]. F6A56 ?E86A6 9 56X4;< E<B4;4 A;6=>9 \ ?A8=<: @78<>P>9=M ;?Q=B=OA=M @=@B>P7 8Q7@B E> ;?H>S>97 97 N7A?9?H789:, =N8<W9: = @:H@A:.e;7A, @78<>P>9= ;?Q=B=OA= @=@B>P= @> <7NQ=A:E: : N78=@9?@B= ?H B?C7 A7A? @: :<>X>9= ?H9?@= =NP>X: ?8> B<= H<U789> V:9AD=E>. \ B?P @P=@Q: @> P?C: <7NQ=A?87B= ;<>H@>H9=OA= (@7 H?P=979B9?P :Q?C?P ;<>H@>H9=A7!, ;7<Q7P>9B7<9= (H?@Q>H97 ;?H>Q7 8Q7@B=! = @A:;WB=9@A= @=@B>P= (H?P=979B97 N7A?9?H7897 8Q7@B!. F78<>P>9= :;<789= @=@B>P= 97@B7E: = H>Q:E: : ?A8=<: @=@B>P7 ;?H>Q> 8Q7@B=. ^LA8Y56 A;6=> ;<>H@B78S7 E>H9: ?H V:9AD=E7 H<U78> A?E?E j> ;?8><>9? =N8<W787T> N7A?97 = H<:C=M ;<789=M ;<?;=@7, ;<>BM?H9? H?9>B=M ?H @B<79> N7A?9?H789=M ?<C797. 67897 :;<787 E>@Be @8?E>8<@97 P>W78=97 B<= C<79> 8Q7@B= : A?E?E H?P=9=<7 =N8<W97. b<>P7 f<7C?S:G: _78<79:, E7897 :;<787 P?<7 G=B= Z;?Q=B=OA= @7P?@B7Q97Y : ?H9?@: 97 @8> B<= C<79> 8Q7@B=, 7 H7 =M =@B?8<>P>9? ZV:9AD=?97Q9? ;?8>N:E>Y : ;<?D>@: ;<:U7T7 :@Q:C7 A?<=@9=D=P7. F7 H<:C> @B<79>, FB>879 s=Q=[ =@B=O> H7 E> =N8<W9: = :;<789: V:9AD=E: P?C:[> <7NC<79=O=B= E>< =N8<W97 8Q7@B Z;?H<7N:P>87 8?X>T> ;?Q=B=A>, H?A :;<7897 V:9AD=E7 ?G:M87B7 H?9?W>T> :;<789=M ?HQ:A7 A?E> N7 D=S =P7E: @87A?H9>89? = ?;><7B=89?

=N8<W787T> A?9A<>B9=M N7H7B7A7.c b?<>H 978>H>9?C, =N8<W97 8Q7@B :B8<X:E> = ?;WB> @P><9=D> H<U789> ;?Q=B=A>. b?<>H B?C7 WB? ;<>H@B78S7 D>9B<7Q9= H>? =N8<W9> 8Q7@B=, E7897 :;<787 ;<:U7 = ?H<>X>9> :@Q:C> N7A?9?H789=P ?<C79=P7 A<?N A?9A<>B9: ;<=P>9: N7A?97. ]97 H?9?@= ?HQ:A> ? :;<789?E ;?Q=B=D=, 7Q= =M :E>H9? = =N8<W787. R<>G7 97CQ7@=B= = H7 @78<>P>9= @=@B>P= E789> :;<78> ;?O=87E: 97 97O>Q: H>;?Q=B=N?879?@B=, ?H9?@9? @P7T>9?P :B=D7E: 8Q7H7E:[=M ;?Q=B=OA=M @B<797A7 ;<=Q=A?P ;<=P>9> N7A?97. V6@<5<B6A56 A;6=> ;<>H@B78S7 V:9AD=E: H<U78> A?E7 ;?O=87 97 H?9?W>T: ?H<>X>9=M ;<789=M 7A7B7. q>X:B=P, N7A?9?H7897 8Q7@B ?H<>X:E> = ?;WB> ;<789> ?A8=<> 97 ?@9?8: A?E=M E7897 :;<787 H>Q:E>. ]97 ?H<>X:E> @7H<U7E = 8<@B: =N8?<7 :;<789?C ;<787. FB?C7 E> = ?H9?@ N7A?9?H789=M ?<C797 = ?<C797 E789> :;<78> H?@B7 @Q?U>9 = ;<?B=8:<>O79. ]<C79= E789> :;<78> =N8<W787E: ?H<>X>9> ;<789> ;<?;=@> A?E> H?9?@> ?<C79= N7A?9?H789> 8Q7@B=, H?A @7 H<:C> @B<79>, ?8= ?<C79= ?G78S7E: ;?Q=B=OA: A?9B<?Q: <7H7 :;<78>. _?B=@9 <8N659 A;6=>9 (<>H?89= = :;<789= @:H?8=! B7A?X> 8<W> 97HN?< <7H7 ?<C797 E789> :;<78>. \Q?C7 @:H?87 : ?H9?@: ;<>P7 :;<78= H?Q7N= H? =N<7U7E7 B?A?P <>W787T7 :;<789=M @;?<?87. F:H?$8= @: :E>H9? 97HQ>U9= = H7 8<W> H8?@B<:A: A?9<?Q: :;<78>0 A?9B<?Q: H>Q7B9?@B= = A?9B<?Q: 7A7B7 :;<78>. b?Q?U7E = ?@9?89> 97HQ>U9?@B= =N8<W9> 8Q7@B= = H<U789> :;<78> : F<G=E= ;<=9D=;=E>Q9? @> 9> <7NQ=A:E: ?H ;?Q?U7E7 = 97HQ>U9?@B= =N8<W9> 8Q7@B= : H<:C=P >8<?;@A=P N>PS7P7. _?H E>H9=M = A?H H<:C=M :?OS=8? E> E7O7T> =N8<W9> 8Q7@B= : ?H9?@: 97 N7A?9?H789: 8Q7@B, A7? = B>9H>9D=E7 Z8Q7H78=9> H>A<>B=P7c. F<G=E7 E> N>PS7 9>8>Q=A> H>P?A<7B@A> B<7H=D=E>, : A?E?E E> ;7<Q7P>9B :8>A =P7? H<:C?<7N<>H9: :Q?C:, 7 @:H@A7 8Q7@B E> ;<>O>@B? G=Q7 =NQ?U>97 P>W7T: = ;<=B=@D=P7 =N8<W9> 8Q7@B=. b?H>Q= 8Q7@B= 97 N7A?9?H789:, =N8<W9: = @:H@A:, H>P?A<7B=N7D=E?P, H>D>9B<7Q=N7D=E?P = H>A?9D>9B<7D=E?P @8> 8=W> @> @:;<?B@B78S7 9?8?97@B7Q= V>9?P>9 ?CQ>H79 : BN8. 9?8?E V?<P= 8Q7@B=, 7 B? E> :;<7897 8Q7@B. b<=9D=; ;?H>Q> 8Q7@B=, P7H7 E> :@B789? G=? C7<79B?879, 9=A7H7 9=E> >V>AB=89? @;<?8>H>9 : ;<7A@=. 67A7 =N8<W97 8Q7@B, :B8<X=87T> ;?Q=B=A7 ?H @B<79> `Q7H>, T=M?8? @;<?8?X>T> G>N >V>AB=89> A?9B<?Q> ?H @B<79> b7<Q7P>9B7 = E789?@B= = Z:;<78S7T> H>A<>B=P7c P?C:, : ;?E>H=9=P ;><=?H=P7, H7 :G<N7E: ;?U>S9> (<>D=P?, <>V?<P@A>! H<:WB8>9> ;<?D>@>, 7Q= = ?9> A?E= @: 9>;?U>S9= N7 ;<?>8<?;@A= <7N8?E F<G=E>. \ :@Q?8=P7 A7H7 L7<?H97 @A:;WB=97 E>H87 H7 >V>AB=89? @;<?8?H= A?9B<?Q: =N8<W9> 8Q7@B=, 7 @:H@A7 8Q7@B E> = H7S> : H?G<?E P><= ;?H T>9?P A?9B<?Q?P, H?A E> H>? H<U789=M @Q:UG>9=A7 V7AB=OA= >A@;?9>9B =9B><>@7 ;?Q=B=OA=M @B<797A7, ;<>8>Q=A7 A?9D>9B<7D=E7 P?[= : =N8<W9=P ?<C79=P7 P?U> H7 H?8>H>, = : ;<7A@= H?8?H=, H? =NP>WB7T7 P?[= =N =9@B=B:D=E7 @=@B>P7, ;7 = @7P> `Q7H> : ;?Q=B=OA> @B<79A> =Q= H<:C> D>9B<> P?[=. R>?<=E@A= A?9D>;B E789> :;<78> A7? @=@B>P7 @?D=E7Q9> <>C:Q7D=E> ;?H<7N:P>87 H7 @> 7AB=89?@B=P7 :;<78> : <>C:Q7D=E= H<:WB8>9=M ;<?D>@7 9> ;<=@B:;7 A7? 8Q7H7T: S:H=P7, 8>[ A7? ;<?D>@: Q>C=B=P9?C :B=D7E7 97 ;?97W7T> S:H= ;<>P7 :97;<>H ;?@B78S>9=P @B79H7<H=P7. b<>P7 @B79?8=WB: A?E> ;<>?8Q7X:E> : 97W?E ;<789?E B>?<=E=, :;<7897 V:9AD=E7 @> H>V=9=W> A7? :;<7897 8Q7@B. q>X:B=P, A?Q=A? @: 7:B?<=B7B=89= B>?<=E@A= P?H>Q :;<78>, A7? = :@B7897 = N7A?9@A7 ?8Q7W[>T7 A?E7 =N T>C7 ;<?=N=Q7N> G=Q=

;<>;<>A7 = @P>BT7 F<G=E= 97 ;:B: @?D=E7Q9?C = >A?9?P@A?C ?;?<78A7, 8>?P7 @> E7@9? 8=H= =N H?A:P>9B7 `Q7H> F<G=E> ;?H 97N=8?P FB<7B>C=E7 <>V?<P> H<U789> :;<78> : d>;:GQ=D= F<G=E= (?AB?G7< httI.! : A?E>P @>, =NP>X: ?@B7Q?C, =@B=O> H7 : ?GQ7@B= :;<78> ;?@B?E> 2B<>9H?8= A?E= @> 9> P?C: =NG>[=2, 7 P>X: A?E=P7 ;?@>G9? @;7H7 = 2;<?P>97 @M87B7T72 : @P=@Q: H7 E> :;<787 E789= @><8=@ C<7X797, 7 9> =9@B<:P>9B 8Q7@B=. d>V?<P7 H<U789> :;<78> 9> ;?H<7N:P>87 @7P? @;<?8?X>T> <>V?<P> N7A?9?H789?C ?A8=<7, 8>[ = 97O=9 8?X>T7 :A:;9>, A7? = @>AB?<@A=M E789=M ;?Q=B=A7. b?H ;?EP?P E789=M ;?Q=B=A7 (public policn, >9CQ.! ;?H<7N:P>87 @> ;?H@B=D7T> 7AB=89?C :AS:O=87T7 C<7X797, @B<:O9> E789?@B= = 9>8Q7H=9?C @>AB?<7 : ;<?D>@> ?@P=WS787T7 @B<7B>C=E7, ;<>HQ?C7 N7A?9@A=M ;<?P>97 B> :97;<>X>T> ;<7A@> = H?9?W>T7 ?HQ:A7 A?E> ;?B=O: H>P?A<7B@A= <7N8?E. F87A7 ?HC?8?<97 8Q7H7 @8?E> E789> ;?Q=B=A> N7@9=87 97 H>B7S9=P 797Q=N7P7 = ;?H7D=P7. \@;?@B78S>9 @=@B>P = <>H?879 ;<?D>@ 797Q=N> :B=D7E7 P><7 E789=M ;?Q=B=A7 H?;<=9?@= ;?8>[7T: B<79@;7<>9B9?@B= <7H7 `Q7H>, A<>=<7T: >V=A7@9=E=M = >V>AB=89=E=M P><7, ?H9?@9? G?S>P <7@;?<>X=87T: <7@;?Q?U=8=M @<>H@B787 = A7;7D=B>B7.

`. M8a6A56 9b9;9 :6A56 ?E86A6 L7N=8 ZH<U7897 :;<787c E> ;<8= ;:B :;?B<>GS>9 : L>P7OA?E ;?Q?8=9?P u1u 8>A7. f<U7897 :;<787 ;<>P7 @8?P ;<8?G=B9?P A?9D>;B: ;<>H@B78S7 ?<C79> = ?<C79=N7D=E> O=E> H>Q?87T> ;?O=87 97 H<U789?P P?9?;?Q: =N8<W787T7 N7A?97. FB?C7 E> H?P=97D=E7 ;<=9:H> AS:O97 N7 T>9? B:P7O>T>. f<U7897 :;<787 ;<>H@B78S7 @A:; ?<C797 = ?<C79=N7D=E7 A?E> ;<>H@B78S7E: Z?;><7B=89=, 9>;?Q=B=OA= = O=@B? @B<:O9= H>? =N8<W9> 8Q7@B=,c BE. @A:; ?<C797 = ?<C79=N7D=E7 A?E= ;<=;7H7E: H<U789?P 7;7<7B:. o>9 ?@9?89= N7H7B7A ;<>H@B78S7 @;<?8?X>T> N7A?97 :N ;:9? ;?WB?87T> S:H@A=M ;<787 = @Q?G?H7. f<U7897 :;<787 : ?<C79=N7D=?9?P @P=@Q: ?G:8M7B7 ?<C79> :;<78> = :;<789> ?<C79=N7D=E> A7? ?@9?89> ?<C79=N7D=?9> ?GQ=A> : ?A8<: H<U789> @B:<AB:<> A?E=P7 E> ?G78S7T> :;<789=M = @Q=O9=M ;?@Q?87 ?@9?897 H>Q7B9?@B. \ 79CQ?@7A@?9@A?E, V<79D:@A?E = 9>P7OA?E @B:<O9?E Q=B><7B:<= A?<=@B= @> =N<7N E7897 :;7<87 . E>< @> : ?8=P N>PS7P7 8<W>T> :;<789=M 7AB=89?@B= 9> @M87B7 =@AS:O=8? A7? 8<W>T> :;<789> 8Q7@B=, 8>[ = A7? ?G78S7T> H<:C=M H>Q7B9?@B= A?E> 9>P7E: 7:B?<=B7B=897 ?G>Q>UE7. \ ?8=P N>PS7P7 E7897 :;<787 (E7897 7HP=9=@B<7D=E7! : ;<8?P <>H:, ?N97O787 @B<:O9= H>? H<U789> :;<78>, ?<C79=N7D=E> A?E7 @> <7NQ=A:E> ?H BN8.;?@Q?89> :;<78> ;<=8<>H9=M A?<;?<7D=E7 7Q= = 9>H<U789> 8<W=?D> :;<78>, E789> :@B79?8> = E789> 7C>9D=E> 7 O>@B? = Q?A7Q9: @7P?:;<78: 97 ;<=P>< ?;WB=9> = H<:C> B><=B?<=E7Q9> N7E>H9=D> E789?C A7<7AB><7. f>V.E7897 :;<787 E> H>? W=<> ?GQ7@B= :;<789?C H>Q?87T7 O=E= @: ?@9?89= ;<=9=D;= ;<=P>9S=8= 97 @8> 8>Q=A> ?<C79=7ND=E> A7A? H<U789> B7A? = ;<=87B9> (9>H<U789>!. b<>P7 97W=P ;<?;=@=P7 = ;<>P7 9>A=P @B78?8=P7 97W> ;<789> H?AB<=9> =N<7N H<U7897 :;<787 O>@B? @> 9> ?H<>X:E> @7P? : ?<C79=N7D=?9?P @P=@Q: 8>[ @> ?87E =N<7N ;?9>A7H ?9H?@= = 97 ;?@Q?8> A?E> ?G78S7E: ?<C79= :;<78> BN8.;?@Q?8= H<U789> :;<78>.

b?H ;?Q?U7E>P :;<78> :?;WB> ;?H<7N:P>87 @> P>@B? :;<78> : ;?Q=B=OA?P = :@B789?P @=@B>P: H?A @> ;?H :Q?C?P :;<78> :?;WB> ;?H<7N:P>87 :A:;9?@B ?@9?89=M N7H7B7A7 = ;?@Q?87 A?E> :;<787 ?G78S7 = A?E= ;<> @8>C7 ;<?=@=B=O: =N N7A?97 = :@B787. b?WB? E> 97;:WB>9 ;<=9D=; E>H=9@B87 8Q7@B= = @A:;WB=9@A?C @=@B>P7, ;?Q?U7E = :Q?C7 :;<78> @7H7 @> H>V=9=W: ;?Q7N>[= ?H ;<=9D=;7 ;?H>Q> 8Q7@B=, ;7<Q7P>9B7<=NP7 = ;?Q=B=OA?P ;Q:<7Q=NP7. k7A?9=P7 A?E=P7 @> ?H<>X:E: ;?Q?U7E = :Q?C7 :;<78> GQ=U> @> ?H<>X:E: ?H9?@= :;<78> 7!;<>P7 H:C=P H<U789=P ?<C79=P7 (9;<.;<>P7 @A:;WB=9= = 8Q7H=!, G! ;<>P7 H:C=P H<U789=P ?<C79=P7 (T=M?8= P>X:@?G9= ?H9?@=! D! ;<>P7 ?<C79=P7 ;<78?@:X7 H! ;<>P7 ?<C79=P7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> = >! ;<>P7 H<:C=P @:EG>AB=P7 (97 ;<=P>< C<7X9=P7, ;<>H:N>[=P7, 9>8Q7H=9=P = H< ?<C79=N7D=E7P7. \;<789> ;?@Q?8> P?C: 8<W=B= = ?H<>X>9= 9>H<U789= @:GE>AB= ;?H :@Q?8?P H7 @: =P N7A?9?P ;?8><>97 ;?@>G97 E7897 ?8Q7W[>T7. _7H7 : ?A8=<: E789=M ?8Q7W[>T7 ;?@B?E> ?8Q7W[>T7 N7 8<W>T> :;<789> H>Q7B9?@B=, B7 @> ?8Q7W[>T7 97N=87E: :;<7897 E7897 ?8Q7W[>T7. \;<7897 E7897 ?8Q7W[>T7 ;<>H@B78S7E: ;?@>G97 N7A?9?P ;?8><>97 E7897 ?8Q7W[>T7 9>H<U789=P @:GE>AB=P7 H7 : ?G78S7T: @8?E> ?@9?89> ;<=8<>H> (97 ;<=P>< : ?GQ7@B= bRR @7?G<7[7E7, >Q>AB<?;<=8<>H>, W:P7<@B87 =BH! =Q= H<:C> H<:WB8>9> H>Q7B9?@B=, P?C: A?<=@B=B= = ?H<>X>97 :;<7897 ?8Q7W[>T7. \;<7897 ?8Q7W[>T7 A?E=P7 P?C: <7@;?Q7C7B= 9>H<U789= @:GE>AB= 97EO>W[> @: ?8Q7W[>T7 H7 <>W787E: : :;<789=P @B87<=P7 ? ;<78=P7 = ?G78>N7P7 9>A?C Q=D7 A7? = H7 8?H> E789: >8=H>9D=E: 97 ;<=P>< ? A?<=@9=D=P7 :@Q:C7.

1c. 3<B4;9 4A6;?6O9:4 :6A59S E<;9>9@6 a! _Q7@=O9> B>?<=E> E789> :;<78> `>Q=A= >A?9?P@A= G:P @ A<7E7 u'111 8>A7, ;?H@B7A9:B C>?C<7V@A=P ?BA<=[=P7 = =9H:@B<=E@A?P <>8?Q:D=E?P, ?H<7N=? @> = 97 @B<:AB:<: ?<C79=N7D=E> :;<78>. L>N7:@B78S=8= <7N8=B7A A7;=B7Q=NP7 :@Q?8=? E> 97@B797A 9?8> B>?<=E> H<U78> = ;<787, WB? E> N97O7E9? :B=D7Q? = 97 ;<?P>9: @B7B:@7 :;<78> : ;<?P>T>9=P H<:WB8>9=P ?A?Q9?@B=P7. b<8> B>?<=E@A> A?9D>;D=E> E789> :;<78> @: ;?Q7N=Q> ?H 97:O9> ?<C79=N7D=E> <7H7, BE. 97:O9?C :;<78S7T7 (scientific management!. ]8> B>?<=E> @: :;<78: @8?H=Q> 97 ;=B7T> :B8<X=87T7 ?H<>X>9=M B>M9=A7 = P>B?H7 ?<C79=N?87T7, =NE>H97O787E:[= ;<=B?P 97O=9 :;<78S7T7 : ;<>H:N>[=P7 = ?<C79=P7 :;<78>. ]9> @: @> N7@9=87Q> 97 ?;><7D=?97Q=N7D=E= YB>M9=OA?C ?;B=P:P7c, ?H9?@9? ?H<>X=87T: @B<=AB9=M <7HT=, B<?WA?87, 8<>P>97 = A?Q=O=9> <7H7 : ?<C79=N7D=E7P7. R>?<=E7 v<>H><=A7 R>EQ?<7, :B>P>S=87O7 97:O9?C :;<78S7T7, ;?O=8 97 B?P> H7 E> 9>?;M?H9? ?G>NG>H=B= P7A@=P7Q9= ;<?@;><=B>B A7A? ;?@Q?H78D7, B7A? = @87A?C N7;?@Q>9?C. R>EQ?< :B8<X:E> O>B=<= 97O>Q7 :;<78S7T70 g. <7N8=E7T> 97:A> ? <7H: (@B87<7T> @=@B>P7 ?<C79=N?879?C N97T7!w

h. :@;?@B78S7T> @AQ7H7 : C<:;9?P H>Q?87T:w i. ;?@B=N7T> WB? G?S=M <>N:QB7B7 :N P7T= ?G=P :Q7C7T7 w I. 97:O9= ?H7G=< = <7N8?E N7;?@Q>9=M, T=M?8? @B7Q9? ?G<7N?87T> = :@;?@B78S7T> 9>;<>@B79> = B>@9> @7<7HT> =NP>X: ;?@Q?H78D7 = N7;?@Q>9?C R>?<=E7 97:O9?C P>97^P>9B7 v<>H><=A7 R>EQ?<7, =N7N87Q7 je G<?E9> A<=B=A> G=M>8=?<=@B7, 7Q= = @78<>P>9=M B>?<>B=O7<7 E789> :;<78>, ;<8>9@B8>9? =N <7NQ?C7 N79>P7<=87T7 ;?B<>G7, P?B=87 = :9:B<7WT=M ;@=M=OA=M ;<?D>@7 N7;?@Q>9=M. `>Q=A: ;?;:Q7<9?@B = ;<=P>9: ?8=M =H>E7 R>EQ?< E> H?U=8>? gxgh. C?H=9>, 97A?9 =NQ7C7T7 ;<>H b?@>G9=P ?HG?<?P b<>H@B789=OA?C H?P7 _?9C<>@7 FE>H=T>9=M jP><=OA=M f<U787. s:B>< l:Q=A E>, 9>H?8>N:E:[= @> 97 B>?<=E: 97:O9?C P>97^P>9B7, ?H<>H=? E789: :;<78: A7? A?P;Q>A@ ;?E>H=97O9=M H>Q7B9?@B= ;Q79=<7T7, :@P><787T7, A?9B<?Q=@7T7, ?D>T=87T7 = ;?9?89?C :@P><787T7. e;7A, l:Q=A @P7B<7 H7 :;<789> 7AB=89?@B= 9> P?C: G=B= @8>H>9> =@AS:O=8? 97 NG=< ;?E>H=97O9=M H>Q7B9?@B=, 7 <7H= G?S>C <7H7 ?<C797 :;<78> ;<>HQ7U> 97O>Q? H>;7<BP>9B7Q=N7D=E> (;<>P7 V:9AD=E7P7, A?<=@9=D=P7 = P>@B:!. f>;7<BP>9B7Q=N7D=E7 ;<>P7 V:9AD=E7P7, A7? AS:O9= ?GQ=A ;<><7@;?H>Q> :;<789=M 7AB=89?@B= ;?P?CQ7 G= H7 @> =NG>C9> ;<>AQ7;7T> = H:;Q=<7T> ?H<>X>9=M H>Q7B9?@B=. l:Q=A, B7A?X> =9@=@B=<7 97 >V=A7@9?P @;?<?8?X>T: :;$ <789=M D=S>87, 978?H>[= H7 8Q7@B P?<7 =C<7B= ;?N=B=89: :Q?C: : H<:WB8:. b<=87B9= N7MB>8= @> P?<7E: ?G<7X=87B= A7? E789? H?G<?, H?A =N8<W9= 9=8? 8Q7@B= P?<7 @;<?8?H=B= ;?Q=B=A: A?E: ;<>BM?H9? :B8<H> N7A?9?H789= ?<C79=. e;7A, l:Q=A =@B=O> H7 E> 9>?;M?H9? ?O:87T> M=E><7<M=E@A> A?9B<?Q> = A?9@?Q=H7D=E> @8=M 9=8?7 =N8<W9> 8Q7@B=. F7<7HT7 =NP>X: <7NQ=O=B=M 9=8?7 8Q7@B= ;?H<7N:P>87, =@B=O> l:Q=A, = <7@;?H>Q: :;<789=M ;?@Q?87. q>X:B=P, ?9 9> ;?@B78S7 ;=B7T> ? :AS:O>9?@B= N7;?@Q>9=M : :;<78= : ;?Q=B=OA= U=8?B. L7;<?B=8, ?9 =@B=O> H7 B? 9> B<>G7 =NG>C787B=, 8>[ H7 E> 9>?;M?H9? ;?H@B=D7B= ;<?V>@=?97Q=N7P : ?<C79=N7D=E7P7 :;<78>. l:Q=A @8?E: 797Q=N: E789> :;<78> N7@9=87 97 P>B?H?Q?WA=P ;?@B:Q7B=P7 :B8<X=87T7 ?@9?89=M 97O>Q7 H>Q?87T7 :;<78> @7 D=S>P ;?@B=N7T7 T>9> ;?E7O79> >V=A7@9?@B= = H>Q?B8?<9?@B=. FB?C7 = T>C?8? ;?=$P7T> =N8<W9> 8Q7@B= ;?H<7N:P>87 O8<@B: A??<H=97D=E: 7AB=89?@B= = 8><B=A7Q9: @B<:AB:<: 7:B?<=B>B7. l:Q=A?8 A?9D>;B E> 97 ?H<>X>9 97O=9 YS:H@A=E=c : ?H9?@: 97 R>EQ?<?8, 7Q= = H7S> ;?O=87 97 @B<?C?E M=E><7<M=E= = D>9B<7Q=N7D=E=. q7A@ `>G>< E> :;<78: @P7B<7? <7D=?97Q=N?879=P 7;7<7B?P : A?P> <7H> ;<?V>@=?97QD=. o>C?8? Z=H>7Q9? B=;@A?c @M87B7T> :;<78>, A?E: =NE>H97O787 @7 G=<?A<7B=E?P, ;?Q7N= ?H 9>?;M?H9?@B= ;?@B=N7T7 8=@?A?C @B>;>97 >V=A7@9?@B= = <7D=?97Q=N7D=E> T>9?C H>Q?87T7. \ ?A8=<: B7A? ?@P=WS>9=M :;<789=M ?<C79=N7D=E7 9>?$ ;M?H97 E>, 978?H= `>G><, H=<>AB97 A?9B<?Q7 >V>A7B7 = H>Q7B9?@B= :;<78>. FB?C7 @8= :;<789= ;?@Q?8= N7MB>87E: ?87E B=; G=<?A<7B=E>. L7O>Q7 =H>7Q9?C B=;7 G=<?A<7B=E> G=, ;<>P7 `>G><:, ;<>H@B78S7Q=0 N7H?8?S@B8? Q=H><7, V:9AD=?97Q9= H=@B<=AB= = ?GQ7@B= @7 7:B?<=B>B?P = @79AD=E7P7, M=E><7<M=E7, =9H=8=H:7Q=N7P, <7H :;<78> 97 ?@9?8: E7@9=M ;<789=M H?A:P>9B7 = H=<>AB97 A?9B<?Q7. j97Q=N=<7E:[= P?C:[> =N8?<> 7:B?<=B>B7, `>G>< 978?H= ;?@B?E7T> <7D=?97Q9?C,B<7H=D=?97Q9?C = M7<=NP7B@A?C 7:B?<=B>B7. \ @AQ7H: @7 ?8?P AQ7@=V=A7D=E?P 7:B?<=B>B7, `>G><, <7NQ=A:E> B<= ?GQ=A7 8Q7@B=. ]9 B7A?X> =@B=O> H7 @:

?@9?89= O=9=?D= <7H9?C ?H9?@7 : ?<C79=P7 :;<78> @:G?<H=97D=E7, :C?8?<97 ?@9?87, ;<?V>@=?97Q9> A87Q=V=A7D=E>, ;Q7B7 = ;>9N=?97 ;<787, B> P?C:[9?@B :97;<>X>T7 :9:B7< ?<C79=N7D=E>. FQ>H>[7 B7G>Q7 ;?<>H= G=<?A<7B@A= = ;?@BG=<?A<7B@A= P?H>Q E789> :;<78>0 j97Q=N: AQ7@=O9=M B>?<=E7 E789> :;<78> E> 9>P?C:[> =N8<W=B= G>N ?@8<B7 97 H>Q? FB:H=E7 ? E789?E :;<78= `:H<?: `=Q@?97, A?E7 E> ?G78S>97 gKKy. C?H=9>. `=Q@?9 ?;=@:E> E789: :;<78: A7? 7A7H>P@A: H=@D=;Q=9: : 97@B79A: = =@B=O> H7 E> ;<=?<=B>B ;?Q=B=OA=M 97:A7 H7 @> :@<>H@<>H> 97 ?87E G=B79 @>CP>9B =N8<W9> 8Q7@B=. ]9 =@B=O> H7 E> 9>?;M?H9? WB? 8=W> ;7UT> ;?@8>B=B= >V=A7@9?@B= <7H7, ?H9?@9? ;?@B=N7T: G?S> ;<?H:AB=89?@B= (@7 WB? P7T> :Q?U>9?C 97;?<7 ;?@B=[= WB? G?S> <>N:QB7B>!. k7 <7NQ=A: ?H s:B><7, `=Q@?9 @> N7Q7C7? N7 E7@9: <7NQ=A: =NP>X: @V><7 ;?Q=B=A> = :;<78>.

G! a=M>8=?<=@B=OA> B>?<=E> E789> :;<78> L7A?9 ;?E78> = <7N8?E7 97:O9?C P>97^P>9B7 H?WQ? E>, =NP>X: H87 @8>B@A7 <7B7 = H? <7X7T7 9?8?C ?A8=<7 B>?<=E7 : :;<78=. 6?W :8>A @> : ?8?P <7NH?GS: ;<>;Q=[: B>?<=E> 97:A> ? ?<C79=N7D=E= = :;<78S7T: @7 B>?<=E7P7 E789> :;<78>. \@Q>H ;?@B>;>9?C 97;:WB7T7 ;?=P7T7 A<:B> = D>9B<7Q=N?879> :;<789> ?<C79=N7D=E> H?Q7N= H? :@<>H@<>X=87T7 97 ;?97W7T> N7;?@Q>9=M. R7A?X>, : @<>H=WB> ;7UT> B>?<=E7 :;<78> H?Q7N= = P?<7Q, >B=A7, O?8>A A7? @?D=E7Q97 Q=O9?@B : =9B><7AD=E= @7 H<:C=P7, ?<C79=N7D=?9? C<:;=@7T> ;?E>H=9=M @AQ?9?@B= S:H=, ;<>H8=X7T> ;?97W7T7, @:A?G= = P?C:[9?@B= ;?H>Q> 7:B?<=B>B7. F7 D=S>P ;<?:O787T7 ;?97W7T7 S:H= : ?<C79=N7D=E=, T=M?8> P?B=8=@79?@B= = P>X:S:H@A=M ?H9?@7, rQB?9 q>E? 8<W= ;<87 >P;=<=E@A7 =@B<7U=87T7 : ?8?E ?GQ7@B= = :8?H= ;<=B?P 9?8> B>M9=A>. ]9 @> : ?8=P =@B<7U=87T=P7 A?<=@B=? =9B><8E:=P7, 79A>B7P7 = ;?@P7B<7T=P7. b?<>H ?D>T=87T7 ;<?H:AB=89?@B= N7;?@Q>9=M, q>E? @> G78=? = P><>T>P :O=9A7 :;<789=M ?<C79=N7D=E7. q><= b7<A>< v?Q>B E> : @8?E=P =@B<7U=87T=P7 :A7N=87Q7 97 <7N8?E C<:;9=M ;<?D>@7. ]97 =@B=O> H7 E> C<:;7 @<U H<:WB8>9=M 7AB=89?@B=, H?A E> ;<=P7<9= D=S ?<C79=N7D=E> A??<H=97D=E7 7AB=89?@B= @7 D=S>P ;?@B=N7T7 ;:9?C ?<C79=N7D=?9?C = V:9AD=?97Q9?C E>H=9@B87 C<:;7. R7A?X>, ?97 =@B=O> = H7 @> ?<C79=N7D=?97 = V:9AD=?97Q97 A?9B<?Q7 P?<7E: N7@9=87B= 97 N97T: = ;<78:. FB?C7 @> 8?X>T> : ?<C79=N7D=E= P?<7 ?H8=E7B= : @8>BQ: W=<?A?C :O>W[7 ;?E>H=97D7 = C<:;7. \A7N:E:[= H7 @> H<:WB8>9= =9B><>@ P?<7 @M87B=B= A7? =9B><>@ C<:;7 (7 9> ;?E>H=97D7!, q><= b7<A>< v?Q>B =@B=O> H7 @> ?A8=<= P?[= = A?9B<?Q> N7;?@Q>9=M ?H @B<79> Q=H><7 P?<7E: N7@9=87B= 97 8Q7H78=9= ;<787, ;Q79=<7T: = @B87<9?E H>P?A<7B=E=. a=M>8=?<=@B=OA> B>?<=E> E789> :;<78> @: ;<>97CQ7W787Q> :Q?C: ;?E>H=97D7 = C<:;7, 9> :8=X7E:[= ;<=B?P @:WB=9@A: @Q?U>9?@B = 8=W>H=P>9N=?97Q9?@B ?A<:U>T7, 8=W>@Q?E9?@B :;<789=M ?<C79=N7D=E7, A7? = >A?9?P@A>, H>P?C<7V@A>, ;<=<?H9>, B>M9?Q?WA> = H<:C> H<:WB8>9> O=9=?D>. 8! F78<>P>9> B>?<=E> E789> :;<78> F78<>P>9> B>?<=E> E789> :;<78> O=9> @=@B>P@A7 (z>@B>< a><97<H!, ;?Q=B=A?Q?WA7 ({><G><B F7EP?9! = >AQ>AB=OA7 B>?<=E7 (f87EB `7QH?!. z>@B>< a><97<H E> @8?E: B>?<=E:

:@P><=? 97 797Q=N: :;<78> A7? A?P;Q>A@7 V?<P7Q9=M ?<C79=N7D=E7. \ B?P A?9B>A@B:, ?9 =@B=O> 9>?;M?H9?@B :C?8?<9=M ?G78>N7 =NP>X: ?<C79=N7D=E7 = N7;?@Q>9=M. R7A?X> :A7N:E> = 97 B? H7 @=@B>P E789> :;<78> P?<7 N7H?8?S=B= =9H=8=H:7Q9> P?B=8> = B>UT>, @7 D=S>P ;?@B=N7T7 ?H<>X>9=M ?<C79=N7D=?9=M D=S>87. ]9 H7S> =@B=O> = O=T>9=D: H7 A?P:9=A7D=E7 :9:B7< ?<C79=N7D=E> =P7 AS:O9: :Q?C:, E>< ?Q7AW787 7:B?<=B>B: H?9?W>T> ?H<>X>9=M ?HQ:A7. \A<7BA?, a><97<H ;?@P7B<7 :;<789: ?<C79=N7D=E: A7? @Q?U>9 @=@B>P V?<P7Q9=M ?<C79=N7D=E7 A?E= E> ;?HQ?U79 <7NQ=O=B=P @;?S9=P = :9:B<7WT=P :B=D7E=P7. {><G><B F7EP?9 : @8?E=P B>?<=E@A=P <7NP7B<7T=P7 E789> :;<78> :A7N:E> 97 9>?;M?H9?@B :@B79?8S787T7 97:A> ? :;<78=, A7? ;?@>G9> 97:O9> H=@D=;Q=9> A?E7 G= @> =NH8?E=Q7 =N ?GQ7@B= ;<789=M 97:A7 (:;<789? ;<78?!. F7EP?9 B7A?X> =9@=@B=<7 97 97O>Q: =9H=8=$ H:7Q9?C ?HQ:O=87T7 : ?A8=<: :;<789=M ?<C79=N7D=E7 = :A7N:E> 97 9>?;M?H9?@B <7NH87E7T7 ;?Q=B=A> = 7HP=9=@B<7D=E>. f87EB `7QH? E> E>H79 ?H ;<=8=M :B>P>S=87O7 H=@D=;Q=9> ;?H 97N=8?P c=@B?<=E7 E789> :;<78>c. o>C?8> 797Q=N>, ;?<>H A<=B=A> AQ7@=O9> ;7<7H=CP> E789> :;<78>, @7H<U> = ?@8<B> 97 T>9 @78<>P>9= <7N8?E. k7 <7NQ=A: ?H H<:C=M @78<>P>9=M B>?<>B=O7<7, `7QH? 9> =@B=O> <7NQ=A: A?E7 ;?@B?E= : ?H9?@: E7897 :;<787 . ;?Q=B=A7. |B 8=W>, ?9 =9@=@B=<7 97 @7<7HT= :;<789?C @>AB?<7 = ?H<>X>9=M ;?Q=B=OA=M O=9=Q7D7. ]WB<? @> N7Q7U:[= N7 @7@8=P 9?8: E789: :;<78: `7QH? =@B=O> H7 @> =N T>9> <79=E> =@B?<=E> P?C: :?O=B= ;?N=B=897 =@A:@B87 97 ?@9?8: A?E=M @> ?97 P?U> N7@9?87B=. ]9 H7S> ;?A:W787 H7 ;?P=<= :;<78: A7? 97:A: = 8>WB=9:, =@B=O:[= ;<=B?P T>9: ;<7AB=O9: @B<79:. a=B9? E> 97;?P>9:B= = `7QH?8 97;?< N7 :@B79?8S>T> :;?<>H9=M @=@B>P7 E789> :;<78>, E?W E>H9> :;<789> H=@D=;Q=9> : ?A8=<: A?E> G= @> =N:O787? ?H9?@ :;<78> = H<:WB87 ;?<>X>T>P k7;7H9=M = H<:C=M P?H>Q7 :;<78>. l7E b=B><@ = }?9 ]Q@>9 @: ;?Q?8=9?P ;<?B>AQ> H>A7H> :@B79?8=Q= 9?8= ;<=@B:; : ;<?:O787T: E789> :;<78>. ]9= @: ;:B>P Z:O>T7 =N =@A:@B87Y (lessons from e~p>rience! ;?A:W7Q= H7 ;?8>U: B>?<=E: ? :;<78= = ;<7AB=O97 H?@B=C9:[7. o=M?87 P>B?H7 =P7 @8?E> A?<>9> : `7QH?8=P H>Q=P7, 7Q= 9?@= = 9?8= A87Q=B>B A?E= @> ?H9?@= 97 ?H<>X=87T> O>B=<= B=;7 <>V?<P= :;<789=M @=@B>P7 (VQ>A@=G=Q9>, B<U=W9>, ;7<B=D=;7B=89> = H><>C:Q7B=89> <>V?<P>!. FB?C7 @> N97O7E ?8> H8?E=D> B>?<>B=O7<7 ?CQ>H7 :;<78? A<?N 9?8= ;<=@B:; ;<?:O787T7 <>V?<P= E789> :;<78> : N>PS7P7 k7;7H7, A?E= ;?H<7N:P>87 Z?G<7N?87T> : @B87<=P H>P?A<7B=E7P7 ... = :O>T> =N =@A:@B87 H>Q?87T7 978>H>9=M @=@B>P7 : ;<7A@=.c

12. !snovne prepreke u o$ez$edjivanju vladavine prava +ravni okvir je vano oru,e za upravljanje dru tvenim romenama i obuhvata kako sferu dono enja zakona i drugih propisa, tako i njihovu primenu i nadzor nad primenom. &amo na ovaj nain stvara se atmosfera zakonitosti i vladavine prava. (egulatorna reforma mora biti deo reforme dravne uprave. (eformski proces treba da sadri kako deregulaciju tako i bolju regulaciju da bi se ostvarivanje javnog interesa osiguralo na kvalitativno vi em nivou, shvatajui upravu kao sevis gra,ana. -eo ove reforme je i prenos regulatornih mehanizama sa organa dravne uprave entralnog nivoa na lokalnu samoupravu (deregulacija!.

Te koe na putu uspostavljanja vladavine prava0 - U pseudodemokratijama nema osnova za uspostavljanje sistema vladavine prava (pravne drave! - &poro, necelovito i nekvalitetno formiranje normativnog okvira i normativne matricew - -uboke pravne, legalistike insuficijentnosti u stvaranju, primenjivanju i nadzoru, u svim granama vlastiw - %edovoljna struna osposobljenost, prikladno profiliranje (promocija i put karijere! i razvijena svest o etici ljudi koji se bave javnim poslovima.

1].*romene u dru tvu i u javnoj upravi +romene u dru tvu i u javnoj upravi0 to se tie raspodele vlasti, &rbija, odnosno biv a "ugoslavija, je do poslednje decenije uu veka bila jedna od retkih zemalja komunistikog sistema koja je imala iroko razvijenu decentralizaciju vlasti. )e,utim, poslednjih desetak godina pro log veka dolazi do sve vee centralizacije i suavanja ovla enja teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi. U periodu nakon dono enja Ustava &rbije gxxt. godine dolazi do napu tanja tradicionalnih vrednosti srpske uprave. entralizacija umesto decentralizacije, politiki voluntarizam umesto legalizma i permanentno potcenjivanje znaaja i uloge dravne uprave. %ova demokratska 'lada u &rbiji formirana januara httg. godine istakla je reformu dravne uprave, njenu modernizaciju i prilago,avanje standardima /vropske Unije kao jedno od bitnih polja svog budueg delovanja. )e,utim, nije bilo vidljivih rezultata na ovom planu, reforme koje su zapoete bez jasno postavljenog institucionalnog okvira za njihovo sprovo,enje, bez politike volje da se uini stvarni napor kako bi se doneo novi Ustav, bez dono enja strategije reforme dravne uprave kao dokumenta koji treba da bude polazna osnova za sprovo,enje reformi, bez stvaranja pravnog okvira za reformu, bez shvatanja da zaostajanje sa promenama u ovoj oblasti predstavlja ozbiljnu opasnost za uspe nu implementaciju reformi u ostalim oblastima i, konano, uz prisustvo jako izraenog nepoverenja i animoziteta prema celokupnom zateenom sastavu dravne uprave, uz zamenu najveeg dela postojeih kadrova na svim vi im poloajima u upravi novim mladim ljudima bez imalo prethodnog iskustva sa funkcionisanjem dravne uprave, takve reforme su objektivno posmatrano imale male anse da uspeju. %ajzad, %ova 'lada formirana marta httI. godine, nema dilema o neophodnosti brzom, ali osmi ljenom pristupanju reformama celokupne dravne uprave, a potreba za usvajanjem strate kog okvira reforme priznata je od strane svih glavnih politikih snaga u &rbiji. 1`. %avremeni naini finansiranja javne uprave &avremeni naini finansiranja javne uprave0 5ajedno sa preno enjem nadlenosti lokalnoj samoupravi neizbeno je definisati izvore sredstava iz kojih e lokalna samouprava finansirati obavljanje prenetih poslova. 3oraci u pravcu decentralizacije zahtevaju u isto vreme krupne promene u sistemu javnih prihoda i sistemu finansijske ravnotee, ali tako,e i preduzimanje mera

usmerenih ka ogranienju rizika od prezaduenosti lokalne samouprave, od naru avanja ukupne budetske ravnotee na nivou drave i dr. 3ada se govori o materijalnim pretpostavkama decentralizacije, posebno devolucije vlasti, kao nezaobilazno se postavlja pitanje lokalne svojine. 1stovremeno sa preno enjem nadlenosti lokalnoj samoupravi, neophodno je ne samo omoguiti joj odre,ene lokalne prihode, ve i sopstvenu svojinu, kao uslov za obavljanje javnih poslova. "edan od osnovnih izazova u sprovo,enju procesa decentralizacije je postojanje odgovarajueg nivoa osposobljenosti organa lokalne samouprave da samostalno preuzimaju vr enje novih nadlenosti )aterijalna osposobljenost se obezbe,uje0 izbalansiranom teritorijalnom organizacijom drave, vodei rauna o veliini, strukturi i kapacitetima op tina i gradova koji se obrazujuw procesom fiskalne decentralizacije koji treba da ide uporedo sa decentralizacijom poslova, stvaranjem ustavnopravnih i zakonskih osnova za postojanje sopstvene svojine lokalne samouprave, pre svega svojine na nepokretnostima

1d .%misao fiskalne decentralizacije iskalna decentralizacija utie kako na izbor i kvalitet javnih izdataka, tako i na sredstva za njihovo finansiranje. okalnim vlastima u zemlji mora da bude omogueno da svoje institucionalne strukture izgrade na nain koji e ih, u punoj meri, initi odgovornim za fiskalne odluke koje donose 4lokativna funkcija namee potrebu da se lokalnim nivoima vlasti u zemlji dozvoli da vode takvu fiskalnu politiku koja e najbolje odgovarati interesima i potrebama njihovih rezidenata. +oku aj da se poveaju poreske stope u jednoj jurisdikciji imao bi za posledicu seljenje rezidenata u druge jurisdikcije. -ecentralizovana vlast moe biti bolje i potpunije informisana o potrebama pojedinaca, to moe doprineti boljem kvalitetu zadovoljavanja javnih potreba. Usluge na lokalnom nivou je jevtinije $ op ti tro kovi i tro kovi kontrole su nii. iskalna decentralizacija dovodi poresku administraciju u neposredniju vezu sa obveznicima, ime se podstie njihovo ue e u upravljanju javnim rashodima. -ecentralizacija prua mogunost lokalnim vlastima da preuzmu odgovornost ne samo za svoj ekonomski, ve i ukupni dru tveni razvoj. +rincipi fiskalne decentralizacije (g! +otreba za jasnim definisanjem funkcija i odgovornosti raznih nivoa vlasti u zemlji (h! )erenje autonomije koju lokalna vlast ima na prihodnoj i rashodnoj strani. (i! Uspostavljanje odgovarajuih institucija Tokom httJ. godine je, uz aktivno ue e )inistarstva finansija, )inistarstva obrazovanja, &3# i predstavnika lokalnih vlasti, me,unarodnih fondacija, stranih i domaih strunjaka, pripremljen nacrt 5akona o finansiranju lokalne samouprave. 5akon o finansiranju lokalne samouprave usvojen je u julu httm. godine. %jegova direktna i celovita primena od kljunog je

znaaja za efektivno vr enje vlasti na lokalnom nivou i efikasno sprovo,enje lokalnih politika. (e enja ovog zakona obezbe,uju lokalnim vlastima veu finansijsku autonomiju, jer im se osiguravaju izvorni prihodi, pravo da utvr,uju stope pojedinih davanja i da samostalno ubiraju ova sredstva. & druge strane, 5akon objektivizira i uvodi vane standarde pravednosti u raspodelu sistema dravnih davanja kao drugog izvora lokalnih budeta, jer precizno ure,uje visinu dravnih davanja, visinu sredstava iz onda za ujednaavanje, kao i kriterijume po kojima se ova sredstva raspodeljuju. %a ovaj nain se ograniavaju politizacija i voluntarizam u raspodeli sredstava, ukida se su tinska finansijska zavisnost lokalnih od centralne vlasti i otvara se mogunost da lokalne vlasti mogu finansirati realizaciju prenetih nadlenosti, to je jedan od vanih standarda za koje se zalae /vropska unija. (azlozi za stimulisanje fiskalne decentralizacije0 - politiki razlozi - /konomski razlozi - inansijski razlozi - iskalni razlozi - )e,unarodni razlozi %aela fiskalne decentralizacije0 racionalnosti (I/!, subsidijarnosti, jaanja teritorijalne me,upovezanosti, odgovornosti, transparentnosti +rincipi fiskalne decentralizacije0 - unkcionalne usagla enosti (c*d! - #pavdanosti administrativnih asimetrija - -iverzifikovanosti fiskalnih osnova - 1nstitucionalne ure,enosti - +rofesionalne osposobljenosti )odeli fiskalne decentralizacije - )odel fiskalne dekoncentracije - )odel fiskalne decentralizacije - )odel fiskalne devolucije - )odel fiskalne delegacije +ripadnost javnih prihoda na nacionalnom planu0 $ +-', akcize, carine, porez na upotrebu, dranje i no enje dobara i porez na premiju neivotnih osiguranja $ +rihodi od republickih taksa, domenski prihodi, donacije, javni zajmovi $ +ripadnost i raspodela javnih prihoda pokrajine i lokalne samouprave $ +okrajinske administrativne takse, prihodi od aktivnosti pokrajinskih organa i transferi iz budzeta

$ Tri grupe javnih prihoda .&.0 izvorni, ustupljeni i dopunski javni prihodi 1zvorni i ustupljeni javni prihodi, .&. - ezvorni prihodi0 razne komunalne takse, naknade i prihodi po osnovu samodoprinosa - )stupljeni javni prihodi (sistem zajednice prihoda! deo prihoda ostvarenih na njenoj teritoriji po osnovu0 a! poreza na prihode, b! poreza na imovinu c! porez na nasledje i poklon, d! porez na prenos apsolutnih prava, e! porez na zarade, f! naknade, g! prihodi od privatizacije, h! transferi iz budzeta &rbije okalni nefiskalni javni prihodi0 otvaranja mogunosti javnog zaduivanja, koncesione naknade, prihodi po osnovi donacija, prihodi od op tinske imovine, prihodi od javnih komunalnih preduzea, dopunski javni prihodi

2c. Iodaliteti finansiranja javne uprave -osledno modelima decentralizacije nadlenosti, razlikuju se tri osnovna modela fiskalne decentralizacije, i to0 (g! )odel preno enja vlasti (eng. devolution! $ uspostavljanje potpuno nezavisne lokalne vlasti, kojoj je data nezavisna jurisdikcija za uvo,enje poreza i drugih fiskalnih dabina potrebnih za finansiranje svojih funkcija. +una fiskalna decentralizacija je tesno povezana sa konceptom demokratskog dru tva i efikasno u javnog sektora. (h! )odel dekoncentracije vlasti (eng. deconcentration! podrazumeva decentralizaciju dravnih organa na centralnom nivou vlasti. okalnim ograncima centralnih organa vlasti nije obezbe,ena nikakva samostalnost, za svaku odluku moraju da trae odobrenje od centralnog organa. -ecentralizacija javnih javnih rashoda, a ne i javnih prihoda. (i! )odel poveravanja (delegiranja! vlasti (eng. delegation! je kompromisan model fiskalne decentralizacije, izme,u preno enja i dekoncentracije vlasti. okalnim vlastima je povereno vr enje odre,enih javnih funkcija, koje su izloeni nadzoru od strane centralne vlasti koja, obezbe,uje odre,ena finansijska sredstva za finansiranje 5akon o lokalnoj samoupravi predvi,a da jedinici lokalne samouprave pripadaju odre,eni . izvorni (sopstveni! javni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji i $ ustupljeni javni prihodi, zajedniki prihodi (epublike i jedinice lokalne samouprave

(slajdovi prof )ijata! #snovi finansiranja lokalne samouprave (prihodi! 1 $ porezi0 porez na dohodak gra,ana porez na imovinu porez na nasle,e i poklon porez na prenos apsolutnih prava porez na fond zarada porez na promet $ takse lokalne komunalne takse boravi na taksa op tinske administrativne takse

I,i gtt,t gtt,t gtt,t gtt,t gy,J

gtt,t gtt,t gtt,t

#snovi finansiranja lokalne samouprave (prihodi! 11 - #stali prihodi0 naknade za kori enje gradskog gra,evinskog zemlji ta, naknade za izgradnju, odravanje i kori enje lokalnih puteva i ulica, naknada za kori enje prirodnog lekovitog faktora, prihodi od davanja u zakup, prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti, deo naknade od kori enja rudnog blaga na teritoriji op tine, novane kazne izreene u prekr ajnom postupku (op tinski nivo!, samodoprinos uveden za teritoriju op tine, novana sredstva ostvarena od prodaje dravnog kapitala javnih, preduzea iji je osniva grad, odnosno op tina, prihodi koje svojom deltano u ostvare op tinski organi, prihodi po oisnovu donacija, naknada za za titu i unapre,enje ivotne sredine inansiranje regionalnog razvoja - budeta (epublike &rbije - budeta autonomnih pokrajina - budeta grada eograda - budeta jedinica lokalne samouprave - pretpristupnih fondova /U - bespovratne razvojne pomoi me,unarodne zajednice i - ostalih programa /U - razvojnih kredita me,unarodnih finansijskih institucija i - poslovnih banaka - donacija, priloga i poklona pravnih i fizikih lica - drugih izvora u skladu sa zakonom

1zvor 0 &kripta iz javne uprave

21. %adraji unapre'ivanja lokalnog ekonomskog razvoja

+osto mi nije jasna razlika izmedju sadrzaji unapredjivanja i o$lici podsticanja provericu na casu mada je po meni to ista stvar i isti je odgovor kao kod pitanja hh. )ada eventualno to moze da bude koliko se secam sa predavanja sve kao u narednom pitanju0 kreiranje uslova za razvoj &)/ (small and medium enterprises . mala i srednja preduzeca!, pomoc postojecoj privredi ali i ono sto je profesor pricao kulturni sadrzaji, socijalni ... kao motiv sveukupnog lokalnog razvoja. &ustinski to nema veze za ekonomskim razvojem ali ne moze da skodi da se pomene kroz odgovor jer otvara dosta mogucnosti za profesora da odrzi mini predavanje

22. !$lici podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja

okalni ekonomski razvoj (/(! po definiciji svetske banke predstavlja je proces putem kojeg akteri u okviru malih i velikih gradova rade zajedno sa partnerima iz javnosti, iposlovnog i nevladinog sektora sa ciljem stvaranja boljih uslova za ekonomski rast i stvaranje radnih mjesta. +utem ovog procesa oni uspostavljaju i odravaju dinamicnu preduzetnicku kulturu i stvaraju novu zajednicu i poslovno blagostanje u cilju pobolj anja kvalitete ivota za sve u zajednici.g 1deja /($a se javila kada su lokalne vlasti shvatile da se kapital seli iz njihovih jurisdikcija sto utice na sve ekonomske parametre. -a bi to sprecili neohodno je da stvore povoljan ambijent da bi zadrzali postojece privredne aktivnosti i po mogucstvu ih unapredili i da stvore uslove za pokretanje novih. /( sustinski nastaje kao partnerstvo izmedju lokalne vlade i poslovnih interesa i interesa zajednice.

+otencijalne aktivnosti odnosno o$lici podsticanja lokalno ekonomskog razvoja su razne od biznis inkubatora, subvencija, nepovratnih kredita itd. preko rada na infrastrukturi da bi se stvorila odredjena prednost za privlacenje investicija. Takodje poreske olaksice, izuzeca od nekih lokalnih taksi mogu da budu stimulansi. +ored navedenog edukacija, pomoc i savetodavne aktivnosti mogu da budu od pomoci za /(. 5a praktican primer /($a mozete pogledati plan /($a opstine %ovi eograd http0**.novibeograd.rs*dokumenti*&trateskiplan%.pdf
1

http://siteresources.worldbank.org/INTLED/552 !"#11$%! &" $1!&/222 25

/led'pa(phlet'local.pd)

2.. fazlozi nedovoljne efektivnosti reformi javne uprave

+rvi problem koji se javlja je ko uposte treba do sprovodi reforme odnosno koja ministarstva treba da budu ukljucena. &rbija je specificna po tome sto se za razliku od drugih zemalja gde se reforme sprovode saradnjom ministarstva pravde, unutrasnjih poslova i dr. 3od nas ministarstvo za lokalnu samoupravu i drzavnu upravu samo sprovodi reforme tj. ono se Ysamoreformisec. %a predavanju je cesto professor pricao o tom nedostatku sinergije medju ministarstvima. &ustinski postoji veliki broj razloga za nedovoljnu efektivnost reformi javne uprave i oni su ogledaju kroz sledece neispunjene elemente0

-ecentralizacija . prenosenje poslova iz nadleznosti drzavnih organa u u nadleznosti lokalne samouprave i drugih automonih (nedrzavnih! ustanova. -ecentralizacija moze biti funkcionalna i teritorijarna. -epolitizacija . eliminacija stranacke pripadnosti kao glavni a cesto i jedni kriterijum vodjenja kadrovske politike. +rofesionalizacija . povezano sa prethodnim gde se uporedo sa depolitizacijom radi na profesionalizaciji javne uprave. #snova su ustanove koje bi edukovale za javnu upravu i edukacija edukatora. )oze da se spomene konstantno celozivotno ucenje kao nephodno u ovom procesu. %ajvaznije javna uprava mora da regrutuje profesionalce adekvatnog znanja i iskustva kao elementarni uslov za kvalitetnu uslugu koju pruza. (acionalizacije$ ustede u svakom pogledu ali prvenstveno se odnosi na broj zaposlednih u javnoj upravi i na njihovu efikasnost i efektivnost.

)odernizacije . tehnicko$tehnoloska modernizacija je neophodna za kvalitetnije i brze usluge javne uprave.

20. enstitucionalne i funkcionalne pretpostavke rada javne uprave

g. vladavina zakona (rule of la! da postoji zakonska regulative ali i da se u praksi primenjuje a ne kao sada gde postupak traje po ht godina....

h. otvorenost i javnost rada (openness and transparencn! +rvenstveno se misli na javne nabavke a cilj je smanjenje korupcije. i. odgovornost (accountabilitn! Trenutno niko nema nikakvu odgovornost osim eventualno moralne sto je pod velikim znakom pitanja. I. pravna sigurnost (reliabilitn and predictabilitn! +ovezano je sa vladavinom prava i pravnom drzavom a odnosi se najvise na invetitore i pitanja mobilnosti kapitala i sigurnosti koju osecaju. )edjutim u zemlji u kojoj je najveci duznik drzava i gde se ni sudskim putem ne moze ostvariti naknada tesko je priocati o pravnoj sigurnosti. 4ktuelno je sada ovo ogranicavanje na mt dana za rok placanja J. efikasnost i efektivnost (efficiencn and effectivitn! /fikasnost javne uprave se moze posmatrati kao i kod bilo kog drugog pravnog subjekta kroz odnos inputa (ulozenog! i output$a (rezultata!, stim sto su ovde inputi porezi koji gradjani placaju a output usluge koje javna uprava pruza. &ustinski cilj je da se za inpute dobije g.sto veci broj h. sto je moguce kvalitetnijih output$a (usluga!.

21. glementi razvojne strategije javne uprave

*! Ig,e Jg e%/! h-! e pitanje 2. samo je tamo pitanje sta nedostaje za razvoj javne uprave a ovde je sta tre$a da za razvoj javne uprave.

+# &4"-U +(#/&#(4 &4 +(/-4'4%"4 Y/lementi razvojne strategije javne upraveY su0 decentralizacija depolitizacija profesionalizacija racionalizacija modernizacija objasnjeno kod pitanja hi.

(eforma zakonodavnog okvira, kojom e se stvoriti pravni osnov za primenu i izgradnju navedenih principa poetni je korak na putu sistematinih promena, a permanentno praenje efekata promene zakona, uz aktivno ue e svih relevantnih dru tvenih subjekata, predstavlja osnovni mehanizam koji obezbe,uje dinaminost reformskog procesa i njegovo permanentno uskla,ivanje sa realnim potrebama, odnosno otklanjanje uoenih slabosti i nedostataka.

21. %adraji unapre'ivanja lokalnog ekonomskog razvoja +osto mi nije jasna razlika izmedju sadrzaji unapredjivanja i o$lici podsticanja provericu na casu mada je po meni to ista stvar i isti je odgovor kao kod pitanja hh. )ada eventualno to moze da bude koliko se secam sa predavanja sve kao u narednom pitanju0 kreiranje uslova za razvoj &)/ (small and medium enterprises . mala i srednja preduzeca!, pomoc postojecoj privredi ali i ono sto je profesor pricao kulturni sadrzaji, socijalni ... kao motiv sveukupnog lokalnog razvoja. &ustinski to nema veze za ekonomskim razvojem ali ne moze da skodi da se pomene kroz odgovor jer otvara dosta mogucnosti za profesora da odrzi mini predavanje 22. !$lici podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja

okalni ekonomski razvoj (/(! po definiciji svetske banke predstavlja je proces putem kojeg akteri u okviru malih i velikih gradova rade zajedno sa partnerima iz javnosti, poslovnog i nevladinog sektora sa ciljem stvaranja boljih uslova za ekonomski rast i stvaranje radnih mjesta. +utem ovog procesa oni uspostavljaju i odravaju dinamicnu preduzetnicku kulturu i stvaraju novu zajednicu i poslovno blagostanje u cilju pobolj anja kvalitete ivota za sve u zajednici. 1deja /($a se javila kada su lokalne vlasti shvatile da se kapital seli iz njihovih jurisdikcija sto utice na sve ekonomske parametre. -a bi to sprecili neohodno je da stvore povoljan ambijent da bi zadrzali postojece privredne aktivnosti i po mogucstvu ih unapredili i da stvore uslove za pokretanje novih. /( sustinski nastaje kao partnerstvo izmedju lokalne vlade i poslovnih interesa i interesa zajednice.

+otencijalne aktivnosti odnosno o$lici podsticanja lokalno ekonomskog razvoja su razne od biznis inkubatora, subvencija, nepovratnih kredita itd. preko rada na infrastrukturi da bi se stvorila odredjena prednost za privlacenje investicija. Takodje poreske olaksice, izuzeca od nekih lokalnih taksi mogu da budu stimulansi. +ored navedenog edukacija, pomoc i savetodavne aktivnosti mogu da budu od pomoci za /(. 5a praktican primer /($a mozete pogledati plan /($a opstine %ovi eograd http0**.novibeograd.rs*dokumenti*&trateskiplan%.pdf

2.. fazlozi nedovoljne efektivnosti reformi javne uprave

+rvi problem koji se javlja je ko uposte treba do sprovodi reforme odnosno koja ministarstva treba da budu ukljucena. &rbija je specificna po tome sto se za razliku od drugih zemalja gde se reforme sprovode saradnjom ministarstva pravde, unutrasnjih poslova i dr. 3od nas ministarstvo za lokalnu samoupravu i drzavnu upravu samo sprovodi reforme tj. ono se Ysamoreformisec. %a predavanju je cesto professor pricao o tom nedostatku sinergije medju ministarstvima. &ustinski postoji veliki broj razloga za nedovoljnu efektivnost reformi javne uprave i oni su ogledaju kroz sledece neispunjene elemente0

-ecentralizacija . prenosenje poslova iz nadleznosti drzavnih organa u u nadleznosti lokalne samouprave i drugih automonih (nedrzavnih! ustanova. -ecentralizacija moze biti funkcionalna i teritorijarna. -epolitizacija . eliminacija stranacke pripadnosti kao glavni a cesto i jedni kriterijum vodjenja kadrovske politike. +rofesionalizacija . povezano sa prethodnim gde se uporedo sa depolitizacijom radi na profesionalizaciji javne uprave. #snova su ustanove koje bi edukovale za javnu upravu i edukacija edukatora. )oze da se spomene konstantno celozivotno ucenje kao nephodno u ovom procesu. %ajvaznije javna uprava mora da regrutuje profesionalce adekvatnog znanja i iskustva kao elementarni uslov za kvalitetnu uslugu koju pruza. (acionalizacije$ ustede u svakom pogledu ali prvenstveno se odnosi na broj zaposlednih u javnoj upravi i na njihovu efikasnost i efektivnost.

)odernizacije . tehnicko$tehnoloska modernizacija je neophodna za kvalitetnije i brze usluge javne uprave.

20. enstitucionalne i funkcionalne pretpostavke rada javne uprave g. vladavina zakona (rule of la! da postoji zakonska regulative ali i da se u praksi primenjuje a ne kao sada gde postupak traje po ht godina.... h. otvorenost i javnost rada (openness and transparencn! +rvenstveno se misli na javne nabavke a cilj je smanjenje korupcije. i. odgovornost (accountabilitn! Trenutno niko nema nikakvu odgovornost osim eventualno moralne sto je pod velikim znakom pitanja.

I. pravna sigurnost (reliabilitn and predictabilitn! +ovezano je sa vladavinom prava i pravnom drzavom a odnosi se najvise na invetitore i pitanja mobilnosti kapitala i sigurnosti koju osecaju. )edjutim u zemlji u kojoj je najveci duznik drzava i gde se ni sudskim putem ne moze ostvariti naknada tesko je priocati o pravnoj sigurnosti. 4ktuelno je sada ovo ogranicavanje na mt dana za rok placanja J. efikasnost i efektivnost (efficiencn and effectivitn! /fikasnost javne uprave se moze posmatrati kao i kod bilo kog drugog pravnog subjekta kroz odnos inputa (ulozenog! i output$a (rezultata!, stim sto su ovde inputi porezi koji gradjani placaju a output usluge koje javna uprava pruza. &ustinski cilj je da se za inpute dobije g.sto veci broj h. sto je moguce kvalitetnijih output$a (usluga!. 21. glementi razvojne strategije javne uprave *! Ig,e Jg e%/! h-! e pitanje 2. samo je tamo pitanje sta nedostaje za razvoj javne uprave a ovde je sta tre$a da za razvoj javne uprave.

+# &4"-U +(#/&#(4 &4 +(/-4'4%"4 Y/lementi razvojne strategije javne upraveY su0 decentralizacija depolitizacija profesionalizacija racionalizacija modernizacija objasnjeno kod pitanja hi. (eforma zakonodavnog okvira, kojom e se stvoriti pravni osnov za primenu i izgradnju navedenih principa poetni je korak na putu sistematinih promena, a permanentno praenje efekata promene zakona, uz aktivno ue e svih relevantnih dru tvenih subjekata, predstavlja osnovni mehanizam koji obezbe,uje dinaminost reformskog procesa i njegovo permanentno uskla,ivanje sa realnim potrebama, odnosno otklanjanje uoenih slabosti i nedostataka.

hm.ensuficijentnos o$razovanja za rad u javnoj upravii "edan od velikih probema koji koi modernizaciju javne uprave je uparvo insuficijentnost znanja za rad u javnoj upravi. U nedostatku obrazovnih kadrova, s tim to napomonjem da mi nemamo i nikada nismo imali uskospecijalizovane kole za javne administratore, dolazi do toga da mi imamo neiskusnu,

amatersku, neodgovornu i neefikasnu administraciju, kakva karakteri e zemlje u tranziciji. -a bi se obezbedila realna i odriva javna administracija porebna je radikalna promena u sistemu op teg i specijalizovanog obrazovanja. 1ma nekoliko principa, ijom primenom bi javna administracija bila osveena. To su sledei principi0 profesionalizacija(sve pi e u sledeem pitanju!, racionalizacija (procene vrednosti planiranih i ostvarenih rezultata slubi, upotrebana vrednost institucija i organizacija, broj i kvalitet angaovanih kadrova, profila i osposobljenosti upravnih radnika!, modernizacija (trajno vana i nezaobilazna predpostavka za svako savremeno dru tvo koje vidi budunost, to predstavlja ubrzano reformisanje javne uprave, a imperative su efikasnost, ekonominost i efektivnost!, depolitizacija(prevazilaenje autoritarnih sistema, u kojima je politika zasenila sve druge sadaje javnog ivota, treba pronai pravu meru za tite javne uprave od politikog uticaja, kako bi ona bila neutralna i profesionalna!. (nacionalni plan modernizacije javne upravew demokratija epizodna misterija!

hy.5naaj profesionalizacije javne uprave +rofesionalizacija javne uprave podrazumeva utvrdjivanje sistema odabira i napredovanja upravnih kadrova, ali i tano definisanje njihovih poslova. &ama profesionalizacija dovela bi do 0 promene shvatanja poloaja i uloge javnih slubenika i njihovog odnosa prema gradjanimaw promene u sistemu op teg i specijalizovanog obrazovanja i politici inovativnih dokvalifikacija, prekvalifikacija i sertifikacijaw uvodjenje informacionih tehnologijaw standardizovanje postupaka i procedura. Time bi se podstakla efikasnost javne uprave, garantovala bi se transparentnost i odgovornost kako u kreiranju normi, tako i u njihovoj implementaciji, stvoirio bi se nov i stimulativan sistem promocije i nadgradjivanje javnih slubenika. +ostizanjem navedenih stvari ubrzalo bi se prevazilaenje njenih improvizovanih re enja, potisnuo neodgovornost prema institucijama koje zastupaju, kao i prema gradjanima koje neprofesionalno opsluuju, nedovoljno uvaavajui njihov novac i njihovo vreme. )ora se nastojati da javna uprava zadovolji potrebe gradjana, ali tako da dru tvo u celini ima korist od upravnih organizacija. -obar odnos inovnoka prema organizaciji podrazumeva i njihovu lojalnost. Treba se ugledati i na dobar i odgovoran biznis kao i na javno privatna partnerstva, gde bi se mogla pozajmiti motivacija i iskustvo, tom komibinacijom onoga sto je najbolje iz dva sveta sa ciljem da se prue to kvalitetnije javne usluge.(demokratija epizodna misterijaw javna uprava i evropske integracije srbije fefa!

hK. !rganizacija javne uprave na nacionalnom nivoui

&uvi e glomazan okvir javne uprave kroz istoriju upravnih organizacija je pokazalo lo e rezultate i neefikasnost. &toga se poetkom sedamdesetih godina pro log veka poinju primenjivati recepti nauke o organizaciji i upravljanju. %ovo vodjenje javnih politika uticalo je na reformaciju naela uz to manje novca kvalitetnije usluge. %ova potvrda znaaja efikasnosti i delotvornosti upravnih organizacija dovela je do jaanja uloge javne uprave na nacionalnom nivou. 4pstakujui iskustva

drugih zemalja, pogotova zemalja u okruenju koje su takodje u tranziciji, moe se zakljuiti da su deregulacija, profesionalizacija, racionalizacija, efikasnost i delotvornost, javnost, odgovornost, nova etika inovni tva, konkurencija i transparentnost, osnovne su odlike novog javnog menadzmenta. "avni menadzment (+ublic )anagement!, predstavlja Ysrate ko i taktiko planiranje, usmeravanje, koordiniranje, monitoring i kontrolu aktivnosti organizacija dravne uprave i javnog sektora uop tec (-ragoljub 3avran "avna uprava 0 reforma, edukacija, treningc!. #vu delatnost vr e javni menadzeri i neposredno su odgovorni za postizanje odredjenih rezultata, kao i za efikasnost i delotvornost delovanja organa javne uprave. #snovu javnog upravljanja predstavlja upravljanje ljudskim resursima, tj. nain zapo ljavanja, odabira, prijema, socijalizacije, usmeravanja, prilagodjavanja i napredovanja upravnih kadrova. 'ano je napomenuti da je ovde re o specijalizovanju upravnih kadrova koje se neprestano mora osveavati putem odredjenih specijalistikih kurseva, seminara i drugih obrazovnih sadraja. +odstie se vi i stepan ue a gradjana u vr enju upravnih poslova. $-eregulacija, predstavlja obustavljanje odredjenog broja propisa i pravila, ime se podpomae boljem radu uprave. $+rofesionalizacija uprave podrazumeva utvrdjivanje sistema odabira i napredovanja upravnih kadrova, ali i tano definisanje njihovih poslova. $(acionalizacija uprave podrazumeva smanjenje broja upravnih organizacija, njihovih tro kova, kao i broja zaposlenih. #dustajanje od klasinog budzetiranja i odredjivanja tro kova odozdo$na gore predstavlja kljunu odluku budzetiranja u okviru novog javnog menadzmenta. $/fikasnost javne uprave podrazumeva brzinu i tanost postizanja upravnih ciljeva, a posebno u odnosu na uloena finansijska sredstva, upravne kadrove i opremu. $"avnost delovanja javne uprave podrazumeva dostupnost informacija o odredjenim pravnim propisima i mogunost za tite prava gradjana u odnosu sa upravom. $egitimitet javnog uravljanja podrazumeva utemeljenje i valjanost delovanja uprave, tj. njenu opravdanost. $3onkurencija podrazumeva uvodjenje razliitih subjekata koji e vr iti usluge u javnim sektoru. 3onkurencija pospe uje smanjenje cena usluga, to odgovara korisnicima. $Ue e. Tokom delovanja neefikasne birokratije, gradjanima je bio ogranien i pristup kvalitetnim i tanim informacijama. $(azvoj informacionih sistema podpomae bre uno enje, sredjivanje i razvrstavanje podataka o gradjanima. $-ecentralizacija. +ribliavanje uprave gradjanima doprinosi napu tanju visoko centralizovanih sistema. To podrazumeva spu tanje autoriteta. $)enaderijalizam podrazumeva prihvatanje i primenu odredjene metodologije rada privatnog sektora u organima javne uprave. $-ebirokratizacija podrazumeva uspostavljanje boljih odnosa javne uprave sa gradjanima i podstie servisne funkcije javnog sektora. (javna uprava i evropske integracije &rbijec!

hx.*ravci harmonizacije nacionalnih propisa i ajuis communautaire g)i

1zuzetno je vano da se napravi akcioni plan i redosled usvajanja prava /U u svim oblastima. 5akonodavna strategija uzima oblik %acionalnog programa za usvajanje acuis communautaire. #va strategija odrava prioritete i nacionalni intetes jedne zemlje. 5akonodavni zadaci se dele u kratkorone (koji e se relizovati u narednoj godini! i vi egodi nje (realizacija do pet godina!. Takodje veoma bitno je i uspostavljanje politikih i institucionalnih kontinuiteta po pitanju pridruivanja /U. &posobnost da se primeni acuis communautaire (ovaj izraz oznaava pravne tekovine /U, odnosno komunitarno pravo, u okviru kojeg su sadrana prava i obaveze zemalja lanica /U. &vaka drava iji je cilj lanstvo u /U mora prihvatiti odredbe osnivakih ugovora i usvojiti acuis communautaire! zavisi i od sposobnosti javne uprave da preuzme odgovornost koje e kao budue drave lanice imati. 1skustvo )akedonije sugeri e da je jaka politika i kadrovska podr ka, najvaniji pravac u pripremi za lanstvo u /U. +ravilan izbor ljudi kao i ulaganje u njih je investicija koja se u ovom procesu najvi e isplati. +rocess integracije nije samo pitanje uskladjivanja pravnih propisa zemlje kandidata sa zakonima /vropske unuje. #n takodje predpostavlja i obezbedjivanje delotvorne i uspe ne primene zakona, kao i razvoj odgovarajuih struktura, kadrova i ve tina upravljanja. 1zgradnja institucija u oblasti evropskih integracija podrazumeva stvaranje sistema upravljanja i obuke i opremanja irokog spectra slubenika, nosilaca javnih funkcija i relevantnih inilaca privatnog sektora. 1ako acuis communautaire ne sadri poglavlje o dravnoj upravi, snana i efikasna javna uprava je veoma vaan pravac u procesu pristupanja /U. 5emlje kandidati ne moraju samo da usvoje acuis, ve i da ga primenjuju, a to znai znaajna ulaganja u javnu upravu. "avna uprava je instrument putem kojeg drava ispunjava svoje obaveze. -a bi bila delotvorna u demokratskom sistemu, neophodno je da ima sledee pravce0 odvajanje politike od upravew razijanje line odgovornosti dravnih slubenikaw razumna mera sigurnosti posla, stabilnosti i nagradjivanja, kao i jasno utvrdjena prava i obaveze dravnih slubenikaw zapo ljavanje i napredovanje prema zaslugma. +roces evropske integracije je tesno povezan sa op tom reformom javne uprave i on i predvodi reformu javne uprave . 3ako bi &rbija na nacionalnom planu uspe no sprovela process pristupanja /U, treba da se osloni na iskustva drugih zemalja i energino nastavi reformu i reorganizaciju javne uprave koja je glavni nosilac evropskih integracija.(javna uprava i evropske integracije &rbijefefaw evropske povelje! it. ,aela evropske povelje o lokalnoj samoupravii -rave lanice &aveta /vrope, potpisnice ovog dokumenta smatraju da je cilj da se postigne vee jedinstvo lanica u ouvanju i ostvaranju ideala i principa koji predstavljaju zajedniko nasledje. "edan od metoda kojim se ovaj cilj moe ostvariti je postizanje sporazuma na administrativnom planuw okalne vlasti su jedana od glavnih osnova svakog demokratskog sistemaw +ravo je gradjana da obavljaju javne poslove, to je jedan od osnovnih demokratskih principaw #va prava gradjani mogu ostvariti na lokalnom nivouw 3roz lokalne organe vlasti sa stvarnom odgovorno u se moe obezbediti administracija koja je efikasna i bliska gradjanimaw #uvanje i unapredjivanje lokalne samouprave u razliitim evropskim zemljama je vaan doprinos izgradnji /vrope zasnovane na principima demokratzacije i decentralizacije vlastiw %eophodno je postojanje lokalnih organa vlasti koji imaju demokratski konstituisana tela za ouvanje i irok stepen autonomije u pogledu svojih odgovornosti i sredstava koja su neophodna za njihovo ostvarenje. To su naela ove povelje. (/vropska povelja o lokalnoj samoupravi!

ig. +#51T1'%/ 1 %/4T1'%/ 3#(/41"/ (44%4 1 U+(4'/$ Uporedna iskustva lokalnih samouprava str. hJx -a bi se shvatio ambijent u kome op tine rade treba naglasiti koji su problemi koje op tinski organi re avaju, u isto vreme i problemi gra,ana &rbije.%ajvaniji problemi su osiroma enje dru tva, privredna kriza i nezaposlenost, veliki broj izbeglica iz tri rata (rvatska, 1 i 3osovo!, koji esto oskudevaju u elementarnim potrebama (hrana, stan, odea!, nedostatak i neadekvatnost stanovanja (beskuni tvo ili podstanarstvo!, neadekvatna zdravstvena za tita nedostatak lekova,smanjen prirodni prira taj, poveana smrtnost, poveana zaga,enja (bombardovanje!, nesigurnost (kriminal!, korupcija, lo a saobraajna infrastruktura, zastarelost i ruiniranje javnih zgrada i objekata. &vi ovi problemi koji su i najkrupniji problemi dru tva manifestuju se pre svega u op tinama. #p tine u &rbiji su dugo poku avale da opstanu (minimalni budeti, veliki dugovi i stalno rastue obaveze!, i da pomognu gra,anima da preive. ih. #&%#'%1 +(1%1+1 #(4%1541"/ 1 U%31#%1&4%"4 #34%/ &4)#U+(4'/ . -emokratija epizodna misterija str. iJK$img +rincip decentralizacije predstavlja jednu od kljunih predpostavki i vrednosti realne demokratizacije politikog, ekonomskog i pravnog sistema kroz promenu prirode odnosa razliitih nivoa vlasti. #vaj princip podrazumeva podelu vlasti izme,u centralnih i uih teritorijalnih nivoa njene organizacije. +olitika decentralizacije se manifestuje kroz sledee komplementarne varijacije0 a! -evoluciju vlasti b! -ekoncentracija vlasti c! -elegacija vlasti kao model pozicioniranja izme,u devolucije i delegacije vlasti. +rincip depolitizacije ima ire znaenje i funkciju od stimulatora pravca, sadraja i forme reformskog kursa modernizacije dravne*javne uprave, od sistema arbitarne vlasti ka sistemu javnih usluga. +roces i uspeh depolitizacije dravno*javne administacije zvisi od0 stvaranja uslova za priklado obrazovanje razliitih profila kvalitetnih upravnih radnika, visokog profesionalnog ranga, sa specijalizovanim zanimanjima, objektivna selekcija i izbor javnih inovnika i slubenika, klasifikacija i sistematizacija radnih pozicija i objektiviziranje profesionalne promocije karijernih inovnika, za tita dravnih slubenika od politikih pritisaka, u odnosu na uticajne centre politike i ekomomske moi, jasna podela izme,u imenovanih i izbornih lica, zasnovana na prikladnim vrednostima i vrlinama takvih lica. +rincip profesionalizacije kao osnov promena stanja struno insuficijentne, neiskusne, amaterske, neodgovorne i neefikasne administracije predstavlja uslov bez koga se ne moe zamisliti kvalitetno upravljanje u javnom sektoru. -a bi se obezbedio realni i odrivi profesionalizam javne uprave potrebna je0 radikalna promena u bitnim elementima njene organizacije i upravljanja0 promena shvatanja poloaja i uloge javnih slubenika i njihovog odnosa prema gra,anima, promena u sistemu obrazovna (op teg i specijalizovanog!, dokvalifikacija, prekvalifikacija i sertifikacija, uvo,enje novih informacionih tehnologija i standardizacija procedura i postupaka ime bi se podstakla efikasnost javne uprave, podigla svest i odgovornost dravnih slubenika, normirali poslovi, stimulativni sistem promocije i nagra,ivanja javnih slubenika.

+rincip racionalizacije kada je upitanju reforma javne uprave tie se odnosa izme,u ulaznih i izlaznih institucionalnih parametara, procene vrednosti planiranih i ostvarenih rezultata njenih slubi, optimalnog kori enja sredstava i administrativnog osoblja za postizanje programiranih cijeva. %a makroplanu postoji potreba da se stalno preispituje stepen komplementarnosti podeljene vlasti(zakonodavne, izvr ne, upravne i sudske! njihovog rabngiranja, me,usobnog proimanja i specifine autonomnosti svake posebno. %a mikroplanu racionalizacija znai pitanje sklada izme,u izvornih i prenetih nadlenosti i razvijenosti kapaciteta, da se ove druge mogu realizovati na kvalitetan nain. +rincip modernizacije treba da uskladi sve prethodno nabrojane principe. 5ahtevi za ubrzanim reformisanjem dravne*javne uprave svode se na s jedne strane na veu efikasnost, efektivnosti i ekonnominosti a s druge strane na iskrenu i odlunu afirmaciju veeg ue a i uticaja gra,ana u javnom ivotu. +roces modernizacije podrazumeva0 modernizaciju potitikog, ekonomskog i pravnog sistema. (azvoj informacione i komunikacione tehnologije stvara preduslove za promene dravne administracije i njenih odnosa sa javno u. +odizanje profesionalnih uinaka i odgovornosti zaposlenih. &a izrazitom efektivno u i efikasno u rada njenih predstavnika u svim sektorima vlasti i javnih slubi zakonito se postavlja pitanje isplativosti, odnosno ekonominosti njihovih usluga, pa i traenja drugaijih re enja. #vo znai prilago,avanje sveukupnog socijetalnog ambijenta , klime i kapaciteta itavog spektra komplementarnih sistem politikih strategija , pravne regulative i ekonomskih resursa i dru tvenih potreba i inicijativa. 3njiga . Uporedna iskustva dravnih uprava$str. ggy +rincip organizacije javnih uprava #vaj princip se ostvaruju uz po tovanje principa zakonitosti to podrazumeva da stvaranje,promena i ukidanje dravnih organa treba da se ostvari u skladu sa pravnim poretkom i da odstupanja u vr enju nadlenosti datih upravnim organima u odgovarajuim sluajevima treba da po tuju odre,ene garancije, uspostavljenih u korist zainteresovanih strana. "avne uprave sastavljene u hijerarhijski odre,enih organa imaju svojstvo jedinstvenog pravnog lica odnosno0 jedini su centar odre,ivanja prava i obaveza gra,ana. %a ovaj nain je obuhvaen princip decentralizacije(preno enja visokog stepena nadlenosti javnim upravama na niem stepenu teritorijalne organizacije! i decentralizacije (preno enja visokog stepena nadlenosti niim upravnim organima!. +rincip delovanja javnih uprava g. 4! 1nstitucionalna lojalnost ogleda se u dunostima drugih uprava da po tuju legitimno vr enje svojih nadlenosti, procenjivanje sveobuhvatnosti obuhvaenih javnih interesa u obavljanju sopstvenih nadlenosti i konkretno onih ije je rukovo,enje povereno drugim upravama, kao i davanje onih informacija drugim javnim upravama koje su potrebne za vr enje njihovih nadlenosti. ! &aradnja i kordinacija h. principi delovanja koji se tiu odnosa sa gra,anima u ovim principima nalazimo principe pruanja usluga gra,anstvu, otvorenost rada i ue a0 $ da u svakom momentu mogu da se upoznaju sa stanjem u kome se nalaze procesne formalnosti pstupka u kome su u svojstvu zainteresovana strana i da dobiju kopiju dokumenata koju ti procesi sadre.

$ da znaju indentitet vlasti i personala iz slubi javnih uprava pod ijom se odgovorno u sprovode postupci. $ da dobiju overenu kopiju dokumenata koju predaju koju stavljaju na uvid sa originalima prilikom njihovog predavanja i podizanja, osim u sluajevima kada originali treba da se koriste u postupku $ da koriste zvanine jezike na teritoriji svoje autonomne oblasti $ da formuli u pritube i dostave dokumenta u bilo kojoj fazi postupka koja prethodi postupku saslu anja,a koja nadleni organ mora uzeti u obzir pri sastavljanju re enja. $ da ne predaju dokumenta koja ne zahtevaju norme primenjive na postupak o kome je re, ili koja se ve nalaze u posedu uprave koja sprovodi postupak $ da dobije obave tenje u vezi sa pravnim i tehnikim zahtevima koje vaee odredbe nameu projektima, postupcima ili zahtevima koje treba izvr iti. $ pristup registrima i arhivima javne uprave $ da se predstavnici vlasti i inovnici koji treba da im obezbede ostvarivanje njihovih prava i ispunjenje obaveza prema njima odnose sa po tovanjem i uvaavanjem $ da zahtevaju odgovornost javnih uprava i zaposlenih koji im pruaju usluge $ sve drugo to im pripada po Ustavu i zakonu. ... kta ini lokalnu zajednicu uspe nomi okalnu zajednicu uspe nijom ine pre svega0 g. 3valitet i operaciona svrsishodnost lokalne uprave i administracije. To podrazumeva administrativnu produktivnost, smanjenje javnih rashoda, obezbe,enje transparentnosti u aktivnostima lokalne uprave, aktivno ukljuivanje gra,ana i zajednice u lokalnu upravu i razvijanje efikasne kontrole i sistema ispravki. 5atim, bitnu ulogu ovde igra i borba protiv korupcije, dakle dovo,enje korupcije u lokalnoj upravi na najmanji mogui nivo. h. #dnos izme,u lokalne uprave i gar,ana. +riznavanje injenice da su gra,ani klijenti lokalne administracije, u smislu da su korisnici javnih slubi koje obezbe,uje lokalna vlast, a za koje oni plaaju direktno ili indirektno preko taksi i poreza. "avna sluba mora odgovarati zahtevima gra,ana kao poreskih obveznika i korisnika ovih slubi. ra,ani moraju biti za tieni od negativnih korelacija izme,u cene i kvaliteta. i. +rilago,avanje lokalne uprave i lokalne administracije zahtevima i uslovima ekonomskog razvoja i lokala i zemlje. To podrazumeva razuman balans izme,u javnih i privatnih sektora na lokalnom nivou i kori enje metoda i pristupa privatnog sektora u lokalnom javnom menadmentu. Tako,e, to podrazumeva i visok stepen saradnje, partnerstva i razumevanja izme,u svih nivoa uprave. U cilju uspe nije lokalne zajednice potrebno je preduzeti sledee korake0 $"asna zakonska razlika izme,u odgovornosti centralnih i lokalnih vlada, $"asna zakonska definicija ovla enja lokalne vlasti, $#stvarivanje uslova za pravu decentralizaciju politikih, administrativnih i finansijskih, kao i poveanje domena ovla enja lokalne samouprave, $+ojaavanje samoupravnih kapaciteta0 direktnom pomoi i podr kom drave, razvijanjem samostalnih izvora prihoda i aktivnim traenjem novih izvora finansiranja, obukom lokanih zvaninika i

administracije, stvaranjem veih i decentralizovanijih jedinica lokalne uprave, aktivnim kori enjem udruenja lokalne uprave, $%agla avanje uloge lokalnih uprava u okviru njihovih nadlenosti i resursa u ekonomskom razvoju lokalnih teritorija stvaranjem partnerskih odnosa sa privatnim sektorom, $%agla avanje uloge i znaaja neprofitnih organizacija za obavljanje upravnih aktivnosti, $4ktivnije uestvovanje gra,ana u javnim poslovima, $+oveanje fikasnosti sistema lokalne administracije pomou utvr,ivanja i sprovo,enja regionalnih planova, koordinacije op tinskih zadataka, pobolj anja isporuka javnih usluga i uvo,enje funkcionalne integracije. k/- le,e m!h-m,) Z-Jg+,en) )%*gk,!Ii %vest o identitetuzajednice 1zbegavanje stvaranja iluzije o samodovoljnosti #sposobljenost prepoznavanja vi evrsnog identiteta 5nanje o realnim razvojnim stoerima, razvojna vizija 3onsolidovana strategij adugoronog razvoja Uspostavljanje sklada izme,u funkcionalnih i teritorijalnih kapaciteta zajednice &inergija komplementarnih resursa, uskla,enost razvojnih input$a i output$a %premnost za napu tanje lo eg nasle'a pro losti +otiskivanje centralizma i centralizacije #sujeivanje dominacije politike nad ekonomijom (azbijanje simbiozestruktura partije i vlasti &manjivanje laicizma . jaanje profesionalizma (acionalizacija mree institucija i organizacija %apu tanje nesklonosti promenama i modernizaciji *rivrenost vi e dimenzionalnoj saradnji &aradnja vlasti i gra,ana &aradnja vlasti i opozicije &aradnja vlasti, biznisa i sektora %'# &aradnja drava u Yregionuc &aradnja lokalne i centralne vlasti +rekogranina saradnja op tina*regiona &aradnjasa /U . o/ . (4/ &aradnja sa supranacionalnim partnerima ,egovanje inkluzivnog patriotizma %asu ni rast nataliteta #tvaranje realne perspektive za mlade riga za stare i ranjive populacije

 &manjivanje nezaposlenosti orba protiv siroma tva &putavanje etnikih distanci i verskih netrpeljivosti #bezbe,ivanje rodne ravnopravnosti u svim sektorima Zdravorazumske refleksije 3valitet ne javne slube i usluge +romi ljen urbanistiki red 3onceptualizovani sadraji kulture 5drava dru tvena sredina 5drava prirodna sredina +repoznatljiv aposebnost *odsticanje ekonomskog razvoja 3onsolidovanje primerene regulative 3ori enje priznatih ekonomskih podsticaja (azvijanje formi ekonomske revitalizacije ormiranje regionalnih razvojnih agencija (azvijanje i saradnja male, srednje i velike privrede ormiranje konzorcijuma za strategijski razvoj lokalne zajednice ormiranje departmana za lokalni ekonomski razvoj i istraivanje ((-! iI. +4(4)/T(1 &T14%"4 1 #U'4%"4 1%-/T1T/T4 #34%/ 54"/-%1/$ "aanje lolalne vlasti. &tr. Itt (egulisanje sistema lokalne samouprave je u nadlenosti (epublike. Ustavom je odre,eno da lokalna zajednica . op tina ima sledea prava0 da donosi planove razvoja, urbanistike planove, lokalne budete i zavr ne raune., ure,uje i obavlja komunalne slube. Ure,uje i odrava gradsko gra,evinske lokacije i javni prostor.upravlja izgradnjom, upotrebom i odravanjem lokalnoh puteva, ulica i drugog javnog zemlji ta od javnog interesa. 5adovoljava potrebe gra,ana u oblasti kulture, obrazovanja, zdravstvene i socijalne za tite brige o porodici, fizike kulture i sporta, javnog informisanja, turizma i ugostiteljstva, unapre,enja ivotne sredine i drugim oblastima od interesa za ivot gra,ana. &provodi zakone, propise i druge op te pravne akte (epublike &rbije, ije je izvr enje povereno op tinama i izvr ava sopstvene op tinske lokalne propise. #sniva organe, organizacije i slube za zadovoljenje op tinskih potreba i ure,uje njihovu op tinsku organizaciju. #bavja i druge dunosti predvi,ene ustavom, zakonom i op tinskim statutom. .1. *reduslovi jaanja lokalne demokratije

okalna samouprava je oblik ili nain ostvarivanja tkz. okalne demokratije. 3roz nju se realizuje jedan od najvanijih demokratskih principa, princip participacije, po kome gra,ani imaju pravo da uestvuju u vo,enju javnih poslova. Taj princip moe da se najneposrednije ostvari upravo na lokalnom nivou vlasti, kroz ustanove lokalne samouprave. &toga se i kae da je lokalna samouprava

Ztlo na kome se dokazuje demokratijaY i da bez lokalne samouprave nema prave demokratije, jer su su tina demokratskog ure,enja i koncepcija demokratije pre mogu ostvarivati na nivoima vlasti koji su blii narodu. okalna demokratija je oblik participacije gra,ana u vr enju vlasti, pravo stanovnika lokalne zajednice da autonomno vode javne poslove svoje zajednice putem ustanova lokalne samouprave. +rema naelu demokratskog ure,enja priznaje se ideja lokalne autonomije i tei razvijanju interesovanja stanovni tva za ue em u vr enju vlasti

.2. hljune prepreke i nedostaci u vertikalnoj organizaciji (samo)uprave %a osnovu precizno utvr,ene vrste i obima poslova koje organ uprave obavlja mogue je utvrditi stvarno potreban broj zaposlenih. -a bi se potreban broj zaposlenih realno utvrdio, potrebno je u okviru svakog organa dati precizan opis poslova svakog radnog mesta, kako bi se moglo pravilno utvrditi koji se sve poslovi u okviru jednog radnog mesta zaista obavljaju. Ukoliko je ovaj proces praen i podran profesionalizacijom i modernizacijom dravne uprave, mogue je postii podizanje kvaliteta usluga uz smanjenje broja zaposlenih, to konano znai i uz smanjenje tro kova za rad dravne uprave. .]. !snovne prepreke i sla$osti u horizontalnoj organizaciji (samo)uprave +ostojei organizacioni okvir dravne uprave u &rbiji ne obezbe,uje u dovoljnoj meri po tovanje savremenih principa produktivnog delovanja institucija u javnom sektoru. +rimer za to je trenutni nain kreiranja radnog mesta (sistematizacija! koja se zasniva na uop tenim odrednicama poslova i zaduenja. U nekim sluajevima je ak te ko pronai odgovarajue organizacione elemente koji bi objasnili trenutno stanje i procenili potrebe za daljim razvojem institucije. 5ato je kao prvi korak u unapre,ivanju organizacionog okvira potrebno promeniti procedure u vezi sa sistematizacijom i organizacijom radnih mesta u organima uprave. .`. hontrolni mehanizmi rada organa javne uprave (g! interna kontrola# odnosno kontrola u toku samog proseca rada, koja se pre svega sprovodi kroz institut upravne inspekcije i predstavlja kontrolu pravilnosti rada organa dravne uprave i (h! eksterna kontrola, kontrola zakonitosti rada dravne uprave i to kroz mehanizme $ upravne kontrole uprave . kontrola zakonitosti odluka od strane organa dravne uprave koji su nadre,eni organu koji je odluku doneo, a koja je ure,ena 5akonom o op tem upravnom postupku i $ sudska kontrola uprave . kontrola od strane sudova, po tubi stranke, koja je ure,ena 5akonom o upravnim sporovima. )vo'enje instuticije om$udsmana, je tako,e jedan od zadataka koji se postavlja pred &rbiju, predstavlja jo jedan specifian vid eksterne kontrole rada dravne uprave.

"edan od bitnih preduslova za spreavanje nepravilnosti u radu u dravnoj upravi svakako je i otvorenost i javnost rada dravne uprave. U tom smislu i Zakon o dostupnosti informacija od javnog znaaja, kojim se predvi,a pravo i mogunost svakog gra,anina da ostvari uvid u svaki dokument organa dravne uprave koji sadri informacije od znaaja za javnost, treba da predstavlja doprinos op tem sistemu kontrole. .d. %tanje i perspektiva decentralizacije javne uprave 1zvor odgovora na pitanje je &trategija reforme dravne uprave u (epublici &rbiji, 4kcioni plan za sprovodjenje reforme dravne uprave u (epublici &rbiji, za period od httx.do htgh.godine. #snovni ciljevi kojima &rbija tei kroz reformu dravne uprave su0 $ izgradnja demokratske drave zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, $ ekonominosti i efikasnosti i $ izgradnja dravne uprave usmerene ka gra,anima, koja je sposobna da gra,anima i $ privatnom sektoru prui visok kvalitet usluga uz razumne tro kove. (adi podsticanja navedenih ciljeva, 'ladu &rbije e u sprovo,enju reformi rukovoditi $ sledei osnovni principi0 $ princip decentralizacijew $ princip depolitizacijew $ princip profesionalizacijew $ princip racionalizacijew $ princip modernizacije. (eforma zakonodavnog okvira, kojom e se stvoriti pravni osnov za primenu i izgradnju navedenih principa poetni je korak na putu sistemskih promena, a permanentno praenje efekata primene zakona, uz aktivno ue e svih relevantnih dru tvenih subjekata, predstavlja osnovni mehanizam koji obezbe,uje dinaminost reformskog procesa i njegovo permanentno uskla,ivanje sa realnim potrebama, odnosno otklanjanje uoenih slabosti i nedostataka.

*rincip decentralizacije (aspodela vlasti izme,u centralnog i sub$centralnih (lokalnih! nivoa vlasti jedan je od bitnih preduslova op te demokratizacije dru tva. )ogunost aktivnog ue a gra,ana u kreiranju javne politike daleko je vea ako se o bitnim pitanjima koja neposredno utiu na njihov svakodnevni ivot i rad odluuje na lokalnom nivou. -akle decentralizovana vlast je u stanju da bude bolje i potpunije informisana o potrebama i zahtevima pojedinaca, to moe da doprinese boljem kvalitetu zadovoljavanja javnih potreba i ukupnom razvoju lokalne sredine. &amim tim stvaraju se uslovi za veu odgovornost onih koji donose i sprovode odluke i suava se mogunost da se oni pretvore u otu,ene centre moi. +rincip decentralizacije vlasti moe se realizovati primenom jednog od tri modela ili njihovom kombinacijom0model preno enja vlasti (devolution! je najpotpuniji model decentralizacije, po to podrazumeva preno enje znaajnog dela dravnih ovla enja u iskljuivu nadlenost lokalnih

vlasti. okalna vlast na ovaj nain stie pravo da u odre,enim oblastima, u skladu sa vaeim zakonima, deluje nezavisno i za to ima odre,ene sopstvene izvore finansiranja. +roces dono enja odluka i njihovo sprovo,enje su u celini unadlenosti lokalnih organa, a u sluaju sporova me,u njima ili izme,u njih i organa dravne uprave (state administration! mogu intervenisati samo nadleni sudovi, ako je do lo do kr enja zakona ili Ustava. model dekoncentracije vlasti (deconcretation! podrazumeva decentralizaciju dravnih organa centralne vlasti (naje e ministarstava kada se radi o obavljanju inspekcijskih poslova ili organa koji se u &rbiji nazivaju posebnim organizacijama, kao to je (epubliki geodetski zavod, iji su poslovi po svojoj prirodi neposredno vezani za itavu teritoriju drave!, tako to oni na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke, radi ekonominijeg i efikasnijeg obavljanja svojih poslova, ime javne usluge ine dostupnijim gra,anima. #vaj model zapravo nije pravi vid decentralizacije, s obzirom da lokalni organi vlasti nemaju uticaj na rad ogranaka centralne vlasti.model poveravanja (delegacije! vlasti (delegation! koji je zapravo kompromisan model decentralizacije, izme,u preno enja i dekoncentracije vlasti. U ovom sluaju lokalnim vlastima (umesto ograncima centralne vlasti! se direktno poverava vr enje odre,enih javnih funkcija, s tim to centralna vlast zadrava odre,eni vid kontrole nad obavljanjem poverenih poslova i, po pravilu, ima obavezu da lokalnim vlastima iz dravnog budeta obezbedi sredstva potrebna za vr enje ovih usluga na lokalnom nivou

0c. fazlozi potre$e depolitizacije javne uprave 1zvor odgovora na pitanje je &trategija reforme dravne uprave u (epublici &rbiji, 4kcioni plan za sprovodjenje reforme dravne uprave u (epublici &rbiji, za period od httx.do htgh.godine. *rincip depolitizacije -epolitizacija pre svega podrazumeva jasno razgranienje procesa politikog kreiranja odluka od procesa njihovog pravnog normiranja i izvr avanja u skladu sa vaeim propisima. U zemljama u tranziciji primena principa depolitizacije je od izuzetnog znaaja za transformaciju dravne uprave u servis svih gra,ana. -va su osnovna vida kroz koje se ostvaruje princip depolitizacije0 razvijanje i jaanje karijernog sistema to ukljuuje i garancije za napredovanje u karijeri na bazi profesionalnih zasluga i ostvarenog uinka. To podrazumeva pre svega jasno definisanje pozicija (radnih mesta! na koja se dolazi na osnovu politikog poverenja, sa jedne strane, i pozicija u vrhu dravne uprave na

kojima treba da budu profesionalni dravni slubenici, sa druge strane. Tako,e to znai i jasnu podelu rada i ovla enja izme,u ove dve kategorije lica $ politiara i rukovodeih dravnih slubenikawustanovljavanje mehanizama kojima e se spreiti politiki uticaj na rad karijernih slubenika. -epolitizacija je uslov za formiranje stalne dravne uprave na najvi em nivou, a stalna dravna uprava je uslov da se obezbedi profesionalizam i kontinuitet na strate kom nivou upravnog odluivanja. +reduzimanje mera u sferi depolitizacije znai kako pravno ure,ivanje statusa javnih slubenika, ali isto tako i izgra,ivanje svesti o ulozi i znaaju dravne uprave za ukupan razvoj dru tva nezavisno od odnosa politikih snaga. "edno od krucijalnih pitanja koje se u okviru reforme dravne uprave postavlja za sve zemlje u tranziciji, te tako i za &rbiju, je pitanje depolitizacije. 3ada se radi o depolitizaciji shvaenoj u rudimentalnom smislu . da zaposleni u dravnoj upravi moraju biti neutralni i da se ne smeju rukovoditi svojim politikim uverenjima u obavljanju poslova, moe se slobodno rei da je u &rbiji u tom smislu dostignut zavidan stepen profesionalizacije. )e,utim, primena principa depolitizacije znai jo jedan korak, a to je jasna podela rada i ovla enja izme,u izabranih politiara i zvaninika imenovanihna bazi politikog poverenja, na jednoj strani, i profesionalnih dravnih slubenika na visokim mestima u dravnoj upravi, na drugoj strani. ez preduzimanja ovog koraka, posebno u zemljama u tranziciji gde relativno esto dolazi do smenjivosti vlada, nije mogue izgraditi stabilan i efikasan sistem dravne uprava koji obezbe,uje kontinuitet u vr enju javnih poslova. (azvoj stabilnog i kvalitetnog vrha dravne uprave uslov je za napredovanje itavog procesa reforme. 4ko, primera radi, promena ministra na elu jednog resora svaki put ima za posledicu promenu veine ostalih rukovodeih lica u ministarstvu, to neminovno stvara probleme za organizaciju rada u ministarstvu i u mnogome ometa proces reforme u oblasti za koju je ministarstvo zadueno. #vde se pre svega misli na mesta sekretara ministarstava i pomonike ministra koji rukovode odre,enom obla u (sektorom! iz nadlenosti ministarstva. %aravno, takvih mesta ima ne samo u ministarstvima, ve i u drugim organima dravne uprave, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, u slubama 'lade, %arodne skup tine itd. #vakav sistem pored navedenih ima i niz drugih nedostataka. %aime, ako se na rukovodee pozicije u dravnoj upravi dolazi pre svega na bazi politikog poverenja, onda nema garancija da e prilikom odabira funkcionera istovremeno uz politiku pouzdanost biti uzeti u obzir i kriterijumi kao to su sposobnost, kompetentnost i iskustvo. 'remenski kratko zadravanje na odre,enim pozicijama usled estih promena rezultira ogranienim mogunostima za vi e rukovodioce da steknu puno iskustvo u radu, kao i diskontiuitetom programa rada. &ledea negativna posledica je da ovakav sistem krajnje destimulativno deluje na dravne slubenike od karijere na niim nivoima, to pak rezultira odsustvom zadovoljstva poslom, smanjenjem produktivnosti i radnog uinka, jednom reju slabi njihovu ukupnu motivaciju. 4ktuelna iskustva nekih organa dravne uprave u &rbiji u kojima su, izuzev funkcionera koji je na elu organa, na sva ostala rukovodea mesta postavljeni strunjaci u relevantnoj oblasti, pokazuju da se na taj nain postie vea efikasnost u radu, kvalitetnije obavljanje poslova i znatno bolja i lak a koordinacija razliitih poslova.&a druge strane, iskustva najveeg broja zemalja centralne i istone /vrope pokazuju da je jako te ko uneti znaajne promene u ovu sferu. 'eina poku aja da se reorganizuje dodirna taka izme,u politiara i uprave kretala se izme,u dve krajnosti."ednu krajnost predstavljaju poku aji da se izvr i potpuna depolitizacija najvi ih mesta (etonija, +oljska, Ukrajina!, to je dovelo do velikih otpora me,u politikim strukturamakoje nisu po tovale politiku nepristrasnost jezgra dravne uprave. U sluaju Ukrajine, to je dovelo do

ukidanja pozicije dravnog sekretara, koja je uvedena kao sredstvo depolitizacije uprave, a u sluaju +oljske, do lo je do zamrzavanja primene novog zakona koji je uveo depolitizaciju. -rugu krajnost predstavljaju poku aji da se stvori jedna definisana politika struktura u upravi ()a,arska, itvanija, ugarska!, to je izazvalo suprotan efekat od eljenog (pro irivanje politike zone u upravi umesto njenog ograniavanja! i prouzrokovalo nefunkcionisanje sistema. U sluaju itvanije ovakav sistem je konano ukinut gxxy. godine, a u sluaju )a,arske imao je za posledicu iroko rasprostranjenu zloupotrebu prava politikog otkaza. U svakom sluaju, bez obzira na probleme koji se javljaju u ovoj sferi reforme, depolitizacija najvi ih mesta u dravnoj upravi jeste jedan od prioritetnih principa reforme. &toga je od izuzetnog znaaja postaviti valjan pravni osnov za ogranienje uticaja politike na operativno rukovo,enje u dravnoj upravi i za razvoj i unapre,enje karijernog sistema. ezgradnja profesionalne i depolitizovane dravne uprave &amo profesionalna dravna uprava koja je zasnovana na principu zasluga (sposobnosti! i odgovornosti dravnih slubenika (civil servants! moe uspe no da ostvari zahteve koji se pred nju postavljaju u procesu reforme. -a bi se promenio odnos uprave prema gra,anima, potrebne su bitne promene unutar same uprave. 5ato je izgradnja profesionalne uprave klju uspe ne reforme. 1zgradnja profesionalne uprave je trajan proces koji obuhvata vi e elemenata, a ija poetna faza u zemljama u tranziciji zahteva intenzivno angaovanje i velike napore kako bi se postavile pravilne poetne osnove

glementi za izgradnju profesionalne dravne uprave Tri su osnovne grupe elemenata na kojima poiva izgradnja moderne, to znai profesionalne dravne uprave0pravni okvir za ure,enje statusa i poloaja dravnih slubenikawkvalifikovano osoblje (dravni slubenici!wradno okruenje, koje je blisko povezano sa principom modernizacije rada, o emu e vi e biti rei u delu posveenom ovim pitanjima. (1) *ravni okvir za ure'enje statusa i poloaja dravnih slu$enika (civil servants) . %esporno je da pravni poloaj zaposlenih u dravnoj upravi mora da bude ure,en zakonom, s obzirom na to da su oni u radnom odnosu sa dravom, koja u ovom sluaju ima ulogu poslodavca, iz ega, kao i u svakom drugom odnosu poslodavac . zaposleni, proizilazi potreba da se urede me,usobni odnosi, prava i obaveze, a to se mora uiniti zakonom. +rvo pitanje koje se postavlja odnosi se na to da li je pravni reim koji predvi,a op ti 5akon o radu adekvatan i dovoljan da se primeni i na poloaj zaposlenih u dravnoj upravi, ili je bolje imati posebno zakonodavstvo kojim se ure,uje status dravnih slubenika. #dgovor na ovo pitanje dobija se analizom odnosa drave kao poslodavca i dravnog slubenika kao zaposlenog, u pore,enju sa klasinim odnosom poslodavac . zaposleni. injenica da zaposleni u dravnoj upravi obavljaju javne poslove delujui u ime drave ima za posledicu to da me,usobni odnos poslodavca i zaposlenog ima niz specifinosti u pore,enju sa odnosom poslodavac . zaposleni u privatnom sektoru. #vespecifinosti, izraene pre svega u specifinim pravima i obavezama zaposlenog u dravnoj upravi . dravnog slubenika, ne mogu u dovoljnoj meri da budu iskazane kroz op ti 5akon o radu. 5ato je postojanje posebnog zakonodavstva kojim se ure,uje pravni poloaj dravnih slubenika prvi element za izgradnju profesionalne dravne uprave. +osebno zakonodavstvo u ovoj oblasti je sredstvo da se unaprede upravni kapaciteti0vladavina zakona (rule of

la!,otvorenost i javnost rada (openness and transparencn!,odgovornost (accountabilitn!,pravna sigurnost (reliabilitn and predictabilitn!,efikasnost (efficiencn!. %aravno, to ne znai da se na pojedina pitanja pravnog poloaja dravnih slubenika ne mogu primenjivati odredbe op teg 5akona o radu, kada se radi o onim pitanjima koja ne zahtevaju specifino regulisanje (na primer odredbe o duini radnog vremena, pravu na godi nji odmor i odsustva sa posla i sl.!. U &rbiji je poloaj dravnih slubenika jo od gxxg. godine ure,en posebnim zakonom. U osnovi ovaj zakon sadri niz re enja kojima se u dobroj meri istie specifinost pravnog poloaja dravnih slubenika, ali je njegov glavni nedostatak to ta re enja nisu do kraja jasno i precizno izvedena, te ostavljaju odre,ene pravne praznine to stvara mogunost za razliito tumaenje i primenu. +ored toga, glavna prepreka u izgradnji profesionalne dravne uprave u &rbiji, ako posmatramo sferu zakonodavstva, je ta to ni 5akon o dravnoj upravi, kao sistemski zakon u ovoj oblasti, ni 5akon o radnim odnosima u dravnim organima, nemaju jasno ustanovljene kriterijume za postavljenje na rukovodee poloaje u dravnoj upravi (pre svega mesta pomonika ministra, sekretara ministarstva i slina! koji bi bili zasnovani na sposobnostima, iskustvu i rezultatima rada i koji bi bili vi e profesionalni, a manje zavisni od politikih promena u vladi. -rugo pitanje koje se postavlja je pitanje sadrine zakonodavstva koje se odnosi na dravne slubenike. -a bi 5akon o dravnim slubenicima bio dobra pravna osnova za reformu dravne uprave, on treba da uredi sledea pitanja0doma aj zakona u odnosu na krug subjekata na koje se primenjuje, to znai da odredi (a! krug organa dravne uprave na ije zaposlene e se primenjivati poseban pravni reim, a ne op ti reim 5akona o radu i (b! krug zaposlenih u tim organima na koje e se primenjivatiwspecifine obaveze dravnih slubenikawspecifina prava dravnih slubenikawodgovornost dravnih slubenikawprincipe za zasnivanje radnog odnosa (principles of recruiment!, za napredovanje (promotion! i za prestanak radnog odnosa (retirement!wprelazni reim koji e obezbediti primenu novog sistema uz osiguranje kontinuiteta u radu dravne uprave. -oma aj zakona mogue je odrediti kori enjem razliitih kriterijuma i to0 (g! prema kategoriji zaposlenih, pri emu je mogue da zakon obuhvati sve ili samo neke kategorije zaposlenih u organima dravne uprave (samo menadment ili naprotiv sve osim menadmenta!w (h! prema vrsti poslova . obuhvatiti sve koji su zaposleni u organima dravne uprave ili samo one koji neposredno rade na poslovima dravne uprave (e~ecuting public poers!, a ne i one koji rade na radnim mestima koja obuhvataju poslove koji predstavljaju prateu, logistiku podr ku upravi (npr. vozai, prevodioci, daktilografi i sl.!w (i! prema nivou dravne uprave . obuhvatiti sve zaposlene, bez obzira da li rade u organima dravne uprave na centralnom nivou (state administration! ili u organima lokalne samouprave ili samo zaposlene u organima na centralnom nivou (state administration!, a i tada da li samo zaposlene u ministarstvima, posebnim organizacijama i slubama 'lade ili i zaposlene u slubama %arodne skup tine i +redsednika (epublikew (I! prema nainu finansiranja . obuhvatiti sve ije se zarade finansiraju iz dravnog budeta, to iskljuuje zaposlene u organima lokalne samouprave, ali ukljuuje zaposlene u javnim slubama (pre svega u prosveti i zdravstvu!. -osada nja iskustva u &rbiji, upotpunjena iskustvima drugih zemalja, da e se ciljevi najbolje postii ako 5akon o dravnim slubenicima obuhvati0sve kategorije zaposlenih, izuzev lanova 'lade, iji se poloaj ne moe upodobiti poloaju dravnih slubenikawsve zaposlene bez obzira na vrstu posla koji obavljaju, pri emu treba razdvojiti one koji neposredno rade na poslovima dravne uprave (ustanoviti skalu zvanja . titles, sa kriterijumima za njihovo sticanje

zasnovanim na preciznom opisu vrste i sloenosti poslova koje dravni slubenik sa odre,enim zvanjem treba da obavlja i strunim kvalifikacijama koje treba da poseduje za obavljanje tih poslovaw ustanoviti kriterijume za napredovanje na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultata! od ostalih zaposlenih koji u dravnoj upravi obavljaju pratee poslove . professionswsve zaposlene u organima dravne uprave na centralnom nivou (state administration!, ukljuujui i zaposlene u slubama 'lade, %arodne skup tine i +redsednika (epublike, ali ukljuujui i zaposlene u organima lokalne samouprave, s obzirom na to da u njihovom pravnom poloaju, pravima i obavezama nema i ne treba da ima bitne razlikewpravni poloaj zaposlenih u zdravstvu, prosveti i drugim slubama koje ine iri pojam javne uprave, a koje se finansiraju iz dravnog budeta, tako,e treba da bude ure,en posebnim zakonom, a ne op tim 5akonom o radu, s obzirom na specifinost ovih slubi i injenicu da i one obavljaju javne poslove, ali ne 5akonom o dravnim slubenicima. 3arakter ovih slubi je takav da specifinosti poloaja zaposlenih u njima u odnosu na zaposlene u dravnoj upravi nisu ni ta manje nego to su specifinosti poloaja dravnih slubenika u odnosu na op ti reim. +oku aj da se sve uredi jednim zakonom doneo bi vi e tete nego koristi i definitivno bi bio na u trb kvaliteta i preciznosti.&pecifine obaveze dravnih slubenika proizilaze iz same prirode dravne uprave. -ravni slubenici kroz svoj svakodnevni rad u praksi treba da realizuju osnovne postulate moderne uprave. 1z ovoga proizilaze i specifine obaveze onih koji su zaposleni u dravnoj upravi, a koje treba da budu ure,ene zakonom. Te obaveze su sledee0 (g! biti na usluzi gra,anima (at the service of the citizen!, (h! raditi u javnom interesu (serving the public interest!, (i! biti nepristrasan u vr enju poslova (neutralitn in e~ecuting the tasks!, (I! po tovati naelo zakonitosti (observing the rule of la!, (J! biti odgovoran za svoj rad (accountabilitn for actions!, (m! imati obavezu prema dravi za tetu priinjenu svojim radom (lialibilitn to the state for damages caused!. 3ao to rad u dravnoj upravi nosi sa sobom odre,ene specifine obaveze, tako on, zbog prirode poslova, podrazumeva i odre,ena specifina prava dravnih slubenika koja treba da budu ure,ena posebnim zakonom. +od ovim specifinim pravima naroito se podrazumevaju0 (g! pravo da odbije izvr enje nezakonitih naloga (right to resist illegal orders!, (h! pravo na za titu od preteranih pritisaka (right to be protected against undue pressure!, to zapravo podrazumeva obavezu poslodavca (drave ili organa lokalne samouprave! da ga za titi od reagovanja i pritisaka izazvanih neosnovanim nezadovoljstvom gra,ana i posebno od politikih pritisaka, (i! pravo na obuku i usavr avanje tokom rada, (I! mogunost napredovanja u toku karijere na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultata. 1stovremeno, 5akonom treba da budu ure,eni i mehanizmi za tite prava koja se garantuju dravnim slubenicima.+ravo na zaradu, iako nije specifino pravo samo zaposlenih u dravnoj upravi, treba da bude garantovano ovim zakonom.%aravno, dravni slubenici imaju niz prava kao i ostali zaposleni u privatnom sektoru (pravo na godi nji odmor i odsustvovanja sa posla u drugim zakonom predvi,enimsluajevima!. Ukoliko ne postoje specifinosti u pogledu obima i naina ostvarivanja ovih prava, upuivanje na primenu op teg 5akona o radu je dovoljno.Ure,ivanje odgovornosti dravnih slubenika jedan je od bitnih elemenata koje treba da sadri 5akon o dravnim slubenicima. +ostoje dva aspekta odgovornosti dravnih slubenika0dravni slubenicisu odgovorni za

svoje pona anje prilikom obavljanja poslova i uop te za nain na koji poslove obavljaju i (h! odgovorni su za zakonito obavljanje poslova i dono enje odluka, kada odluuju o pravima i obavezama gra,ana. +rvi aspekt odgovornosti ure,uje se i obezbe,uje na jedan od sledeih naina ili istovremenom kombinacijom oba naina0odredbama o disciplinskoj odgovornosti (disciplinarn regulations! sadranim u 5akonu o dravnim slubenicima, to ukljuuje propisivanje pravila pona anja, odnosno propisivanje zabranjenih pona anja, postupka u kome se utvr,uje da li je do lo do povrede pravila pona anja i propisivanje sankcija (mera! koje se mogu izrei kada se utvrdi povreda i to iznijansiranih, zavisno od teine povrede i uestalosti kr enja pravila pona anja, kao i*iliodredbama sadranim u tzv. /tikom kodeksu uprave (4dministrative /thics ode!.&provo,enje ustanovljenih pravila obezbe,uje se kroz primenu 5akona i*ili /tikog kodeksa i kroz nadzor nad njihovom primenom.-rugi aspekt odgovornosti obezbe,uje se kroz 5akon o upravnom postupku (4dministrative +rocedures a!, kojim se0garantuju principi upravnog postupanja i propisuju pravila postupka u kome organi dravne uprave ( to konkretno znai javni slubenici koji vode postupak! odluuju o pravima i obavezama gra,ana igarantuju prava gra,anima na preispitivanje odluke od strane vi e instance.-elovanje institucije ombudsmana tako,e ima velikog znaaja i uticaja na oba aspekta dgovornosti dravnih slubenika.3ada je re o principima za zasnivanje radnog odnosa, napredovanje i prestanak radnog odnosa, od naina na koji se ova pitanja urede direktno zavisi proces stvaranja profesionalne uprave. -a bi jedna dravna uprava mogla da postane profesionalna potrebno je0 (g! da dravna uprava bude pod jednakim, unapred poznatim uslovima, otvorena za svakoga ko u njoj eli da radi i ko ispunjava uslove za radw (h! da poloaj zaposlenih u dravnoj upravi bude zasnovan na zaslugama (sposobnostima i rezultatima!, to znai sa jedne strane depolitizaciju i, sa druge strane garancije i pravila za napredovanjew (i! da se obezbedi stalnost zaposlenja, ali ne iskljuujui mogunost horizontalne pokretljivosti zaposlenihw (I! da se urede uslovi i nain prestanka radnog odnosa. (2) hvalifikovanost oso$lja . upravljanje ljudskim resursimaez kvalifikovanih dravnih slubenika ne moe biti govora o profesionalnoj dravnoj upravi. 3ada se defini u strate ka opredeljenja u oblasti upravljanja ljudskim resursima, onda treba imati u vidu dve osnovne sfere delovanja0sferu koja se tie pitanja vezanih za angaovanje novog osoblja isferu koja se tie pitanja koja se odnose na one koji su ve zaposleni u dravnoj upravi.3ada je re o pitanjima koja se tiu angaovanja novog osoblja, kvalitetno upravljanje ljudskim resursima podrazumeva0 (g! pravilnu procenu potreba za angaovanjem novog osoblja, u svetlu racionalizacije rada dravne uprave, (h! javnost u postupku zapo ljavanja, (i! zapo ljavanje na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, po potrebi, prethodnog iskustva (recruitment based on merit!. "edan od uslova uspe ne reforme dravne uprave je i njena racionalizacija. 5apo ljavanje novih dravnih slubenika treba da bude uskla,eno sa zahtevima racionalizacije, o emu e u sledeem poglavlju biti vi e rei. "avnost u postupku zapo ljavanja je nain da se obezbedi otvorenost dravne

uprave i dostupnost zaposlenja u dravnoj upravi svim zainteresovanim licima. "avnost se obezbe,uje pre svega javnim ogla avanjem potrebe za novim kadrovima, sprovo,enjem postupka od strane strunog tela sastavljenog od vi e lica i javnog razgovora (intervjua! sa kandidatima.5apo ljavanje na osnovu kvalifikacija i sposobnost znai da su za svako radno mesto unapred poznati uslovi koje kandidat treba da ispunjava u pogledu profesionalnihkvalifikacija, sposobnosti i eventualno posedovanja prethodnog iskustva i da se odabir vr i primenom ovih kriterijuma i izborom najkvalitetnijeg kandidata.3ada je re o pitanjima koja se tiu postojeeg osoblja, upravljanje ljudskim resursima obuhvata0 (g! snimanje postojeeg stanja u smislu kvalifikacija i iskustva dravnih slubenika, (h! promovisanje principa stalnosti i (i! obuku i usavr avanje dravnih slubenika. +rimena principa stalnosti znai0da se radni odnos po pravilu zasniva na dui vremenski period (u &rbiji je to institut radnog odnosa na neodre,eno vreme! i da protivno volji zaposlenog moe prestati samo u sluajevima predvi,enim zakonom. 1zuzetak su lica koja prvi put zasnivaju radni odnos (tzv. pripravnici! i koja se uvek primaju na ogranieni vremenski period (od m meseci ili godinu dana! i koja se u tom periodu obuavaju za samostalan rad, te od ispoljenih rezultata zavisi da li e zasnovati stalni radni odnos (neka vrsta probnog perioda!wmogunost horizontalne pokretljivosti zaposlenog iz jednog organa dravne uprave u drugi, bez prethodnog prestanka radnog odnosawmogunost, u sluajevima predvi,enim zakonom, da zbog potreba slube do,e do prinudnog preme taja zaposlenogwmogunost napredovanja u vi e zvanje, zasnovanog na sposobnostima i rezultatimawsprovo,enje postupka ocenjivanja zaposlenih koji, u zavisnosti od rezultata, za posledicu moe da ima0 napredovanje, dodatno nagra,ivanje, upuivanje na usavr avanje radi dodatnog unapre,ivanja znanja i sposobnosti ili pak, upuivanje na dodatnu obuku radi otklanjanja nedostataka u obavljanju posla, sankcije i konano otpu tanje. )e,utim, preduslovi za kvalitetno sprovo,enje postupka ocenjivanja su0 jasna i koherentna organizacija uprave sa preciznim opisom poslova svakog radnog mesta, koji tano odslikava aktivnosti i zaduenja svakog zaposlenog, postojanje efikasnih upravnih procedura za izvr avanje poslova i objektivan i struan sistem ocenjivanja. & obzirom na posledice koje nosi sa sobom, jako je vano da sistem ocenjivanja ne sme da ostavi mogunost voluntarizma i zloupotreba, bilo u pravcu neopravdanog favorizovanja jednih ili pak eliminisanja drugih dravnih slubenika.#buka i usavr avanje zaposlenih u prvoj fazi reforme dravne uprave imaju za cilj da premoste razlike izme,u postojeeg i eljenog stanja profesionalne osposobljenosti dravnih slubenika. )e,utim, svrha obuke se ovim ne iscrpljuje. Usavr avanje zaposlenih treba da bude trajan proces u cilju kontinuiranog podizanja nivoa dravne uprave i obezbe,ivanja kontinuiteta reforme. &misao obuke nije samo u tome da ona predstavlja preduslov za napredovanje u karijeri, ve tako,e u tome da se postojei posao obavlja bolje "edno od pitanja koje se moe postaviti je i to da li je bolje obuku zaposlenih organizovati posebno u okviru svakog pojedinog organa dravne uprave ili formirati jedinstven trening centar za sve zaposlene. #ba re enja imaju i prednosti i mane. ini se da je organizovanje obuke za op ta znanja i ve tine u okviru jedinstvenog centra ekonominije i da prua mogunost da se obezbedi kvalitetniji nivo obuke. U svakom sluaju obuka za specifina znanja iz pojedinih oblasti (na primer carina, naplata javnih prihoda, za tita ivotne sredine, obrazovanje ili zdravstvena i socijalna za tita! treba da bude organizovana u okviru odre,enog organa, upravo iz istih, prethodno navedenih razloga. itno je

obukomobuhvatiti sve slojeve dravne uprave, a u situaciji kada je osposobljenost organa lokalne samouprave na niskom nivou, jako je korisno obuhvatiti i zaposlene u ovim organima, s tim da u tom sluaju trening centar, ukoliko postoji, treba da bude podeljen, uslovno reeno, na dva odeljenja.#snivanje trening centra je sloen posao. +rvi preduslov za njegov uspeh je obzbediti podr ku svih relevantnih subjekata u dru tvu, pri emu ta podr ka treba da bude zasnovana na svesti o potrebi postojanja ovakve institucije. 3rucijalna pitanja na koja treba imati odgovore u trenutku kada se pristupa osnivanju su0kakva e biti organizaciona struktura institucije, odnosno ko je njen osniva i ko e nadzirati njen radwkako e se institucija finansiratiwkoje vrste obuka e pruatiwko su ciljne grupe za kori enje usluga ove institucijewkako organizovati rukovo,enje institucijom i ko ini njeno osobljewko su predavai, kako ih nai i kako ih platitiwko priprema planove izvo,enja obuke (training curricula!wda li izdavati sertifikate (diplome! o izvr enoj obuci.U &rbiji se za sada programi obuke sprovode u okviru pojedinanih projekata, uz podr ku stranih donatora. & obzirom na znaaj permanentne obuke u procesu reforme dravne uprave, kao jedan od zadataka reforme postavlja se i osmi ljavanje trajnog, institucionalno uoblienog sistema, to znai i pronalaenje odgovora na prethodno navedena pitanja.U okviru procesa racionalizacije dravne uprave potrebno je uvesti metode funkcionalne, programske i strukturne analize koje e obezbediti polaznu osnovu za procenu potreba i iznalaenje adekvatnih organizacionih i upravljakih re enja za efikasnost i efektivnost u radu#rganizacione promene kao osnov za racionalizaciju dravne uprave-a bi se sproveo princip racionalizacije dravne uprave neophodno je prethodno preispitati organizaciju dravne uprave, kako u celini (vrste organa, poslovi koje obavljaju!, tako i pojedinano (sa stanovi ta organizacije i raspodele poslova u svakom organu!. +oetni korak predstavljaju funkcionalne analize svakog organa dravne uprave (functional revie!, koje preko kritikog sagledavanja stanja (task critiue! treba da dovedu do neophodne reorganizacije. lavni cilj je da se napravi jasno razgranienje nadlenosti i poslova izme,u razliitih organa dravne uprave i izbegne preklapanje. %a osnovu precizno utvr,ene vrste i obima poslova koje organ uprave obavlja mogue je utvrditi stvarno potreban broj zaposlenih. -a bi se potreban broj zaposlenih realno utvrdio, potrebno je u okviru svakog organa dati precizan, a ne uop ten opis poslova svakog radnog mesta, jer na osnovu nepreciznih i uop tenih opisa poslova nije mogue pravilno utvrditi koji se sve poslovi u okviru jednog radnog mesta zaista obavljaju, pa time nije mogue pravilno opredeliti ni potreban broj zaposlenih koji te poslove treba da izvr ava. Ukoliko je ovaj proces praen i podran profesionalizacijom i modernizacijom dravne uprave, mogue je postii podizanje kvaliteta usluga uz smanjenje broja zaposlenih, to konano znai i uz smanjenje tro kova za rad dravne uprave.-akle potrebno je izvr iti analizu i reviziju postojeeg organizacionog okvira i to sa dva aspekta0u odnosu na procese i procedure koje se primenjuju u organima dravne uprave iu odnosu na trenutnu organizaciju i naela sistematizacije radnih mesta u organima dravne uprave (job design!.Tako,e, kreiranje pravnog okvira za nove institucionalne vidove vr enja javnih poslova, kao to su regulatorna tela ili javne agencije, i postepeno i kontrolisano preno enje nadlenosti na njih, treba da bude jo jedan od elemenata uspe ne racionalizacije dravne uprave u &rbiji. !d 01 do 01 sve se isto pria

&trategija reforme dravne uprave u (epublici &rbiji, 4kcioni plan za sprovodjenje reforme dravne

uprave u (epublici &rbiji, za period od httx.do htgh.godine. #snovni ciljevi kojima &rbija tei kroz reformu dravne uprave su0 $ izgradnja demokratske drave zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, $ ekonominosti i efikasnosti i $ izgradnja dravne uprave usmerene ka gra,anima, koja je sposobna da gra,anima i $ privatnom sektoru prui visok kvalitet usluga uz razumne tro kove. (adi podsticanja navedenih ciljeva, 'ladu &rbije e u sprovo,enju reformi rukovoditi $ sledei osnovni principi0 $ princip decentralizacijew $ princip depolitizacijew $ princip profesionalizacijew $ princip racionalizacijew $ princip modernizacije. (eforma zakonodavnog okvira, kojom e se stvoriti pravni osnov za primenu i izgradnju navedenih principa poetni je korak na putu sistemskih promena, a permanentno praenje efekata primene zakona, uz aktivno ue e svih relevantnih dru tvenih subjekata, predstavlja osnovni mehanizam koji obezbe,uje dinaminost reformskog procesa i njegovo permanentno uskla,ivanje sa realnim potrebama, odnosno otklanjanje uoenih slabosti i nedostataka. *rincip decentralizacije (aspodela vlasti izme,u centralnog i sub$centralnih (lokalnih! nivoa vlasti jedan je od bitnih preduslova op te demokratizacije dru tva. )ogunost aktivnog ue a gra,ana u kreiranju javne politike daleko je vea ako se o bitnim pitanjima koja neposredno utiu na njihov svakodnevni ivot i rad odluuje na lokalnom nivou. -akle decentralizovana vlast je u stanju da bude bolje i potpunije informisana o potrebama i zahtevima pojedinaca, to moe da doprinese boljem kvalitetu zadovoljavanja javnih potreba i ukupnom razvoju lokalne sredine. &amim tim stvaraju se uslovi za veu odgovornost onih koji donose i sprovode odluke i suava se mogunost da se oni pretvore u otu,ene centre moi.+rincip decentralizacije vlasti moe se realizovati primenom jednog od tri modela ili njihovom kombinacijom0model preno enja vlasti (devolution! je najpotpuniji model decentralizacije, po to podrazumeva preno enje znaajnog dela dravnih ovla enja u iskljuivu nadlenost lokalnih vlasti. okalna vlast na ovaj nain stie pravo da u odre,enim oblastima, u skladu sa vaeim zakonima, deluje nezavisno i za to ima odre,ene sopstvene izvore finansiranja. +roces dono enja odluka i njihovo sprovo,enje su u celini unadlenosti lokalnih organa, a u sluaju sporova me,u njima ili izme,u njih i organa dravne uprave (state administration! mogu intervenisati samo nadleni sudovi, ako je do lo do kr enja zakona ili Ustava. model dekoncentracije vlasti (deconcretation! podrazumeva decentralizaciju dravnih organa centralne vlasti (naje e ministarstava kada se radi o obavljanju inspekcijskih poslova ili organa koji se u &rbiji nazivaju posebnim organizacijama, kao to je (epubliki geodetski zavod, iji su poslovi po svojoj prirodi neposredno vezani za itavu teritoriju drave!, tako to oni na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke, radi ekonominijeg i efikasnijeg obavljanja svojih poslova, ime javne usluge ine dostupnijim gra,anima. #vaj model zapravo nije pravi vid decentralizacije, s obzirom da lokalni organi vlasti nemaju uticaj na rad ogranaka centralne vlasti.model poveravanja (delegacije! vlasti (delegation! koji je zapravo kompromisan model decentralizacije, izme,u preno enja

i dekoncentracije vlasti. U ovom sluaju lokalnim vlastima (umesto ograncima centralne vlasti! se direktno poverava vr enje odre,enih javnih funkcija, s tim to centralna vlast zadrava odre,eni vid kontrole nad obavljanjem poverenih poslova i, po pravilu, ima obavezu da lokalnim vlastima iz dravnog budeta obezbedi sredstva potrebna za vr enje ovih usluga na lokalnom nivou *rincip depolitizacije -epolitizacija pre svega podrazumeva jasno razgranienje procesa politikog kreiranja odluka od procesa njihovog pravnog normiranja i izvr avanja u skladu sa vaeim propisima. U zemljama u tranziciji primena principa depolitizacije je od izuzetnog znaaja za transformaciju dravne uprave u servis svih gra,ana.-va su osnovna vida kroz koje se ostvaruje princip depolitizacije0razvijanje i jaanje karijernog sistema to ukljuuje i garancije za napredovanje u karijeri na bazi profesionalnih zasluga i ostvarenog uinka. To podrazumeva pre svega jasno definisanje pozicija (radnih mesta! na koja se dolazi na osnovu politikog poverenja, sa jedne strane, i pozicija u vrhu dravne uprave na kojima treba da budu profesionalni dravni slubenici, sa druge strane. Tako,e to znai i jasnu podelu rada i ovla enja izme,u ove dve kategorije lica $ politiara i rukovodeih dravnih slubenikawustanovljavanje mehanizama kojima e se spreiti politiki uticaj na rad karijernih slubenika.-epolitizacija je uslov za formiranje stalne dravne uprave na najvi em nivou, a stalna dravna uprava je uslov da se obezbedi profesionalizam i kontinuitet na strate kom nivou upravnog odluivanja. +reduzimanje mera u sferi depolitizacije znai kako pravno ure,ivanje statusa javnih slubenika, ali isto tako i izgra,ivanje svesti o ulozi i znaaju dravne uprave za ukupan razvoj dru tva nezavisno od odnosa politikih snaga. *rincip profesionalizacije +rofesionalizacija znai stvaranje dobro obuene, odgovorne i efikasne uprave. %estruna, neodgovorna i neefikasna uprava, makar i depolitizovana, podjednako je lo a za gra,ane i dru tvo. 5ato su ova dva principa blisko povezana i podjednako vana za reformu dravne uprave.5a ostvarivanje principa profesionalizacije potrebno je obezbediti sledee0nepristrasan i objektivan odabir kadrova zasnovan na kriterijumima sposobnosti i iskustvawpermanentnu obuku kadrova u toku itavog rada, uz pruanje mogunosti sticanja dodatnih znanja i ve tinawobjektivno praenje i ocenjivanje rada javnih slubenikawuspostavljanje mehanizama motivacije i nagra,ivanja, ukljuujui i napredovanje u karijeri na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultatawuspostavljanje odgovarajueg sistema zarada koji je stimulativanwuspostavljanje jasnih pravila pona anja i odnosa prema javnim poslovimawspreavanje svih vidova korupcije, ukljuujui i spreavanje sukoba interesa, posebno za najvi e dravne funkcionere i visoke javne slubenikewustanovljavanje jasnih mehanizama kontrole rada i odgovornosti. *rinciip racionalizacije +rimena principa racionalizacije dravne uprave ima za krajnji cilj stvaranje optimalno organizovane dravne uprave koja e efikasno i aurno pruati zadovoljavajui kvalitet usluga, uz angaovanje najmanjeg potrebnog broja izvr ilaca, kako bi se smanjili ukupni rashodi za njen rad.(acionalizacija podrazumeva proces koji se sastoji iz vi e elemenata0na planu makroorganizacije (organizacije celokupne dravne uprave! racionalizacija znai jasno razgranienje i raspodelu nadlenosti i odgovornosti kako izme,u pojedinih nivoa vlasti, tako i izme,u pojedinih organa u okviru istog nivoa, to podrazumeva preciznu i zaokruenu zakonsku regulativu i obezbe,ivanje vertikalne i horizontalne koordinacije radawna planu mikroorganizacije (organizacije pojedinih organa i institucija! racionalizacija znai jasnu raspodelu nadlenosti i odgovornosti izme,u pojedinih delova unutar samog

organa, primenu savremenih metoda rada i pruanja usluga, osposobljavanje za dono enje odluka na niem nivou rukovo,enja, obezbe,ivanje dobre horizontalne koordinacije i kontrole i, konano, realnu procenu potrebnog broja izvr ilaca za svaki od poslova, to podrazumeva celovitu funkcionalnu analizu poslova svakog organawprimenu principa modernizacije radawiznalaenje re enja za vi ak zaposlenih kako bi se izbegle socijalne tenzije u uslovima nedovoljno fleksibilnog tri ta radne snage. *rincip modernizacije +od principom modernizacije ovde se podrazumeva pre svega tehniko$tehnolo ko osavremenjivanje rada dravne uprave, primenom dostignua savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija."edan od trendova savremenog dru tva je da se ono transformi e iz faze industrijskog dru tva u fazu informatikog dru tva. 1nformatika i telekomunikacije sve vi e, kako u svakodnevnom ivotu, a posebno u obavljanju javnih poslova postaju mono oru,e kojim se skrauje vreme prikupljanja, prenosa i analize informacija i podataka, obezbe,uje tanost podataka, premo uje fizika udaljenost subjekata koji komuniciraju, ostvaruju u tede kako na vremenu, tako i u pogledu izdataka za tekui rad organa, elemini e nepotrebna birokratinost u radu, postie otvorenost (transparentnost! rada dravne uprave tako da gra,ani jednostavnim kori enjem 1nterneta mogu doi do najrazliitijih podataka vezanih za rad dravne uprave i ostvarivati uvid u baze podataka koje su javne.)odernizacija je sama po sebi proces koji kao i ukupna reforma dravne uprave treba da bude dobro osmi ljen i koordiniran kako bi dao eljene efekte i kako bi se realizovao na najisplativiji (najekonominiji! i najpouzdaniji nain. & obzirom na neprestani tehniko$tehnolo ki razvoj u ovoj oblasti ekonominost i koordiniranost itavog procesa je ne to to zasluuje posebnu panju, imajui u vidu da ulaganje u modernizaciju zahteva i ne mala finansijska sredstva, posebno kada je u pitanju izrada i kori enje jedinstvenih baza podataka, uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije izme,u organa dravne uprave na itavoj teritoriji i uvo,enje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad organa dravne uprave. ezgradnja profesionalne i depolitizovane dravne uprave &amo profesionalna dravna uprava koja je zasnovana na principu zasluga (sposobnosti! i odgovornosti dravnih slubenika (civil servants! moe uspe no da ostvari zahteve koji se pred nju postavljaju u procesu reforme. -a bi se promenio odnos uprave prema gra,anima, potrebne su bitne promene unutar same uprave. 5ato je izgradnja profesionalne uprave klju uspe ne reforme. 1zgradnja profesionalne uprave je trajan proces koji obuhvata vi e elemenata, a ija poetna faza u zemljama u tranziciji zahteva intenzivno angaovanje i velike napore kako bi se postavile pravilne poetne osnove glementi za izgradnju profesionalne dravne uprave Tri su osnovne grupe elemenata na kojima poiva izgradnja moderne, to znai profesionalne dravne uprave0pravni okvir za ure,enje statusa i poloaja dravnih slubenikawkvalifikovano osoblje (dravni slubenici!wradno okruenje, koje je blisko povezano sa principom modernizacije rada, o emu e vi e biti rei u delu posveenom ovim pitanjima. (g! +ravni okvir za ure,enje statusa i poloaja dravnih slubenika (civil servants!%esporno je da pravni poloaj zaposlenih u dravnoj upravi mora da bude ure,en zakonom, s obzirom na to da su oni u radnom odnosu sa dravom, koja u ovom sluaju ima ulogu poslodavca, iz ega, kao i u svakom drugom odnosu poslodavac . zaposleni, proizilazi potreba da se urede me,usobni odnosi, prava i obaveze, a to se mora uiniti zakonom. +rvo pitanje koje se postavlja odnosi se na to da li je pravni

reim koji predvi,a op ti 5akon o radu adekvatan i dovoljan da se primeni i na poloaj zaposlenih u dravnoj upravi, ili je bolje imati posebno zakonodavstvo kojim se ure,uje status dravnih slubenika. #dgovor na ovo pitanje dobija se analizom odnosa drave kao poslodavca i dravnog slubenika kao zaposlenog, u pore,enju sa klasinim odnosom poslodavac . zaposleni. injenica da zaposleni u dravnoj upravi obavljaju javne poslove delujui u ime drave ima za posledicu to da me,usobni odnos poslodavca i zaposlenog ima niz specifinosti u pore,enju sa odnosom poslodavac . zaposleni u privatnom sektoru. #vespecifinosti, izraene pre svega u specifinim pravima i obavezama zaposlenog u dravnoj upravi . dravnog slubenika, ne mogu u dovoljnoj meri da budu iskazane kroz op ti 5akon o radu. 5ato je postojanje posebnog zakonodavstva kojim se ure,uje pravni poloaj dravnih slubenika prvi element za izgradnju profesionalne dravne uprave.+osebno zakonodavstvo u ovoj oblasti je sredstvo da se unaprede upravni kapaciteti0vladavina zakona (rule of la!,otvorenost i javnost rada (openness and transparencn!,odgovornost (accountabilitn!,pravna sigurnost (reliabilitn and predictabilitn!,efikasnost (efficiencn!.%aravno, to ne znai da se na pojedina pitanja pravnog poloaja dravnih slubenika ne mogu primenjivati odredbe op teg 5akona o radu, kada se radi o onim pitanjima koja ne zahtevaju specifino regulisanje (na primer odredbe o duini radnog vremena, pravu na godi nji odmor i odsustva sa posla i sl.!.U &rbiji je poloaj dravnih slubenika jo od gxxg. godine ure,en posebnim zakonom.U osnovi ovaj zakon sadri niz re enja kojima se u dobroj meri istie specifinost pravnog poloaja dravnih slubenika, ali je njegov glavni nedostatak to ta re enja nisu do kraja jasno i precizno izvedena, te ostavljaju odre,ene pravne praznine to stvara mogunost za razliito tumaenje i primenu. +ored toga, glavna prepreka u izgradnji profesionalne dravne uprave u &rbiji, ako posmatramo sferu zakonodavstva, je ta to ni 5akon o dravnoj upravi, kao sistemski zakon u ovoj oblasti, ni 5akon o radnim odnosima u dravnim organima, nemaju jasno ustanovljene kriterijume za postavljenje na rukovodee poloaje u dravnoj upravi (pre svega mesta pomonika ministra, sekretara ministarstva i slina! koji bi bili zasnovani na sposobnostima, iskustvu i rezultatima rada i koji bi bili vi e profesionalni, a manje zavisni od politikih promena u vladi.-rugo pitanje koje se postavlja je pitanje sadrine zakonodavstva koje se odnosi na dravne slubenike. -a bi 5akon o dravnim slubenicima bio dobra pravna osnova za reformu dravne uprave, on treba da uredi sledea pitanja0doma aj zakona u odnosu na krug subjekata na koje se primenjuje, to znai da odredi (a! krug organa dravne uprave na ije zaposlene e se primenjivati poseban pravni reim, a ne op ti reim 5akona o radu i (b! krug zaposlenih u tim organima na koje e se primenjivatiwspecifine obaveze dravnih slubenikawspecifina prava dravnih slubenikawodgovornost dravnih slubenikawprincipe za zasnivanje radnog odnosa (principles of recruiment!, za napredovanje (promotion! i za prestanak radnog odnosa (retirement!wprelazni reim koji e obezbediti primenu novog sistema uz osiguranje kontinuiteta u radu dravne uprave. -oma aj zakona mogue je odrediti kori enjem razliitih kriterijuma i to0 (g! prema kategoriji zaposlenih, pri emu je mogue da zakon obuhvati sve ili samo neke kategorije zaposlenih u organima dravne uprave (samo menadment ili naprotiv sve osim menadmenta!w (h! prema vrsti poslova . obuhvatiti sve koji su zaposleni u organima dravne uprave ili samo one koji neposredno rade na poslovima dravne uprave (e~ecuting public poers!, a ne i one koji rade na radnim mestima koja obuhvataju poslove koji predstavljaju prateu, logistiku podr ku upravi (npr. vozai, prevodioci, daktilografi i sl.!w (i! prema nivou dravne uprave . obuhvatiti sve zaposlene, bez obzira da li rade u organima dravne

uprave na centralnom nivou (state administration! ili u organima lokalne samouprave ili samo zaposlene u organima na centralnom nivou (state administration!, a i tada da li samo zaposlene u ministarstvima, posebnim organizacijama i slubama 'lade ili i zaposlene u slubama %arodne skup tine i +redsednika (epublikew (I! prema nainu finansiranja . obuhvatiti sve ije se zarade finansiraju iz dravnog budeta, to iskljuuje zaposlene u organima lokalne samouprave, ali ukljuuje zaposlene u javnim slubama (pre svega u prosveti i zdravstvu!.-osada nja iskustva u &rbiji, upotpunjena iskustvima drugih zemalja, da e se ciljevi najbolje postii ako 5akon o dravnim slubenicima obuhvati0sve kategorije zaposlenih, izuzev lanova 'lade, iji se poloaj ne moe upodobiti poloaju dravnih slubenikawsve zaposlene bez obzira na vrstu posla koji obavljaju, pri emu treba razdvojiti one koji neposredno rade na poslovima dravne uprave (ustanoviti skalu zvanja . titles, sa kriterijumima za njihovo sticanje zasnovanim na preciznom opisu vrste i sloenosti poslova koje dravni slubenik sa odre,enim zvanjem treba da obavlja i strunim kvalifikacijama koje treba da poseduje za obavljanje tih poslovaw ustanoviti kriterijume za napredovanje na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultata! od ostalih zaposlenih koji u dravnoj upravi obavljaju pratee poslove . professionswsve zaposlene u organima dravne uprave na centralnom nivou (state administration!, ukljuujui i zaposlene u slubama 'lade, %arodne skup tine i +redsednika (epublike, ali ukljuujui i zaposlene u organima lokalne samouprave, s obzirom na to da u njihovom pravnom poloaju, pravima i obavezama nema i ne treba da ima bitne razlikewpravni poloaj zaposlenih u zdravstvu, prosveti i drugim slubama koje ine iri pojam javne uprave, a koje se finansiraju iz dravnog budeta, tako,e treba da bude ure,en posebnim zakonom, a ne op tim 5akonom o radu, s obzirom na specifinost ovih slubi i injenicu da i one obavljaju javne poslove, ali ne 5akonom o dravnimslubenicima. 3arakter ovih slubi je takav da specifinosti poloaja zaposlenih u njima u odnosu na zaposlene u dravnoj upravi nisu ni ta manje nego to su specifinosti poloaja dravnih slubenika u odnosu na op ti reim. +oku aj da se sve uredi jednim zakonom doneo bi vi e tete nego koristi i definitivno bi bio na u trb kvaliteta i preciznosti.&pecifine obaveze dravnih slubenika proizilaze iz same prirode dravne uprave. -ravni slubenici kroz svoj svakodnevni rad u praksi treba da realizuju osnovne postulate moderne uprave. 1z ovoga proizilaze i specifine obaveze onih koji su zaposleni u dravnoj upravi, a koje treba da budu ure,ene zakonom. Te obaveze su sledee0 (g! biti na usluzi gra,anima (at the service of the citizen!, (h! raditi u javnom interesu (serving the public interest!, (i! biti nepristrasan u vr enju poslova (neutralitn in e~ecuting the tasks!, (I! po tovati naelo zakonitosti (observing the rule of la!, (J! biti odgovoran za svoj rad (accountabilitn for actions!, (m! imati obavezu prema dravi za tetu priinjenu svojim radom (lialibilitn to the state for damages caused!. 3ao to rad u dravnoj upravi nosi sa sobom odre,ene specifine obaveze, tako on, zbog prirode poslova, podrazumeva i odre,ena specifina prava dravnih slubenika koja treba da budu ure,ena posebnim zakonom. +od ovim specifinim pravima naroito se podrazumevaju0 (g! pravo da odbije izvr enje nezakonitih naloga (right to resist illegal orders!, (h! pravo na za titu od preteranih pritisaka (right to be protected against undue pressure!, to zapravo podrazumeva obavezu poslodavca (drave ili organa lokalne samouprave! da ga za titi od reagovanja i

pritisaka izazvanih neosnovanim nezadovoljstvom gra,ana i posebno od politikih pritisaka, (i! pravo na obuku i usavr avanje tokom rada, (I! mogunost napredovanja u toku karijere na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultata. 1stovremeno, 5akonom treba da budu ure,eni i mehanizmi za tite prava koja se garantuju dravnim slubenicima.+ravo na zaradu, iako nije specifino pravo samo zaposlenih u dravnoj upravi, treba da bude garantovano ovim zakonom.%aravno, dravni slubenici imaju niz prava kao i ostali zaposleni u privatnom sektoru (pravo na godi nji odmor i odsustvovanja sa posla u drugim zakonom predvi,enimsluajevima!. Ukoliko ne postoje specifinosti u pogledu obima i naina ostvarivanja ovih prava, upuivanje na primenu op teg 5akona o radu je dovoljno.Ure,ivanje odgovornosti dravnih slubenika jedan je od bitnih elemenata koje treba da sadri 5akon o dravnim slubenicima. +ostoje dva aspekta odgovornosti dravnih slubenika0dravni slubenicisu odgovorni za svoje pona anje prilikom obavljanja poslova i uop te za nain na koji poslove obavljaju i (h! odgovorni su za zakonito obavljanje poslova i dono enje odluka, kada odluuju o pravima i obavezama gra,ana. +rvi aspekt odgovornosti ure,uje se i obezbe,uje na jedan od sledeih naina ili istovremenom kombinacijom oba naina0odredbama o disciplinskoj odgovornosti (disciplinarn regulations! sadranim u 5akonu o dravnim slubenicima, to ukljuuje propisivanje pravila pona anja, odnosno propisivanje zabranjenih pona anja, postupka u kome se utvr,uje da li je do lo do povrede pravila pona anja i propisivanje sankcija (mera! koje se mogu izrei kada se utvrdi povreda i to iznijansiranih, zavisno od teine povrede i uestalosti kr enja pravila pona anja, kao i*iliodredbama sadranim u tzv. /tikom kodeksu uprave (4dministrative /thics ode!.&provo,enje ustanovljenih pravila obezbe,uje se kroz primenu 5akona i*ili /tikog kodeksa i kroz nadzor nad njihovom primenom.-rugi aspekt odgovornosti obezbe,uje se kroz 5akon o upravnom postupku (4dministrative +rocedures a!, kojim se0garantuju principi upravnog postupanja i propisuju pravila postupka u kome organi dravne uprave ( to konkretno znai javni slubenici koji vode postupak! odluuju o pravima i obavezama gra,ana igarantuju prava gra,anima na preispitivanje odluke od strane vi e instance.-elovanje institucije ombudsmana tako,e ima velikog znaaja i uticaja na oba aspekta dgovornosti dravnih slubenika.3ada je re o principima za zasnivanje radnog odnosa, napredovanje i prestanak radnog odnosa, od naina na koji se ova pitanja urede direktno zavisi proces stvaranja profesionalne uprave. -a bi jedna dravna uprava mogla da postane profesionalna potrebno je0 (g! da dravna uprava bude pod jednakim, unapred poznatim uslovima, otvorena za svakoga ko u njoj eli da radi i ko ispunjava uslove za radw (h! da poloaj zaposlenih u dravnoj upravi bude zasnovan na zaslugama (sposobnostima i rezultatima!, to znai sa jedne strane depolitizaciju i, sa druge strane garancije i pravila za napredovanjew (i! da se obezbedi stalnost zaposlenja, ali ne iskljuujui mogunost horizontalne pokretljivosti zaposlenihw (I! da se urede uslovi i nain prestanka radnog odnosa. "edno od krucijalnih pitanja koje se u okviru reforme dravne uprave postavlja za sve zemlje u tranziciji, te tako i za &rbiju, je pitanje depolitizacije. 3ada se radi odepolitizaciji shvaenoj u rudimentalnom smislu . da zaposleni u dravnoj upravi moraju biti neutralni i da se ne smeju rukovoditi svojim politikim uverenjima u obavljanju poslova, moe se slobodno rei da je u &rbiji u

tom smislu dostignut zavidan stepen profesionalizacije. )e,utim, primena principa depolitizacije znai jo jedan korak, a to je jasna podela rada i ovla enja izme,u izabranih politiara i zvaninika imenovanihna bazi politikog poverenja, na jednoj strani, i profesionalnih dravnih slubenika na visokim mestima u dravnoj upravi, na drugoj strani. ez preduzimanja ovog koraka, posebno u zemljama u tranziciji gde relativno esto dolazi do smenjivosti vlada, nije mogue izgraditi stabilan i efikasan sistem dravne uprava koji obezbe,uje kontinuitet u vr enju javnih poslova. (azvoj stabilnog i kvalitetnog vrha dravne uprave uslov je za napredovanje itavog procesa reforme. 4ko, primera radi, promena ministra na elu jednog resora svaki put ima za posledicu promenu veine ostalih rukovodeih lica u ministarstvu, to neminovno stvara probleme za organizaciju rada u ministarstvu i u mnogome ometa proces reforme u oblasti za koju je ministarstvo zadueno. #vde se pre svega misli na mesta sekretara ministarstava i pomonike ministra koji rukovode odre,enom obla u (sektorom! iz nadlenosti ministarstva. %aravno, takvih mesta ima ne samo u ministarstvima, ve i u drugim organima dravne uprave, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, u slubama 'lade, %arodne skup tine itd. #vakav sistem pored navedenih ima i niz drugih nedostataka. %aime, ako se na rukovodee pozicije u dravnoj upravi dolazi pre svega na bazi politikog poverenja, onda nema garancija da e prilikom odabira funkcionera istovremeno uz politiku pouzdanost biti uzeti u obzir i kriterijumi kao to su sposobnost, kompetentnost i iskustvo. 'remenski kratko zadravanje na odre,enim pozicijama usled estih promena rezultira ogranienim mogunostima za vi e rukovodioce da steknu puno iskustvo u radu, kao i diskontiuitetom programa rada. &ledea negativna posledica je da ovakav sistem krajnje destimulativno deluje na dravne slubenike od karijere na niim nivoima, to pak rezultira odsustvom zadovoljstva poslom, smanjenjem produktivnosti i radnog uinka, jednom reju slabi njihovu ukupnu motivaciju.4ktuelna iskustva nekih organa dravne uprave u &rbiji u kojima su, izuzev funkcionera koji je na elu organa, na sva ostala rukovodea mesta postavljeni strunjaci u relevantnoj oblasti, pokazuju da se na taj nain postie vea efikasnost u radu, kvalitetnije obavljanje poslova i znatno bolja i lak a koordinacija razliitih poslova.&a druge strane, iskustva najveeg broja zemalja centralne i istone /vrope pokazuju da je jako te ko uneti znaajne promene u ovu sferu. 'eina poku aja da se reorganizuje dodirna taka izme,u politiara i uprave kretala se izme,u dve krajnosti."ednu krajnost predstavljaju poku aji da se izvr i potpuna depolitizacija najvi ih mesta (etonija, +oljska, Ukrajina!, to je dovelo do velikih otpora me,u politikim strukturamakoje nisu po tovale politiku nepristrasnost jezgra dravne uprave. U sluaju Ukrajine, to je dovelo do ukidanja pozicije dravnog sekretara, koja je uvedena kao sredstvo depolitizacije uprave, a u sluaju +oljske, do lo je do zamrzavanja primene novog zakona koji je uveo depolitizaciju. -rugu krajnost predstavljaju poku aji da se stvori jedna definisana politika struktura u upravi ()a,arska, itvanija, ugarska!, to je izazvalo suprotan efekat od eljenog (pro irivanje politike zone u upravi umesto njenog ograniavanja! i prouzrokovalo nefunkcionisanje sistema. U sluaju itvanije ovakav sistem je konano ukinut gxxy. godine, a u sluaju )a,arske imao je za posledicu iroko rasprostranjenu zloupotrebu prava politikog otkaza.U svakom sluaju, bez obzira na probleme koji se javljaju u ovoj sferi reforme, depolitizacija najvi ih mesta u dravnoj upravi jeste jedan od prioritetnih principa reforme. &toga je od izuzetnog znaaja postaviti valjan pravni osnov za ogranienje uticaja politike na operativno rukovo,enje u dravnoj upravi i za razvoj i unapre,enje karijernog sistema. (h! 3valifikovanost osoblja . upravljanje ljudskim resursimaez kvalifikovanih dravnih slubenika ne

moe biti govora o profesionalnoj dravnoj upravi. 3ada se defini u strate ka opredeljenja u oblasti upravljanja ljudskim resursima, onda treba imati u vidu dve osnovne sfere delovanja0sferu koja se tie pitanja vezanih za angaovanje novog osoblja isferu koja se tie pitanja koja se odnose na one koji su ve zaposleni u dravnoj upravi.3ada je re o pitanjima koja se tiu angaovanja novog osoblja, kvalitetno upravljanje ljudskim resursima podrazumeva0 (g! pravilnu procenu potreba za angaovanjem novog osoblja, u svetlu racionalizacije rada dravne uprave, (h! javnost u postupku zapo ljavanja, (i! zapo ljavanje na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, po potrebi, prethodnog iskustva (recruitment based on merit!. "edan od uslova uspe ne reforme dravne uprave je i njena racionalizacija. 5apo ljavanje novih dravnih slubenika treba da bude uskla,eno sa zahtevima racionalizacije, o emu e u sledeem poglavlju biti vi e rei. "avnost u postupku zapo ljavanja je nain da se obezbedi otvorenost dravne uprave i dostupnost zaposlenja u dravnoj upravi svim zainteresovanim licima. "avnost se obezbe,uje pre svega javnim ogla avanjem potrebe za novim kadrovima, sprovo,enjem postupka od strane strunog tela sastavljenog od vi e lica i javnog razgovora (intervjua! sa kandidatima.5apo ljavanje na osnovu kvalifikacija i sposobnost znai da su za svako radno mesto unapred poznati uslovi koje kandidat treba da ispunjava u pogledu profesionalnihkvalifikacija, sposobnosti i eventualno posedovanja prethodnog iskustva i da se odabir vr i primenom ovih kriterijuma i izborom najkvalitetnijeg kandidata.3ada je re o pitanjima koja se tiu postojeeg osoblja, upravljanje ljudskim resursima obuhvata0 (g! snimanje postojeeg stanja u smislu kvalifikacija i iskustva dravnih slubenika, (h! promovisanje principa stalnosti i (i! obuku i usavr avanje dravnih slubenika. +rimena principa stalnosti znai0da se radni odnos po pravilu zasniva na dui vremenski period (u &rbiji je to institut radnog odnosa na neodre,eno vreme! i da protivno volji zaposlenog moe prestati samo u sluajevima predvi,enim zakonom. 1zuzetak su lica koja prvi put zasnivaju radni odnos (tzv. pripravnici! i koja se uvek primaju na ogranieni vremenski period (od m meseci ili godinu dana! i koja se u tom periodu obuavaju za samostalan rad, te od ispoljenih rezultata zavisi da li e zasnovati stalni radni odnos (neka vrsta probnog perioda!wmogunost horizontalne pokretljivosti zaposlenog iz jednog organa dravne uprave u drugi, bez prethodnog prestanka radnog odnosawmogunost, u sluajevima predvi,enim zakonom, da zbog potreba slube do,e do prinudnog preme taja zaposlenogwmogunost napredovanja u vi e zvanje, zasnovanog na sposobnostima i rezultatimawsprovo,enje postupka ocenjivanja zaposlenih koji, u zavisnosti od rezultata, za posledicu moe da ima0 napredovanje, dodatno nagra,ivanje, upuivanje na usavr avanje radi dodatnog unapre,ivanja znanja i sposobnosti ili pak, upuivanje na dodatnu obuku radi otklanjanja nedostataka u obavljanju posla, sankcije i konano otpu tanje. )e,utim, preduslovi za kvalitetno sprovo,enje postupka ocenjivanja su0 jasna i koherentna organizacija uprave sa preciznim opisom poslova svakog radnog mesta, koji tano odslikava aktivnosti i zaduenja svakog zaposlenog, postojanje efikasnih upravnih procedura za izvr avanje poslova i objektivan i struan sistem ocenjivanja. & obzirom na posledice koje nosi sa sobom, jako je vano da sistem ocenjivanja ne sme da ostavi mogunost voluntarizma i zloupotreba, bilo u pravcu neopravdanog favorizovanja jednih ili pak eliminisanja drugih dravnih slubenika.#buka i

usavr avanje zaposlenih u prvoj fazi reforme dravne uprave imaju za cilj da premoste razlike izme,u postojeeg i eljenog stanja profesionalne osposobljenosti dravnih slubenika. )e,utim, svrha obuke se ovim ne iscrpljuje. Usavr avanje zaposlenih treba da bude trajan proces u cilju kontinuiranog podizanja nivoa dravne uprave i obezbe,ivanja kontinuiteta reforme. &misao obuke nije samo u tome da ona predstavlja preduslov za napredovanje u karijeri, ve tako,e u tome da se postojei posao obavlja bolje "edno od pitanja koje se moe postaviti je i to da li je bolje obuku zaposlenih organizovati posebno u okviru svakog pojedinog organa dravne uprave ili formirati jedinstven trening centar za sve zaposlene. #ba re enja imaju i prednosti i mane. ini se da je organizovanje obuke za op ta znanja i ve tine u okviru jedinstvenog centra ekonominije i da prua mogunost da se obezbedi kvalitetniji nivo obuke. U svakom sluaju obuka za specifina znanja iz pojedinih oblasti (na primer carina, naplata javnih prihoda, za tita ivotne sredine, obrazovanje ili zdravstvena i socijalna za tita! treba da bude organizovana u okviru odre,enog organa, upravo iz istih, prethodno navedenih razloga. itno je obukomobuhvatiti sve slojeve dravne uprave, a u situaciji kada je osposobljenost organa lokalne samouprave na niskom nivou, jako je korisno obuhvatiti i zaposlene u ovim organima, s tim da u tom sluaju trening centar, ukoliko postoji, treba da bude podeljen, uslovno reeno, na dva odeljenja.#snivanje trening centra je sloen posao. +rvi preduslov za njegov uspeh je obzbediti podr ku svih relevantnih subjekata u dru tvu, pri emu ta podr ka treba da bude zasnovana na svesti o potrebi postojanja ovakve institucije. 3rucijalna pitanja na koja treba imati odgovore u trenutku kada se pristupa osnivanju su0kakva e biti organizaciona struktura institucije, odnosno ko je njen osniva i ko e nadzirati njen radwkako e se institucija finansiratiwkoje vrste obuka e pruatiwko su ciljne grupe za kori enje usluga ove institucijewkako organizovati rukovo,enje institucijom i ko ini njeno osobljewko su predavai, kako ih nai i kako ih platitiwko priprema planove izvo,enja obuke (training curricula!wda li izdavati sertifikate (diplome! o izvr enoj obuci.U &rbiji se za sada programi obuke sprovode u okviru pojedinanih projekata, uz podr ku stranih donatora. & obzirom na znaaj permanentne obuke u procesu reforme dravne uprave, kao jedan od zadataka reforme postavlja se i osmi ljavanje trajnog, institucionalno uoblienog sistema, to znai i pronalaenje odgovora na prethodno navedena pitanja.U okviru procesa racionalizacije dravne uprave potrebno je uvesti metode funkcionalne, programske i strukturne analize koje e obezbediti polaznu osnovu za procenu potreba i iznalaenje adekvatnih organizacionih i upravljakih re enja za efikasnost i efektivnost u radu#rganizacione promene kao osnov za racionalizaciju dravne uprave-a bi se sproveo princip racionalizacije dravne uprave neophodno je prethodno preispitati organizaciju dravne uprave, kako u celini (vrste organa, poslovi koje obavljaju!, tako i pojedinano (sa stanovi ta organizacije i raspodele poslova u svakom organu!. +oetni korak predstavljaju funkcionalne analize svakog organa dravne uprave (functional revie!, koje preko kritikog sagledavanja stanja (task critiue! treba da dovedu do neophodne reorganizacije. lavni cilj je da se napravi jasno razgranienje nadlenosti i poslova izme,u razliitih organa dravne uprave i izbegne preklapanje. %a osnovu precizno utvr,ene vrste i obima poslova koje organ uprave obavlja mogue je utvrditi stvarno potreban broj zaposlenih. -a bi se potreban broj zaposlenih realno utvrdio, potrebno je u okviru svakog organa dati precizan, a ne uop ten opis poslova svakog radnog mesta, jer na osnovu nepreciznih i uop tenih opisa poslova nije mogue pravilno utvrditi koji se sve poslovi u okviru jednog radnog mesta zaista obavljaju, pa time nije mogue pravilno opredeliti ni potreban broj zaposlenih koji te poslove treba da izvr ava. Ukoliko je ovaj proces praen i podran

profesionalizacijom i modernizacijom dravne uprave, mogue je postii podizanje kvaliteta usluga uz smanjenje broja zaposlenih, to konano znai i uz smanjenje tro kova za rad dravne uprave.-akle potrebno je izvr iti analizu i reviziju postojeeg organizacionog okvira i to sa dva aspekta0u odnosu na procese i procedure koje se primenjuju u organima dravne uprave iu odnosu na trenutnu organizaciju i naela sistematizacije radnih mesta u organima dravne uprave (job design!.Tako,e, kreiranje pravnog okvira za nove institucionalne vidove vr enja javnih poslova, kao to su regulatorna tela ili javne agencije, i postepeno i kontrolisano preno enje nadlenosti na njih, treba da bude jo jedan od elemenata uspe ne racionalizacije dravne uprave u &rbiji. 3ao to je reeno, itav proces podrazumeva dve faze0 (g! orizontalnu i sistemsku analizu funkcija, struktura, procedura i procesa na nivou celokupne dravne uprave (h! 'ertikalnu analizu na nivou pojedinanih institucija. +ostojei organizacioni okvir dravne uprave u &rbiji ne obezbe,uje u dovoljnoj meri po tovanje savremenih principa produktivnog delovanja institucija u javnom sektoru. +rimer za to je trenutni nain kreiranja radnog mesta (sistematizacija! koja se zasniva na uop tenim odrednicama poslova i zaduenja. U nekim sluajevima je ak te ko pronai odgovarajue organizacione elemente koji bi objasnili trenutno stanje i procenili potrebe za daljim razvojem institucije. 5ato je kao prvi korak u unapre,ivanju organizacionog okvira potrebno promeniti procedure u vezi sa sistematizacijom i organizacijom radnih mesta u organima uprave. %ov pristup podrazumeva da se prilikom opisa radnog mesta naglase sledei elementi0opis zaduenja koji treba da se bazira ne samo na procesu koji treba da se obavi, ve i na rezultatima koje treba proizvestiworganizacione veze (komunikacioni kanali, linije odgovornosti, izve tavanje i sl.! sa drugim relevantnim radnim mestimawvei naglasak na ve tinama i iskustvu koje su neophodni za obavljanje odre,enog posla.+o odre,ivanju novog organizacionog okvira potrebno je izvr iti analizu postojeih kapaciteta (finansijskih, materijalnih, kadrovskih, informacionih, i td.! i uporediti ih sa buduim potrebama, kako bi se na konzistentan, sistemski i struan nain obezbedilo odre,ivanje odgovarajuih mera (rightsizing! i zahteva za dodatnim ili smanjenim kapacitetima.&avremeni upravljaki sistemi %avremeni upravljaki sistemi U svakoj organizaciji bilo koje vrste, pa tako i u dravnoj upravi, neminovno postoje manje ili vi e razvijeni upravljaki sistemi, po to svaka organizacija da bi uop te mogla da funkcioni e mora da poseduje odre,ene sisteme pomou kojih upravlja svojim resursima. U organima uprave u (epublici &rbiji odre,eni sistemi poput finansijskog upravljanja (a posebno u vezi sa budetskim procesima! trenutno fukcioni u relativnoefikasno. &pecifinost upravljakih sistema je da se oni u svetu, posebno u proteklih par decenija, znaajno razvijaju, osavremenjuju i tehnolo ki usavr avaju. U vezi sa tim, potrebno je da i organi uprave u &rbiji unesu inovacije u postojee sisteme i uvedu nove koji e jo znaajnije unaprediti procese upravljanja javnim resursima. "edan od osnovnih sistema je upravljanje ljudskim resursima koji predstavlja praktinu primenu zakonodavnog okvira za upravljanje zaposlenima u dravnoj upravi to je razmatrano u prethodnom poglavlju. -rugi sistemi se tiu upravljanja finansijama, informacijama i dokumentima, kao i logistikom. &vaki od navedenih je potrebno sagledati u svetlu trenutnih potreba i mogunosti, kao i specifinosti srpske upravne tradicije i institucionalne kulture. #no to je odlika svih upravljakih sistema je da oni zahtevaju odre,eni okvir koji obuhvata planiranje, rukovo,enje i kontrolu. Taj princip je u su tini relevantan za bilo koju

oranizaciju, bila ona javnog ili privatnog karaktera. +osebnost javnog sektora je u tome to su ciljevi i metodi njihovog postizanja drugaiji.&vaki upravljaki sistem zahteva postojanje centra koordinacije i u tom smislu je od su tinskog znaaja da se u okviru sistema dravne uprave izna,u prava re enja i odredi stepen interne decentralizacije (kako unutar ukupnog sistema tako i unutar pojedinanih institucija!, mehanizmi nadzora i kontrole i metode praenja i kontinuirane evaluacije."aanje centra uprave (olienog u strukturama koje podravaju rad 'lade i generalnog sekretarijata! uz istovremeno osposobljavanje pojedinanih institucija je princip kojim e se sprovo,enje strategije reforme dravne uprave u &rbiji voditi i koji e traiti odre,ivanje odgovarajue ravnotee odnosa i ovla enja da bi se zadovoljila potreba za fleksibilno u, ali i obezbe,ivanje transparentnosti, demokratske odgovornosti (democratic accountabilitn! i kontrole kvaliteta. #snovni korak u uvo,enju savremenih upravljakih sistema je unapre,enje procesa planiranja i kreiranje dokumenata i procedura koji e podrati operativne i strate ke planove kao i redovno i sadrajno izve tavanje o postignutim rezultatima. #ve nove procedure moraju biti uskla,ene sa zakonskim okvirom, ali, uz to, moraju biti sainjene na bazi prakse i potrebe da budu dovoljno operativne u svakodnevnom radu. Unapre,enje upravljakih sistema zahteva i promenu prakse i organizacione kulture i dug period implementacije, ali efekti postaju vidljivi ve u vrlo kratkom periodu, a tro kovi vrlo brzo opravdani.Uvodjenje informacionih tehnologija1nformatiko dru tvo je novi kvalitativni korak u razvoju dru tvenog ivota. #no je okarakterisano eksplozivnim rastom kori enja novih kapaciteta koje omoguavaju informacione tehnologije.U celom svetu 1nternet utie na sve oblasti ivota. &ve moderne vlade usvajaju koncept nezaobilazne potrebe dostupnosti osnovnih informacija javnom sektoru preko 1nterneta.ilj modernizacije dravne uprave je da se uvo,enjem informacionih tehnologija u rad dravnih organa kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou obezbedi gra,anima mogunost da utiu na javni ivot. 13T (informacione i komunikacione tehnologije! u ovom segmentu omoguavaju gra,anima elektronsku dostupnost najrazliitijih servisa i to na principu pune transparentnosti, a tako,e omoguava gra,anima da javno iskau svoj stav vezano za funkcionisanje dravne uprave i obavljanje javnih poslova. #vim nainom primene 1nterneta uveava se uloga javnog sektora kao servisa orjentisanog prema gra,anima. &am proces daljeg razvoja demokratizacije dru tva bez modernizacije je nemogu, pa je zato neophodno paljivo balansiranje i harmonizovanje ove dve strane./lektronska vlada moe vi estruko unaprediti kvalitet ivota gra,ana i napraviti veliku u tedu u vremenskom i ekonomskom aspektu. +rojekat elektronske vlade je direktno povezan sa promenama na nivouorganizacije u javnom sektoru, kao i sa reformama na nivou drave. 5na se da 13T imaju potencijal da podatke i injenice integri u u strukturno razumljive oblike, lako dostupne razliitim vrstama analiza, pretraga i servisa, a ovakve prednosti su jedan od preduslova kvalitetne reforme dravne uprave, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. lavna prednost primene 13T u demokratskom dru tvu lei u mogunosti da ukljui gra,ane i civilni sektor u javni ivot i kreiranje javne politike kroz direktnu interakciju. ilj elektronske vlade nije samo postavljanje informacija na 1nternet i pruanje razliitih servisa gra,anima, ve i vertikalna i horizontalna komunikacija unutar same dravne uprave i njenih pojedinih segmenata. #vakav protok infomacija na nivou dravne uprave i lokalne samouprave vi e puta podie nivo operativnosti i efikasnosti.5ajedniki informacioni sistem 'lade (epublike &rbije e biti definisan %acionalnom strategijom razvoja informatikog dru tva. 1nformacioni sistemi dravne uprave na centralnom nivou i lokalnih samouprava moraju biti oslonjeni na 'ladin zajedniki informacioni sistem kojim e biti definisani oblici razmene informacija

na nivou standarda. #vakvim kori enjem 13T postie se visoka interoperabilnost, to znai mogunost da se i pored lokalnih razlika ostvari iroko zajedni tvo. %eophodno je da lokalne samouprave mnogo vi e sara,uju me,u sobom (horizontalno! kao i sa 'ladomi republikim organima (vertikalno!, jer se samo tako moe doi do re enja koja informacione sisteme lokalne samouprave integri u u zajedniki informacioni sistem. 1sto tako je neophodno deregulacijom i pojednostavljivanjem radnih procedura gde god je to mogue, izvr iti reformu radnih procesa pre primene, a u skladu sa standardima 13T.)odernizacija dravne uprave uvo,enjem informaciono$ komunikacionih tehnologija znaajan je element u procesu racionalizacije. %e samo da vr enje javnih poslova postaje efikasnije i pouzdanije, da olak ava gra,anima ne samo pristup informacijama, ve iobavljanje pojedinih konkretnih poslova, ve stvara prostor za postepeno smanjenje ukupnog broja zaposlenih u dravnoj upravi. &toga je proces modernizacije, iakogeneralno posmatrano zahteva velike investicije i niz sloenih mera, sa jedne strane, kako bi se sistem uspostavio i obezbedilo njegovo funkcionisanje i, sa druge strane, kako bi se stvorio pravni okvir za uvo,enje i kori enje pojedinih servisa namenjenih gra,anima, dugorono posmatrano isplativ i vi estruko koristan. & obzirom na sloenost itavog procesa, on mora biti sprovo,en planski, sistematski, koordinirano i u fazama. +ostoje tri osnovne faze kroz koje e se sprovoditi proces modernizacije dravne uprave u &rbiji0prva faza podrazumeva presek postojeeg stanja, to znai da je u okviru nje potrebno0izvr iti presek stanja postojee infrastrukturewpripremiti evaluaciju trenutno postojeih informacionih sistemawizvr iti analizu kako vaei zakoni i drugi propisi mogu uticati na ostvarenje postavljenih ciljeva i u kojoj meri i u kom pravcu je potrebna njihova izmena kako bi podrali primenu novih tehnologijawpripremiti i doneti propise koji su osnov za pravnu valjanost i pravnu snagu elektronskog dokumenta, razmenu podataka, podno enje zahteva elektronskim putem, i dr. druga faza podrazumeva integraciju i implementaciju, to znai da je u okviru nje potrebno0zvr iti projektovanje i izradu nezavisne komunikacione infrastrukture dravnih organa na centralnom nivouwizvr iti projektovanje i uspostavljanje komunikacione infrastrukture lokalnih samouprava, uz kori enje postojeih sistema i kapacitetawdefinisati standarde horizontalne i vertikalne komunikacije 13Twdefinisati osnove funkcionalnosti 1& lokalnih samoupravawprihvatiti i implementirati me,unarodne standardewomoguiti pristup postojeim (nasle,enim! sistemima, razmenu podataka i informacijawizvr iti reformu radnih procesa i pojednostavljenje radnih procedura u organima dravne uprave na centralnom nivou i organima lokalne samouprave, u skladu sa prednostima 13Twizvr iti obuavanje i motivaciju zaposlenih za kori enje 13T.trea faza obuhvata uvo,enje /$ servisa za potrebe gra,ana i privrednih subjekatai to kako na nivou organa centralne vlasti, tako i na nivou organa lokalne samouprave. +od ovim servisima se podrazumevaju najrazliitije javne usluge, od pitanja koja se tiu linog statusa gra,ana, prebivali ta i dravljanstva, preko servisa vezanih za izdavanje odre,enih vrsta dozvola, do prijavljivanja poreza i dr. +osebno mesto zauzima tzv. 1nternet interakcija gra,ana, to podrazumeva mogunost gra,ana da iskau svoj stav, zapaanje, primedbe i sugestije vezane za rad dravne uprave, da dobiju potrebna obave tenja i sl

02. hljucni principi gvropske povelje u regionalnoj (samo) upravi /vropska povelja o lokalnoj samoupravi$ http0**.evrograd.rs*senldpenldg

%acrt /vropske povelje o (egionalnoj demokratiji http0**.raris.org*donload*regionalizacija*%acrtht/vropskehtpoveljehtoht(egionalnoj htdemokratiji.pdf ilj &aveta /vrope je da se postigne vece jedinstvo medju svojim clanicama u svrhu ocuvanja i postizanja ideala i principa koji predstavlja njihovo zajednicko nasledje, lokalne vlasti su jedan od osnovnih temelja svakog demokratskok rezima. +ravo gradjana je da ucestvuju u vodjenju javnih poslova demokratskog principa koji vazi u svim zemljama, clanicama &aveta /vrope.postojanje lokalne vlasti sa stvarnim odgovornostima mogu da osiguraju upravu koja ce biti 1 efikasna i bliska gradjanima. #cuvanje i jacanje lokalne samouprave u razlicitim evropskim zemljama znacajan je doprinos izgradnje /vrope zasnovane na nacelima demokratije i decentralizacije vlasti. /vropska povelja o lokalnoj samoupravi je rezultat niza inicijativa i dugogodisnjeg promisljanja &aveta /vrope. &avet /vrope, kao cuvar ljudskih prava i branitelj principa demokratske vlasti, je bio pogodna sredina za izradu i prihvatanje takvog instrumenta, time pre sto je gxJy. pokazao koliko ceni vaznost lokalnih vlasti, jer je za njih osnovao predstavnicko telo na nivou /vrope koje je od tada postal stalna 3onferencija lokalnih regionalnih vlasti ((4/!. %amera /vropske +ovelje o lokalnoj samoupravi je da umanji nedostatak zajednckih evropskih standard za odredjivanje i ocuvanje prava lokalnih vlasti koje su najblize gradjanima i da im da mogucnost da efektivno ucestvuju u odlucivanjima koja se odnose na njihovo svakodnevno okruzenje. +ovelja nalze postovanje osnovnih pravila koja ce garantovati politicku, upravnu i finasijsku nezavisnost lokalnim vlastima. +rincipi regionalne samouprave i postojanje regionalnih vlasti odredjuje se Ustavom, zakonom ili medjunarodnim sporazumom. (egionalne nadleznosti definisu se Ustavom, zakonom ili statutima regionalnih organa vlasti. (egionaln organi vlasti imaju zakonsku nadleznost i efikasnu mogucnost u granicama odredjenim Ustavom i zakonom, da prema sopstvenoj odgovornosti i u interesu stanovnistva, regulisu i upravljaju svim pitanjima od znacaja za region koja nisu iskljucena iz njihove nadleznosti, niti su preneta na drugi nivo vlasti Ustavom ili statutom. (egionalni organi vlasti imaju pravo da poseduju imovinu, imaju pravo na finasijske resurse koji im se dodeljuju zakonom, koji su predvidljivi i dovoljni za efikasno ostvarivanje njihovih nadleznosti i obaveza. U dovoljnoj meri su raznovrsni i obezbedjuju im sa jedne strane razuman stepen stabilnosti, a sa druge strane omogucavaju regionalni organima vlasti da idu u korak sa stvarnim kretanjem troskova koji nastaju u vrsenju njihovih zadataka. -rzavna sredstva koja se prenose regionalnim organima vlasti u principu ne bi trebalo da budu namenski opredeljena. &vaki prenos nadleznosti na regionalne organe vlasti prati i transfer odgovrajucih finasijskih resursa. (egionalni organi vlasti slobodno odredjuju svoje unutrasnje strukture, sistem administracije i svoje organizacije u skladu sa opstim okvirom koji je odredjen Ustavom, zakonom ili regionalnim statutom. (egionaln organi vlast imaju pravo da se obrate sudskom organu da im obezbedi postovanje slobodnog ostvarivanja njihovh ovlascenja i principa regionalne samouprave koja je predvidjena Ustavom ili zakonom. 0]. niljevi podsticanja regionalnog razvoja ( iz zakona) lan h. iljevi podsticanja regionalnog razvoja su0 sveukupni dru tveno$ekonomski odrivi razvojw h! smanjenje regionalnih i unutar$regionalnih dispariteta, u stepenu dru tveno ekonomskog razvoja i uslova ivota, sa naglaskom na podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih, devastiranih industrijskih i ruralnih podrujaw i! smanjenje negativnih

demografskih kretanjaw I! razvoj ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti, savremenim nauno$ tehnolo kim dostignuima i organizaciji upravljanjaw J! razvoj konkurentnosti na svim nivoimaw m! uspostavljanje pravnog i institucionalnog okvira za planiranje, organizovanje, koordiniranje i realizaciju razvojnih aktivnostiw y! podsticanje me,uop tinske, me,uregionalne, prekogranine i me,unarodne saradnje u pitanjima od zajednikog interesaw K! efikasnije kori enje domaih prirodnih resursa i dobara, kao i stranih resursa, na republikom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou. 0`. ,acela unapredjivanja regionalnog razvoja 1z zakona lan i. +odsticanje regionalnog razvoja zasniva se na sledeim naelima0 naelu celovitosti (sprovo,enje politike regionalnog razvoja na celoj teritoriji (epublike &rbije!w h! naelu sinhronizacije (integracija, koordinacija i komplementarnost i uskla,ivanje regulative, institucija i aktivnosti 'lade i autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugih institucija i organizacija i me,unarodnih partnera u planiranju i sprovo,enju politike regionalnog razvoja!w i! naelu solidarnosti i jednakih mogunosti za sve (socijalna dimenzija razvoja, podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih podruja i posebno ugroenih ili marginalizovanih grupa stanovni tva!w I! naelu partnerstva (participacija i sinergija $ politika regionalnog razvoja zasnovana na partnerstvu i sinergijskom delovanju javnog, privatnog i civilnog sektora, domaih i me,unarodnih organizacija i institucija!w J! naelu planiranja (planiranje regionalnog razvoja na osnovu razvojnih dokumenata na republikom, regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou!w m! naelu supsidijarnosti (decentralizacija u obavljanju poslova pripreme, izvo,enja i nadzora programa za podsticanje regionalnog razvoja na regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou, uz prethodno obezbe,ene institucionalne i kadrovske kapacitete, odnosno ljudske resurse!w y! naelu javnosti (javna dostupnost razvojnih dokumenata, kriterijuma za izbor, planiranja i odabira razvojnih projekata kao i kadrova!w K! naelu kontrole i vrednovanja (kontrola i praenje izrade i realizacije razvojnih dokumenata i projekata, kao i ocena efekata njihove primene!w x! naelu efektivnosti i efikasnosti upotrebe sredstava za finansiranje podsticanja regionalnog razvoja (sredstava budeta (epublike &rbije, budeta autonomnih pokrajina, budeta lokalnih samouprava, izvora me,unarodne pomoi, fondova /vropske unije, privatnih i drugih izvora za realizaciju razvojnih projekata !w gt! naelu koncentracije (finansijska sredstva namenjena za regionalni razvoj usmeravaju se na realizaciju prioritetnih aktivnosti regionalnog razvoja!w gg! naelu ravnomernosti regionalnog razvoja (podsticanje breg razvoja nedovoljno razvijenih regiona, oblasti i jedinica lokalne samouprave!w gh! naelu odrivosti i unapre,enja ivotnog standarda (poveanje ivotnog standarda sada njih generacija, uz obezbe,enje poveanja svih razvojnih potencijala buduih generacija!w gi! naelu racionalnosti (podr ka aktivnostima iji su ciljevi realni, a rezultati ostvarivi i merljivi!w gI! naelu uskla,enosti sa pravilima /vropske unije (uspostavljanje pravnog i institucionalnog okvira u skladu sa standardima, najboljim praksama i regulativama /vropske unije i domaeg zakonodavstva!. 0d. *rekogranicna saradnja ( ciljevi i zadaci +rekogranina saradnja . ciljevi i zadaci /U0 &usreti, zbliavanja, saradnja, pomirenja, trpeljivost

+olitika ujednaavanja prostornog planiranja, +odsticanje politike prevazilaenja postojeih nedostastaka (infrastrukturni sistemi, ekonomski razvoj, za tita okoline i prirode, subsidijarni i partnerski realiteti, evropske socijetalne dodatne vrednosti! (?HC?8?< /uropeanination of &erbia, 67H<79A7 6>Q=9O=[ >d.! %epripremljenost za prekograninu saradnju #p tine u &rbiji su imale razvijenu saradnju kako sa op tinama u drugim jugoslovenskim republikama i, zahvaljujui otvorenosti "ugoslavije, sa op tinama u /vropi. (aspad "ugoslavije i ratovi prekinuli su ove veze, a &rbija, lokalne vlasti i gra,ani bili su gotovo gt godina izolovani. +osle httt. godine, lokalne vlasti u &rbiji obnavljaju stare i uspostavljaju nove oblike saradnje i to postaje vaan kanal za bolje upoznavanje i razmenu iskustava sa lokalnim samoupravama u /vropi i za razvijanje oseanja pripadnosti /vropi. #vo je veoma vaan nain ozdravljenja i demokratizacije dru tva i vaan podsticaj ekonomskom razvoju. okalne vlasti aktivno uestvuju u razvijanju raznih oblika saradnje (raznovrsni bilateralni i multilateralni projekti, bratimljenje, programi susedske i prekogranine saradnje itd!. +rojekti prekogranine saradnje u /vropi izuzetno su uticali na revitalizaciju odnosa naroda koji ive uz granicu i kvalitetnije re avanje problema naroda sa obe strane granice, i znaajan su doprinos stabilnosti drava. +akt za stabilnost jugoistone /vrope doprineo je rekonstrukciji i revitalizaciji prekogranine saradnje &rbije i susednih zemalja. Tom prilikom su sve zemlje ovog regiona istakle jedan krug prioriteta0 podsticanje lokalne demokratije i prekogranine saradnje, obnova i jaanje regionalne infrastrukture, energetika, podsticanje interregionalne trgovine i investicione politike, jaanje medija, borba protiv organizovanog kriminala, praenje migracija, azilanti, izbeglice itd. +ored )inistarstva spoljnih poslova i )inistarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom &rbije, koji imaju vanu ulogu u ovim procesima, &3# aktivno uestvuje u jaanju i podsticanju programa susedske i prekogranine saradnje. &3# pomae lokalnim vlastima da na,u odgovarajue partnere pruajui neophodne informacije, olak avajui praenje procedure pri uspostavljanju saradnje i obezbe,ujui razne vrste pomoi u realizaciji ovih, esto veoma kompleksnih projekata. +osle httt. godine ostvaren je jedan broj prekograninih projekata, kao to su Timoki region, kojim je uspostavljena saradnja jednog broja op tina &rbije, ugarske i (umunije (httg! radi ekonomske revitalizacije ovih pograninih oblasti. 5aetak novog evroregiona moe biti saradnja preko gtt op tina na relaciji %i . &koplje.&ofija htti. godine, kojom su pokrenuti raznovrsni projekti ovih op tina i gradova u oblasti ekonomije, trgovine, obrazovanja, kulture itd. 1nteresantni su jo i projekti prekogranine saradnje -unav.3ri .)ure .Tisa, -unav hg, -rina.&ava.)ajevica, kao i drugi projekti saradnje op tina &rbije sa op tinama rvatske, osne i ercegovine, )a,arske, (umunije i ugarske. &aradnja se odvija u razliitim oblastima i uvek se tie prioritetnih interesa i potreba stanovnika ovih regiona. Uspe no ue e u evropskim programima podrazumeva kadrovsku osposobljenost, poznavanje evropskih politika i inicijativa, vladanje metodologijom izrade i sprovo,enja evropskih projekata, kao i razvijene odnose sa drugim lokalnim vlastima u /vropi. -osada nje aktivnosti ohrabruju (pre svega projekat /u4%/!, ali lokalnim vlastima u &rbiji jo uvek predstoji veliki posao. +odizanje kapaciteta za prekograninu saradnju e omoguiti vei stepen evropeizacije i integrisanja u evropske horizontalne mree saradnje i pre konanog formalizovanja odnosa izme,u &rbije i /U. -odatno, iz pretpristupne pomoi (ond 1+4! /U &rbiji za period htty.httx. planirano je ig,x miliona evra za oblast prekogranine saradnje.

1c. )loga komunikacione e informacione tehnologije u podizanju kapaciteta rada javne uprave =S P?H><9=N7D=E> H<U789> :;<78> E> H7 @> :8?X>T>P =9V?<P7D=?9=M B>M9?Q?C=E7 : <7H H<U789=M ?<C797 A7A? 97 D>9B<7Q9?P, B7A? = 97 Q?A7Q9?P 9=8?: ?G>NG>H= C<7X79=P7 P?C:[9?@B H7 :B=O: 97 E789= U=8?B. e_R (=9V?<P7D=?9> = A?P:9=A7D=?9> B>M9?Q?C=E>! : ?8?P @>CP>9B: ?P?C:[787E: C<7X79=P7 >Q>AB<?9@A: H?@B:;9?@B 97E<7NQ=O=B=E=M @><8=@7 = B? 97 ;<=9D=;: ;:9> B<79@;7<>9B9?@B=. ]8=P 97O=9?P ;<=P>9> e9B><9>B7 :8>[787 @> :Q?C7 E789?C @>AB?<7 A7? @><8=@7 ?<E>9B=@79?C ;<>P7 C<7X79=P7. lQ7897 ;<>H9?@B ;<=P>9> e_R : H>P?A<7B@A?P H<:WB8: Q>U= : P?C:[9?@B= H7 :AS:O= C<7X79> = D=8=Q9= @>AB?< : E789= U=8?B = A<>=<7T> E789> ;?Q=B=A> A<?N H=<>AB9: =9B><7AD=E:. k7E>H9=OA= =9V?<P7D=?9= @=@B>P `Q7H> d>;:GQ=A> F<G=E> [> G=B= H>V=9=@79 L7D=?97Q9?P @B<7B>C=E?P <7N8?E7 =9V?<P7B=OA?C H<:WB87. 11.hljune aspiracije nmf-goe -a bi se obezbedila bolja me,usobna saradnja, vei uticaj lokalnih (samo!uprava na centralni, nacionalni nivo vlasti radi zadovoljavanja njihovih vitalnih interesa i potreba, formiraju se pose$ne asocijacije op tina i gradova, #snovni programski ciljevi ovih organizacija tiu se unapre,ivanja kljunih poloaja i uloge lokalnih zajednica odnosno kvalitetnijeg zadovoljavanja ivotnih potreba njihovih gra,ana. #vakve afilijacije postoje i na regionalnom i me,unarodnom planu, a njihova komparativna iskustva u pogledu upravljanja, vo,enja i organizacije postaju znaajni putokazi za rad nacionalnih asocijacija i delatna inspiracija za agilnije lokalne sredine. http://www !"#$ $%#/ 12.pokusna opredelenja rada %hq!%oe (%talna konferencija gradova i op tina %r$ije) -a bi se obezbedila bolja me,usobna saradnja, vei uticaj lokalnih (samo!uprava na centralni, nacionalni nivo vlasti radi zadovoljavanja njihovih vitalnih interesa i potreba, formiraju se posebne asocijacije op tina i gradova, #snovni programski ciljevi ovih organizacija tiu se unapre,ivanja kljunih poloaja i uloge lokalnih zajednica odnosno kvalitetnijeg zadovoljavanja ivotnih potreba njihovih gra,ana. #vakve afilijacije postoje i na regionalnom i me,unarodnom planu, a njihova komparativna iskustva u pogledu upravljanja, vo,enja i organizacije postaju znaajni putokazi za rad nacionalnih asocijacija i delatna inspiracija za agilnije lokalne sredine. (?HC?8?< /uropeanination of &erbia, 67H<79A7 6>Q=9O=[ >d.! &talna konferencija gradova i op tina postoji od gxJi. godine i predstavlja nacionalnu asocijaciju lokalnih vlasti. U periodu izme,u gxxt. i httt. zamrla je veina njenih aktivnosti zbog me,unarodne izolacije, da bi posle httt. godine ona obnovila svoj rad i izrasla u ozbiljnu asocijaciju svih lokalnih vlasti u &rbiji. #d httt. ova institucija je doivela duboku reformu i u mnogo emu uspela da bude podr ka lokalnim vlastima u obavljanju poslova. #d httt. godine &3# je znaajno reformisala i unapredila organizaciju, podigla funkcionalne kapacitete i modernizovala svoj nain rada, to joj olak ava da sve uspe nije i bolje obavlja raznovrsne i sloene poslove uspe ne asocijacije lokalnih vlasti. &3# pomae lokalnim vlastima da analiziraju kvalitet svog rada, da identifikuju probleme i na,u optimalne naine njihovog re avanja. #na prua aktivnu podr ku lokalnim vlastima u izgra,ivanju

kapaciteta za ostvarivanje odre,enih funkcija, podstie i neguje saradnju, dijalog, razmenu iskustava lokalnih vlasti, kao 1 njihovog zajednikog delovanja. &3# je vaan savetodavni centar za lokalne vlasti, obezbe,uje treninge, izradu analiza i studija radi podizanja kvaliteta rada lokalnih vlasti. 'ana funkcija ove asocijacije jeste da zastupa interese lokalnih samouprava pred organima centralne vlasti u procesima dono enja zakona od znaaja za njih. #va asocijacija je kreirala i brojne korekcije zakonskih predloga, a u njenom okrilju je pripremljeno nekoliko novih predloga zakona ili izmena postojeih, ukljuujui 5akon o lokalnoj samoupravi, )odel op tinskih statuta, /tiki kodeks lokalnih funkcionera, %acrt zakona o imovini lokalne samouprave, 5akon o lokalnim finansijama itd. Uz podr ku stranih donatoramm &3# je osnovala &avetodavni centar za lokalne vlasti. +ripremljen je upitnik o problemima i potrebama, koji su popunili predstavnici oko gtt lokalnih samouprava, istiui da im prevashodno treba pomo u sledeim oblastima0 primena zakona, podizanje kvaliteta komunalnih usluga, pristup fondovima i finansijski menadment. 4socijacija obezbe,uje raznovrsne istraivake, savetodavne usluge i usluge obuke i treninga za lokalne vlasti. Tokom httI. godine uz pomo donatoramy finansirano je uspostavljanje Trening centra. entar je razvijao %acionalnu strategiju treninga i obuke lokalnih vlasti u skladu sa metodologijom &aveta /vrope. U toku dve godine kapaciteti entra su znatno poveani, ukljuujui i mreu trenera koji su ukljueni u treninge. &3# je aktivno uestvovala u realizaciji veoma raznovrsnih projekata koji su znatno doprineli reformi sistema 1 podizanju kapaciteta lokalnih vlasti. #d httt. godine &3# je znatno reformisala i unapredila organizaciju, podigla funkcionalne kapacitete 1 modernizovala svoj nain rada, to joj olak ava da sve uspe nije i bolje obavlja raznovrsne i sloene poslove uspe ne asocijacije lokalnih vlasti. (@Q7EH?8= ;<?V q=E7B7! &talna konferencija gradova i op tina &rbije $ -oprinos modernizaciji razvojnih kapaciteta lokalne zajednice $ +odr ka profesionalizaciji op tinske * gradske administracije $ 1mplementacija programa modernizacije infrastrukturnih sistema $ +odravanje programa i projekata inostranih donatora u oblasti lokalne (samo!uprave . 1, U%-+, #/&, /4(, o/, (4/, U&41- (-41, U1 i dr.!, -1-, T5, 1-4, &1-4 ... $ +odsticanje saradnje sa dravnim institucijama i organizacijama $ +odsticanje prekogranine saradnje0 regiona, gradova i op tina 1..gvolucija savremene uprave i upravljanja /volucija savremene uprave i upravljanja0 %+) se javlja poetkom xt$tih godina kao potreba za prelazom ka upravljanju po sistemu tri ne privrede, omek avanjem i ekspanzijom dravne uprave ka privatnom sektoru. 3oriste se ve tine i znanja kao i iskustva privatnog sektora, to doprinosi profesionalizaciji i strunom usavr avanju dravnih inovnika koji polako evoluiraju u novu vrstu javnih slubenika . %ove javne )enadere (%e +ublic )anagers . %+)s! /volucija savremene uprave i upravljanja . ppt0 $ -ravna uprava, dravno administriranje $ "avna uprava, javno upravljanje $ 3orporativno upravljanje (business administration management! $ Upravljanje javnom politikom $ "avno upravljanje

%ovo javno upravljanje

10. ,g+!%/-Jg 11.%rodnosti i razliitosti profila administratora i menadera 4dministrator je menader u dravnoj upravi. #bzirom na razliite okolnosti razliitih zemalja razvoja tako zaokruen i vertikalno prohodni sistem upravnog obrazovanja obeleen je specifinostima. %egde se sistem vi e oslanja na veze s pravnom, negde s politolo kom, a negdje s ekonomskom strukom... Uspostavi vertikalno prohodnog sistema upravnog obrazovanja posebno pridonosi uslonjavanje upravnih problema 1 poslova, kao i trend traenja osoblja sa sve vi im obrazovnim stepenom. +oslovi za koje se ranije traila srednja struna sprema ili su prestali postojati ( npr, daktilografi i administratori! ili su postali sloeniji, te trae bolju obrazovnu pripremu. (ukovodei poslovi i brojni vrlo sloeni upravni poslovi (analiza 1 priprema alternativnih javnih politika, strate ko planiranje, priprema nacrta propisa itd.! danas ve zahtevaju razliite oblike i stepene poslediplomskog obrazovanja koje daje novu dimenziju menadzeru u upravi . 4-)1%1&T(4T#(

12.harakteristike rnovog javnog upravljanjas o videti deo kod pitanja 20 novi menadment U evoluciji dravne uprave . javne uprave . javnog upravljanja, Ynovo javno upravljanjec predstavlja, za sada, poslednju fazu kompleksnog pozicioniranja i sveobuhvatnog odgovora na izazove moderne uprave i upravljanja. To je posledica kapitalnih promena koje su se odigrale na relacijama, drave, biznisa i civilnog dru tva, regionalizacije i globalizacije, ekstenzivnih privatizacija, interesnog ukr tanja javnog i privatnog sektora, javno$privatnih partnerstava, intenziviranja modaliteta menaderijalizma (krizama, rizicima, ljudskim resursima, kvalitetom i dr.! i razvoja savremenih institucionalnih entiteta i organizacija, u funkciji primarne orijenatacije na zadovoljavanje interesa i potreba gra,ana. (odgovor "avna uprava, jiljana Tati, 'eljko ladovi, ranko )ilosavljevi! &ustinska karakteristika novog javnog menadmenta je podsicanje efikasnijeg upravljanja s ciljem postizanja boljih rezultata u poslovanju javnog sektora. Uvo,enje normi i kriterijuma karakteristinih za preduzetniki sector implementacija preduzetnikog sektora u obavljanju odre,enih usluga javnog sektora . primer, u svrhu objedinjavanja upravljanja i delotvornije uupotrebe dravne imovine, finansiranju investicija u infrastrukturu, te organizacijskom 1 vlasnikom prerasporedjivanju delatnosti javnog sektora. 1].!ekivanja od rnovog javnog upravljanjas (odgovor "avna uprava, jiljana Tati, 'eljko ladovi, ranko )ilosavljevi! 1"/'1 +(#/&4 %e +ublic )anagement0 $ pobolj anje delotvornosti i uinaka u javnom sektoruw jaanje odgovornosti proraunskih subjekata prema korisnicima odnosno kupcima usluga ili programaw poveanje koristi uz smanjenje javnih izdataka i jaanje menadmenta dravnih jedinica uz poveanje odgovornosti spram korisnika.

+repoznatljivi procesi %+)0 $ jaanje fiskalne trasparentnosti $ antikorupcijske mere $ javna nabavka $ uspostavljanje sistema riznice $ +1 . ) $ reformisanje dravnog raunovodstva $ i enje od sporednih (non core! delatnosti . privatizacija 1`.emplikacije op te teorije sistema na organizaciju i funkcionisanje javne uprave (odgovor "avna uprava, jiljana Tati, 'eljko ladovi, ranko )ilosavljevi! U svakoj organizaciji, pa i u dravnoj upravi, postoje manje ili vi e razvijeni upravljaki sistemi, po to svaka organizacija da bi uop te mogla da funkcioni e mora da poseduje odre,ene sisteme pomou kojih upravlja svojim resursima. #no to je odlika svih upravljakih sistema je da oni zahtevaju odre,eni okvir koji obuhvata planiranje, rukovo,enje i kontrolu. Taj princip je u su tini relevantan za bilo koju oranizaciju, bila ona javnog ili privatnog karaktera. +osebnost javnog sektora je u tome to su ciljevi i metodi njihovog postizanja drugaiji. #snovni korak u uvo,enju savremenih upravljakih sistema je unapre,enje procesa planiranja i kreiranje dokumenta i procedura koji e podrati operativne i strate ke planove kao i redovno i sadrajno izve tavanje o postignutim rezultatima. #ve nove procedure moraju biti uskla,ene sa zakonskim okvirom, ali, uz to, moraju biti sainjene na bazi prakse i potrebe da budu dovoljno operativne u svakodnevnom radu. Unapre,enje upravljakih sistema zahteva i promenu prakse i organizacione kulture i dug period implementacije, ali efekti postaju vidljivi ve u vrlo kratkom periodu, a tro kovi vrlo brzo opravdani. (odgovor . "avna uprava i evropske integracije &rbije, 4na &. Trbovi, -ragan ukanovi, orisav 3neevi!
1me teoretiara5naajni doprinosi)aks 'eber$ predmet 'erebovog nazimanja i domet njegovog intelekta bili su zapanjujui $ njegova analiza socijalnog i istorijskog konteksta uprave i jo konkretnije, birokratije je 'eberov najvei doprinos teoriji javne uprave $ njemu u ast birokratski model organizacie uprave nazivan je 'eberov rederik Tejlor$ nauni menadment je bio istinska tvorevina ovog teoretiara i kao takva delila je kako vrline tako i mane ovog tvorca $ ako Tejlog i nije uspeo da sprovede svoje naunike ambicije, uspeo je da dospe mnogo dalje o dvojih prvotinih namera, uspe no zaokupljujui panju javnosti i dovodei u pitanje neke tradicionalne koncepcije upravljanja 4nri ajol$ ajlog je tvorac upravne teorije drave $ verovao je u jedinstvenu teoriju upravljanja

$ posebnu panju pridavao je planiranju, kao bitnom delu upravljanja, pri emu je razlikovao predvi,anje budunosti od odluka o buduem delovanju $ uticao je na ulika i Urvika $ njegova teorija poznata je i kao klasina kola amerike javne uprave uter ulik$ ako postoji pojedinac koji oliava javnu urpavu u &4-, to je uter . ulik $ njegov status u ovoj oblasti je takav da ga ponekad nazivaju dekan javne upraveindal Urvik$ likov saradnik i tvorac ma inskog modela uprave $ kao biv i vojnik analizirao strukturu vojske i njenu primeljivost u upravi $ nagla avao razliku izme,u tapske i linijske strukture organizacije-ejms )uni, 4lan (ajl$ )uni i (ajl se najvi e bave naelima podele rada u organizaciji, kao i problemom raspona kontrole $ smatrali su da je koordinacija odre,ujue naelo organizacije, koje u sebi sadri sva ostala naela, dok je hijerarhijsko naelo osnovno naelo svake organizacije $ smatraju da se male i velike organizacije razlikuju samo prema broju hijerarhijskih nivoa*stepena (scalar chain!)eri +arker olet$ ideje koje je predstavila i dinamika koju je ostvarila bile su prethodnica budueg razvoja u oblasti organizacionog pona anja $ bila je linost ispred svog vremena, iji istinski doprinos moda nije bio potpuno prepoznat niti su njeni doprinosi u potpunosti realizovani $ u literaturi je poznata njena ratka, ali razumljiva odrednica upravljanja0 sposobnost da se posao obavi preko ljudi/lton )ajo $ verovatno najkontroverzniji autor od svih koji se pominju u ovom odeljku $ veliki deo te kontroverze javno se povodom istraivanja sprovedenog u fabrici 'estern elektrika (tzv ortonski efekt! i posebno )ajovog tumaenja tog istraivanja $ naime, radnicima u jednoj fabrici stalno su menjani fiziki uslovi rada (osvetljenje, pauze i sl! $ zakljuak istraivanja bio je da su i pozitivne i negativne promene uslova (bolje, odnosno lo ije osvetljenje! uticali na poveanje produktivnosti, to daje znaaj socijalnoj komponenti radnih odnosa (radnici bolje rade ukoliko su svesni da uprava brine o njima!ester ernard$ pisac uvene knjige unkcije izvr ne vlasti u kojoj je poku ao da objasni teoriju drave i teoriju organizacije, kao i da osmisli teoriju ljudskog pona anja koja e prevazii isto ekonomske aspekte $ smatrao je da ljudska bilja imaju ogranienu slobdu izbora, dok organizacije nasstoje da utiu na pona anje pojedinca tako to mu ograniavaju slobodu izbora ili mu pak poveavaju mogunost izbora (manipulacija ili ube,ivanje!erbert &ajmon $ bio je ovek katolikih interesovanja, ali i istraiva dru tvenih nauka u pravom smislu te rei $ vai za o troumnog i inovativnog teoretiara, a tu poziciju je svojim doprinosima itekako zasluio $ dobio je %obelovu nagradu gxyK. godine za istraivanja u oblasti dono enja odluka u organizaciji-vajt 'aldo $ valdo je svetski priznat kao precizni kritiar i paljivi hroniar istorije javne uprave $ ovaj 4merikanac bio je veliki kritiar klasinog pristupa javnoj upravi i smatra se za moda najznaajnijeg teoretiara moderne javne uprave $ smatrao je da su politika i uprava tesno povezani i usu,uje se da tvrdi da predstavljaju gotovu jedinstvenu oblast, prevazilazei tako dihotomiju politika . uprava aj +iters, -on #ldsen$ ovi autori podsticali su uenje iz iskustva i poku ali da poveu teoriju o upravi praktina dostignua $ njihov doprinos se odnosi na odre,ivanje etiri tipa reformi upravnih sistema (fleksibilne, tri ne, participativne i deregulativne reforme!-aglas )ek regor $ jedan od najpopularnijih pisaca iz oblasti menadmenta $ esto ga porede sa ajolom $ tvorac je teorije u i $ teorija u pretpostavlja da su ljudskim biima potrebni podsticaji za rad, dok teorija pretpostavlja da je takav podsticaj nepotreban, jer rad zadovoljava ljudske potrebe za samopo tovanjem i postignuem

kj_]L ] drle]LjsL]q djk`]6\ (2FQ. CQ7@9=A dF2, G<. Jg*httx = it*htgt! =S>8= zQ79 h =S>8= ;?H@B=D7T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 @:0 g! @8>:A:;9= H<:WB8>9?,>A?9?P@A= ?H<U=8= <7N8?Ew h! @P7T>T> <>C=?97Q9=M = :9:B7<,<>C=?97Q9=M H=@;7<=B>B7, : @B>;>9: H<:WB8>9? >A?9?P@A?C <7N8?E7 = :@Q?87 U=8?B7, @7 97CQ7@A?P 97 ;?H@B=D7T> <7N8?E7 9>H?8?S9? <7N8=E>9=M, H>87@B=<79=M =9H:@B<=E@A=M = <:<7Q9=M ;?H<:OE7w i! @P7T>T> 9>C7B=89=M H>P?C<7V@A=M A<>B7T7w I! <7N8?E >A?9?P=E> G7N=<79> 97 N97T:, =9?87B=89?@B=, @78<>P>9=P 97:O9?, B>M9?Q?WA=P H?@B=C9:[=P7 = ?<C79=N7D=E= :;<78S7T7w J! <7N8?E A?9A:<>9B9?@B= 97 @8=P 9=8?=P7w m! :@;?@B78S7T> ;<789?C = =9@B=B:D=?97Q9?C ?A8=<7 N7 ;Q79=<7T>, ?<C79=N?87T>, A??<H=9=<7T> = <>7Q=N7D=E: <7N8?E9=M 7AB=89?@B=w y! ;?H@B=D7T> P>X:?;WB=9@A>, P>X:<>C=?97Q9>, ;<>A?C<79=O9> = P>X:97<?H9> @7<7HT> : ;=B7T=P7 ?H N7E>H9=OA?C =9B><>@7w K! >V=A7@9=E> A?<=W[>T> H?P7[=M ;<=<?H9=M <>@:<@7 = H?G7<7, A7? = @B<79=M <>@:<@7, 97 <>;:GQ=OA?P, ;?A<7E=9@A?P, <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:. L7O>Q7 ;?H@B=D7T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 zQ79 i b?H@B=D7T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 N7@9=87 @> 97 @Q>H>[=P 97O>Q=P70 g! 97O>Q: D>Q?8=B?@B= (@;<?8?X>T> ;?Q=B=A> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 97 D>Q?E B><=B?<=E= d>;:GQ=A> F<G=E>!w h! 97O>Q: @=9M<?9=N7D=E> (=9B>C<7D=E7, A??<H=97D=E7 = A?P;Q>P>9B7<9?@B = :@AQ7X=87T> <>C:Q7B=8>, =9@B=B:D=E7 = 7AB=89?@B= `Q7H> = 7:B?9?P9=M ;?A<7E=97, E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>, H<:C=M =9@B=B:D=E7 = ?<C79=N7D=E7 = P>X:97<?H9=M ;7<B9><7 : ;Q79=<7T: = @;<?8?X>T: ;?Q=B=A> <>C=?97Q9?C <7N8?E7!w i! 97O>Q: @?Q=H7<9?@B= = E>H97A=M P?C:[9?@B= N7 @8> (@?D=E7Q97 H=P>9N=E7 <7N8?E7, ;?H@B=D7T> <7N8?E7 9>H?8?S9? <7N8=E>9=M ;?H<:OE7 = ;?@>G9? :C<?U>9=M =Q= P7<C=97Q=N?879=M C<:;7 @B79?89=WB87!w I! 97O>Q: ;7<B9><@B87 (;7<B=D=;7D=E7 = @=9><C=E7 , ;?Q=B=A7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 N7@9?8797 97 ;7<B9><@B8: = @=9><C=E@A?P H>Q?87T: E789?C, ;<=87B9?C = D=8=Q9?C @>AB?<7, H?P7[=M = P>X:97<?H9=M ?<C79=N7D=E7 = =9@B=B:D=E7!w J! 97O>Q: ;Q79=<7T7 (;Q79=<7T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 97 ?@9?8: <7N8?E9=M H?A:P>97B7 97 <>;:GQ=OA?P, <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:!w m! 97O>Q: @:;@=H=E7<9?@B= (H>D>9B<7Q=N7D=E7 : ?G78S7T: ;?@Q?87 ;<=;<>P>, =N8?X>T7 = 97HN?<7 ;<?C<7P7 N7 ;?H@B=D7T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 97 <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:, :N ;<>BM?H9? ?G>NG>X>9> =9@B=B:D=?97Q9> = A7H<?8@A> A7;7D=B>B>, ?H9?@9?

S:H@A> <>@:<@>!w y! 97O>Q: E789?@B= (E7897 H?@B:;9?@B <7N8?E9=M H?A:P>97B7, A<=B><=E:P7 N7 =NG?<, ;Q79=<7T7 = ?H7G=<7 <7N8?E9=M ;<?E>A7B7 A7? = A7H<?87!w K! 97O>Q: A?9B<?Q> = 8<>H9?87T7 (A?9B<?Q7 = ;<7[>T> =N<7H> = <>7Q=N7D=E> <7N8?E9=M H?A:P>97B7 = ;<?E>A7B7, A7? = ?D>97 >V>A7B7 T=M?8> ;<=P>9>!w x! 97O>Q: >V>AB=89?@B= = >V=A7@9?@B= :;?B<>G> @<>H@B787 N7 V=979@=<7T> ;?H@B=D7T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 (@<>H@B787 G:^>B7 d>;:GQ=A> F<G=E>, G:^>B7 7:B?9?P9=M ;?A<7E=97, G:^>B7 Q?A7Q9=M @7P?:;<787, =N8?<7 P>X:97<?H9> ;?P?[=, V?9H?87 r8<?;@A> :9=E>, ;<=87B9=M = H<:C=M =N8?<7 N7 <>7Q=N7D=E: <7N8?E9=M ;<?E>A7B7!w gt! 97O>Q: A?9D>9B<7D=E> (V=979@=E@A7 @<>H@B87 97P>T>97 N7 <>C=?97Q9= <7N8?E :@P><787E: @> 97 <>7Q=N7D=E: ;<=?<=B>B9=M 7AB=89?@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7!w gg! 97O>Q: <789?P><9?@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 (;?H@B=D7T> G<U>C <7N8?E7 9>H?8?S9? <7N8=E>9=M <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>!w gh! 97O>Q: ?H<U=8?@B= = :97;<>X>T7 U=8?B9?C @B79H7<H7 (;?8>[7T> U=8?B9?C @B79H7<H7 @7H7WT=M C>9><7D=E7, :N ?G>NG>X>T> ;?8>[7T7 @8=M <7N8?E9=M ;?B>9D=E7Q7 G:H:[=M C>9><7D=E7!w gi! 97O>Q: <7D=?97Q9?@B= (;?H<WA7 7AB=89?@B=P7 O=E= @: D=S>8= <>7Q9=, 7 <>N:QB7B= ?@B87<=8= = P><S=8=!w gI! 97O>Q: :@AQ7X>9?@B= @7 ;<78=Q=P7 r8<?;@A> :9=E> (:@;?@B78S7T> ;<789?C = =9@B=B:D=?97Q9?C ?A8=<7 : @AQ7H: @7 @B79H7<H=P7, 97EG?S=P ;<7A@7P7 = <>C:Q7B=87P7 r8<?;@A> :9=E> = H?P7[>C N7A?9?H78@B87!. k97O>T> ;?E>H=9=M =N<7N7 zQ79 I b?E>H=9= =N<7N= :;?B<>GS>9= : ?8?P N7A?9: =P7E: @Q>H>[> N97O>T>0 g! <>C=?9 E> @B7B=@B=OA7 V:9AD=?97Q97 B><=B?<=E7Q97 D>Q=97, A?E7 @> @7@B?E= ?H E>H9> =Q= 8=W> ?GQ7@B=, :@;?@B78S>97 N7 ;?B<>G> ;Q79=<7T7 = @;<?8?X>T7 ;?Q=B=A> <>C=?97Q9?C <7N8?E7, : @AQ7H: @7 9?P>9AQ7B:<?P @B7B=@B=OA=M B><=B?<=E7Q9=M E>H=9=D7 97 9=8?: h, 9=E> 7HP=9=@B<7B=897 B><=B?<=E7Q97 E>H=9=D7 = 9>P7 ;<789= @:GE>AB=8=B>Bw h! ?GQ7@B E> @B7B=@B=OA7 V:9AD=?97Q97 B><=B?<=E7Q97 D>Q=97, :@;?@B78S>97 N7 ;?B<>G> ;Q79=<7T7 = @;<?8?X>T7 ;?Q=B=A> <>C=?97Q9?C <7N8?E7, : @AQ7H: @7 9?P>9AQ7B:<?P @B7B=@B=OA=M B><=B?<=E7Q9=M E>H=9=D7 97 9=8?: i, 9=E> 7HP=9=@B<7B=897 B><=B?<=E7Q97 E>H=9=D7 = 9>P7 ;<789= @:GE>AB=8=B>Bw i! <>C=?97Q9= <7N8?E E> H:C?<?O9= = @8>?G:M87B9= ;<?D>@ :97;<>X>T7 ?H<U=8?C >A?9?P@A?C = H<:WB8>9?C <7N8?E7 <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>, :N :87U787T> T=M?8=M @;>D=V=O9?@B=w I! <7N8?E9= H?A:P>9B E> H?A:P>9B 97 <>;:GQ=OA?P, <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:, A?E=P @> :<>X:E> >A?9?P@A= = H<:WB8>9= <7N8?Ew J! <7N8?E9= ;<?E>A7B E> ;<?E>A7B =NC<7HT> =Q= ?G9?8> A?P:97Q9>, >A?9?P@A>, >A?Q?WA>, @?D=E7Q9> = H<:C> =9V<7@B<:AB:<>, =NC<7HT> = E7O7T7 =9@B=B:D=E7 = A7H<?8@A=M = S:H@A=M <>@:<@7, <7N8?E7 ;<=8<>H9=M H<:WB787 = ;<>H:N>B9=WB87, ;?H@B=D7T7 97:O9? =@B<7U=87OA?C <7H7, A7? = H<:C= ;<?E>AB= A?E= H?;<=9?@> @8>?G:M87B9?P H<:WB8>9?,

>A?9?P@A?P =Q= <>C=?97Q9?P <7N8?E:w m! @B>;>9 <7N8=E>9?@B= <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> E> P><7 <7N8=E>9?@B= ?H<>X>9?C <>C=?97 = E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> : ?H9?@: 97 <>;:GQ=OA= ;<?@>Aw y! ;?H@B=D7E E> A?9A<>B9? :Q7C7T> =Q= ;<?C<7P@A? :@P><787T> :Q7C7T7 @7 <>;:GQ=OA?C 9=8?7 N7 <>7Q=N7D=E: ;<?E>A7B7 ?H ;?@>G9?C N97O7E7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew K! P><> @: 7AB= `Q7H> N7 @;<?8?X>T> ;?Q=B=A> <>C=?97Q9?C <7N8?E7w x! 9?P>9AQ7B:<7 @B7B=@B=OA=M B><=B?<=E7Q9=M E>H=9=D7 E> @A:; ;?EP?87, 97N=87 = @=PG?Q7 A?E= ?;=@:E: C<:;> B><=B?<=E7Q9=M E>H=9=D7 @7 9=8?=P7 C<:;=@7T7 = A?E7 @7H<U= A<=B><=E:P> ;? A?E=P7 E> =N8<W>9? C<:;=@7T> A?E= @: :<>X>9= : @AQ7H: @7 @B79H7<H=P7 r8<?;@A> :9=E>. 11 drle]L e ]asjFR ]H<>X=87T> <>C=?97 zQ79 J k7 ;?B<>G> ;?H@B=D7T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 ?H<>X:E: @> @Q>H>[= <>C=?9=0 g! d>C=?9 `?E8?H=9>w h! a>?C<7H@A= <>C=?9w i! d>C=?9 |:P7H=E> = k7;7H9> F<G=E>w I! d>C=?9 6:U9> = e@B?O9> F<G=E>w J! d>C=?9 _?@?8? = q>B?M=E7. `Q7H7, 97 ;<>HQ?C ?<C797 97HQ>U9?C N7 ;?@Q?8> @B7B=@B=A>, ?H<>X:E> ?GQ7@B= A?E> O=9> <>C=?9> =N @B787 g. ?8?C OQ797, : @AQ7H: @7 9?P>9AQ7B:<?P @B7B=@B=OA=M B><=B?<=E7Q9=M E>H=9=D7. ]H<>X=87T> ?GQ7@B= zQ79 m `Q7H7, 97 ;<>HQ?C ?<C797 97HQ>U9?C N7 ;?@Q?8> @B7B=@B=A>, ?H<>X:E> E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> = C<7H@A> ?;WB=9> A?E> O=9> ?GQ7@B. jAB =N @B787 g. ?8?C OQ797 H?9?@= @> 8?H>[= <7O:97 ? C>?C<7V@A=P D>Q=97P7, P<>U= ;<=8<>H9=M @:H?87 = ;<=8<>H9=M A?P?<7, A7? = ? B>Q>A?P:9=A7D=?9=P ;?H<:OE=P7. 111 djk`dFRj`jor drle]Lj e 6rfeLej s]_jsLr Fjq]\bdj`r bdrqj FRrbrL\ djk`e6rL]FRe FB>;>9 <7N8=E>9?@B= <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> zQ79 y FB>;>9 <7N8=E>9?@B= <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> :B8<X:E> @> ;<=P>9?P ;?A7N7B>S7 <7N8=E>9?@B= <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P, 7 97 ?@9?8: ;?H7B7A7 ?<C797 97HQ>U9?C N7 ;?@Q?8> @B7B=@B=A>. FB>;>9 <7N8=E>9?@B= N7 C<7H@A> ?;WB=9> :B8<X:E> @> 97 ?@9?8: ;?H7B7A7 ?<C797 97HQ>U9?C N7 ;?@Q?8> @B7B=@B=A> A?E= @> ?H9?@> 97 @B>;>9 <7N8=E>9?@B= C<7H7. FB>;>9 <7N8=E>9?@B= =N @B. g. = h. ?8?C OQ797, E>H9?P C?H=WT>, :B8<X:E> P=9=@B7<@B8? 97HQ>U9? N7 <>C=?97Q9= <7N8?E (: H7S>P B>A@B:0 q=9=@B7<@B8?!. q>B?H?Q?C=E7 N7 =N<7O:9787T> @B>;>97 <7N8=E>9?@B= <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> zQ79 K

FB>;>9 <7N8=E>9?@B= <>C=?97, E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> = C<7H@A=M ?;WB=97 :B8<X:E> @> 97 ?@9?8: q>B?H?Q?C=E> N7 =N<7O:9787T> @B>;>97 <7N8=E>9?@B= <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>. q>B?H?Q?C=E: =N @B787 g. ?8?C OQ797 H?9?@= `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87. d7N8<@B787T> <>C=?97 ;<>P7 @B>;>9: <7N8=E>9?@B= zQ79 x b<>P7 @B>;>9: <7N8=E>9?@B= <>C=?9= @> <7N8<@B787E: : H8> C<:;>, = B? 970 g! <7N8=E>9> <>C=?9>, O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= =N97H <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7 G<:B? H?P7[>C ;<?=N8?H7 ;? CQ78= @B79?89=A7w h! 9>H?8?S9? <7N8=E>9> <>C=?9>, O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= =@;?H <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7 G<:B? H?P7[>C ;<?=N8?H7 ;? CQ78= @B79?89=A7. zQ79 gt (a<=@79?! d7N8<@B787T> E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> ;<>P7 @B>;>9: <7N8=E>9?@B= zQ79 gg b<>P7 @B>;>9: <7N8=E>9?@B= E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> <7N8<@B787E: @> : O>B=<= C<:;>, = B?0 g! : ;<8: C<:;: , E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= =N97H <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7w h! : H<:C: C<:;: , E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= : <7@;?9: ?H Kt H? gtt <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7w i! : B<>[: C<:;: , E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= : <7@;?9: ?H mt H? Kt <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7w I! : O>B8<B: C<:;: , E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= =@;?H mt <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7. L>H?8?S9? <7N8=E>9> E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> zQ79 gh L>H?8?S9? <7N8=E>9> E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> E>@: E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> =N OQ797 gg. B7OA7 i! ?8?C N7A?97. eN<7N=B? 9>H?8?S9? <7N8=E>9> E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> E>@:0 g! E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> <7N8<@B79> : O>B8<B: C<:;: =N OQ797 gg. B7OA7 I! ?8?C N7A?97w h! E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> : A?E=P7 E> H>P?C<7V@A= ;7H : ;><=?H: ?H ;?;=@7 gxyg. H? ;?@P7B<79> C?H=9> 8>[= ?H Jtw i! N7E>H9=D> E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> 97 B><=B?<=E= j:B?9?P9> ;?A<7E=9> _?@?8? = q>B?M=E7. f>87@B=<797 ;?H<:OE7 zQ79 gh7 f>87@B=<797 ;?H<:OE7 O=9> E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> =N OQ797 gg. B7OA7 I! ?8?C N7A?97, O=E= E> @B>;>9 <7N8=E>9?@B= =@;?H Jt <>;:GQ=OA?C ;<?@>A7. 6>H=9@B8>97 Q=@B7 <7N8=E>9?@B= zQ79 gi

6>H=9@B8>9: Q=@B: <7N8=E>9?@B= <>C=?97, E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> = C<7H@A=M ?;WB=97, :@87E7 `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87 = B? 97EA7@9=E> H? ig. ?AB?G<7 B>A:[> C?H=9>. b<>HQ?C E>H=9@B8>9> Q=@B> <7N8=E>9?@B= <>C=?97, E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> = C<7H@A=M ?;WB=97, q=9=@B7<@B8? ;<=;<>P7 97 ?@9?8: ;?H7B7A7 ?<C797 97HQ>U9?C N7 ;?@Q?8> @B7B=@B=A> N7 ;<>BM?H9: C?H=9:. 1' `dFRr djk`]6Le{ f]_\qrLjRj zQ79 gI `<@B> <7N8?E9=M H?A:P>97B7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 E>@:0 g! L7D=?97Q9= ;Q79 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 (: H7S>P B>A@B:0 L7D=?97Q9= ;Q79!w h! <>C=?97Q97 <7N8?E97 @B<7B>C=E7 (: H7S>P B>A@B:0 <>C=?97Q97 @B<7B>C=E7!w i! ;<?C<7P= V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97w I! ?@B7Q7 <7N8?E97 H?A:P>9B7 =N ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7. d7N8?E9= H?A:P>9B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 ;<>H@B78S7E: E>H9: ?H ;?Q7N9=M ?@9?87 N7 =N<7H: H?A:P>97B7 ;<?@B?<9?C ;Q79=<7T7 = H?A:P>97B7 N7 @;<?8?X>T> ;<?@B?<9=M ;Q79?87. d7N8?E9= H?A:P>9B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 =N<7X:E: @> : @AQ7H: @7 87U>[=P H?A:P>9B=P7 ;<?@B?<9?C ;Q79=<7T7. k7 ;?B<>G> ;?H@B=D7T7 = :@P><787T7 <>C=?97Q9?C = ;<?@B?<9?C <7N8?E7 97 9=8?: <>C=?97, ?H9?@9? ?GQ7@B=, ;<=;<>P7E: @> <>C=?97Q9= ;<?@B?<9= ;Q79?8= : @AQ7H: @7 ;?@>G9=P N7A?9?P. d7N8?E9= H?A:P>9B= =N @B787 g. ?8?C OQ797 ;<=;<>P7E: @> :N ?G78>N9? @;<?8>H>9: E789: <7@;<78: = :N ?G78>N: =NQ7C7T7 97 E789= :8=H 97D<B7 B=M <7N8?E9=M H?A:P>97B7. d7N8?E97 ;?P?[ r8<?;@A> :9=E> G=[> :@AQ7X>97 @7 @B<7B>WA=P H?A:P>9B=P7 = ;<=?<=B>B=P7 H>V=9=@79=P : @AQ7H: @7 OQ79?P Ix. ?8?C N7A?97. `Q7H7, 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87, GQ=U> :<>X:E> @B<:AB:<:, P>B?H?Q?C=E: =N<7H>, 97O=9 :@AQ7X=87T7, 97O=9 @;<?8?X>T7 E789> <7@;<78>, A7? = 97O=9 = <?A?8> =NQ7C7T7 97 E789= :8=H <7N8?E9=M H?A:P>97B7 =N @B787 g. ?8?C OQ797. L7D=?97Q9= ;Q79 zQ79 gJ L7D=?97Q9=P ;Q79?P H>V=9=W: @> ?@9?89= <7N8?E9= ;<=?<=B>B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 d>;:GQ=A> F<G=E> = 97O=9= T=M?8?C ?@B87<=87T7. L7D=?97Q9= ;Q79 ;<=;<>P7 q=9=@B7<@B8?. L7D=?97Q9= ;Q79 H?9?@= L7<?H97 @A:;WB=97 97 ;<>HQ?C `Q7H>. L7D=?97Q9= ;Q79 H?9?@= @> N7 ;><=?H ?H H>@>B C?H=97. d>C=?97Q97 @B<7B>C=E7 zQ79 gm d>C=?97Q9?P @B<7B>C=E?P @>, : @AQ7H: @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P, H>V=9=W: ?@9?89= ;<=?<=B>B= <7N8?E7 <>C=?97 = 97O=9= T=M?8?C ?@B87<=87T7. d>C=?97Q97 @B<7B>C=E7 H?9?@= @> N7 ;><=?H ?H ;>B C?H=97. d>C=?97Q9: @B<7B>C=E: H?9?@= `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87, 7A? ?8=P N7A?9?P 9=E> H<:C7O=E> ?H<>X>9?.

q=9=@B7<@B8? ;<>HQ?C <>C=?97Q9> @B<7B>C=E> ;<=;<>P7 : @7<7HT= @7 E>H9?P =Q= 8=W> 97HQ>U9=M <>C=?97Q9=M <7N8?E9=M 7C>9D=E7 ?@9?879=M N7 ?H<>X>9= <>C=?9 = E>H=9=D7P7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> A?E> O=9> <>C=?9 N7 A?E= @> <>C=?97Q97 @B<7B>C=E7 H?9?@=. q=9=@B7<@B8? 97 ;<>HQ?C <>C=?97Q9> @B<7B>C=E> ;<=G78S7 P=WS>T> 97HQ>U9?C <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 = L7D=?97Q9?C @78>B7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?E. b<?C<7P= V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97 zQ79 gy b<?C<7P= V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97 @: <7N8?E9= H?A:P>9B= A?E= @7H<U> ;<>CQ>H ;<?E>A7B7 N7 <>C=?9 = <7@;?H>Q: V=979@=E@A=M @<>H@B787 N7 <>7Q=N7D=E: B=M ;<?E>A7B7 N7 @87A= <>C=?9 N7 G:^>B@A: C?H=9:. F<>H@B87 N7 <>7Q=N7D=E: ;<?C<7P7 =N @B787 g. ?8?C OQ797 ?G>NG>X:E: @> 97 97O=9 ;<?;=@79 OQ79?P IK. ?8?C N7A?97. b<?C<7P> =N @B787 g. ?8?C OQ797 = B? N7 ;<?E>AB> A?E= [> @> V=979@=<7B= =N G:^>B7 d>;:GQ=A> F<G=E>, A7? = =N H<:C=M =N8?<7 N7 G:^>B@A: C?H=9:, H?9?@= `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87, : @AQ7H: @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P = <>C=?97Q9=P @B<7B>C=E7P7. jA? @> ;<?C<7P V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97 <>7Q=N:E> 97 B><=B?<=E= j:B?9?P9> ;?A<7E=9> `?E8?H=9>, P=WS>T> 97 B7E ;<?C<7P H7E> = j:B?9?P97 ;?A<7E=97 `?E8?H=97 ;<>A? 97HQ>U9=M ?<C797. jA? @> ;<?C<7P V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97 <>7Q=N:E> 97 B><=B?<=E= lQ789?C C<7H7, P=WS>T> 97 B7E ;<?C<7P H7E> = C<7H a>?C<7H ;<>A? 97HQ>U9=M ?<C797. ]@B7Q7 <7N8?E97 H?A:P>9B7 zQ79 gK ]@B7Q7 <7N8?E97 H?A:P>9B7 =N ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 (@B<7B>C=E>, ;<?C<7P=, ;Q79?8=, 7AD=?9= ;Q79?8=! P?<7E: G=B= :@7CQ7W>9= @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P = <>C=?97Q9?P @B<7B>C=E?P. ]8Q7W[>9= ;<>HQ7C7O ?@B7Q=M <7N8?E9=M H?A:P>97B7 =N ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 ;<=G78S7 P=WS>T> ?H q=9=@B7<@B87 = 97HQ>U9?C <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 ? :@7CQ7W>9?@B= B=M H?A:P>97B7 @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P = <>C=?97Q9?P @B<7B>C=E?P. ' F\a6r_Re drle]LjsL]l djk`]6j zQ79 gx F:GE>AB= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 @:0 g! `Q7H7w h! q=9=@B7<@B8? = P=9=@B7<@B87 97HQ>U97 N7 ;?@Q?8> V=979@=E7 = ;<?@B?<9?C ;Q79=<7T7, : @AQ7H: @7 N7A?9?Pw i! j:B?9?P97 ;?A<7E=97 `?E8?H=97w I! lQ789= C<7Hw J! jC>9D=E7 N7 ;<=8<>H9> <>C=@B<>w m! d>;:GQ=OA7 7C>9D=E7 N7 ;<?@B?<9? ;Q79=<7T>, : @AQ7H: @7 N7A?9?Pw y! v?9H N7 <7N8?E d>;:GQ=A> F<G=E>w K! E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78>, : @AQ7H: @7 N7A?9?Pw x! L7D=?97Q9= @78>B N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew

gt! L7D=?97Q97 7C>9D=E7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew gg! <>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B=w gh! <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>. gi! (G<=@797!g. j:B?9?P97 ;?A<7E=97 `?E8?H=97 zQ79 ht j:B?9?P97 ;?A<7E=97 `?E8?H=97 ;<>A? @8?E=M ?<C797 H?9?@= FB<7B>C=E: <>C=?97Q9?C <7N8?E7 N7 B><=B?<=E: j:B?9?P9> ;?A<7E=9> `?E8?H=9>, : @AQ7H: @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P = ?G78S7 H<:C> ;?@Q?8> : ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. h. lQ789= C<7H zQ79 hg l<7H a>?C<7H, A7? CQ789= C<7H d>;:GQ=A> F<G=E>, ;<>A? @8?E=M ?<C797 H?9?@= FB<7B>C=E: <>C=?97Q9?C <7N8?E7 N7 B><=B?<=E: C<7H7 a>?C<7H7, : @AQ7H: @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P = ?G78S7 H<:C> ;?@Q?8> : ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. i. jC>9D=E7 N7 ;<=8<>H9> <>C=@B<> zQ79 hh jC>9D=E7 N7 ;<=8<>H9> <>C=@B<> 8?H= d>C=@B7< P><7 = ;?H@B=D7E7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P, ;<?;=@=P7 H?9>B=P 97 ?@9?8: ?8?C N7A?97 = N7A?9?P A?E=P @> :<>X:E> ;<789= ;?Q?U7E jC>9D=E> N7 ;<=8<>H9> <>C=@B<>. `Q7H7, 97 ;<>HQ?C P=9=@B7<@B87 97HQ>U9?C N7 ;?@Q?8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7, GQ=U> ;<?;=@:E> @7H<U=9:, 97O=9 = ;?@B:;7A 8?X>T7 d>C=@B<7 P><7 = ;?H@B=D7E7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7. I. v?9H N7 <7N8?E d>;:GQ=A> F<G=E> zQ79 hi v?9H N7 <7N8?E d>;:GQ=A> F<G=E> <>7Q=N:E> ;<?C<7P> N7 ;?H@B=D7T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 A<?N A<>H=B>, : @AQ7H: @7 k7A?9?P ? v?9H: N7 <7N8?E d>;:GQ=A> F<G=E>. J. L7D=?97Q9= @78>B N7 <>C=?97Q9= <7N8?E zQ79 hI d7H= ?G>NG>X=87T7 = :97;<>X=87T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 : d>;:GQ=D= F<G=E= ?G<7N:E> @> L7D=?97Q9= @78>B N7 <>C=?97Q9= <7N8?E (: H7S>P B>A@B:0 L7D=?97Q9= @78>B!. L7D=?97Q9= @78>B =P7 ;<>H@>H9=A7 = hK OQ79?87. b<>H@>H9=A L7D=?97Q9?C @78>B7 E> P=9=@B7< 97HQ>U79 N7 ;?@Q?8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7. `Q7H7 8<W= ;<787 ?@9=87O7 = =P>9:E> ;<>H@>H9=A7 = OQ79?8> L7D=?97Q9?C @78>B7, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. zQ79 hJ zQ79?8= L7D=?97Q9?C @78>B7 @:0 P=9=@B<= 97HQ>U9= N7 97D=?97Q9= =98>@B=D=?9= ;Q79, V=979@=E>, U=8?B9: @<>H=9: = ;?@Q?8> ;<?@B?<9?C ;Q79=<7T7, =9V<7@B<:AB:<:, H<U789: :;<78: = Q?A7Q9: @7P?:;<78:, ?H<U=8= <7N8?E 9>H?8?S9? <7N8=E>9=M ;?H<:OE7, <7H = @?D=E7Q9: ;?Q=B=A: = _?@?8? = q>B?M=E: A?E= E> = ;<>H@B789=A <>C=?97 _?@?8? = q>B?M=E7 = E?W H87 ;<>H@B789=A7 =N <>C=?97 _?@?8? = q>B?M=E7w C<7H?97O>Q9=A C<7H7 a>?C<7H7 A?E= E> = ;<>H@B789=A a>?C<7H@A?C <>C=?97 = E?W H87 ;<>H@B789=A7 =N a>?C<7H@A?C <>C=?97w ;<>H@>H9=A `Q7H> j:B?9?P9> ;?A<7E=9> `?E8?H=9> A?E= E> = ;<>H@B789=A <>C=?97 `?E8?H=97 = E?W H87 ;<>H@B789=A7 =N <>C=?97

`?E8?H=97w O>B=<= ;<>H@B789=A7 =N <>C=?97 |:P7H=E7 = k7;7H97 F<G=E7w B<= ;<>H@B789=A7 =N <>C=?97 6:U97 = e@B?O97 F<G=E7w H<U789= @>A<>B7< : q=9=@B7<@B8: N7H:U>9 N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew H=<>AB?< L7D=?97Q9> 7C>9D=E> N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew H=<>AB?< _79D>Q7<=E> N7 >8<?;@A> =9B>C<7D=E>w ;<>H@>H9=A FB7Q9> A?9V><>9D=E> C<7H?87 = ?;WB=97 = L7D=?97Q9= ebj _??<H=97B?<. `Q7H7 GQ=U> ;<?;=@:E> 97O=9 ;<>HQ7C7T7 A79H=H7B7 N7 OQ79?8> L7D=?97Q9?C @78>B7, A?E=P @> ?G>NG>X:E> <789?P><97 C>?C<7V@A7 N7@B:;S>9?@B ;<>H@B789=A7 <>C=?97. q79H7B ;<>H@>H9=A7 = OQ79?87 L7D=?97Q9?C @78>B7 B<7E> O>B=<= C?H=9>. b? ;?N=8:, ;<>H@B789=D= =9@B=B:D=E7, ?<C79=N7D=E7 = @B<:O97 Q=D7 P?C: :N>B= :O>W[> : <7H: L7D=?97Q9?C @78>B7 G>N ;<787 CQ7@7. jHP=9=@B<7B=89> = @B<:O9?,B>M9=OA> ;?@Q?8> N7 ;?B<>G> L7D=?97Q9?C @78>B7 ?G78S7 L7D=?97Q97 7C>9D=E7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?E. zQ79 hm L7D=?97Q9= @78>B ?G78S7 @Q>H>[> ;?@Q?8>0 g! ;<7B= @B7T> : ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 = ;<>HQ7U> P><> N7 :97;<>X=87T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 d>;:GQ=A> F<G=E>w h! E789? ;<?P?8=W> D=S>8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 d>;:GQ=A> F<G=E> = ;?H@B=O> T=M?8: <>7Q=N7D=E:w i! H7E> P=WS>T> 97 97D<B L7D=?97Q9?C ;Q797 = 97 ;<>HQ?C <>C=?97Q9> @B<7B>C=E>w I! H7E> P=WS>T> 97 ;<>HQ?C> ;<?C<7P7 N7 V=979@=<7T> <7N8?E7 <>C=?97 =N @<>H@B787 G:^>B7 d>;:GQ=A> F<G=E>w J! 797Q=N=<7 ;<=9D=;> = >V>AB> ;<=P>9> ;?Q=B=A7 = P><7 `Q7H> =N ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7w m! A??<H=9=<7 <7H?P <>C=?97Q9=M @78>B7w y! V?<P=<7 <7H9> C<:;> N7 ?H<>X>97 ;=B7T7 ?H N97O7E7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew K! H?9?@= b?@Q?89=A ? @8?P <7H:w x! ;?H9?@= `Q7H= E>H9?P C?H=WT> =N8>WB7E ? @8?P <7H:w gt! ?G78S7 = H<:C> ;?@Q?8> : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. m. L7D=?97Q97 7C>9D=E7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?E zQ79 hy d7H= ?G78S7T7 <7N8?E9=M, @B<:O9=M = <>C:Q7B?<9=M ;?@Q?87 <>C=?97Q9?C <7N8?E7, `Q7H7 [> ?@9?87B= L7D=?97Q9: 7C>9D=E: N7 <>C=?97Q9= <7N8?E (: H7S>P B>A@B:0 L7D=?97Q97 7C>9D=E7!. L7 ?@9=87T> = <7H L7D=?97Q9> 7C>9D=E> ;<=P>T:E> @> N7A?9 A?E=P @> :<>X:E: E789> 7C>9D=E>. zQ79 hK L7D=?97Q97 7C>9D=E7 =P7 N7WB=B9= N97A A?E= A?<=@B= : @8?P ;?@Q?87T:. b<78? A?<=W[>T7 N7WB=B9?C N97A7 L7D=?97Q97 7C>9D=E7 ;<>9?@= 97 <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>. k7 ?G78S7T> ;?E>H=9=M @B<:O9=M ;?@Q?87 =N @8?E> 97HQ>U9?@B=, L7D=?97Q97 7C>9D=E7 P?U> 79C7U?87B= H<:C7 ;<7897 =Q= V=N=OA7 Q=D7, : @AQ7H: @7 N7A?9?P. zQ79 hx L7D=?97Q97 7C>9D=E7 ?G78S7 @Q>H>[> ;?@Q?8>0

g! :O>@B8:E> : ;<=;<>P= = @;<?8?X>T: <7N8?E9=M H?A:P>97B7 = ;<7B= T=M?8: <>7Q=N7D=E:w h! ;<7B= = @;<?8?H= P><> = <>7Q=N:E> <7N8?E9> ;<?E>AB> N7 :97;<>X>T> =9V<7@B<:AB:<>, <7N8?E ;<=8<>H9=M H<:WB787 = ;<>H:N>B9=WB87, ?G:M87[>9> ;<?C<7P=P7 V=979@=<7T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7w i! 7A<>H=B:E> <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>, =NH7E> E789> =@;<78> ? 7A<>H=B7D=E= = 8?H= >8=H>9D=E: ? =NH7B=P E789=P =@;<787P7w I! A??<H=9=<7 <7H?P <>C=?97Q9=M <7N8?E9=M 7C>9D=E7 = ;<:U7 @B<:O9: ;?P?[ ;?B<>G9: N7 ?G78S7T> T=M?8=M ;?@Q?87 A?E= @> ?H9?@> 97 <>C=?97Q9= <7N8?Ew J! ;<=;<>P7 = <>7Q=N:E> ;<?C<7P> >H:A7D=E> =9@B<:AB?<7 = A?9@:QB797B7 N7 ;?B<>G> <7N8?E7 ;<=8<>H9=M H<:WB787 = ;<>H:N>B9=WB87w m! ;Q79=<7 = ;<>HQ7U> <7N8?E9> ;<?E>AB> =N ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 = ;<?E>AB> ?H =9B><>@7 N7 d>;:GQ=A: F<G=E: = ?G>NG>X:E> :@Q?8> N7 ;<=@B:; = <>7Q=N7D=E: ;<?E>A7B7 A?E= @> V=979@=<7E: =N >8<?;@A=M V?9H?87, H?97D=E7 = H<:C=M ?GQ=A7 <7N8?E9> ;?P?[=w y! ?G78S7 ;?@Q?8> P>X:97<?H9> = P>X:<>C=?97Q9> @7<7HT> =N @8?E> 97HQ>U9?@B=w K! 8?H= 6>H=9@B8>9 <>C=@B7< 7A<>H=B?879=M <>C=?97Q9=M <7N8?E9=M 7C>9D=E7w x! 8?H= 6>H=9@B8>9 =9V?<P7D=?9= @=@B>P ?H N97O7E7 N7 <>C=?97Q9= <7N8?Ew gt! ?<C79=N:E> = 8<W= =NH787OA: H>Q7B9?@Bw gg! ?G78S7 = H<:C> ;?@Q?8> : @AQ7H: @7 N7A?9?P. b?@Q?8> =N @B787 g. B7O. h!, i!, I!, J!, m!, K! = x! ?8?C OQ797 L7D=?97Q97 7C>9D=E7 ?G78S7 A7? ;?8><>9> ;?@Q?8>. zQ79 it L7HN?< 97H <7H?P L7D=?97Q9> 7C>9D=E> 8<W= q=9=@B7<@B8?. y. d>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B= zQ79 ig d7H= ?G>NG>X=87T7 = :97;<>X=87T7 <7N8?E7 <>C=?97 `Q7H7 ?@9=87 d>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B N7 @87A= <>C=?9. d>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B =P7 ;<>H@>H9=A7 = G<?E OQ79?87 A?E= @> ?H<>X:E> ?@9=87OA=P 7AB?P. q79H7B ;<>H@>H9=A7 = OQ79?87 <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 B<7E> ;>B C?H=97. zQ79 ih zQ79?8= <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 @: ;<>H@B789=D= E>H=9=D7 Q?A7Q9=M @7P?:;<787 A?E> O=9> <>C=?9, A7? = ;<>H@B789=D= C<7H@A=M ?;WB=97, ;<>H@B789=D= E789?C = D=8=Q9?C @>AB?<7, A7? = H<:C=M =9@B=B:D=E7 = ?<C79=N7D=E7 @7 B><=B?<=E> B=M E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>, A7? = ;<>H@B789=A `Q7H>. zQ79 <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 N7 d>C=?9 `?E8?H=9> E> = ;<>H@B789=A j:B?9?P9> ;?A<7E=9> `?E8?H=9>, 7 <>C=?97Q9?C @78>B7 N7 a>?C<7H@A= <>C=?9 = ;<>H@B789=A C<7H7 a>?C<7H7. `>[=97 OQ79?87 <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 =P>9:E> @> ?H ;<>H@B789=A7 E>H=9=D7 Q?A7Q9=M @7P?:;<787, ?H9?@9? ?H ;<>H@B789=A7 C<7H@A=M ?;WB=97, A?E> O=9> <>C=?9 N7 A?E= @> ?@9=87 <>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B, 7 A?E> ;<>HQ7U: ?;WB=9@A7 ?H9?@9? C<7H@A7 8>[7. b? ;?N=8:, ;<>H@B789=D= H<:C=M =9@B=B:D=E7, ?<C79=N7D=E7 = @B<:O97 Q=D7 P?C:

:O>@B8?87B= : <7H: <>C=?97Q9?C <7N8?E9?C @78>B7 G>N ;<787 CQ7@7. k7 @87A= <>C=?9 P?U> @> ?@9?87B= @7P? E>H79 <>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B. zQ79 ii d>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>B ?G78S7 @Q>H>[> ;?@Q?8>0 g! E789? ;<?P?8=W> D=S>8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 = ;?H@B=O> T=M?8: <>7Q=N7D=E: 97 B><=B?<=E= <>C=?97w h! H7E> P=WS>T> 97 <>C=?97Q9: @B<7B>C=E: A?E7 @> H?9?@= N7 <>C=?9 N7 A?E= E> ?@9?879 <>C=?97Q9= <7N8?E9= @78>Bw i! H7E> P=WS>T> 97 ;<?C<7P V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97, N7 A?E= E> ?@9?879, A?E= @> V=979@=<7 =N @<>H@B787 G:^>B7 d>;:GQ=A> F<G=E>w I! H7E> P=WS>T7 = ;<>HQ?C> 97 ?@B7Q> <7N8?E9> H?A:P>9B> 97 <>C=?97Q9?P 9=8?:w J! V?<P=<7 <7H9> C<:;> 97 9=8?: <>C=?97 N7 ?H<>X>97 ;=B7T7 ?H N97O7E7 N7 <>C=?9w m! H?9?@= b?@Q?89=A ? @8?P <7H:w y! ;?H9?@= `Q7H= = L7D=?97Q9?P @78>B: E>H9?P C?H=WT> =N8>WB7E ? @8?P <7H:w K! ?G78S7 = H<:C> ;?@Q?8>, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. K. d>C=?97Q97 <7N8?E97 7C>9D=E7 zQ79 iI d>C=?97Q97 <7N8?E97 7C>9D=E7 E> ;<=8<>H9? H<:WB8? =Q= :H<:U>T> ?@9?879? N7 ?G78S7T> ;?@Q?87 ?H9?@9? :97;<>X>T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7, A?E7 E> 7A<>H=B?8797, : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. d7H= ?G>NG>X>T7 <789?P><9?C <>C=?97Q9?C <7N8?E7, :B8<X:E> @> P=9=P7Q79 G<?E <>C=?97Q9=M <7N8?E9=M 7C>9D=E7 A?E> P?<7E: H7 G:H: 7A<>H=B?879> : <>C=?9=P7, = B? N70 g! d>C=?9 `?E8?H=9> , B<= <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>w h! a>?C<7H@A= <>C=?9 , E>H97 <>C=?97Q97 <7N8?E97 7C>9D=E7w i! d>C=?9 |:P7H=E> = k7;7H9> F<G=E> , O>B=<= <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>w I! d>C=?9 6:U9> = e@B?O9> F<G=E> , B<= <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>w J! d>C=?9 _?@?8? = q>B?M=E7 , E>H97 <>C=?97Q97 <7N8?E97 7C>9D=E7. zQ. iJ H? iy (a<=@79?! zQ79 iK F<>H@B87 N7 <7H, <>7Q=N7D=E: <7N8?E9=M ;<?E>A7B7 = ?G78S7T> ;?@Q?87 <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E> ?G>NG>X:E: @> =N0 g! ;<=M?H7 A?E> ?@B87<= ?G78S7T>P ;?@Q?87w h! G:^>B7 E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> A?E> @: ?@9=87O= <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>w i! H?97D=E7, @;?9N?<@B787, <7N8?E9> ;?P?[= H?P7[=M = @B<79=M ;<789=M = V=N=OA=M Q=D7w I! H<:C=M =N8?<7, : @AQ7H: @7 N7A?9?P. zQ79 ix d>C=?97Q97 <7N8?E97 7C>9D=E7 ?G78S7 @Q>H>[> ;?@Q?8>0 g! :O>@B8:E> : ;<=;<>P= = @;<?8?X>T: <7N8?E9=M H?A:P>97B7 = ;<7B= T=M?8: <>7Q=N7D=E: 97 9=8?: <>C=?97 = E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>w h! @7<7X:E> @7 7:B?9?P9=P ;?A<7E=97P7 = E>H=9=D7P7 Q?A7Q9> @7P?:;<78> : ;<=;<>P= = ;<=P>9= Q?A7Q9=M <7N8?E9=M ;Q79?87w

i! ;<>H@B78S7 =9B><>@ <>C=?97 : ?H9?@=P7 @7 L7D=?97Q9?P 7C>9D=E?P = <>C=?97Q9?P 7C>9D=E?P = : ?A8=<: @8?E> 97HQ>U9?@B= :O>@B8:E> : <>7Q=N7D=E= :@8?E>9=M <7N8?E9=M H?A:P>97B7w I! ;<=;<>P7 = @;<?8?H= ;<?C<7P> @B<:O9?C :@78<W787T7 N7 ;?B<>G> <7N8?E7 ;<=8<>H9=M H<:WB787 = ;<>H:N>B9=WB87, <7N8?E7 =9V<7@B<:AB:<> = <7N8?E7 =9@B=B:D=E7 = ?<C79=N7D=E7 = N7 :97;<>X>T> A7;7D=B>B7 E>H=9=D7 Q?A7Q9=M @7P?:;<787w J! ;<7B= = @;<?8?H= P><> = <>7Q=N:E> <7N8?E9> ;<?E>AB> N7 A?E> E> ?8Q7W[>97w m! ?G78S7 ;?@Q?8> P>X:97<?H9>, ;<>A?C<79=O9> = P>X:?;WB=9@A> @7<7HT> =N @8?E> 97HQ>U9?@B=w y! 8?H= =9V?<P7D=?9= @=@B>P ?H N97O7E7 N7 <>C=?9 = ?GQ7@Bw K! ?G78S7 = H<:C> ;?@Q?8> : @AQ7H: @7 ?@9=87OA=P 7AB?P. zQ79 It d>C=?97Q97 <7N8?E97 7C>9D=E7 ;?H9?@= C?H=WT= =N8>WB7E ? ;?@Q?87T: ?@9=87O=P7 = L7D=?97Q9?E 7C>9D=E=. b? ;?B<>G= L7D=?97Q97 7C>9D=E7 = q=9=@B7<@B8? P?C: N7B<7U=B= H?H7B9> =N8>WB7E> ? ;?@Q?87T:. L7D=?97Q97 7C>9D=E7 E>H9?P C?H=WT> 8<W> 8<>H9?87T> <7H7 <>C=?97Q9=M <7N8?E9=M 7C>9D=E7. aQ=U> :@Q?8> = A<=B><=E:P> N7 8<>H9?87T> =N @B787 i. ?8?C OQ797, ;<?;=@:E> P=9=@B7< 97HQ>U79 N7 ;?@Q?8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7. jA<>H=B7D=E7 zQ79 Ig b<78? 97 7A<>H=B7D=E: =P70 g! ;<=8<>H9? H<:WB8? A?E> E> ?@9?879? A7? H<:WB8? @7 ?C<79=O>9?P ?HC?8?<9?W[: = N7 ?G78S7T> ;?@Q?87 =N ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 = ;<:U7T> ;?H<WA> ;<=8<>H9=P H<:WB8=P7 = ;<>H:N>B9=WB8:, 7 O=E= @: 8>[=9@A= 8Q7@9=D= A7;=B7Q7 E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78>w h! :H<:U>T> ?@9?879? <7H= :97;<>X>T7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7 = ;?H<WA> ;<=8<>H9=P H<:WB8=P7 = ;<>H:N>B9=WB8:, : @AQ7H: @7 N7A?9?P, 7 O=E= @: 8>[=9@A= ?@9=87O= E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78>. aQ=U> :@Q?8>, A<=B><=E:P> = 97O=9 7A<>H=B7D=E> = ?H:N=P7T7 7A<>H=B7D=E> ;<> =@B>A7 8<>P>97 97 A?E> E> H7B7, ;<?;=@:E> `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87. b?@B:;7A 7A<>H=B7D=E> 8<W= @> : @AQ7H: @7 ?H<>HG7P7 N7A?97 A?E=P @> :<>X:E> ?;WB= :;<789= ;?@B:;7A. zQ79 Ih jA<>H=B7D=E: =N OQ797 Ig. ?8?C N7A?97 8<W= L7D=?97Q97 7C>9D=E7. b<87 7A<>H=B7D=E7 87U= H8> C?H=9>, 7 @87A7 @Q>H>[7 , ;>B C?H=97 @7 P?C:[9?W[: ?G9?8>. ]G9?8: 7A<>H=B7D=E> 8<W= L7D=?97Q97 7C>9D=E7. jA<>H=B7D=E7 @> ?H:N=P7 A7H7 7A<>H=B?879= @:GE>AB ;<>@B79> H7 =@;:T787 :@Q?8> N7 7A<>H=B7D=E:. jAB ? ?H:N=P7T: ;<8> 7A<>H=B7D=E> = ?G9?8S>9> 7A<>H=B7D=E> H?9?@= L7D=?97Q97 7C>9D=E7. L7 7AB ? ;<8?E 7A<>H=B7D=E= = 97 7AB ? ?G9?8= 7A<>H=B7D=E>, A7? = 97 7AB ? ?H:N=P7T:

7A<>H=B7D=E>, P?U> @> =NE78=B= U7QG7 : <?A: ?H gJ H797 ?H H797 H?@B78S7T7 7AB7 ? ;<8?E, ?H9?@9? ?G9?8S>9?E 7A<>H=B7D=E=, ?H9?@9? 7AB7 ? ?H:N=P7T: 7A<>H=B7D=E>. ] U7QG= =N @B787 J. ?8?C OQ797 ?HQ:O:E> P=9=@B7< 97HQ>U79 N7 ;?@Q?8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7. zQ79 Ii L7D=?97Q97 7C>9D=E7 8?H= 6>H=9@B8>9 <>C=@B7< 7A<>H=B?879=M <>C=?97Q9=M <7N8?E9=M 7C>9D=E7 (: H7S>P B>A@B:0 d>C=@B7<!. \8=H : d>C=@B7< E> E7879. F7H<U=9: = =NCQ>H <>C=@B<7 =N @B787 g. ?8?C OQ797 ;<?;=@:E> P=9=@B7< 97HQ>U79 N7 ;?@Q?8> <>C=?97Q9?C <7N8?E7. '1 qrdr e b]fFRej6e q><> zQ79 II q><> N7 ;?H@B=D7T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 :B8<X:E> `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87, : @AQ7H: @7 L7D=?97Q9=P ;Q79?P, <>C=?97Q9=P @B<7B>C=E7P7 = ;<?C<7P=P7 V=979@=<7T7 <7N8?E7 <>C=?97. b?H@B=D7E= zQ79 IJ b?H@B=D7E= @> ?;<>H>S:E: N70 g! <>7Q=N7D=E: ;<?E>A7B7 : ?GQ7@B= <>C=?97Q9?C <7N8?E7 ?H 97D=?97Q9?C, <>C=?97Q9?C = Q?A7Q9?C =9B><>@7 N7 d>;:GQ=A: F<G=E:w h! :97;<>X>T> ;<=8<>H9=M C<797, B>M9?Q?WA?C 9=8?7, ;<=@B:;7 9?8=P B>M9?Q?C=E7P7, ;<?P?D=E= =@B<7U=87T7 = <7N8?E7w i! ;?H=N7T> <>C=?97Q9> A?9A:<>9B9?@B=w I! <7N8?E C<7H?87 = ?;WB=97w J! :97;<>X>T> N7WB=B> U=8?B9> @<>H=9>w m! <7N8?E 9>H?8?S9? <7N8=E>9=M ;?H<:OE7w y! <7N8?E ;<=8<>H9=M H<:WB787 = ;<>H:N>B9=WB87 = :97;<>X>T> :@Q?87 N7 ;?8>[7T> N7;?@Q>9?@B=w K! :97;<>X>T> = <7N8?E S:H@A=M <>@:<@7w x! :97;<>X>T> =9V<7@B<:AB:<> 97 <>;:GQ=OA?P, <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:w gt! :97;<>X>T> P>X:?;WB=9@A>, P>X:<>C=?97Q9>, ;<>A?C<79=O9> = P>X:97<?H9> @7<7HT> : ;=B7T=P7 ?H N7E>H9=OA?C =9B><>@7w gg! :97;<>X>T> @8=M <7N8?E9=M A7;7D=B>B7 97 9=8?: <>C=?97 = Q?A7Q9?P 9=8?:w gh! H<:C> ;?B<>G> : @AQ7H: @7 N7A?9?P. _?<=@9=D= ;?H@B=D7E7 zQ79 Im _?<=@9=D= ;?H@B=D7E7 @:0 g! E>H=9=D> Q?A7Q9> @7P?:;<78> = <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>w h! ;<=8<>H9= @:GE>AB=, A7? = V?9H?8= 97 <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:w i! =9@B=B:D=E> = ?<C79=N7D=E> 97 <>;:GQ=OA?P, <>C=?97Q9?P = Q?A7Q9?P 9=8?:w I! =9@B=B:D=E> =N ?GQ7@B= ?G<7N?87T7 = =@B<7U=87T7w J! :H<:U>T7w

m! AQ7@B><= = ;?@Q?89= =9A:G7B?<=. _?<=@9=D= ;?H@B=D7E7, A7? = 97O=9 H?H>Q> ;?H@B=D7E7, GQ=U> @> ?H<>X:E: <7N8?E9=P H?A:P>9B=P7. `<@B7 = 8=@=97 ;?H@B=D7E7 [> @> ?;<>H>S=87B= : @AQ7H: @7 @B>;>9?P <7N8=E>9?@B= =N OQ. x. = gg. ?8?C N7A?97. L7HN?< = 8<>H9?87T> <>7Q=N7D=E> P><7 = ;?H@B=D7E7 zQ79 Iy L7HN?< = 8<>H9?87T> <>7Q=N7D=E> P><7 = ;?H@B=D7E7 @;<?8?H= q=9=@B7<@B8?. `<>H9?87T> <>7Q=N7D=E> P><7 = ;?H@B=D7E7 8<W= @> 97 ?@9?8: q>B?H?Q?C=E> N7 8<>H9?87T> P><7 = ;?H@B=D7E7 <>C=?97Q9?C <7N8?E7. q>B?H?Q?C=E: =N @B787 h. ?8?C OQ797 H?9?@= `Q7H7 97 ;<>HQ?C q=9=@B7<@B87. '11 veLjLFedjor drle]LjsL]l djk`]6j zQ79 IK v=979@=<7T> <>C=?97Q9?C <7N8?E7 8<W= @> =N @Q>H>[=M =N8?<70 g! G:^>B7 d>;:GQ=A> F<G=E>w h! G:^>B7 7:B?9?P9=M ;?A<7E=97w i! G:^>B7 C<7H7 a>?C<7H7w I! G:^>B7 E>H=9=D7 Q?A7Q9> @7P?:;<78>w J! ;<>B;<=@B:;9=M V?9H?87 r8<?;@A> :9=E>w m! G>@;?8<7B9> <7N8?E9> ;?P?[= P>X:97<?H9> N7E>H9=D> = ?@B7Q=M ;<?C<7P7 r8<?;@A> N7E>H9=D>w y! <7N8?E9=M A<>H=B7 P>X:97<?H9=M V=979@=E@A=M =9@B=B:D=E7 = ;?@Q?89=M G797A7w K! H?97D=E7, ;<=Q?C7 = ;?AQ?97 ;<789=M = V=N=OA=M Q=D7w x! H<:C=M =N8?<7 : @AQ7H: @7 N7A?9?P. zQ79 Ix b<?C<7P= = ;<?E>AB= A?E= @> V=979@=<7E: =N @<>H@B787 ;<>H8=X>9=M OQ79?P IK. B7OA7 J!, @;<?8?H> @> : @AQ7H: @7 ?H<>HG7P7 k7A?97 ? ;?B8<X=87T: ]A8=<9?C @;?<7N:P7 =NP>X: `Q7H> d>;:GQ=A> F<G=E> = _?P=@=E> r8<?;@A=M N7E>H9=D7 ? ;<78=Q=P7 N7 @7<7HT: A?E7 @> ?H9?@> 97 V=979@=E@A: ;?P?[ r8<?;@A> N7E>H9=D> d>;:GQ=D= F<G=E= : ?A8=<: @;<?8?X>T7 ;?P?[= ;<>P7 ;<78=Q=P7 e9@B<:P>9B7 ;<>B;<=@B:;9> ;?P?[= ebj (2FQ:UG>9= CQ7@9=A dF2, G<?E ghI*ty!, A7? = H?A:P>9B=P7 O=E> @> H?9?W>T> = :@87E7T> ;<>H8=X7 978>H>9=P @;?<7N:P?P. zQ79 Jt v=979@=<7T> <7N8?E9=M ;<?E>A7B7 =N =N8?<7 =N OQ797 IK. B7OA7 g! ?8?C N7A?97, GQ=U> [> @> :<>H=B= ;?@>G9=P :C?8?<=P7 A?E= N7AS:O:E: <>@?<97 P=9=@B7<@B87 = L7D=?97Q97 7C>9D=E7, A7? = L7D=?97Q97 7C>9D=E7 = <>C=?97Q9> <7N8?E9> 7C>9D=E>. '111 bdrsjkLr e kj`d|Lr ]fdrfar zQ79 Jg jAB ? ?@9=87T: L7D=?97Q9> 7C>9D=E> `Q7H7 [> H?9>B= : <?A: ?H mt H797 ?H H797 @B:;7T7 97 @97C: ?8?C N7A?97. L7D=?97Q97 7C>9D=E7 E> ;<789= @Q>HG>9=A d>;:GQ=OA> 7C>9D=E> N7 <7N8?E P7Q=M = @<>HT=M ;<>H:N>[7 = ;<>H:N>B9=WB87. f79?P ;?O>BA7 <7H7 L7D=?97Q97 7C>9D=E7 ;<>:N=P7 ;<787 = ?G78>N>, ;?@Q?8>,

;<>HP>B>, ?;<>P:, @<>H@B87 N7 <7H, 7<M=8@A: C<7X: = <>C=@B<7B?<@A= P7B><=E7Q, A7? = ;?B<>G79 G<?E N7;?@Q>9=M : d>;:GQ=OA?E 7C>9D=E= N7 <7N8?E P7Q=M = @<>HT=M ;<>H:N>[7 = ;<>H:N>B9=WB87 = ;?B<>G79 G<?E N7;?@Q>9=M : q=9=@B7<@B8: A?E= <7H> 97 ;?@Q?8=P7 =9V<7@B<:AB:<9=M ;<?E>A7B7 = =9@B=B:D=?97Q9?C <7N8?E7. d>;:GQ=OA7 7C>9D=E7 N7 <7N8?E P7Q=M = @<>HT=M ;<>H:N>[7 = ;<>H:N>B9=WB87 ?@9?8797 k7A?9 ? jC>9D=E= N7 <7N8?E P7Q=M = @<>HT=M ;<>H:N>[7 (2FQ:UG>9= CQ7@9=A dF2, G<?E mJ*tg!, 97@B78S7 @7 <7H?P ;? ;<?;=@=P7 ;? A?E=P7 E> ?@9?8797, 7 ;<>@B7E> @7 <7H?P H79?P ;?O>BA7 <7H7 L7D=?97Q9> 7C>9D=E>. zQ79 Jh f? ?@9=87T7 <>C=?97Q9=M 7C>9D=E7 ;?@Q?8> B=M 7C>9D=E7 ?G78S7[> L7D=?97Q97 7C>9D=E7. zQ79 Ji d7N8?E9= H?A:P>9B= H?9>B= H? H797 @B:;7T7 97 @97C: ?8?C N7A?97 ;<=P>T=87[> @> H? H?9?W>T7 <7N8?E9=M H?A:P>97B7 : @AQ7H: @7 ?8=P N7A?9?P. zQ79 JI b<?;=@= A?E= @> H?9?@> 97 ?@9?8: ?8?C N7A?97 H?9>[> @> : <?A: ?H W>@B P>@>D= ?H H797 @B:;7T7 97 @97C: ?8?C N7A?97. zQ79 JJ f79?P @B:;7T7 97 @97C: ?8?C N7A?97 ;<>@B7E> H7 87U= k7A?9 ? jC>9D=E= N7 <7N8?E P7Q=M = @<>HT=M ;<>H:N>[7 (2FQ:UG>9= CQ7@9=A dF2, G<?E mJ*tg!. zQ79 Jm ]87E N7A?9 @B:;7 97 @97C: 97<>H9?C H797 ?H H797 ?GE78S=87T7 : 2FQ:UG>9?P CQ7@9=A: d>;:GQ=A> F<G=E>2.