SEMINARSKI RAD

Predmet:

Tema: Autobuska stanica Podgorica

Mentor: Student:

2018. godine
 Autobuska stanica Podgorica 201
8

1. SADRŽAJ

2. UVOD..............................................................................................................................3

3. TEORIJSKI PRISTUP ORGANIZACIJI I MENADZMENTU..............................4

3.1. Pojam Organizacije…………………………………………………………………...4

3.2. Značaj organizacije......................................................................................................5
3.3. Pojam menadzmenta.....................................................................................................5

3.4. Značaj menadzmenta....................................................................................................6

4. ANALIZA ORGANIZACIJE I MENADZMENTA PREDUZEĆA AUTOBUSKA
STANICA PODGORICA……………………………………………………………..…8
4.1. Osnovni podaci o preduzeću………………………………………………………….8
4.2. Organizaciona struktura………………………………………………………………9
4.3. Analiza organizacione structure i organizacije preduzeća…………………………..10
4.4. Modeli organizacione structure……………………………………………………...10
4.5. Analiza menadzmenta……………………………………………………………….11
5. PREDLOG MJERA ZA POBOLJŠANJE………………………………………....12
6. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………..13
7. LITERATURA……………………………………………………………………….14

2
 Autobuska stanica Podgorica 201
8

2. UVOD

Menadžment je danas mnogo korišćen termin. Njega upotrebljavaju stručnjaci

različitih specijalnosti, što je dovoljan razlog da se isti termin shvata na različite načine,
kako u praksi tako i u teoriji. Za menadžment se često koristi termin “administration”,
umesto rukovođenja u upotrebi je upravljanje, za upravljanje se često koristi termin
rukovođenje, a za jedno i drugo termin organizovanje. Jednu od najstarijih a u isto
vreme i najboljih definicija menadžmenta dala je Meri Parker Folit (Mary Parker Follett).
Za ovog pionira organizacije i menadžmenta, menadžment je „umetnost ostvarenja
ciljeva posredstvom drugih ljudi“, odnosno okarakterisanje ljudi, rada i sistema, kako bi
se postigli definisani ciljevi. Piter Draker (Peter Drucker), jedan od najboljih poznavalaca
menadžmenta kaže da je on „nauka i veština upravljanja ljudima“. Glavni fokus stavlja na
ljude, odnosno na ljudski resurs, od koga zavisi pokretanje svih drugih resursa. Za njega
je menadžerstvo specifična, samostalna oblast aktivnosti i znanja“.
Mnogi praktičari zamenjuju pojedine elemente menadžmenta. Jednima pridaju
veći, a drugima manji značaj. Jedni elementi često prethode drugima, da bi u drugačijim
kompozicijama drugi prethodili prvima itd. Bez obzira na različitost pristupa, čini se da
su postavke klasične škole organizacije i rukovođenja po struktuiranju menadžmenta
neprevaziđene.
Menadžment je profesija, odnosno zanat čiji je zadatak da obezbedi opstanak,
odnosno rast organizacije, kroz ostvarenje misije zbog koje je organizacija i osnovana.
Ljudi koji se bave ovom profesijom u modernom žargonu se nazivaju menadžeri. Ova
grupa zaposlenih je raspoređena po odgovarajućim nivoima ili u okviru pojedinih
funkcija sa zadatkom da upravljaju određenim delom ili funkcionalnom oblašću. Ja ću
vas u radu upoznati sa pojmom menadzmenta i organizacije a zatim i sa menadzmentom i
organizacijom autobuske stanice Podgorica.

3
 Autobuska stanica Podgorica 201
8

3. TEORIJSKI PRISTUP ORGANIZACIJI I

MENADZMENTU

Organizaciona moć meri se sposobnošću da se utiče na datom nivou primena

sredine na njenu efikasnost. Delovi moći mogu biti predstavljene različitim metodama na
osnovu kojih se vrši odabiranje tipova komponenti koje su izdvojene za različite nivoe
turbulencije. Jedan od modela definisanja ponašanja je organizaciona struktura. Funkcije
(proizvodnja, marketing, istraživanje i razvoj) postaju temelji u izgradnji i razvoju.
Većina savremenih autora obrađuje i izučava četiri osnovne funkcije menadžmenta:
planiranje, organizovanje, uticanje i kontrolu. Menadžment je sistem koji ima svoje
podsisteme, odnosno elemente koji stoje u direktnom i često u uzročno-posledičnom odnosu.
Menadžment kao modalitet rukovođenja je u isto vreme i podsistem višeg sistema, kao što je
sistem upravljanja. Različiti autori na različite načine prikazuju sistem menadžmenta. Jedan
pristup i struktuiranje menadžmenta imaju ekonomisti, drugi sociolozi, treći kibernetičari,
matematičari itd.

3.1. Pojam Organizacije

Funkcija organizovanja uspostavlja, klasifikuje i grupiše sve potrebne i propisane

aktivnosti u preduzeću prema načelima organizacije. Ona delegira poslove, aktivnosti i
uloge pojedinim organizacionim jedinicama, menadžerima i zaposlenima i obezbeđuje
njihovu koordinaciju u procesu poslovanja. Osnovni zadatak funkcije organizovanja jeste
"određivanje uloga ljudima koji rade zajedno", odnosno uspostavljanje odgovarajuće
strukture uloga za zaposlene u organizaciji.
Glavni stimulansi u razvoju organizacije bili su razvoj složenosti ambijenta i
progresivna akumulacija kritičnih faktora uspeha.1 Socijalno-politički faktori proizvode
odgovornosti u odnosu na česte promene koje kao izazovi dolaze iz okoline. Organizacija
mora da reaguje i na razvoj unutrašnje složenosti preduzeća. Deo tih složenosti se razvija
na promeni reakcije eksternih izvora. Većina složenosti stvorena je od strane organizacije
čija su nastojanja usmerena ka tome da, povećava i u okviru nje vrši podela na posebne
vrste poslovanja i zemalja.

1
Marjanović M., Mihailović I., Strategijski menadžment, Visoka poslovna škola strukovnih studija,
Leskovac 2009. str. 84

4
 Autobuska stanica Podgorica 201
8

3.2. Značaj organizacije

Značaj Organizacije se identifikuju vrh i delovi organizacije, opredeljuje njihov

delokrug i odgovornost, usklađuju međusobni odnosi i sistem koordinacije njihove
aktivnosti.2
Sledeći razvoj se događa kada inovativno ponašanje postane značajno i dođe se do
zaključka da se granice između funkcija smatraju bočnim interakcijama koje su
prilagodljive na brzu i efikasnu novinu i promenu.
Funkcionalni blokovi izgradnje organizacije dobijaju naziv linijska funkcija, jer su
direktno odgovorni profitabilnosti firme. Kako se preduzeća šire, potreba linijskih
funkcija je bila razgrađena na funkcije podržavajućih osoblja. Sa stanovišta rukovodećeg
kadra podela je bila između dejstvujućih rukovodilaca koji se suočavaju sa ukupnim
izvođenjem organizacije pa se putem profitnih centara dele generalne rukovodeće
odgovornosti između određenog broja rukovodilaca. Ovaj koncept je baziran na principu
jedinstva i odgovornosti koji kaže da autoritet rukovodioca mora da odgovara
odgovornosti koju on ima.
Kada je razvoj budućih profitabilnih principa postao značajan kao i kratkoročno
stvaranje profita, koncept profitnog centra je postao neodređen. U nekim preduzećima
odgovornost za inovaciju i preduzetništvo naginjao je ka drugim delovima rukovođenja, i
u nekim biva zanemarena zbog odgovornosti profitnog centra koji je ostao ograničen na
kratkoročnu profitabilnost.

3.3. Pojam menadzmenta

Nastanak, razvoj i afirmacija menadzmenta vezani su za XX vek, mada se pun

procvat ocekuje u XXI veku. Menadzment spada u grupu mladih naucnih disciplina,
mada se koreni mendzmenta kao prakse nalaze jos u dalekoj proslosti. Tokom cele svoji
istorije ljudi su koristili raznovrsne upravljačke aktinosti. U pocetku su to cinili
intuitivno, kasnije su na bazi iskustva sticali odredjene vestine i znanja iz oblasti
planiranja, organizovanja, vodjenja i usmeravanja ljudi u pravcu ostvarivanja zajednickih
ciljeva. Pojava menadzmenta je u vezi i sa razvojem industrijske proizvodnje cija rastuca
slozenost je iznedrila menadzment kao neophodnu potrebu.

2
Marjanović M., Mihailović I., Strategijski menadžment, Visoka poslovna škola strukovnih studija,
Leskovac 2009.str. 65

5
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
Zavisno od stepena razvijenosti pojedini sredina, kao i opsteg nivoa kulture i
istorijskih okolnosti, akcentovani su razliciti elementi menadzmenta. Sa stanovista nase
zemlje, kao i nekih drugih, drustveno-ekonomski system je ostavio traga u sadrzajima,
odnosno menadzment se i ne moze posmatrati izolovano od sveukupnih istorijskih i
aktuelnih uslova u neko sredini. U samom pocetku menadzment predstavlja neku vrstu
odgovora na poslozavanje proizvodnje, ljudskog rada, uopste. Prerastanje zanatske
organizacije rada u neke prapocetke industrijske organizacije rada, izbacilo je na povrsinu
izazove i probleme u proizvodnji i oko nje, kao i u odnosima poslodavaca i radnika .
Sam karakter menadzmenta je multidisciplinaran. Moze se primeniti na sve tipove
organizacije, privrednih, neprivrednih, neprofitabilnim, profitabilnim, u svim privrednim
sektorima granama, u svim zemljema i razlicitim drustveno-ekonomskim sistemima.3

3.4. Značaj menadzmenta

Preduzeće kao osnovna celija industrijskog sistema je u proteklim decenijama

zabelezilo znacajne promene. Zaceci industrijske proizvodnje uz oslon na zanatsku
proizvodnju nasledili su u pogledu organizacije mnogo elemenata. Zapravo, i u novije
vreme, granide izmedju industrijske i zanatske proizvodnje u tangentnim podrucju,
poprimio je niz karakteristika, koje ga jasno izdvajaju.
Sa stanovista menadzmenta vise-nivoska organizaciona struktura preduzeca je
karakteristika koja ima opredeljujuce implikacije. Upravo, piramidalna vise-nivoska
organizaciona struktura preduzeca je veoma diskutovana iosporavana od strane psiho-
sociologa preciznije bihejviorista. Mada se ne mogu zanemariti neke od teza kriticara,
pretezno zbog otudjivanja ljudi, ostaje cinjenica da piramidalna organizaciona struktura
industrijskih preduzeca istrajava. Osnovni generirajuci faktori nastanka i opstanka
piramidalne organizacione structure industrijskih preduzeca, u kontekstu promene
velicine preduzeca, su:
- obim proizvodnje,
- slozenost proizvoda,
- i interakcija sa okruzenjem
Navedene generirajuce faktore u odnosu na porast velicine preduzeca nije moguce
potpuno razlucivati zbog medjusobne povezanosti, pa i uslovljenosti, tako da to treba
imati u vidu tokom daljih razmatranja. Uspeh u usmeravanju ljudi prema planiranim
ciljevima zavisi od aktivnosti menadzera i njihove sposobnosti da iskoriste raspoloziva
resurse. Skup aktivnosti koje obavlja menadzment naziva se funkcija. U savremenoj

3
Milisavljević M., Strategijski menadžment, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2010. str. 89

6
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
literature kao osnovne funkcije menadzmenta navode se: planiranje, organizovanje,
vodjenje(liderstvo) i kontrolisanje. Pored navedenih cesto se u osnovne funkcije
menadzmenta ukljucuje koordinacija i upravljanje ljudskim resursima(kadrovska
politika).
(1) Planiranje. Predstavlja prvu i veoma znacajnu aktivnost menadzmenta kojom
se definisisu ciljevi preduzeca (i/ili njegovih organizacionih delova), i indefikuju
podsticaj i ogranicavajuci faktori, i odredjuju mere i akcije za njihovo ostvarenje. Na
osnovu planiranja definisu se i realizuju sve ostale faze menadzmenta. Odnosno, sve
menadzerske funkcije u velikom stepenu zavise od valjanosti definisanja i realizacije
osnovnih aktivnosti planiranja.
(2) Organizovanje. Organizovanje je faza procesa upravljanja koja sledi iza
planiranja, odmah po definisanju ciljeva i drugih planskih elementa. Ono se svodi na
obezbedjivanju organizacionih predpostavki za realizaciju planskih ciljeva i zadataka,
putem organizacije i koordinacije organizacionih aktivnosti preduzeca. Rezultat procesa
organizovanja je definisanje i uspostavljanje (dizajniranje) odgovarajuce organizacione
structure preduzeca, koja podrazumeva: podelu posla, definisanje poslova neophodnih za
ostvarivanje planiranih ciljeva, povezivanje i grupisanje slicnih poslova u odgovarajuce
radne zadatke, dodeljivanje radnih zadataka izvrsiocima (grupnim i pojedinacnim) i
uspostavljanje medjuzavisnosti izmedju clanova organizacije, odredjivanje ovlascenja i
definisanje odgovornosti izvrsiocima. Bez ovih organizacionih aktivnosti, nezavisno od
izabranog organizacionog dizajna, nije moguce osigurati efikasno i koordinirano
delovanje zaposlenih u pravcu realizacije postavljenih ciljeva .
(3) Vodjenje. Predstavlja fazu procesa upravljanja preduzecem. Ono je sastavni
deo svakog menadzmenta i sastoji se u usmeravanju, uticaju i koordinaciji ljudskih
rasursa od strane menadzera, sa teznjom da se iskoriste na najefikasniji nacin. Vodjenje
predstavlja podsistem sistema upravljanja koji obuhvata: obuku, usmeravanje,
motivaciju, pracenje, ocenu rezultata rada i razvoj kadrova. U novijoj literaturi iz oblasti
menadzmenta vodjenje se vezuje za liderstvo, kao jedne od cetiri osnovnih funkcija
menadzmenta. Da bi dobar menadzer postao uspesan lider, pored poznavanja struke i
drugih sposobnosti koje stece obrazovanjem i uspesnom poslovnom praksom mora da
ima i: spsobnost za timski rad, za komuniciranje i uspostavljanje dobrih medjuljudskih
odnosa, da ima vizionarske sposobnosti, da je marljiv, da ima talenta i moc da motivise,
inspirise i utice na zaposlene i saradnike da efikasnije rade i da ga slede u kreiranju i
realizaciji promena radi ostvarivanja postavljenih zadataka.
(4) Kontrolisanje. Kontrolom se utvrdjuju rezultati, stepen ostvarenja u odnosu na
planirane velicine. Planovi su polazna osnova za sprovodjenje procesa kontrole. Oni su
jedna vrsta definisanih standarda na osnovu kojih se utvrdjuje uspeh u poslovanju
preduzeca. U preduzecu postoje i drugi standardi na osnovu kojih se regulise rad
pojedinaca i organizacionih jedinica a koji su osnova sistema obezbedjenja kvaliteta.
7
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
Kontrolisanje je poslednja faza procesa upravljanja. Predstavlja slozen i dugotrajan
process usmeravanja aktivnosti zaposlenih prema planiranim ciljevima.

4. ANALIZA ORGANIZACIJE I MENADZMENTA

PREDUZEĆA AUTOBUSKA STANICA PODGORICA

Autobuska stanica Podgorica predstavlja transportnu organizaciju koja važi za

vodeću u svojoj branši. Kao takva Autobuska stanica Podgorica nosi breme unapređenja
načina poslovanja cele branše. Od Autobuska stanica Podgorica se očekuje po deluje kao
inicijator svih unapređenja bilo procesa koji već postoje bilo novih procesa koje treba
uvesti kako bi se dalje unapredilo celokupno poslovanje lanca snabdevanja od kojih bi
benefite ostvarili svi učesnici lanca snabdevanja od potrošača do proizvodjača.
Autobuska stanica Podgorica je usmerena na pružanje vrhunske usluge svojim krajnjim
potrošačima. Partnerski odnosi zasnovani na međusobnom poverenju predstavljaju
osnovu za dugoročni razvoj kompanije.
Autobuska stanica Podgorica se trudi da održi i ojača dobre i profesionalne
odnose sa saradnicima sa kojima stvara zajedničku vrednost - sa ključnim kupcima,
desetinama hiljada samostalnih trgovinskih radnji, porodičnim, komšijskim radnjama sa
kojima kompanija posluje decenijama.

4.1. Osnovni podaci o preduzeću

Autobuska stanica Podgorica obavlja prijem i opremu putnika, autobusa i prtljaga.

Predmet poslovanja Autobuska stanica Podgorica su i druge djelatnosti kao npr.
djelatnost turističkih agencija, pripremanje hrane i pružanje usluga ishrane, pripremanje i
usluživanje pića i napitaka, pripremanje hrane za potrošnju na drugom mjestu (u
prevoznim sredstvima na priredbama) i snabdijevanje tom hranom (catering), kao i druge
koje pomažu kvalitetnijem obavljanju djelatnosti iz prvog stava. U okviru svojih
djelatnosti Autobuska staica Podgorica obavlja:
Prijem i opremu putnika, autobusa i prtljaga u međumjesnom i
međunarodnom linijskom i slobodnom drumskom saobraćaju
Prodaju autobuskih karata
Usluge: rezervacije i čuvanje mjesta u autobusu, koje putnik ima pravo
koristiti
Primanje prtljaga na čuvanje (garderoba)

8
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
Osiguranje parking prostora za autobuse i automobile, u skladu sa
svojim mogućnostima
Pružanje informacija putnicima o redu vožnje putem razglasa, telefona i
usmeno
Djelatnost turističke agencije
Evidenciju o redu vožnje
Posredovanje kod prijema i otpreme pošiljki autobusom
Mogućnost reklamiranja i oglašavanja Korisnika usluga

4.2. Organizaciona struktura

Autobuska stanica Podgorica podrazumeva pokretanje i ljudi i resursa u cilju

ostvarenja zadataka i ciljeva. Zato se nameće pitanje izgradnje takve organizacione
strukture organizacije Autobuska stanica Podgorica koje će omogućiti funkcionisanje
organizacije u celosti. Ako organizacionu strukturu shvatimo, kao što smo već spomenuli,
kao način za prepoznavanje vrha i delova preduzeća je i odnos između delova preduzeća,
onda je normalno da se ona pojavljuje kao presudna stavka u procesu primene strategije u
kojoj se na adekvatan način usklađuje poslovanje preduzeća u želji da se obezbedi
njegova radna sposobnost, tj. fleksibilnost u datim uslovima privređivanja.
Za sve transportne programe robe široke potrošnje koje Nelt distribuira, garantuje
se dostupnost robe finalnim potrošačima u svakom trenutku i na svakom mestu. Cilj je
da se dostigne ideal distribucije – 100% putnika, u 100% objekata, tokom 100% vremena.
Usmerenost na kvalitet usluge, organizacija, poznavanje i dobra pokrivenost tržišta su
preduslovi koji Autobuska stanica Podgorica izdvajaju u odnosu na konkurenciju. Kako
bi se potrošačima privukla pažnja i povećala zainteresovanost za proizvode koji se nalaze
u prodajnim objektima, Nelt svojim partnerima pruža i usluge trade marketinga. One se
ogledaju u popunjavanju i izlaganju proizvoda na policama, osmišljavanju i
organizovanju promotivnih aktivnosti, brendiranju vozila, proizvodnji reklamnog
materijala i prikupljanju podataka sa terena. Neltov kreativni tim, koji čini više od 300
zaposlenih na terenu, doprinosi boljoj izloženosti i prodaji proizvoda.
Poslovanjem Autobuska stanica Podgorica unapređuje putem pružanja kvalitetnog
servisa autobusima, zajedničkog planiranja i organizovanja aktivnosti koje su usmerene
ka ostvarenju najboljih poslovnih rezultata i zadovoljenju potreba krajnjih potrošača. Na
terenu je svakodnevno tim koji čini više od 100 zaposlenih, a koji ima neposredan
kontakt sa proizvodima, klijentima i potrošačima. Prodaja je organizovana po
teritorijalnom i funkcionalnom principu i na svim tržištima na kojima imaju pristup u
potpunosti pokrivaju sve prodajne kanale i objekte. Prodavci su opremljeni
9
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
najsavremenijim ručnim računarima u kojima imaju definisane dnevne planove
obilazaka, potpuni uvid u raspoloživost robe i informacije o kupcima. Uz pomoć ovih
uređaja, kreiraju porudžbine karata na terenu i putem 3G+ mreže šalju podatke na obradu
pratećim službama, kako bi se nakon zaokruživanja celog procesa, roba na najbrži
mogući način našla na policama kupaca.
Svi zaposleni u sektoru prodaje karata, počev od aranžera i promotera, preko
prodavaca, do menadžera, obučeni su prema standardima i načinu poslovanja naših
inostranih partnera iz domena transporta. Pružaju usluge i trejd marketinga koje se
ogledaju u popunjavanju i izlaganju proizvoda na policama, osmišljavanju i
organizovanju promotivnih aktivnosti, brendiranju vozila, proizvodnji reklamnog
materijala i prikupljanju podataka sa terena. Kreativni tim čini više od 130 zaposlenih na
terenu, i u stanju je da realizuje svaku želju klijenata i doprinese boljoj prodaji proizvoda
koji distribuiraju.
Realizacija strategijskih opredeljenja često podrazumeva promenu veličine i
strukture delatnosti organizacije Autobuska stanica Podgorica, tržišta, sistema odnosa sa
bližim i daljim okruženjem i sl.

4.3. Analiza organizacione structure i organizacije preduzeća

Cilj optimizacija jeste prilagođavanje načina izlaganja robe na policama unutar

same kategorije kako bi se maksimizirala prodaja, a samim tim i profit cele kategorije. U
Autobuska stanica Podgorica optimizovan je i osvežen asortiman ponudi, potrošačima su
ponuđeni novi kvaliteti vožnji.
Cilj je da se potrošači što manje vremena troše na kupovinu karata pa ih mogu
naručiti preko internet. Ovakvu svoju funkciju marketnih može da ostvari u saradnji sa
finansijskom funkcijom koja mora biti tako organizovana da istraži najpovoljniju
alokaciju, inače ograničenih resursa, i izvrši svoju analizu izvodljivosti pri čemu
računovodstvena funkcija ima izuzetan značaj u obezbeđivanju informacija za donošenje
takvih odluka.
Kadrovska funkcija organizacije Autobuska stanica Podgorica mora da obezbedi
najpovoljnije ljudske resurse za realizaciju aktivnosti na svim nivoima i funkcijama i
treba da bude tako organizovana da to stvarno i omogući.

4.4. Modeli organizacione structure

10
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
Autobuska stanica Podgorica se oslanja na usluge distributera i na taj način je u
mogućnosti da svoje napore usmere na razumevanje potrošača svojih proizvoda. Takvo
opredeljenje je naravno imalo ekonomsku pozadinu kroz cost-benefit analizu. Distributer
je učesnik unutar lanca snabdevanja koji najbolje poznaje tržište i sve njegove
specifičnosti i na taj način ostvaruje uštede u ukupnim troškovima distribucije. Upravo je
to motivacija principala bila kada je odustao od alternative da sam oformi službu prodaje
kada je reč o domaćem tržištu, ili inostrane filijale kada je reč o stranom trižitu. Ta
alternativa zbog nedovoljnog poznavanja tržišta i niske specijalizacije jer principalovo
jezgro kompetentnosti leži u proizvodnji bi dovelo do visokih troškova distribucije,
znatno viših nego što bi iznosila naknada distriobutera koju on naplaćuje za obavljanje
distribucije. Imajući to u vidu, interes distributera jeste da odgovori na zahteve tržišta na
najbolji mogući način. Autobuska stanica Podgorica razvija partnerske odnose sa svojim
kupcima, ima razumevanja za njihove zahteve u pokušava da u dugu menadžmenta
odnosa sa ključnim kupcima uloži napor kako bi se ostvarili obostrani benefiti. Tu nastaje
glavno mimoilaženje sa principalovom filozofijom jer je distributer specijalizovan i
orjentisan samo na svoje tržište i na kupce, a pod tim se pre svega mislim na
maloprodajne lance, veleprodaje i male i velike markete, ali ne i na potrošače i razvijanju
i zadovoljavanju njihovih potreba. Ovakav konflikt unutar lanca snabdevanja je i
očekivan jer Autobuska stanica Podgorica nema dovoljno raspoloživih resursa da se bavi
proučavanjem samih potrošača

4.5. Analiza menadzmenta

Imajući u vidu da je u Autobuska stanica Podgorica najveći problem vezan za

nestandardne veličine kategorije menadžer kategorije nije u mogućnosti da ostvari svoje
ciljeve.
U objektima u kojima ima viška poličnog prostora problem ne postoji jer će se na
dodatnom prostoru izložiti artikli koji se najbolje prodaju kada se ima u vidu celokupne
kategorije. Problem je kada u radnji nema dovoljno poličnog prostora i tadam odluka o
konkretnom načinu primene planograma pada na pleća poslovodja.
Oni su međutim nedovoljno obučeni da donose takve odluke jer nemaju pogled na
celokupno poslovanje maloprodajnog lanca niti su upućeni u dogovore koji su postignuti
izmedju maloprodajnih i dobavljačkih organizacija.
S tim u vezi, oni primenjuju planogram na način koji je u skladu sa poslovanjem
konkretnog objekta i konkretnih kriterijuma na osnovu koji se ocenjuje uspešnost
poslovanja jednog objekta kao što su nivo ostvarenog prometa i ukupan vrednost robe
kojoj je istekao rok. Na taj način, oni nezavisno od dogovorenih udela u poličnom
prostoru koji je dogovoren ugovorom izmedju dveju organizacije oni na policama izlažu

11
 Autobuska stanica Podgorica 201
8
artikle koji se najbolje prodaju i artikle koji se često nalaze u akcijskim aktivnostima jer
na taj način poslovodja može da bude siguran da će glavni generatori prometa kategorije
biti u mogućnosti da taj promet i realizuju, dok sa druge strane niskoobrtne artikle obično
ne izlažu jer su oni glavni generatori isteka roka.

5. PREDLOG MJERA ZA POBOLJŠANJE

Da bi se poboljšalo poslovanje preduzeća Autobuska stanica Podgorica

neophodno je uvesti inovacije, na primer premije koje su važan deo promocionih
aktivnosti svih prodavaca. Prema definiciji, a ujedno i prema praktičnoj primeni, premija
odnosno nagrada je artikal koji se daje besplatno ili po ceni koja predstavlja samo mali
deo njegove stvarne vrednosti, a sa ciljem da se postigne kupovina nekog drugog artikla.
Neophodno je uvesti nve destinacije, kvalitetnije i bolje usluge, i poslovati u
skladu sa napretkom tehnike i tehnologije.
Nedostatak poličnog prostora može biti rešen dvojako
Renoviranjem objekta kako bi se svakom objektu dodelilo dovoljno
poličnog prostora;
Smanjenjem asortimana konkretnog objekata.

Neophodno je i usavremeniti sajtove, poboljšati elektronsko poslovanje u skladu sa

informacionom tehnologijom.

12
 Autobuska stanica Podgorica 201
8

6. ZAKLJUČAK

Menadžment predstavlja veoma složenu i dinamičnu naučnu disciplinu, i da ga

treba proučavati iz više razloga, akademske ili praktične prirode. On daje neka osnovna
razrešenja koja se mogu primeniti i u sistemu zivota i prakse, kao i u vidu primene u
nekim drugim srodnim naucnim disciplinama. S tog stanovišta posmatrano, studiranje
teorije menadžmenta opravdava se potrebom što su njeni teorijski pravci i doprinosi, po
prirodi stvari, izvor svezih ideja, razmišljanja, podsticaja i inovacija u susretu sa
stvarnošcu i različitim uslovima od onih u kojima univerzalni principi nisu svrsishodni i
prihvatljivi.
Osim toga, teorija menadžmenta, sa svojim različitim fazama, principima i
uputstvima, nudi skup znanja čiji su efekti operacionalizacije poznati i vrednovani u
istoriji ekonomske misli i poslovne prakse. Kao takvi, oni danas predstavljaju istine koje
ne treba dokazivati i cija iskustva treba koristiti. 
Svaki menadžer mora biti upoznat sa nekim osnovnim elementima menadžmenta,
kao sto su njegovi osnovni principi i funkcije. Takođe on mora da poznaje ne samo
situaciju u preduzeću nego i celokupno ekonomsko stanje u privredi da bi na
odgovarajući način mogao da iskoristi svoje lične karakteristike i harizmatske
sposobnosti u ostvarivanju osnovnih zadataka u preduzeću. Za preduzeće autobuska
stanica Podgorica neophodno je da inovira uslove poslovanja i poboljša elektronsko
poslovanje na sajtu.

13
 Autobuska stanica Podgorica 201
8

7. LITERATURA
1. Avdagić M., Strategijski menadžment – upravljanje promenama i projektima,
Fakultet za obrazovanje rukovodećih kadrova u privredi Novi Sad, 2007. god.
2. Brekić, J., Inovativni management, NIP “Alinea”, Zagreb 1994.
3. Ðuričin D., Janoševic S., Menadžment i strategija, Ekonomski fakultet Beograd,
2006.
4. Marjanović M., Mihailović I., Strategijski menadžment, Visoka poslovna škola
strukovnih studija, Leskovac 2009.
5. Masić B., Strategijski menadžment, Ekonomski fakultet, Beograd 2006. god,
6. Mihailović I., Ranđelović D., Računovodstvo, Visoka poslovna škola strukovnih
studija, Leskovac 2011.
7. Milisavljević M., Strategijski menadžment, Ekonomski fakultet, Univerzitet u
Beogradu, 2010.

14