СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет:

Тема: Campanella Tommaso „Град Сунца“

Ментор: Студент:
Проф. др Марта Шапић

Број индекса:

Косовска Митровица, 2017. године

Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................................3

1. CAMPANELL-ОВ ЖИВОТ.........................................................................4
2. CAMPANELLA TOMMASO „ГРАД СУНЦА“-АНАЛИЗА ДЕЛА...........7
3. CAMPANELL-ОВО ВЕЛИЧАЊЕ СУНЦА..................................................8

ЗАКЉУЧАК......................................................................................................12

ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................13

2
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

УВОД

Град Сунца, о коме пише Tomazo Campanella у свом истоименом делу, није ни
република нити монархија, али има јасно дефинисану хијерархију и одређене
надлежности појединих делова владајућих структура. Врховни владар у Граду Сунца је
Хох, што значи Сунце. За врховног владара бира се најмудрији филозоф и највиши
црквени великодостојник, а његово знање представља сакупљено знање свих
становника.
Града Сунца и истовремено морао је да познаје целокупну историју,
математику, физику, медицину, културе свих народа, астрономију и све механичке
вештине. Он влада уз помоћ три сувладара, од којих сваки има свој делокруг рада и
своје надлежности, и са којима расправља о важним питањима и управља заједницом.
Сувладар Моћ брине о свим питањима која се односе на одржавање рата и постизање
мира, војне вештине, управља војницима и њиховим снабдевањем, управља атлетама.
У надлежности сувладара Мудрост су наука, уметност, вештине и занати, и он брине о
школама и чиновницима. У надлежности Сувладара Љубав су рађање, мушко-женски
односи, исхрана и одећа.
Италијански филозоф Tomazo Campanella је као духовник доминиканац
обележио епоху хуманизма и ренесансе. Његово најпознатије дело је Civitas Solis (Град
Сунца), које је написао под јаким утицајем Платонове Републике и Утопије Tomasa
Mora. Он приказује своју визију идеалне друштвене заједнице, чији је основни циљ
култура и људска срећа. Више у наставку семинарског.

3
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

1. CAMPANELL-ОВ ЖИВОТ

Tommasso Campanella родио се 5. септембра 1568. у граду Stilo у Јужној Италији

(Халабрија), која је од XV века била под тешким јармом Италије, у сиромашној
породици с пуно деце. Са тринаест година је ступио у доминикански духовни ред,
подстакнут жељом да стекне знања о свету. Са двадесет година похађа студије
теологије, али упада у бројне потешкоће због филозофије природе B. Telesija којој се
приклања. Пише свој први спис Philosophia sensibus демонстрата – о филозофији која
се доказује чулима. Због тог дела је доведен пред суд и оптужен за напад на црквену
доктрину. Пише бројне рукописе о физици, козмологији и политици због којих је
оптужен за јерес. Оштро критикује стање у Calabriji, која је под шпанском влашћу.
Бива увучен у уроту против шпанског вицекраља, маштајући о ослобођењу Calabriji,
урота је откривена, а Campanella је ухваћен и подвргнут мучењу. Затим 27 година
проводи у тамници, где пише већину својих дела: Шпанска монархија, Политички
афоризми, Град Сунца, Смисао ствари и др.
Већ у детињству Campanella се истакао ретком, прераном зрелошћу: у
тринаестој години живота могао је да држи импровизован говор, било у прози било у
стиховима, на ма коју задату тему, а са овим у средњем веку много цењеним и много
негованим говорничким даром он је спојио страсну љубав за изучавање филозофије.
Већ тада се он удубљује у читање Summa светог Tome Akvinskog, што се касније
постати одлучујуће за његов позив. Његов отац му је изабрао судијско звање и послао
га у Напуљ да би тамо, код једног од његових стри;ева који је био професор права,
студирао правне науке; али млади Tomazo, који је у манастиру у Stilou слушао
предавања једног калуђера из филозофије, ушао је у Hozenci, у петнаестој години
живота, у духовни ред доминиканаца, који су већ били прославили Albertus Magnus,
Toma Akvinski и Savonarola, и из којег су потицали најборбенији и најнезависнији
калуђери.
Campanella је био један од најученијих људи свога времена у Италији, али и
целој Европи. Гајио је велику љубав према изучавању филозофије, посебно
филозофију природе. Наиме, филозофи природе, за разлику од хуманиста који у
средиште интереса стављају ученог човека, у средиште интереса стављају проблем
спознаје природе. О природи промишљају на другачији начин, него присталице
платонизма и аристотелизма и упућују својеврсну критику Аристотеловом науку,
сколастици и старој птоломејској слици света. Присташе су нове слике света,
Коперникове науке, и залажу се за самостално истраживање природе, првенствено
емпиријом. Уз то, велика се пажња посвећује астрологији, која се управо у ренесансној
филозофији природе посматрала као знаност и неодвојив део промишљања о свету.
Ваља издвојити два филозофа природе друге половине 16. века, који су снажно
утицали на Campanell-ину филозофску мисао: Bernardino Telesio и Giordano Bruno.
Исте године када је G. Bruno спаљен на ломачи у Риму, 1600. године, Campanella
доспева у затвор, у којем је остао пуних 27 година. Наиме, Campanella је оптужен да је
хтео подићи народни устанак у домовини Јужној Италији и на тај начин макнути с
власти Шпанце који су у то доба оштро и немилосрдно спроводили државну
инквизицију. Током свог затвореничког живота написао је многа дела, међу којима је

4
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

најпознатија његова социјална утопија – Град Сунца. 1 У Граду Сунца Campanella

износи своје разумевање света и организације урбаног живљења ренесансне Европе.
Благодарећи својој способности да овлада свим наукама и свом великом
говорничком дару, Campanella се брзо истакао међу калуђерима и својим учитељима
који су се трудили да развију његову бистрину и да га придобију за себе. Манастири су
још увек, као и у средњем веку, били прибежишта духова жељних учења, и за њих је
био понос да у својој средини имају научнике, филозофе и говорнике: доминикански
ред је био један од најславнијих по броју славних људи који су из њега произишли.
Али је крајем XVI века ред језуита – основан 1537. од Ignacija Lojole са задатком да се
бори против јеретика и да брани ауторитет папе – почео да баца у засенак остала
духовничка братства. Доминиканци су настојали да поново врате свој стари углед
борећи се против овог претешег супарништва, чврсто држећи Campanella и помажући
његову жудњу за знањем, у нади да се у њему добити борца чији се таленти припомоћи
да се поново освежи сјај њиховог друштва.
Campanella се врло брзо истакне. Љубоморном савесношћу манастири су
одржавали и подржавали омиљене сколастићке дискусије, изазивајући се међусобно на
говорнићке турнире да би у присуству публике бранили своје разноврсне теолошке и
филозофске поставке. Професор филозофије у San Ðordiju, позван од фрање- ваца у
Hozencu да би у јавној дискусији заступао мишљење свога реда, оболео је у тренутку
поласка и за свог заступника одредио свога ђака Campanellу. Када је овај стигао на
заказану скупштину, његова младост је изазвала прилично нерасположење, пошто се
мислило да је уценио професора само из омаловажавања послао уместо себе овог
голобрадог дискутанта. Али по свршеном говору, нерасположење се претворило у
дивљење. Он је тако сјајно и са таквом оштроумношћу извео свој задатак, да су га сами
фрањевци морали прогласити за победника. Niceron каже да су сами фрањевци рекли:
„У њему поново оживљава Telezijev геније”.
Campanella се одушевљавао за ове говорничке битке; десет година он је путовао
по Италији, из града у град, да би дискутовао о теолошким и филозофским питањима
која су занимала духове његова доба; свуда је постизавао сјајне, заносне успехе који
су, међутим, изазивали завист и мржњу других духовничких редова, нарочито друштва
језуита. Њима је он директно објавио рат и тражио њихово истребљење, јер они
„фалсификују чисто учење јеванђеља, да би га учинили оруђем деспотије кнежева”.
Међутим, својим жестоким нападима против Aristotela, чији је углед у научним
школама једва био мањи од угледа Библије, он је изазвао опште незадовољство; било
му је тек нешто преко двадесет година када је објавио своју прву књигу против
филозофа из Stagire и његовог браниоца Marta. Јако је увредио своје противнике,
омаловажавајући мишљења њихових учитеља, и ранијих филозофа. Тако су језуити
искористили огорчење које је изазивао где год би се појавио, оптужили га за јерес и
чаробњаштво и успели да му папа спречи говорничку каријеру; и он доби наређење да
се врати у манастир у Stilou, пошто је, према писању Đanonija, у Риму изазвао срџбу и
створио пометњу. Послушао је и покушао да се у својој повучености утеши научним
студијама и поезијом; почео је да пише трагедију која је третирала смрт Marije Stjuart.
И он би, као и Ðordano Bruno који је, као и он, био доминиканац, побегао из манастира
– „тог тешкобног и суморног затвора, где ме је заблуда тако дуго држала у својим

1
Campanella Tommaso, ,,Град Сунца“, Зора, Загреб, 1953, стр. 10.

5
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

оковима” – као што је говорио овај необуздани апостол нове мисли – да није нашао
поље на коме је и у самоћи могао да задовољи своју жарку енергију.2
Сада долазимо до најважнијег догађаја из Campanell-ијевог живота, о чему,
међутим, имамо само неодређене наговештаје; у својим многобројним списима он о
томе ћути, а по завршетку свог двадесетседмогодишњег робовања ни својим
пријатељима, изгледа, није хтео о томе много да говори. Преко тога прелази и Niceron
који га је упознао у Паризу и који му је у својим Мемоарима за сећање на историју
славних људи посветио једну биографску нотицу. А Nodo, с којим је Campanella био
уско повезан, сасвим произвољно каже у својим Политичким разматрањима о
државним ударима, да је он покушао да се прогласи за краља Халабрије. Pijetro Ðanoni
је једини који у својој Грађанској историји Напуљског краљевства (Напуљ, 1723) са
сигурношћу говори о завери коју је Campanella сковао са циљем ослобођења Halabrije
од шпанског јарма; исти писац тврди да је изнешене појединости узео из аката његовог
процеса, која су у међувремену изгубљена. Он каже: „Није требало много па да
Tommasso Campanella изврши преврат у Halibriji, ширећи тамо нове идеје и стварајући
републиканске ослободилачке планове. Отишао је тако далеко да је хтео да реформише
државе, да створи нове законе, нове системе за владање друштвом”. Без сумње да се у
Tommasso Campanella већ тада зачела мисао о његовом Граду Сунца (Civitas Solis), коју
се тек касније разрадити и написати; попут многих јеретика средњег века, који су своје
реформе религије допуњавали комунистичким преображајем друштва, он је настојао да
његов политички устанак буде истовремено и социјална револуција.
Tommasso Campanella, верујући у астрологију исто као и најистакнутији и
најпозитивнији духови његова доба – међу њима папе Pavle V и Urban VIII, Rišelje и
сaм Bekon – прочитао је у звездама знамења која су прорицала револуције на земљи, а
нарочито у Напуљској краљевини и у Halabriji. Калуђере свог манастира придобио је за
своју веру и убедио их да је потребно да се ова прилика искористи за збацивање
шпанског јарма и за успостављање уместо монархије теократске републике, из које би
језуити морали бити искључени или, у случају нужде, и истребљени. Он је обзнанио да
га је бог изабрао за такав један потхват; према Nadoovim подацима тврдио је, исто као
и Фрања, да га адаптирају, пошто су га два месеца проверавали, од тога један месец на
пољском имању, а други у граду. Све народе света да заједнички раде на свему ономе
што служи материјалном, духовном и моралном развитку људи, како би „поново
отпочело златно доба”.

2
Да би се разумело како се један слободан дух као што је био Tommasso Campanella осећао пригушен у
манастиру, мора се читати иронични сонет Đordana Bruna „У славу глупости". Он гласи:
„О света и блажена глупости, свето незнање и света лудости, благословена побожности што си сама
више задовољила душе но што би то била могла сва истраживања разума!
Ни упорно носно бдење, ни напоран рад, ни филозофска разматрања не могу доспети у оно небо где си
ти подигла своје пребивалиште.
О ви умови који истражујете, шта вам користи што изучавате природу и што испитујете јесу ли звезде
створене од ватре, земље или воде:
Света и блажена глупост презире све ово, јер склопљених руку и на коленима она о чекује своје спасење
само од бога.
Ништа је не жалости, ништа је не занима, сем бриге за вечни покој који се нам бог после смрти
милостиво подарити.”

6
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

2. CAMPANELLA TOMMASO „ГРАД СУНЦА“-

АНАЛИЗА ДЕЛА

У делу Град Сунца Tommasso Campanella преовлађује идеја да је приватна

својина узрок свих несрећа људи, што је основна идеја свих утописта. Његова идеална
друштвена заједница је подстакла многе ауторе, било да ту идеју разраде или да је
потпуно оспоре.3
У редовима Solarija, како Tommasso Campanella назива грађане имагинарног
Града Сунца, нема беспосличара, паразита и ниткова, јер је свако дужан да се бави
одређеним пословима. Сваки рад је једнако вредан и частан и не постоји разлика
између физичког и умног рада. Жене су потпуно равноправне са мушкарцима. Грађани
живе заједно, спавају у великим заједничким просторијама и хране се у заједничким
трпезаријама. Свим заједничким добрима управља се помоћу државне власти, а
изузетна пажња се посвећује васпитању деце, које се сматра основом државног
благостања.

У делу Град Сунца Tommasso Campanella преовлађује идеја да је приватна

својина узрок свих несрећа људи, што је основна идеја свих утописта. Његова идеална
друштвена заједница је подстакла многе ауторе, било да ту идеју разраде или да је
потпуно оспоре.

Пре тридесет година, Tommasso Campanella је био заточен у замку Sant Elmo.
Најједноставније је замислити Robija као епилептичку самопоуздање, јутро узима хлеб
и воду, досадно шкриљац смањује брз у камени зид, мерење од корака у ћелије мисли
окрећу дужине одометар у миљама путовања, вечер остаје посвећена тихој молитви.
Такви free фантазије треба додати и тоалет, мирис тела, обољења, слаби нерви,
усамљеност, мрак и глад. Све се могло додати повременим мучењима, старатељству,
бедним опкладама или слободним злоћама. Избор и стилизација детаља је препуштено
слободном вољом читаоца, у складу са природом његове маште и моралних скрупула
ума.
Отпуштен је као старац, огорчен, костур, омекшан, сакривен и упаљен. Његове
сиве очи изгледале су бледе и празне, једва додирујући поглед феномена у стварности
коју видимо. Неки тврде да је у тамници тамнице ослабио поглед, а други да су
затворски црви усисали живот из његових очију. У сваком случају, стварност више
није била заинтересована за стварност, био је посвећен некаквом неприродном раду,
очигледно због протетичких навика живота у затвору. Његов нацрт стања састојао се
од следећих фактора: глава државе је метафизичар звани Сунце, државна управа је
регулисана врлинама које су неопходне за заједничко добро. Свака администрација је
одговорна за надгледање једне врлине, ауторитет се мора чути без разговора, злочин
против највиших органа кажњава се смрћу, институција у приватном власништву је
укинута, све је општа имовина; дистрибуција је у надлежности власти, носиоци разних
услуга добијају већи и бољи део, сви одрасли су обавезни да раде и дневно радно време
је четири сата.4

3
Campanella Tommaso, „Град Сунца“, Биографија, 2015, стр. 44.
4
Campanella Tommaso, оп. цит., стр. 44.

7
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

Неколико тренутака пре него што хоризон изађе, сунце сија из сјене
мистериозне људске прилике. Наши анархистички ученици су изненађени да сазнају ко
их приступа, али пре него што јасно разумеју контуре мистериозне фигуре, траже
личну карту. Док лук ватрене кугле расте изнад мора, студенти-анархисти, удобно
смештени у задње седиште службеног полицијског возила, одлазе у истражни затвор.
Враћајући своје главе натраг у море, гледају прве јутро тангле светлости који
заустављају на бронзаном лицу Tommass Campanella.

3. CAMPANELL-ОВО ВЕЛИЧАЊЕ СУНЦА

Наш сјај је Сунце, живот светлости.
Campanella Tommaso „Град Сунца“
Конвенционалне критичке интерпретације државе заснивају се на два основна
концепта; идеја о средишту моћи и идеји о куполи. Прича о Tommasso Campanella
завршава пола века касније, схвата се у граду Сунца. Логично, епилог је епизода
Покрета отпора (читаоцу је дозвољено пренети референтни оквир стварности која је
маштовито насељена у наративну стварност на овом месту).5
Генеричке приче о тоталитаризму завршавају на два начина, трагично или
тријумфално. Тријумфални крај је повезан са булеварском књижевношћу, док трагични
неизбежно доводи до кршења жанра. Наравно, небитан аутор може бити да његови
ликови пате од инерције после инерције, а такви случајеви несумњиво имају.
Замислите два студента-анархиста који путују на летњи одмор, претпоставимо у
Напуљу. У току вожње, један принцип важи идеале, уверени да пут представља
интелектуалну акт који помера димензије знања, продубљује карактера, разбија
стереотипе и афирмише људску слободу, јер само слободан човек, слободно да путују;
Други опрез маштају о телесном Кекс, сликовито замислити њихов шоља са мирисом
црну косу и преплануо једра бутине. Да би раздор у питању већ по доласку у Напуљу,
прво је уверен да они морају да пронађу чучањ и тамо да прими, други мисле да је
најбоље да се хостел. Први га оптужује за издају, друго име је будала, и тамо расте.
Случај, тај највећи комичар, саставио их шест дана касније, сиромашан, незахвалан,
гладован, опљачкан. Moonlight срамне сенке облика, кораци који реагују кроз пустене
поплочане улице, од мора сланог сланог поветарца, спарина стуњује тело и успорава
мисли. Студенти-анархисти, срећни да се једни седе у несрећи, иду на плажу да виде
величанствени излазак. Ноћ је једна од оних у којима су духови живи, код људи је лако
бити приче, а говор долази из незаситог извора инспирације. До зоре се завршава
читава историја цивилизације, укључујући и сопствени удио. Закључак разговора у
целини је да је њихов живот најбољи од свега, јер људи су, уосталом, довољно
слободни да неуређено чекају на излазак сунца упркос својој позицији. 6
Campanell-ин Град дели се на седам огромних појасева или кругова који носе
имена седам планета. Тих седам кружних појасева концентрично завршавају у
средишњем храму и представљају седам планета Сунчевог система. Оваква
конструкција физичког изгледа града у складу је с уређеношћу космоса по
5
Салчиновић Един, ,,Утопија, Град Сунца“, Анализа дела, стр. 8.
6
Салчиновић Един, оп. цит., стр. 8.

8
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

хелиоцентричном суставу, који је у то ренесансно доба био темељна новост: Сунце се

налази у средишту, а Земља је само једна од седам планета. Дакле, изглед Града
представља Сунчев сустав: кружни појасеви асоцирају кружне путање планета, док је
храм Града Сунца, који се налази средишту, поистовећен са Сунцем. Кружна
конструкција града симболика је Campanell-ијине тежње за савршеношћу и то оном
која се очитује у небеском, и која се мора огледати у сваком елементу града.
Campanella пресликава макрокозмос у микрокозмос и посматра њихову повезаност.
Микрокозмос представља град, тј. место живљења човека, који је одраз целокупног
свемира. Стога би се спознаја свемира темељила на човеку. Али, за потпуно разуевање
небеског и земаљског, према Campanellи је важно познавање астрономије. Темељ
Campanell-ијиног астролошког схватања света јест у звездама, као гласницима првог
узрока. У односу према врхунским стварима она су знамења, а у односу према
природним стварима делују као општи узроци, те су само прилике, позиви,
наклоности.7 Као узрок, та небеска тела делују „непосредно и случајно на слободну
вољу“8, па тако доводе до истинитих предвиђања. Управо зато је у Граду Сунца врло
важно умско знање, првенствено знање астрологије, којом се посматра утицај небеских
тела на људе: „Свећеници (…) главна је њихова служба, да посматрају звезде и њихово
кретање (…) и да сазнају њихов утицај и односе на људске ствари.“9 Најбољи
познаваоци астрологије, али и опште свих знања и вештина у Граду Сунца су
свештеници, односно Хох, који одржава целину града и који помоћу астрологије
помаже у регулацији друштвеног живота и осталом функционисању града. То укључује
и религију Солараца, која није објављена, већ природна и темељена на астрологији, а у
којој се битно посматра однос небеских тела према Земљи. Дакле, Град Сунца
управљан је природним људским разумом и знањем. Надаље, овде се може приметити
како се целокупно знање у свом највишем облику налази у храму, док целокупни град
представља пројекцију разумом сакупљених знања његових становника. Овде је
Campanella-ијина тежња за савршенством представљена као еманација знања са свог
средишта – храма на све делове града. Храм као једно и савршено стоји у супротности
с мноштвом које је реално постојеће. Овакво поимање града, Campanella темељи на
Платоновој филозофији о еманацији идеја из Једног.10
Надаље, конструирање идеалног Града Сунца и његов облик повезани су уз
астролошко тумачење, док унутрашње устројство своје идеалне државе Campanella
темељи на симболици бројева, који имају митско-магијско значење, преузето из
тајанственог учења жидова – Кабале.11. Наиме, Campanella користи следеће бројеве:
један, три, седам, тридесет и шест, четрдесет и девет. Један је врховни свештеника и
владар Хох, три су његова помоћника – Pon, Sin, Mor; седам је градских појасева по
узору на седам планета Сунчева сустава; тридесет и шест су смерова ветра, а
четрдесет и девет је свештеника, што представља умножак броја седам са самим собом.
Такво магијско схватање бројева покушај је приближавања природи и овладавања
њом, како би се открио скривен ред и како би се могло утецати на свет.

7
Campanella Tommaso, ,,Град Сунца“, Зора, Загреб, 1953, стр. 58.
8
Исто.
9
Исто, 48.
10
„Еманација је произлажење свих ствари из неког највишег извора, прабитка. (…) Док се у еволуцији
процес креће од несавршенога све савршенијем, у еманацији иде од савршенога све мање савршеном.“ у:
Филиповић Владимир, ,,Филозофијски рјечник“, Матица Хрватска, Загреб, 1965, стр. 112.
11
„Кабала (хебр. каббалах: предаја, усмена предаја), жидовски тајни наук, верски и филозофски. Према
кабали свет је настао еманацијом из божанског апсолутног бића и дели се на четири сфере (идејну,
духовну, душевну и материјалну); у: Филиповић Владимир, ,,Филозофијски рјечник“, Матица Хрватска,
Загреб, 1965, стр. 199.

9
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

Унутрашња уређења Града Сунца темељи се на Campanell-ином уверењу да се

јединство људског рода може остварити једино кад би се сви народи света ујединили
под једном те истом влашћу. Да би се то могло остварити нужно је да се уништи
аутономија градова и покрајина те уклоне локалне и корпоративне привилегије. У
организацији своје „филозофске републике“,Campanella узима у обзир све друштвене
односе унутар државе па долази до закључка да су приватно власништво и новац узрок
борби, порока и патњи људског друштва. Сиромаштво, које произлази из приватног
власништва, чини с једне стране људе лоповима и варалицама, а с друге доводи до
претераног самољубља и идолопоклонства самим стварима. Стога укида приватно
власништво, новац и трговину и тежи к заједништву свих добара унутар државе.
Заједништво добара је ствар корисна и света. Заједништвом се Solarci ослобађају
самољубља, а остаје им само љубав према заједници и домовини. Град Сунца није нити
република нити монархија, јер световна и духовна власт није подложна контроли и
није наследна већ изборна. Тамо се води филозофски начин живота у заједници.
Campanella је први који је ручни рад издигао до достојанства. Solarci имају све, а
немају ништа. Не поседују ствари, већ ствари њима служе. „Богати су, јер уживају све,
што им је потребно, а сиромашни су, јер не поседују ништа, и у исто време не служе
стварима, већ они располажу стварима.“12 У Граду Сунца, Solarci деле све дужности:
занате, службе и напоре, а слободно време посвећују телу и души. Сви становници
сматрају се деловима једне породице. Сви вршњаци се међу собом називају браћом и
сестрама, а старије од себе зову очевима и мајкама. Сматрају да дете припада друштву.
Рађање постоји ради одржавања врсте, а не ради задовољства појединца. Зато се и деца
одгајају у интересима заједнице, а не индивидуе. У складу с тим, парови се не воле, већ
се узимају из интереса. Campanella следећи донекле Platonove идеје, одгој је предао у
руке држави те читаву друштвену и биолошку репродукцију подредио својим
астролошким промишљањима. Астролошким знањем и проматрањем небеског,
Campanella сматра да се може тaчно предвидети најповољнији положај небеских тела у
сврху прокреације. На темељу тога, Campanella тачно одређује времена у којима је
дозвољено „спаривање“ мушкараца и жена, како би деца која се роде имала што
сличније биолошке особине, које се касније могу лакше подвргнути једнаком одгоју, у
сврху постизања веће једнакости грађана. На тај начин, Campanella манипулира
човеком и пре његова рођења, негирајући и заборављајући специфичност и
непоновљивост особе. Све то са сврхом стварања једнаких људи, једнаких особина,
способности, тежњи и жеља. Питамо се, нису ли Campanell-ијини Solarci заправо
клонови?
Campanella, чврсто верујући у астрологију, верује да је Сунце оно које
осигурава живот нижих бића. Стога Solarci обожавају Сунце, божју слику и прилику
које је творац свег што на земљи живи и ради; Сунце је отац, а Земља мајка. У складу с
тим, врховни владар друштва и државе је свештеник, који се њиховим језиком зове
Хох (Сунце), а у нашем језику би га назвали Метафизичар. Три изабране старешине
владају државом, под врховним надзором Хоха, а одговарају особинама: моћ, мудрост,
љубав. Моћ се занима ратом и ратном вештином, мудрост и њених тринаест ученика,
међу којима је први Астролог, брину о науци и техници. Љубав врши надзор над свим
што се тиче одржавања и расплођивања становништва. Хох и три помоћника владају
стварима и људима и одређују награде и казне. Бегунце кажњавају смрћу, стога у
Граду Сунца нема затвора, ни ропства, а тиме ни подчињених грађана. У том смислу
сви уживају једнака права и обвезе. Колико ми имамо врлина, толико они имају
чиновника, један се зове Великодушност, други Храброст, Чедност, Дарежљивост... и
12
Campanella Tommaso, „Град Сунца“, Биографија, 2015, стр. 30.

10
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

они оптужују друге када су злобни, лажу, кад су ленњи, незахвални, а кривцима се
ускраћује заједничко јело и општење са женама док се не поправе. Али, нико нема
достојанство као Сунце, Хох. Он зна историју свих народа, обичаје, верске обреде,
законе, вештине и поседује све способности за управљање. Владари, стога, морају пре
свега бити филозофи, историчари, политичари и физичари. У складу с тим, Solarci
науке изучавају истраживањем природе, у чему се очитује Campanell-ина
опредељеност филозофији природе оног доба.
Будући да свештеници обожавају бога у Сунцу и звездама, сматрајући их
његовим олтарима због светлости и топлине која потиче на живот, не чуди да је назив
дела управо Град Сунца (Civitas Solis), а врховни владар свештеник је Хох, што значи
Сунце. Управо због тога, идеална држава, за Campanell-у, је заправо теократска
република. Почевши од реалне ситуације своје домовине Италије, у којој жели
предложити реформу религије радикалним преображењем друштва, и у којој је
настојао да његов политички устанак буде истовремено и социјална револуција, у
Граду Сунца даје обрисе реформе што би било у темељу идеалне државе. Иако је целу
делатност свог живота усмерио к циљу остварења идеје идеалног друштва и унитарне
монархије, верујемо да Campanell, заточен у тамници већи део свог живота, није могао
предвидети сурову стварност коју ће донијети такве идеје.

11
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

ЗАКЉУЧАК

Већ у детињству Campanella се истакао ретком, прераном зрелошћу: у

тринаестој години живота могао је да држи импровизован говор, било у прози било у
стиховима, на ма коју задату тему, а са овим у средњем веку много цењеним и много
негованим говорничким даром он је спојио страсну љубав за изучавање филозофије.

Campanella је био један од најученијих људи свога времена у Италији, али и

целој Европи. Гајио је велику љубав према изучавању филозофије, посебно
филозофију природе. Наиме, филозофи природе, за разлику од хуманиста који у
средиште интереса стављају ученог човека, у средиште интереса стављају проблем
спознаје природе.

Благодарећи својој способности да овлада свим наукама и свом великом

говорничком дару, Campanella се брзо истакао међу калуђерима и својим учитељима
који су се трудили да развију његову бистрину и да га придобију за себе. Манастири су
још увек, као и у средњем веку, били прибежишта духова жељних учења, и за њих је
био понос да у својој средини имају научнике, филозофе и говорнике: доминикански
ред је био један од најславнијих по броју славних људи који су из њега произишли.

Професор филозофије у San Ðordiju, позван од фрање- ваца у Hozencu да би у

јавној дискусији заступао мишљење свога реда, оболео је у тренутку поласка и за свог
заступника одредио свога ђака Campanellу. Niceron каже да су сами фрањевци рекли:
„У њему поново оживљава Telezijev геније”.

12
Семинарски рад Campanella Tommaso „Град Сунца“

ЛИТЕРАТУРА

1) Салчиновић Един, ,,Утопија, Град Сунца“, Анализа дела, 2000.

2) Campanella Tommaso, „Град Сунца“, Биографија, 2015.

3) Campanella Tommaso, ,,Град Сунца“, Зора, Загреб, 1953.

4) Филиповић Владимир,, ,Филозофија ренесансе“, Филозофска

хрестоматија III, Матица Хрватска, Загреб, 1956.

13