Епоха хуманизам и ренесанса настаје током 14. и 15.

века, а
достиже врхунац у 16. веку када је захватила целу Западну Европу.
Довела је до преокрета у уметности, науци, филозофији, али и
свакодневном животу.

Колевка хуманизма и ренесансе је Италија јер је у њој најпре

дошло до развоја градова и гомилања богатства у појединим
грађанским породицама.

Цветајућа трговина имала је за последицу снажно меценство.

Мецене су били велики заштитници уметника, научника, филозофа.

Nastanak i razvoj
humanizma i renesanse
 Назив хуманизам је потекао од латинске речи humanus (људски,
човечји). Термин више упућује на укупни духовни оквир епохе, а
ренесанса на стваралачко – културни садржај. Име ренесанса је
сковано према француском глаголу renaître (препородити се, изнова се
родити).

Хуманизам се залагао за право појединца да се служи својим

разумом и да верује у исправност својих закључака. У средиште
интересовања хуманисти су поставили студије о човеку, у нади и са
циљем да своје ближње и себе оплемене и усаврше, те тако постигну
идеал – humanitas, тј. највећу могућу меру човечности.
 Ренесансни човек жели све да види и проучи. Све га интересује.
Ослобођен ауторитета, стега уопште, он је ковач своје среће, жељан да
искористи све лепоте живота. Како је лепа младост! – узвикнуо је један
од најмоћнијих, највећих мецена, Лоренцо Медичи. Заиста, младост је
симбол ове епохе.

Лик новог човека има у себи својства најузвишенијег и

најплеменитијег достигнућа природе, он је као неки смртни бог.

Lik novog coveka

Лоренцо Медичи
Шекспиров јунак, Хамлет, каже: Како је диван створ човек! Како је
племенит умом! Како неограничен по способностима! Како су дивни и
изразити његови покрети и његово тело! Како по разуму наличи на
бога! Украс света, узор свега живота!

Микеланђело, Давид
 Хуманисти су се окренули свету антике: античкој књижевности и
уметности ка узорима; у античкој филозофији проналазе
најузвишеније мисли, у античкој етици обрасце свога понашања и
живота. Свим хуманистима је заједнички латински језик.
Временом, поједини ствараоци су у слободним часовима писали на
језику неуког народа.
У значајнијим културним центрима Италије, као што су били
Фиренца, Рим и Напуљ, осниване су академије. На академијама се
неговао дух који мисли и образује човек који проучава различите
теме из области науке, културе, уметности и филозофије.

Универзитет у Болоњи,
најстарији на свету
Универзитет у Падови (основан 1222)
 Италијански утицај је снажан у Шпанији и Португалији.
Пространо подручје на коме је хуманизам вршио своју велику мисију
још више се размиче кад се придруже Немачка, Холандија, Пољска,
Далмација. Па ипак, један део старог континента остаје изван
великог покрета. На челу огромне војске султан Мухамед II
тријумфално улази у покорени Цариград 1453. г. То је за источну
половину некадашњег Римског царства, убрзо затим и за цео
Балкан, био почетак вишевековног мрака.
 ОДЛИКЕ
Odlike

критички однос према свим, а посебно према црквеним

средњовековним ауторитетима
тежња за свестраним знањима и за продубљивањем
искуства
оживљавање антике
одбацивање аскетизма
тежња за неспутаним овоземаљским ужицима
интересовање за природу
проучавање анатомије људског тела
развој експерименталне науке
рехабилитација чулности
морална аутономија
 НАУКА И УМЕТНОСТ
Kultura

Главни метод истраживања је опит. Развијала се

експериментална наука.
Напредује медицина. Откривен је крвоток, проучава се
анатомија, ембриологија.
Утемељује се оптика. Направљене су наочари и први
микроскоп. Галилеј је конструисао телескоп.
Развија се геологија, палеонтологија.
Створен је барут; направљен је џепни сат.
Коперников систем; Џон Кеплер је открио да се планете
крећу по елипсама.
Настаје грегоријански календар.
Јохан Гутенберг је 1445. г. постао творац штампе. Прве
штампане књиге, посебно вредне, називају се инкунабуле.
Колумбо открива 1492. г. Америку. Васко да Гама доспева
до Индије. Магелан први креће на пут око света. Ова
открића одводе војске колонијалних освајача на нове
просторе и доводе у Европу реке злата.
Гутенбергова штампарска машина
Октоих – осмогласник је
прва штампана ћирилична
књига Јужних Словена.
Штампана је 4. јануара
1494. у штампарији
Црнојевића на Ободу,
Цетиње. Ова штампарија је
прва јужнословенска
ћирилична штампарија и
прва државна штампарија у
свету.
 Од најранијих хуманистичких покушаја па дуго затим
књижевност ће бити на латинском. Постепено, настају дела и на
народном језику.

Уз обновљене античке врсте негују се нове, оригиналне

творевине као што су сонет и новела.

Познати су хуманисти: Томас Мор (Утопија); Томас Кампанела

(Држава сунце); Никола Макијавели (Владалац)
 У оквиру ренесансне књижевности остварена су дела вредна
дивљења: Божанствена комедија, Данте Алигијери;
Канцонијер, Франческо Петрарка; Декамерон, Ђовани Бокачо;
Дон Кихот, Мигел Сервантес; Гаргантуа и Пантагруел,
Франсоа Рабле...

Својим делима развоју књижевности су допринели: Шекспир,

Милтон, Спенсер (у енглеској књижевности); Калдерон, Лопе де
Вега (у шпанској књижевности); у француској књижевности
Ронсар и др.

Франсоа Рабле
 Сликарство остварује највеће уметничке домете. Најважнији
је портрет, теме из свакодневног живота, библијска и историјска
тематика. Јавља се перспектива. Slike

Славна су имена: Ђорђоне, Да Винчи, Рафаел, Ботичели,

Тинторето, Тицијан, Дирер, Јан ван Ајк. Најславнији вајар је Gradjevine
Микеланђело. Најпознатији уметници архитектуре су Брунелески,
Брамaнте и Микеланђело.

Брунелески, купола Санта Марија дел Фјоре Микеланђело, базилика Св. Петра
 Данте
Алигијери
(1265–1321) Dante

Родио се у Фиренци.

У овом граду води активан политички

живот. Те активности га доводе до
разочарења и испаштања. Политички
противници га у освети прогоне из родне
и вољене Фиренце.

Умире у Равени, жељан завичаја, као брод без једара и кормилара,

ношен према различитим лукама.
Најзначајнија дела: Гозба, О народном језику у књижевности (на
латинском), О монархији (на латинском), Еклоге, Епистоле,
Божанствена комедија.
Божанствена комедија писана је на народном италијанском језику.
Састоји се од три дела: Пакао, Чистилиште и Рај. Има укупно сто певања:
уводно певање и по 33 певања у сваком од три дела.

Ботичели, Пакао
 Франческо
Петрарка
Petrarka
(1304–1374)
Надахнут хуманистичким идеалом Петрарка је
писао на латинском језику.
Праву славу стиче књигом Канцонијер. То је
збирка на народном језику од 366 сонета, канцона,
балада и мадригала. Песме су посвећене лепој
Лаури, песниковој идеалној драгој.
Донеле су преокрет у европском песништву:
исповедају личну, интимну драму.

Канцонијер садржи два дела: За живота мадоне Лауре и По

смрти мадоне Лауре. Песникова љубав је чулна и узвишена, али од
самог почетка неостварљива и немогућа.
Епигони, настављачи Петраркиног певања називају се
петраркисти. Они у маниру великог песника певају о љубави на први
поглед и славе лепоту своје драге. Јадикују због неузвраћене љубави.
Тако у дубровачкој књижевности најпознатији петраркисти су Џоре
Држић и Шишко Менчетић.
 Ђовани
Бокачо
(1313–1375) Bokaco

Најзначајније дело је књига од сто новела,

Декамерон. Приче су испричане за десет дана,
колико је група од седам девојака и три
младића провела на имању у близини Фиренце
којом је харала куга. Сваког дана по један јунак
прича своју причу на одређену тему.

Књига је пуна оптимизма, тема љубави доминира јер писац

гледа на љубав као духовну лепоту и телесну насладу. Због приче о
телесној љубави црква није прихватила Декамерон. Међутим, књига
почива на животним чињеницама и представља обележје новог доба.
 Мигел
Сервантес
Servantes
(1514 – 1616)

Рођен је у близини Мадрида.

За време боравка у Италији научио

језик, упознао италијанску књижевност.

Учествовао у рату против Турака. Био у

Алжиру у тамници пет година.

Славу је стекао романом Дон Кихот. Написао је: већи број

позоришних комада, роман Галатеја, поему Пут на Парнас, збирку
Узорне новеле...
 Дон Кихот је први модерни европски роман. Представља
пародију на витешке романе. Састоји се од два дела.

Дон Кихот је 50-годишњи осиромашени племић, велики

љубитељ витешких романа. Са оружјем и коњем Росинантом
креће у свет, тражећи пустоловине да се докаже као борац за
добро и правично. Друштво му прави коњушар Санчо Панса на
свом магарцу. Мислећи на своју госпу Дулсинеју од Тобоза, чезне
за вечном славом.

Витез Тужног Лица има часне и

племените намере, али он
упорно страда. Његова слика
стварности је помућена, али кад
му се памет просветли, кад
схвати да је његово право име
Алонсо Кихана Добри,
разболеће се и умрети.
Лик Дон Кихота је инспирисао многе
уметнике. Призоре из Сервантесовог
романа осликали су Гоја, Домије,
Пикасо, Дали. У музици су обраду
дали: Де Фаља, Масне, Штраус,
Прокофјев. По овом роману снимљен
је руски филм у коме насловну улогу
игра чувени певач и глумац Фјодор
Шаљапин.
 Виљем Шекспир
(1564 – 1616)

Рођен је у Стратфорду где је похађао школу до четрнаесте

године. Укључује се у трговачке послове, али се силно интересује за
позориште. Већ крајем 16. в. он је угледни драмски писац и глумац у
Лондону. Стекао је славу и богатство.

Створио је многа дела. Најпознатије Шекспирове драме су:

Ромео и Јулија, Сан летње ноћи, Млетачки трговац, Веселе жене
виндзорске, Укроћена горопад, Богојављенска ноћ, Хамлет, Отело,
Краљ Лир, Магбет...
 Трагедија Ромео и Јулија састоји се од пет чинова и пролога.
Задржава од три драмска јединства само јединство радње. Даје
широку слику ренесансног живота. Афирмише љубав као највећу
вредност и врлину.
Трагедија Ромео и Јулија говори
о кобној љубави двоје младих из
Вероне. Дуга и страсна мржња
двеју племићких породица,
Капулет и Монтаги, узроковала
је несрећу њихове деце.
Заволевши се искрено, силно,
на први поглед, Ромео и Јулија
се тајно венчавају уз помоћ
монаха Лаврентија. У догађајима
који се муњевитом брзином
развијају зла судбина стално
ремети срећу коју млади пар
прижељкује.
 Ромео и Јулија бране своје право на
љубав, траже слободу да се воле без
ограничења, не могу да замисле живот
једно без другог, ужасавају се растанка.
Јулија гази све норме свога васпитања,
противуречи оцу и радије бира смрт него
удају за Париса. Када Ромео силом
прилика убије Тибалта, она стаје на
страну свога мужа, опраштајући му и чак
правдајући га. То више није
четрнаестогодишња девојка, већ млада и
одлучна жена која брани своју љубав,
смисао свога живота.

Смрт младог пара учиниће да

њихове породице увиде сву
бесмисленост свога дугогодишњег
непријатељства. Мржња бива коначно
побеђена, али уз огромну цену.