1. Kako se sve naziva Inkvizicija?

El Santo Oficio
La Inquisición
El Tribunal de la Santa Inquisición
Santa inquisición
Congregación del Santo Oficio

2. Šta je Tridentski sabor i kako je uticao na književnost?

Tridentski sabor (Concilio de Trento, Sabor katolicke crkve) u Italiji je sabor na kom se sastaju sve katoličke zemlje
od 1545. do 1563. Tada u Španiji vlada Filip II koji je poznat po svojoj religioznosti, pa su neki zaključci sa sabora
koji su štampani 1564. uneti u španski Ustav. To najviše utiče na društveni i umetnički život Španije, jer umetnost
treba da služi crkvi i njenom propagiranju i toga se svako morao pridržavati. Stoga se razvijaju se religiozna i
mističarska književnost. I cenzura je jača, pa su neka dela koja ne idu u prolog Crkvi zabranjivana.
Takođe je potpomogao i razvitku autosakramentala i sakramentalnih farsi za potrebe proslave Telova, jer se nakon
Tridentskog sabora insistiralo na podizanju verske svesti usled pretnje protestantizma. (knjiga strana 87, 88).

3. Opisati dužnosti autor de comedias i navesti jednog.

Bili si upravnici pozorišnih trupa i same trupe su se zvale po upravniku. Bili su neka vrsta čoveka za sve- on je
pregovarao sa piscem o otkupu komada, postavljao delo na scenu, po potrebi ga i prepravljao, u nastojanju da ga
prilagodi svojoj glumačkoj ekipi ili pak da ugodi publici. Birao je i unajmljivao glumce. Sami upravnici bili su
katkad i glumci, a oni najveštiji nepogrešivo su umeli da prepoznaju potencijal dramskog teksta. Nabavljali su
kostime ili naručivali njihovu izradu, pravljenje dekora i maski, ali se brinuli i o ishrani, smeštaju i prevozu trupe na
gostovanjima.
U poslednjim decenijama XVI veka jedan od najpoznatijih bio je Heronimo Velaskes (Jerónimo Velázquez).

4. Šta su jácare?
Hakara (jácara) svoj naziv duguje reči jaque (mangup, probisvet) i predstavlja kratku dramsku vrstu (teatro menor);
njeni protagonisti su ljudi sa društvenog dna, čiji način života i specifični žargon postavlja na scenu. Odlikuje je
bogat kolorit, a njena suština je da da bude kontrapunkt komedije slikanjem antijunaka i njihovog sveta, u slučaju
Španije -pikara. Umetana je između drugog i trećeg čina.
Hakare najbolje piše Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo). Pre nego što je postala dramski oblik, bila je u
okviru romansi.

5. Šta je la edad conflictiva i ko ju je uveo?

La edad conflictiva je pojam i istoimeno delo istoričara književnosti iz 20. veka Amerika Kastra, koje predstavlja
period sukoba tj.period dekadencije za Španiju. Crkva prati stanje u državi, i dolazi do oštre podele na stare i nove
hrišćane što dovodi do sukoba. Novi hrišćani morali su da dokazuju čistotu krvi pa su postojale potvrde koje su se
zvale Estatutos de limpieza de sangre, potvrda da je neko stari hrišćanin. Kastro kritikuje ovakvu društvenu podelu
i smatra Španiju heterogenim društvom i zato ima protivnike.

6. Navesti tri razloga zbog kog je Lope imao protivnike.

Smatrali su da Lope odstupanjem od antičkih modela dovodi do:
a) opasnost po hriščanski i porodični moral (scene preljuba, neposlušna deca)
b) rizik za javni mir i klasno ustrojstvo (brakovi između pripadnika različitih slojeva)
c) opasnost po državu zbog satire i slabljenja patriotizma kod ljudi.

7. Nabrojati neke protivnike i pristalice Lopeove komedije.

Pristalice: Tirso de Molina, Agustin de Rohas.
Protivnici: Migel de Servantes Saavedra, Suares de Figeroa

8. Objasniti lajtmotiv “tan largo me lo fiais” i njegovu dramsku funkciju.

U delu Seviljski zavodnik i kameni gost Tirso de Molina koristi razne poslovice, ali dve su naročito važne: ¿Tan
largo me lo fiáis? i ¡Qué largo me lo fiáis! (u značenju: „Do tada ima još mnogo“). One su neka vrsta poštapalica
koje Don Huan koristi. Tirso slika gordog lika koji, iako je hrišćanin, čini velike grehe. Ovom opaskom Don Huan
kaže da ima još vremena, uzda se u oprost u poslednji čas, ali on ipak na kraju umire bez vremena za pokajanje.
Don Huan se ne boji nikoga, ni Boga ni ljudi, i zato zaslužuje najveću kaznu: smrt bez pokajanja.

9. Nabrojiti prva pozorišna dvorišta.

1) u Sevilji 1574. godine - Corral de las Atarazanas
2) u Madridu 1579. godine - Corral de la Cruz
3) u Madridu 1583. godine - Corral del Príncipe
4) u Valensiji 1584. godine - Corral de la Olivera

10. Objasniti lik Huana Rane i u čijim se delima javlja?

Luis Quiñones de Benavente, najbolji pisac međuigara, stvara lik Huana Rane i to čak u 43 međuigre. Rana (Žabac)
je uobraženi kmet (može biti i pravnik, lekar ili pesnik), neotesana ulizica i kukavica koja uvek želi iz svega da
izvuče korist. Ovaj lik preuzimali su i drugi autori npr. Servantes u međuigri Izbor kmetova u Dagansu. U
interpretaciji ove komične figure istakao se Kosme Peres.

11. Kom pojmu pripadaju termini: ñake, bojiganga?

To su vrste putujućih družina koje opisuje Agustin de Rohas u svom delu Zabavno putovanje (El viaje entretenido).
(knjiga strane 35, 36).

12. Čije je delo Alcalde de Zalamea, gde je prvi put izvedeno i koja je tema dela i dve prateće teme.
Ovo delo spada u drame časti (dramas de honor) a napisao ga je Pedro Kalderon de la Barka (Pedro Calderón de la
Barca). Glavna tema je čast, a prateće teme su privrženost oca deci i pobuna narodnog čoveka protiv moćnika koji
se nedolično ponaša.

13. Definicija kultizma.

Kultizam (el cultismo) ili gongorizam (el gongorismo) kako je nazvan po Gongori, ima malo pristalica, pa ima i
pejorativni naziv el culteranismo koji podseća na el luteranismo. Teži se složenoj i savršenoj formi, koja je bitnija
nego sadržina. Više se ispoljava u poeziji. Njihova poezija služi samo malobrojnom obrazovanom krugu, tipičan je
nedostatak mere u razmetanju talentom, postoji želja da se čitalac zadivi. Prisutan je kontrast (greh-vrlina, lepo-
ružno, tamno-svetlo). Karaktriše je latinska sintaksa, komplikovane stilske figure. Smatrali su da je španski jezik
istrošen od upotrebe i da zato treba stvoriti učeni jezik.

14. Razlika između siglo de oro i siglos de oro.

Siglo de oro se odnosi samo na umetnost XVI veka u Španiji, odnosno renesansu, dok je termin u množini
prihvatljiviji jer obuhvata celokupno zlatno doba španske umetnosti, tj. XVI i XVII vek (renesansu i barok, od
Garsilasa do Kalderona).

15. Kontrareforma, naziv na španskom i njen uticaj na književnost.

Kontrareformacija  - la contrarreforma predstavlja borbu protiv protestantizma tj. luteranizma koji zagovara
reformu crkve. Ta borba traje od sredine 16. do polovine 17. veka. Utiče na književnost tako što jača cenzura posle
Tridentskog sabora, potrebno je delo odobriti pre nego što može da bude štampano, a neka dela su i zabranjivana
ako ne idu u korist vere i crkve. Razvijaju se religiozna i mističarska književnost.

16. Da se objasne pojmovi:

Tertulia (desván) –Viši deo srednjeg nivoa u pozorišnom dvorištu gde su sedeli obrazovani ljudi od kojih se
očekivalo da daju svoj sud o predstavi i oni su uticali na mišljenje javnosti. Tu su bili sveštenici koji ne smeju često
da prisustvuju svetovnim predstavama, advokati, profesori, bogatiji trgovci i lekari.
El patio– U kaldrmisanom dvorištu, u delu bliže sceni publika stoji jer su klupe postavljane svuda osim u tom
delu. Taj deo dvorišta namenjen je za niži društveni sloj, kočijaše, sluge, konjušare, vojnike, zanatlije, seljake (los
mosqueteros). Upravnici i glumci ne vole ovaj deo publike jer oni nemaju mere u iskazivanju mišljenja o predstavi,
često gađaju izvođače, zvižde. Umeli su čak da namerno upropaste suparničku predstavu (drugog pisca, glumca ili
upravnika trupe). Ulaznica je najjeftinija.
17. Četiri pisca međuigara po važnosti na španskom
Luis Kinjones de Benavente (Luis Quiñones de Benavente)
Miguel de Cervantes Saavedra
Pedro Calderón de la Barca
Lope de Rueda

18. Šta su refundiciones?

Refundiciones su prerade već postojećih naslova, česte su u zreloj fazi baroka.

19. Ko je bio Kaskales i njegov stav o novoj komediji?

Francisco Cascales je autor Poetskih tablica (Tablas poéticas). Godine 1617. je pisao da su nove komedije
„hermafroditi“ i poetska čudovišta, da bi vremenom promenio svoje mišljenjei u Filološkim pismima (Cartas
filológicas, 1634), trećoj poslanici dao naslov „Španskom Apolonu, Lopeu de Vegi Karpio. U odbranu komedija i
njihovog izvođenja“ (Epístola III. Al Apolo de España, Lope de Vega Carpio. En defensa de las comedias y
representación de ellas).

20. Giljenovo najbolje delo i zbog čega, objasniti.

Epska drama Sidova mladost (Las mocedades del Cid, 1612-1616?). Autor je materijal crpeo iz narodnih romansi iz
ciklusa o Sidu, uspevši da tu građu veoma vešto, ne gubeći ništa od njene epske veličine, pretoči u dramsko delo.
Ima veliku estetsku vrednost. Zaplet je vešto vođen, a moralne i emotivne dileme junaka grandiozno su prikazane.

21. Šta je villano/a (primer)? Gde se javljaju (dela)?

Nazivaju se još i labrador, labradora. Javljaju se u mnogo dela, a najčešće u onima na temu nacionalne istorije i
legende. Mogu biti bogati zemljoradnici (labradores ricos) ili siromašni ratari (villanos pobres), kakvi su npr. u
Fuenteovehuni. Njihova pojava na sceni uvek je vezana za temu časti. Ovi likovi su uvek pozitivne figure i oličenje
časti. Ovaj par po pravilu otvrenije iskazuje svoja osećanja, ponašaju se slobodnije i društvene norme ih manje
koče. Oni su isto zaljubljeni, ali je ambijent seoski i drugačiji je fokus. Njihovu ljubav sprečava neki moćnik koji
želi devojku za sebe. Javljaju se takođe i u Najbolji sudija, kralj i Peribanjes i komendador iz Okanje.

22. Šta su compañías de la legua i compañías de título (reales)?

U početku su postojale samo putujuće pozorišne trupe (compañías de la legua), još od renesanse. Predstave su
izvodili na trgovima i ulicama, dvorištima crkava, univerziteta i bolnica, vašarima, kao i u domovima imućnih
porodica. Bile su manje cenjene i njihova izvođenja su bila u vezi sa huglarima. Postojale su različite vrste u
zavisnosti od broja izvođača (bululu, njake, gangarilja, kambalero, garnaća, bohiganga, farandula i družina). One u
drugoj polovini XVI veka i dalje postoje, ali se postepeno gase jer postoji tendencija da se pozorišni život uredi, a
njih je teško kontrolisati. Definitivno su zabranjene 1646. godine. Počev od 1560. godine niču stalna mesta za
izvođenje komada, pozorišna dvorišta (corrales de comedias) i  fiksne grupe i koje traže dozvolu od vlasti da
izvedu neku predstavu. Ubrzo su uvedeni zakoni po kojima trupe mogu da se registruju (compañías de título).

23. Alegorija u El gran teatro del mundo i dati primere na osnovu samostalno pročitanih strana.
Celo delo je alegorija, zasnovana na metafori theatrum mundi, odavno prisutnoj u književnosti i crkvenim
propovedima. Teološka doktrina o ustrojstvu sveta predstavljena je na pozorišnom planu - svet je pozornica na
kojoj se ljudi pojavljuju kada se rode i sa koje silaze kada umru. Javljaju se alegorijski likovi Tvorac, Svet, Lepota,
Razboritost i Zakon milosrđa (Autor, Mundo, La Hermosura, La Discreción y La ley de Gracia). Tvorac predstavlja
Boga koji dodeljuje uloge svim glumcima (ostalim likovima).

24. Servantesov prolog, struktura i značaj.

Značaj Servantesovog prologa nije umetnički, već dokumentarni i književno-istorijski. Svedoči o Servantesovom
mišljenju o dramskom stvaralaštvu pred kraj njegovog života. Iako je na početku prihvata jedino antička načela
pisanja drame, pred kraj života prihvata novu komediju i hvali rad Lopea de Vege.  Takođe se osvrće na nastanak i
razvoj spanskog teatra i hvali Lopea de Ruedu i njegov opus ukazujući na visok kvalitet dramskih dela uprkos
skromnim uslovima.
25. Kome Lope pripisuje svođenje na tri čina?
Kristobalu de Viruesu, pripadnik valensijanske dramske škole.

26. Navesti Kalderonovu burlesknu, vlastelinsku i komediju plašta i mača.

Comedia burlesca – (Céfalo y Pócris) Kefal i Prokrida
Comedia palatina -  El galán fantasma (Udvarač duh)
Comedia de capa y espada – La dama duende (Gospa duh)

27. Odlike baroka

Barok (el barroco) je književno-umetnički prava koji se u Španiji javlja od 1600. do 1681. godine. U ovom periodu
nastaju najbolje dela španske književnosti. Predstavlja kontrast o odnosu na jednostavnost renesanse, a to se
posebno oslikava u kultizmu (gongorizmu) i konceptizmu. Podrazumevaju korišćenje komplikovanih i
nerazumljivih izraza, formalno savršenstvo, a sve je imalo za cilj da čitaoca ostavi bez daha. U Španiji u ovo doba
vlada kriza jer  krajem XVI veka moć imperije opada i to se ispoljava i u umetnosti ovog perioda (desengaño,
pesimismo), kroz opsesivne teme i negativna osećanja i kroz kritiku stanja u zemlji.

28. Statut o čistoti krvi.

Estatuto de lipieza de sangre - dokument kojim je neko dokazivao da je stari hrišćanin na osnovu čega je uživao
privilegije. Stari su uglavnom seljani koji se ponose svojim poreklom i imaju neograničena prava, dok su novi
hrišćani bili Jevreji i Mavari koji su prihvatili hrišćanstvo, ali su stalno bili pod prismotrom i nisu imali pravo da
rade u administraciji, da se sele u kolonije itd.

29. Za šta Lope predlaže da se koriste redondilja, sonet i romansa u novoj komediji?
Soneti za usporavanje radnje, romansa za pripovedanje, a redondilja za ljubavne teme.

30. Kako su u XVI i XVII veku objavljivana dramska dela?

Dramska dela su prvo bila izvođenja, a tek kasnije zapisivana. Objavljivana su u kompilacijama od po dvanaest
komada (partes) ili u zbornicima sa drugim pesničkim i proznim delima.

31. Tema - prema Lopeu.

Jedna od karakteristika nove komedije je tematski pluralizam. Bilo kakav banalan događaj može da bude tema nove
komedije, isto kao i neki motiv iz nacionalne istorije, čak i strane, motiv iz Biblije, a sve u službi dodvoravanja
publici. Najznačajnija je tema časti. Lopeovi najuspeliji komadi inspirisani su temama iz španske istorije,
romansama i hronikama. Čine četvrtinu njegovog dramskog opusa.

32. Mišljenje - zašto je Lope bio popularan?

Ključ Lopeovog uspeha je u mešavini učenog i narodnog. U svojim delima koristio je materijal iz različitih izvora
narodne kulture (pesmarice, romanseri, zbirki poslovica, itd.). Pisao je jezikom koji mogu da razumeju široke
narodne mase. Oni su se u njegovim komedijama mogli prepoznati s obzirom na to da su glavni junaci seljaci
(villano/a)  i verno je oslikavao društvene običaje.

33. Šta je autosakramental?

Autosakramental je španska dramska vrsta u jednom činu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko –
simboličkog karaktera koja je prikazivana u okviru crkvenih praznika.

34. 2 međuigre u stihu, 2 u prozi.

U stihu: O svodniku udovcu zvani Trampagos, O izboru kmetova u Dagansu
U prozi: O sudiji za razvode, O pozornici čudesa

35. Da li su Lopeova dela izvođena kod nas i koja?

Fuenteovejuna (Fuenteovehuna, JDP, 1951), La dama boba (Priglupa gospa, JDP, 1953) i La discreta enamorada
(Ratborita, a zaljubljena, 2011).
36. Koja je Lopeova komedija izvedena kod nas, kada i gde?
La dama boba, u JDP-u, 1968. i La discreta enamorada, u Vršcu 2011. godine.

37. 3 etape - godine i odlike - Lopeovog stvaralaštva?

1.Od 1585. do 1604. rana faza, napisano oko 50 dela u kojima preovlađuje ljubavna tematika.
Obmane ljubavi (Las burlas de amor). U nekima se ogleda valensijanski uticaj - Udovica iz Valensije (La viuda
valenciana).
2. Od 1604. do 1618. kreativni vrhunac; iz ovog perioda komadi su inspirisani španskom prošlošću
Peribanjes i komandor iz Okanje (Peribáñes y el Comendador de Ocaña), Fuenteovehuna
(Fuenteovejuna).
3. Od 1618. do 1635. novi komični koncept, komplikovani zapleti, likovi manje produbljeni. Tragedija Vitez iz
Olmeda (El caballero de Olmedo) i drama Najbolji sudija, kralj (El mejor alcalde, el rey).

38. Alarkon - ko je on i njegovo delo?

Juan Ruiz de Alarcón je bio sledbenik Lopea de Vege. Istovremeno pripada španskoj i hispanoameričkoj
književnosti. Pisao je isključivo dramska dela u stihu. Iako je rođen u Meksiku, sva svoja dela napisao je u Španiji.
Napisao je dvadeset komedija objavljenih u dve knjige. Teme su smeštene u gradski ambijent, bave se kritikom
ljudi, poroka i predrasuda i sadrže moralnu poruku. Piše komedije zapleta – Sumnjiva istina ( La verdad
sospechosa), Zidovi imaju uši (Las paredes oyen). Uvodi novu komediju koja dobija po njemu ime la comedia
alarconiana koja se razlikuje po drugačijem shvatanju časti. Smatra da je to individualna vrlina, čovek to nosi u
sebi i ne moze da zavisi od spoljašnjih uticaja, nego zavisi od samih dela pojedinca.

39. Kratki pozorišni komadi i njihove karakteristike.

Espectáculo total/global: barokno izvođenje pozorišne predstave sastojalo se iz niza manjih dramskih komada
(teatro menor ili género chico) koji se izvode pre, unutar ili posle glavnog komada gotovo uvek uz pratnju muzike
i plesa. Obično se najavljuje jedna komedija (comedia famosa), koja se sastoji iz tri čina (jornada, ređe acto) i
postoji šema po kojoj se izvodi. Granice izmežu vrsta nisu bile jasno određene, postojala su prožimanja. Danas se
ovi dodaci ne izvode, a kritičari pokušavaju da utvrde povezanost između određene drame i npr. određene
međuigre.
Spektakl počinje muzičkom uvertirom najčešće u izvođenju jedne ili dve gitare. Potom se na sceni pojavljuje
glumac koji recituje ili peva lou (loa, loar – hvaliti). Poziva publiku da isprati ono što sledi, hvali komad, autora,
trupu, a nekad i pohvaljuje grad ili publiku u kom se spektakl izvodi. Lou vremenom menja složeniji oblik, s više
dramskih elemenata loa entremesada. Često je u formi pesmice, romanse itd i uvek je uz muziku.
Zatim sledi prvi čin (jornada primera), a posle toga entremés (međuigra) koja je najsloženija i najpopularnija
kratka forma. Najčešće se nalazila izmedju prva dva čina, a nekad između drugog i trećeg. Uvek je šaljiva i razbija
monotoniju glavnog komada. Nekad se izvode i dve. Mogu biti vrlo korisne ako je glavni komad nedovoljno
zanimljiv pa međuigre „spasu stvar“. Vodi poreklo od Lopea de Ruede.
Jacára (pit.br.4)
Posle nje se izvodi treći čin (jornada tercera), i zatim mojiganga. (pit. br. 70)

40. Sadržaj večere u "Seviljskom zavodniku" na španskom.

Alacranes, víboras, uñas, áspid.

41. 3 estetske vrednosti Lopeove.

1. mešanje učenog i narodnog
2. mešanje tragičnog i komičnog
3. lirizam

42. Međunarodna projekcija dela "La vida es sueño"

1. 1874. Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
2. 1875. i 1899. Narodno pozorište, Beograd
3. 1964. JDP, Beograd
4. 1987. Dubrovačke letnje igre
5. 1994, Narodno pozorište, Beograd
6. 2012, Beograd

43. Fatalizam i slobodna volja u "La vida es sueño" - dati primere

Fatalizam (prepuštanje sudbini) i slobodna volja glava je tematska okosnica. Pitanje da li čovekom upravlja sudbina
ili on može svojim delanjem da utiče na nju aktuelno je u to vreme. Središte je teološke rasprave između jezuita i
dominikanaca. Jezuiti su smatrali da čovek može da utiče na svoju sudbinu, dok su dominikanci mislili suprotno.
Kalderon je bio jezuit tako da će svoja uverenja predstaviti u delu Život je san. Sehismundo će uspeti da promeni
sudbinu upisanu u zvezdama snagom slobodne volje.

44. Dramski prosedei u komedijama plašta i mača kod Kalderona

Komedija plašta i mača (comedias de capa y espada) je šematizovana komedija zapleta (gradski ambijent,
savremeno doba, šematizovani likovi, ljubav dvoje mladih kojoj otac ili brat staju na put, pitanje časti, prikladnost u
ponašanju junaka-decoro). Šablon je je isti kao kod Lopea i Tirsa, ali zaplet je složeniji i forma savršenija. Zaplet se
zasniva na nesporazumima i zabunama oko identiteta, skrivanja i razgovora u mraku, sa mnoštvo ljubavnih scena i
dvoboja. Sadrže kostumbrističe elemente a nekad i blagu društvenu kritiku.
45. U okviru kog dela je objavljen "Seviljski zavodnik"?
U zborniku „Dvanaest komedija Lopea de Vege i drugih autora“  (Doze comedias de Lope de Vega y otros autores)
u  Barselona 1630.

46. Likovi međuigara:

1. El juez de los divorcios (O sudiji za razvode)
Sudija, Pisar, Pravobranilac, Bračni parovi (Starčić i Marijana, Vojnik i Donja Giomar, Vidar i Aldonsa de
Minhaka), Nosač, Muzikanti.
2. El rufián viudo llamado Trampagos (O svodniku udovcu zvanom Tampagos)
Svodnici (Trampagos, Ćikinsake, Huan Klaros, Eskaraman), Bludnice (Repulida, Pispita, Mostrenka), sluga
Vademekum, Jedan iz družine, Muzikanti.
3. La elección de los alcaldes de Daganzo (O izboru kmetova u Dagansu)
Pesunja (bakalaureat), Pedro Estornudo (pisar), Opštinski većnici (Panduro, Alonso Algaroba), Seljaci (Huan
Berokal, Fransisko de Umiljos, Migel Harete, Pedro de la Rana), Pomoćnik crkvenjaka. Cigani - muzikanti,
Ciganke.
4. La guarda cuidadosa (O brižnoj straži)
Vojnik, Lorenso Pasiljas (crkvenjak), Kristina (sudopera), Kristinini gazda i gazdarica, Andres (skupljač
milostinje), Manuel (prodavac), Huan Hunkos (obućar), Grahales (crkvenjak), Muzikanti.
5. El vizcaíno fingido (O lažnom Baskijcu)
Solorsano, Kinjones, Kristina, Brihida, Zlatar, Pozornik, Muzikanti.
6. El retablo de las maravillas (O pozornici čudesa)
Prevaranti (Ćanfalja, Ćirinos, Rebelin), Namesnik, Benito Repoljo (kmet), Tereza Repolja (njegova kći), Huan
Kastrado (većnik), Huana Kastrada (njegova kći), Pedro Kapaćo (pisar), Konačar.
7. La cueva de Salamanca (O pećini u Salamanki)
Pankrasio, Leonarda (njegova žena), Kristina (služavka), Reponse (crkvenjak), Nikolas (berberin), Karaolano
(student), Leoniso (Pankrasiov kum).
8. El viejo celoso (O ljubomornom starcu)
Kanjisares (ljubomorni starac), Lorensa (njegova mlada žena), Kristina (nećaka i služavka), Ortigosa (susetka i
podvodačica), Kum, Mladić, Pozornik, Muzikanti.

47. Izbaciti uljeza: 1. Fuenteovejuna 2. El Caballero de Olmeda (u ostalim komedijama su likovi villano i villana,
a ovde su galán i dama) 3. El alcalde, el rey 4. Peribánez.

48. Ko su bili izvođači autosakramentala, u kojim prilikama i kada?

Akteri su protitipovi socijalnih staleža: Bogataš, Ratar, Siromah, Kralj (el Rico, el Labrador, el Pobre, el Rey);
javlja se jedno dete (Niño), kao i alegorije: Tvorac, Svet, Lepota, Razboritost, Zakon milosrđa (Autor, Mundo, la
Hermosura, la Discreción, la Ley de Gracia). Svi pomenuti likovi su „glumci“ (actores).
Auti su se prvo izvodili u crkvi ili crkvenoj porti, a u 17. veku su scene postavljene na gradskim trgovima. U
srednjem veku prvi izvođači auta bili su sveštenici, a od prve polovine 16. veka tu ulogu preuzimaju profesionalni
glumci. Autosakramentali izvodili su se u junu za vreme praznika Telova, a vreme crkvenih praznika. -
Autosakramental je izvođen u okviru crkvenih praznika još od srednjeg veka i renesanse, sve do XVIII veka kada je
zabranjen,, prvo ih izvode sveštenici, a kasnije profesionalni glumci

49. Za koga Lope piše "Arte nuevo de hacer comedias" i na koji način provlači ironiju kroz poemu?
Novo umeće pisanja komedija bilo je namenjeno čitanju naglas na sastanku madridske literarne akademije. Ironija
se provlači u njegovom obraćanju buducim piscima. Kao da nije imao nameru da napiše ozbiljnu poetiku, već samo
da da smernice za pisanje nove komedije.

50. Glavna tema i dve prateće u delu "La vida es sueño".

Tri suglavne teme:
a)sukobljavanje sudbine i slobode. Da li čovek može da utiče na svoju sudbinu ili je ipak sve unapred predodređeno
je aktuelna dilema Kalderonovg doba. S obzirom na to da je Kalderon bio jezuit, zastupa prvi stav. Sehismundo je
snagom slobodne volje uspeo da preokrene svoju sudbinu.
b) Život kao san koji se ispoljava u dva vida
-        kao privid
-        kao metafora za obamrlost, zaborav, ludilo i smrt
Javlja se u sprezi sa idejom theatrum mundi (život je neka vrsta pozornice, a ljudi su glumci i svako
izlazi na scenu kad se rodi). Tema život je san tipična je za barokno razočarenje.
c) “pobediti samog sebe” (platonovska dilema razum-strast). U Sehismundu se vodi borba između nagona i
razuma, između nerazumnog bića kakav jeste, silom prilika, i mudrog, razložnog, civilizacijom pripitomljenog
princa kakav bi trebao da bude. Međutim, on na kraju uspeva da pobedi samog sebe opraštajući ocu.
Prateće teme: da li neko, pa bio on i kralj, može da oduzme slobodu drugom čoveku; problem vaspitanja i
obrazovanja mladih vladara; odnos otac-sin, tj. Generacijski sukob.

51. Delo Tirsa de Moline - kad je objavljeno i izvedeno; zašto je značajno?

El burlador de Sevilla y convidado de piedra objavljeno je 1630. u Barseloni u zborniku „Dvanaest komedija
Lopea de Vege i drugih autora“  (Doze comedias de Lope de Vega y otros autores). Ovo delo je značajno jer uvodi
lik Don Huana koji će izvršiti veliki uticaj na književnost i druge umetnosti. Izvodi se svake godine za zadušnice, 1.
novembra u Španiji i hispanskom svetu.
52. Šta je comedia palatina?
Comedia palatina (vlastelinska komedija) je ljubavna komedija čija se radnja odvija u palatama i
domovima bogatih aristokrata. Protagonisti su plemići, a humor je prefinjen. Po zapletu su slične
komedijama plašta i mača s tom razlikom što sadrže fantastične, viteške ili egzotične elemente. Javlja
se stereotipni ljubavni zaplet sa predvidljivim krajem u vidu sklapanja braka. Odlikuje ih stilizacija,
birana leksika i izveštačen stil. Pišu ih Lope i Kalderon. Jedne od najpoznatijih su La dama boba
(Priglupa gospa), La discreta enamorada i El perro del hortelano (Baštovanov pas).
53. La dama boba - tema i protagonisti.
Glavne likovi su sestre Finea i Nise. Ostali likuovi su Liseo, koji želi da se oženi bogatom ali priglupom Fineom,
Laurensio, mladić u kog je Finea zaljubljena i otac Oktavio.
Tema je svemoguća ljubav koja uspeva da preobrazi priglupu Fineu do te mere da ona postane privlačnije od sestre
Nise.

54. Da li su žene bile glumice, kako su to postale i koje su poznatije?

Žene u Španiji supaju na scenu već u prvoj polovini XVI veka, po uzoru na Italijane. Ženska gluma je pod znakom
pitanja zbog moralnih normi, tako da je srodstvo sa nekim upravnikom ili glumcem bilo obavezno (Žena Lopea de
Ruede Marijana glumila je i pevala sa njim u prvoj profesionalnoj trupi). Nisu smele da nose mušku odeću, jer se to
smatralo provokativnim. Ima mnogo popularnih glumica, kao što su María de Córdoba, Jeronima Burgos, Juana
Vázquez, María Inés de Calderón (La Calderona), ljubavnica kralja Filipa IV. Glumica Ana Martines (La Baltasara)
proslavila se tumačeći muške uloge, jašući na konju i glumeći junake u izazovima i dvobojima.

55. Da li Lope pominje jedinstvo mesta, vremena i radnje?

Podržava jedinstvo radnje, osim u izuzetnim slučajevima. Za jedinstvo vremena kaže da se pisci ne moraju strogo
pridržavati preporuke o trajanju jednog dana. Jedinstvo mesta ne spominje, koga nema ni kod Aristotela.
56. Gde počinje radnja Seviljskog zavodnika, koji grad Don Gonsalo opisuje na kraju prvog čina?
Radnja počinje u Napulju, a Don Gonsalo opisuje Lisabon.

57. El mejor alcalde, el rey - tema i protagonisti

Protagonisti: seljak i seljančica (el villano/a) iz Galisije, Elvira i Sanćo, vlastelin Don Teljo de Neira i kralj Alfonso
VII.
Tema je intervencija kralja u odbrani časti i borbi protiv oholog moćnika Don Telja koji otima Elviru od njenog
verenika, Sanća.

58. Šta je asunto? Navesti neki primer.

U okviru autosakramentala, Kalderon razlikuje dva termina: asunto i argumento. Asunto se odnosi na temu dela.
koja je u autosakramentalima uvek ista, veličanje pričešća.

59. Šta je paso?

Dramska vrsta u prozi u jednom činu, komično-kostumbrističkog karaktera u kojoj Rueda oživljava smešne ljudske
tipove iz narodnog života (el simple/el bobo, el/la negro/a, el rufián (svodnik)).

60. Dramski prosedei u delu La vida es sueño.

Život je san je formalno savršeno deo. Tema je obrađena metafizički i dramatično. Delo karakteriše mnoštvo
simbola, bogatsvo tema i motiva u prikazu tragike ljudskog postojanja. Sačinjeno je od mnoštva misaono-poetskih
slika velike snage i razrađene retorike. Određene informacije daju se gledaocima kroz naracije, a čuveni
Sehismundovi monolozi su besprekorni.

61. Peribanjes-dve umetničke vrednosti zbog kojih se smatra najvrednijim Lopeovim delom?
Lirske scene sa prikazima jednostavnog života na selu (svadbeno slavlje i običaji, rad žetelaca na polju, narodne
pesme, itd). Takođe, Lope ovde odstupa od tipizacije likova. Sukob između komandora i bogatog seljaka nije na
klasnoj osnovi, već se sukobljavaju kao pojedinci. Komador nije predstavljen kao tiranin, već kao osećajan čovek
koga strast navodi da počini grešku udvarajući se Kasildi, Peribanjesovoj ženi.

62. Koja Tirsova komedija je prevedena kod nas i ko je preveo?

Don Gil de las calzas verdes – Don Hil, zelen-čarapanko, Branislav Prelević, 1999.

63. Ko je preveo Seviljskog zavodnika i kada?

El burlador de Sevilla y convidado de piedra – Seviljski zavodnik i kameni gost, Aleksandra Mančić Milić 2000.
godine i Branislav Prelević 2002.

64. Koliko Lopeovih dela je sacuvano pa je bilo ponudjenih odg?

Oko 400 (98 drama na teme iz nacionalne istorije i legende, oko 100 ljubavnih komedija)

65. Koje Kalderonovo delo je prevedeno na srpski i ko je prevodilac?

Život je san – La vida es sueño, preveo Nikola Milićevi, 2001.

66. Geneza lika el gracioso.

El gracioso, la figura del donaire (lakrdijaš) vodi poreklo iz ranijih tipova pozorišta, prostodušnih pastira i glupana
iz renesansnih komada, a i u grčkoj tradiciji se javljaju likovi sa sličnim osobinama. Neretko se povlači paralela
između lika lakrdijaša i pikara. Međutim, pikar je ogorčen, ironičan i kritičan pri posmatranju sveta, što lakradijaš
nije. On uveseljava, ne pridikuje. Javlja se skoro pa u svim Lopeovim delima, bez obzira na sadržinu.

67. Pojmovi sainete, entremes, farsa i paso povezati

Paso – 16.vek
Entremés- 16. i 17. vek
Sainete (sajnete) – 18. i 19. vek    
Farsa/astracán- 20.vek
68. Ko je napisao delo Médico de su honra?
Pedro Kalderon de la Barka

69. Sva dela Kalderona iz knjige (bilo je pitanje da se zaokruže njegova dela).
1. Ljubav, čast i moć (Amor, honor y poder)
2. Gospa duh (La dama duende), Kuću s dvoje vrata nije lako čuvati (Casa con dos puertas mala es de guardar),
Nema šale s ljubavlju (No hay burlas con el amor), Aprilska i majska jutra (Mañanas de abril y mayo),
3. Traka i cvet (La banda y la flor), Udvarač duh (El galán fantasma), Bele ruke ne vređaju (Las manos blancas no
ofenden)
4. Kefal i Prokrida (Céfalo y Pócris)
5. Život je san (La vida es sueño)
6. Lekar sopstvene časti (El médico de su honra), Za tajnu uvredu, tajna osveta (A secreto agravio secreta
venganza), Slikar svoje nečasti (El pintor de su deshonra), Salamejski kmet (El alcalde de Zalamea)
7. Engleski rakol (La cisma de Inglaterra), Postojani princ (El príncipe constante), Najveće čudovište na svetu (El
mayor monstruo del mundo), Opsada Brede (El sitio de Bredá), Tusani iz Alpuhare (El Tuzaní de la Alpujarra)
8. Absolonova kosa (Los cabellos de Absalón). Čudesni mag (El mágico prodigioso), Odanost krstu (La devoción
de la cruz)
9. Najveća čar, ljubav (El mejor encanto, amor), Tri najveća čuda (Los tres mayores prodigios), Zver, munja i
kamen (La fiera, el rayo y la piedra), Eho i Narcis (Eco y Narciso), Sunčev sin, Faeton (El hijo del sol, Faeton)
10. Velika svetska pozornica (El gran teatro del mundo), Večera kralja Baltazara (La cena del rey Baltasar),
Bližnjeg svoga kao sebe samoga (A tu prójimo como a ti), Život je san (La vida es sueño).

70. Kom pojmu pripadaju termini: ñake, mojiganga:

Pripadaju pozorišnom spektaklu (espectáculo total/global).
Mohiganga se iyvodi posle trećeg čina (jornada tercera), jedan od mogućih završetaka pozorišnog spektakla.
Pripada manjim pozorišnim komadima (teatro menor/género chico). To je vesela povorka koju čine svi učesnici u
predstavi. Opraštaju se od publike i od grada u kom nastupaju, uz muziku.
Njake (pit. Br. 11)

71. Arte nuevo:

1) didaktičko-burleskno delo
2) ironično-šaljiva poslanica
3) ?

72. Autosakramental - scenska obelezja?

Postojala je glavna scena (tablado) do koje su glumci, dekor, itd. prevoženi kolima. Mnogo se vodilo računa o
kostimima, koji su uvek bili novi i skupoceni kako bi bili dostojni božanskih likova koje tumače. Neizostavna je
bila muzika, kao i kompikovana i pretrpana scenografija sa svetlosnim efektima, spravama i mehanizmima,
životinjama itd.

73. Alegorijski likovi iz Gran teatro del mundo?

Tvorac, Svet, Lepota, Razboritost i Zakon milosrđa (Autor, Mundo, La Hermosura, La Discreción y La ley de
Gracia).

74. Gde su izvodjeni autosakramentali?

U XVII veku se izvode na otvorenom, na gradskim ulicama ili trgovima.

75. O kom delu Lopeovog života govori film Lope i kako se zovu dame koje su mu bile ljubavnice?
O njegovoj mladosti, a žene su Elena Osorio i Isabel de Urbina.

76. Koja su očuvana glumišta iz XVII veka i šta sve znate o njima?
1. Almagro (Castilla La Mancha) koje već 400 godina služi svojoj svrsi. Tamo se i dan danas održava Festival de
Almagro, događaj međunarodnog karaktera na kom se izvode domaće i strane predstave.
2. Drugo očuvano gledalište je u Alkali de Enares, Servantesovom rodnom mestu pokraj Madrida. Objekat je imao
različite uloge (magacin, bioskop), a 1981. godine je otkriveni su temelji starog glumišta. Rekonstruisano je i
renovirano, pa sada ima svoj redovni repertoar.

77. Odjek španske komedije u svetu?

Spanska komedija je imala znacajan inostrani odjek i to kroz Lopeova dela, ali i dela Giljena de Kastra, Huana
Ruisa de Alarkona i drugih. Mnogi evropski pisci se inspirisu njihovim komedijama. U doba romantizma nova
komedija je bila nadahnuce brojnim piscina, narocitom spanskim. Lik Don Huana inspirisaće mnoge pisce različitih
svetskih književnosti.

78. Šta označava pojam memorilla?

Memorillas su pojedinci koji su dobro pamtili tekst celog komada (oír la comedia y no verla). Na taj način su se
krali tekstovi.

79. Šta je tipično špansko i kalderonovsko u La vida es sueno, a šta je univerzalno?

Univerzalno je po obrađenoj problematici i snažnom prikazu tragike ljudskog postojanja, a i po bogatstvu tema i
motiva koje je čine pogodnom za veliki broj različitih iščitavanja (političkih, psihoanalitičkih,stilističkih,
filozofskih, teoloških, etičkih, antropoloških...).
Ipak, oseća se barokni pesimizam tipičan za španski barok, kao i tema život je san. Takođe, sukob slobodne volje i
sudbine aktuelna je tema rasprave među jezuitima i dominikancima (Kalderon je bio jezuit). Kalderonovsko je
mnostvo monologa u delu, sklonost likova ka samoispitivanju, unutrasnji sukobi u licnostima, sto su i glavne odlike
njegovih svih dela.

80. Navedi primer za Lopeovu ljubavnu komediju, korpus, likovi, zaplet, naziv na španskom?
La dama boba (Priglupa gospa). Glavne likovi su sestre Finea i Nise. Ostali likuovi su Liseo, koji želi da se oženi
bogatom ali priglupom Fineom, Laurensio, mladić u kog je Finea zaljubljena i otac Oktavio.
Tema je svemoguća ljubav koja uspeva da preobrazi priglupu Fineu do te mere da ona postane privlačnije od sestre
Nise.
Tema  je stereotipni ljubani zaplet sa predvidljivim krajem, odnosno sklapanjem braka između glavnih, a često i
sporednih likova. Uglavnomm prepreke postavlja devojčina porodica. Mesto radnje je uglavnom u Italiji. Ove
komedije su bile veoma omiljene kod publike, lake su, zabavne, imaju dosta prikazivanja ljubavi. Njihov naziv
varira: comedias de costumbres/comedias amorosas/de amor/comedias de intriga/enredo/comedias de capa y
espada. Ignasio Areljano koristi pleonazam komične komedije i deli ih na komedije plašta i mača i vlastelinske
komedije (comedias palatinas).

81. Ko je ženski pandan el gracioso i koja je njena funkcija?

La criada, ona je sluskinja protagonistkinje, pomaze joj, savetuje je, ali kao lakrdijas zeli da izvuce korist iz svega.
Neka dela završavaju dvostrukom svadbom, svadbom protagonista i lakrdijaša i sluškinje. Ovaj brak dvaju slugu
čini parodični paralelizam sa brakom protagnista.

82. Objasni odlike tri lopeovska lika po želji?

El poderoso je moćnik zbog čijih prestupa junaci komedije traže pomoć nekog višeg autoriteta, uglavnom kralja.
On je plemić na nekoj funkciji (comendador, príncipe, conde, capitán, duque, marqués), koji čini neku nepravdu
seljanima, oholni nasilnik koji zloupotrebljava svoj položaj.
El rey je čuvar reda, zakona i pravde. Njegova vlast je apsolutna. Kod Lopea je idealizovan, pošto on smatra da je
monarhija najbolje društveno uređenje. Kralj brine o podanicima i oličenje je pravde, to se posebno vidi u delu El
mejor alcalde, el rey.
Zaplet najčešće ima veze sa strogim ocem ili bratom (el padre/el hermano), koji se suprotstavlja vezi između dame
i udvarača. Figure oca ili brata se u komediji pojavljuju kao čuvari njene časti.  

83. Talon del fondo, tablado itd. spadaju u pojmove koji su vezani za…?
Scenu pozorišnih dvorišta gde su se izvodile predstave.
 84. Šta označava el hato?
Odnosi se na kostime i rekvizite koji su se koristili u vreme izvodjenja pozorisnih predstava.

85. Ko je verovatni autor Burladora, objasniti?

Andres de Klaramonte, za koga se smatra da je napisao komediju Tan largo m lo fiáis. Smatra se da je Burlador
nastao kao prerada ove komedije, pa je on pripisan Tirsu de Molini, autorstvo nij sigurno.

86. Kakve veze ima Lope sa Jeronimo Velazquez?

Bio je sa njegovom ćerkom.

87. Koja su sve španska barokna dela izvedena i prevedena u Jugoslaviji?

Prevedena -Fuenteovejuna (Fuente Ovehuna), La dama boba (Priglupa gospa) i La discreta enamorada (Ratborita,
a zaljubljena), Vitez čudesa, El burlador de Sevilla y convidado de piedra (Seviljski zavodnik i kameni gost), La
vida es sueño (Život je san), Entremeses (Međuigre), Don Gil de las calzas verdes. (Don Hil, zelen-čarapanko).
Izvedena - La dama boba (Priglupa gospa), Fuenteovejuna (Fuente Ovehuna), La discreta enamorada (Ratborita, a
zaljubljena), La vida es sueño (Život je san), Entremeses (Međuigre), Aprilska i majska jutra (Mañanas de abril y
mayo).

88. Šta je dramsko, a šta književno u autosakramentalima?

Književno - tema evahristije, alegorijska tehnika; dramsko-spektakularnost izvođenja.

89. Veza između Guillena i Lopea?

Gijen de Kastro je najznačajniji predstavnik valensijanske škole. Bio je Lopeov savremenik. Tradicionalno se
svrstava među njegove sledbenike, međutim to nije u potpunosti tačno, naročito kada je reč o novoj komediji.
Stupili su u kontakt kada je Lope bio prognan u Valensiju 1589. na početku svoje karijere, kada je Gijen već pisao
za pozorište. Valensijanska pozorišna tradicija pozitivno utiče na Lopeov rad.
Gijen vs. Lope:
1. Kod Kastra se el gracioso ne pojavljuje u svakom komadu i nije uvek u ulozi sluge glavnog muškog lika.
2. Kod Lopea se idealizuje brak i svadba kao najpoželjniji završetak komedije, a Kastro prikazuje i problematične
veze, razvode, nesrećne supružnike (Las malcasadas de Valencia).
3. Tema časti je sveprisutna u njegovim delima, ali drugačije je obrađena. Kastro pokazuje da čast nije iznad
morala, ljubavi i drugih pozitivnih osećanja. Kritikuje tiraniju časti.
4. U nekim delima čak prikazuje nepravedne kraljeve, što bi kod Lopea bilo nezamislivo (Postojana Ljubav, El
amor constatnte).

90. razlika honor/honra

1.honra ugled u javnosti, reputacija u društvu; žene je bila nosilac casti citave porodice. Ukaljanu cast mora da sveti
muski clan porodice (brat, otac ili muz).
2.honor poštenje, čestitost; cast kojom su se dicili cistokrvni Spanci koji su uglavnom bili neobrazovani seljaci.

91. Talon de fondo ili Fachada de fondo

Pared/talón de fondo/fachada de fondo bio je drveni zid kojim se završava scena. Imao je dvoje vrata u prizemlju i
nekoliko otvora na dva ili tri sprata. Ti otvori su mogli da predstavljaju prozor, balkon ili kulu.

     92. Sta je foso?

To je prostor koji se nalazi ispod pozornice u pozoristu gde su se proizvodili različiti zvukovi, a ukoliko je to mesto
bilo dublje koristilo se za odlaganje garderobe.

93. Koliko stihova su sadrzala dramska dela pa ponudjeni odg?

Oko 3000.

94. Zaokruzi odgovor koji se odnosi na odliku baroka = tacan odgovor je bio raskid sa romanticarskim nacelima
.
95. Navedi bar dva dobrotvorna drustva.
Cofradía de la pasión, Cofradía de la Soledad.

96. Opiši likove galan i dama i navedi jedan primer iz Lopeovih dela?
U jednim vrstama komedije protagonisti su galán i dama kao ljubavni par ili kao naslovi junaci u drugim
podvrstama. Ponekad su akteri sporedne radnje. Oni su pripadnici plemstva, ali srednjeg ili nižeg (gradskog). Dama
je lepa, visokog roda i stara hrišćanka, sve što radi usmereno je ostvarenju željene veze. Sposobna je i promućurna,
služi se lukavstvima i lažima kako bi zadobila muškarca. U nekim slučajevima, može se sresti i lik dame kao
odlučne žene koja ruši ustanovljene konvencije i rodne stereotipe. Dama mora da vodi računa o svojoj časti i ne
sme da se upusti u vezu. El galán je plemić visokog roda, naočit, hrabar, zaljubljen, ljubomoran i privržen osećanju
časti. Inpulsivan je i nestrpljiv da osvoji damu (grofica Dijana i sekretar Teodor, za koga se kasnije ispostavi da je
plemić, Baštovanov pas).

97. Odlike Tirsovog stvaralastva.

Odlikuju ga snažno oslikani karakteri onovremene španske svakodnevice, dorađenost dramske forme i jezička
preciznost. Hronološki i stilski Tirso je bio između Lopea, svog učitelja, i Kalerona čiju je pojavu najavljivao
svojim radom. Tirso je preuzeo osnovni obrazac nove komedije od Lopea, ali unosi posebna obeležja koja vode ka
drugoj fazi njenog razvoja. Ne samo da psihološki produbljuje i obogaćuje likove, nego uvodi i neke nove.
Njegovim originalnim dostignućem smatra se stvaranje pravih ženskih likova španskog pozorišta, psihološki
produbljenih i individualnizovanih. Tirso takođe prvi u pozorište uvodi lik majke. Pored toga, Tirso je pokazao
veliko majstorstvo u kreiranju maštovitih zapleta, složene radnje, tajanstvenim likovima, prerušavanjima, pisao je
živim ritmom sa brzim promenama, obrtima, i razrađenom komikom.

98. Koji teoreticar iz XX veka je skrenuo paznju na vrednost baroka i koji su njegovi stavovi.
Ameriko Kastro deli špansko društvo na dve kaste (socijalne grupe), stare hrišćane koji su to bili oduvek, i nove
hrišćane koji su pokršteni 1492. godine. Poreklom su Jevreji i muslimani. Smatrani građanima drugog reda, nisu
smeli da se sele u kolonije niti da dobijaju visoka mesta u državnoj administraciji. Iz ove podele potiču najveći
sukobi. Zato Ameriko Kastro ovo doba naziva la edad conflictiva.

99. Gde i kada su nastala prva pozorišta?

Prva zgrada namenjena izvođenju predstava u Madridu Buen Retiro (Coliseo del Buen Retiro). Njegova gradnja je
završena 1640. Zdanje je bilo namenjeno kralju, dvorjanima a potom i ostalim građanima.
Teatro de la Cruz (Madrid)

100. Šta je la noche triste?

Istorijski događaj prilikom kojeg je španska vojska poražena od strane Ateka prilikom osvajanja Meksika u
Tenoćtitlanu. To je noc izmedju 30.6/1.7 1520.

101. Mengo - delo u kom se javlja i šta je on po tipologiji likova?

Siromašni ratar, seljanin. Javlja se u Lopeovom delu Fuenteovejuna i po tipologiji likova je el gracioso.

102. Za sta se koriste decime, redodilje i terceti (Lope)?

Desime se koriste za tuzbalice, redondilje za ljubavne teme, a terceti se koriste za ozbiljne teme.

103. Comedia palaciega?

Dvorska komedija, izvođena na dvoru.
104. Da li je lik Laurensije iz Lopeove „Fuenteovehune“ tipski ili ne? Detaljno obrazložite i potkrepite
primerima iz dela. (4)
Laurensija sa Frondosom čini tipski par protagonista seljak/seljanka (villano/villana), i to ljubavni par siromašnih
ratara (villanos pobres), pri čemu je Laurensija jedan od najboljih primera svog tipa. Njena ljubav sa Frondosom
osujećena je, kao što dolikuje komedijama smeštenim u ruralnim predelima, navaljivanjem lokalnog moćnika,
komandora Fernana Gomesa. Ona pred njegovim navaljivanjima ostaje čvrsta, i predstavlja time dignitet i čast
seljana. Ona je borbena i rešena da sačuva čast i ostvari ljubav sa Frondosom, pa u trenutku kada se meštani
Fuenteovehune dogovaraju o zzbacivanju komandora, ona u ime svih žena drži vatreni govor koji pokreće celo selo
i učvršćuje ih u nameri.
105. Kakvi su Tirsovi stavovi o novoj komediji i u kom delu ih iznosi? (4)
Iznosi stavove u „Toledskim letnjikovcima“ (Cigarrales de Toledo), ali i u nekim drugim delima (npr. Deleitar
aprovechando).
Smatra, kao i Lope, da je komedija sveopšti spektakl koji može da zainteresuje bilo koga. Bio je jedan od najboljih,
ako ne i najbolji nastavljač Lopeove nove komedije, ali je uprkos tome umeo i da je kritikuje. Tako on u
„Toledskim letnjikovcima“ iznosi neke od stavova, i to: O JEDINSTVU VREMENA – nije prirodno da se toliko
radnje i toliko likova zguraju u samo jedan dan, takvim postupkom se onemogućava realističnost dela, pa ni
autentičnost emocija; O LIKOVIMA – kritikuje njihovu slabu psihološku produbljenost; O KOMEDIJI UOPŠTE –
zalaže se za modernizaciju, a komedija po njemu treba da bude kao praska – pisci su voćari i treba da im bude
dozvoljeno da kaleme, tj. Teba da koriste sva sredstva koja su ima na raspolaganju kako bi stvorili komediju koja je
njihova (praska), a ne kalup.
106. Po Lopeu, metričke forme treba koristit za koje situacije? (3)
REDONDILLA – za ljubavne teme; ROMANCE – za pripovedanje; SONETO – za usporavanje radnje; DECIMA
– za žalbe; TERCETO – za ozbiljne teme
107. Likovi Servantesovih međuigri: (3)
Giomar, Starčić, Vojnik – El juez de los divorcios
Ćirinos, Ćanfalja, Huan Kastrado – El retablo de las maravillas
Lorenso Pasiljas, Granhales, Kristina – La guarda cuidadosa
108. Autor i delo odlomka (3) – Fuenteovejuna, Lope de Vega
Fernán Gómez, estad cierto,
Que en esta parcialidad,
Porque veo que es verdad,
Con mis deudas me concierto.
Y si importa como paso
A Ciudad Real mi intento,
Veréis que como violento
Rayo sus muros abraso.
No porque es muerto mi tío
Pienses de mis pocos años
Los propios y los extraños
Que murió con él mi brio.
Sacaré la blanca espada
Para que quede su luz
De la color de la cruz,
De roja sangre bañada.
Vos, ¿adónde residís
Tenéis algunos soldados?

109. Strukturne celine u “Predgovoru čitaocu » za Servantesovih Ocho comedias y ocho entremeses, i njegov
književno-istorijski značaj: (4)
Značaj: Prolog ima književno-istorijsku i dokumentarnu vrednost jer daje kratak pregled istorije španskog
pozorišta, od Lopea de Ruede do Lopea de Vege, vidimo evoluciju dramskog dela, kao i Servantesovo učešće i stav
o dešavanjima.
Celine: pohvala Lopea de Ruede, pozorište u Ruedino doba (oprema, scena); Navaro, glumac siledžije kukavice,
podiže pozorište na veći nivo, “iz džakova u kofere”; Servantesova dela u 3 čina i sa moralizatrskim likovima; Lope
de Vega čudovište prirode; Lopeovi sledbenici; uvodi čitaoca u svoje delo i pozdravlja ga.
110. Autor i naziv dela: (2,5) – El burlador de Sevilla y convidado de piedra, Tirso de Molina
Con el honor le vencí,
Porque siempre los villanos
Tienen su honor en las manos,
Y siempre miran
Por si;
Que por tantas variedades,
Es bien que se entienda y crea
Que el honor se fue al aldea
Huyendo de las ciudades.
Pero antes de hacer el daño
Le pretendo reparar
A su padre voy a hablar,
Para autorizar mi engaño.

111. U kojim međuigrama Servantes obrađuje temu braka i kako? (4)

Brak je tema koja dominira u Servantesovim međuigrama (5/8), a najčešće su prikazane nesuglasice koje dovode do
razvoda. Ljudska narav je prikazana verno, a često je tu i moralizatorski element.
La guardia cuidadosa – kritika siromašnih koji brakom hoće da poboljšaju položaj
El juez de los divorcios – bračne nesuglasice i razvod
El viejo celoso – bračno neverstvo kao posledica ljubomore
La cueva de Salamanca - nesmotrenost supruga (lakovernost)
El rufian viudo llamado Trampagos – izbor bračnog druga
112. Koje su podvrste Kalderonovih komičnih komedija? (4 mislim)
Komedije plašta i mača (comedias de capa y espada)
Vlastelinske komedije (comedias palatinas)
Burleskne komedije (comedias burlescas)
113. U kom delu „Novog umeća pisanja komedija“ Lope obrađuje pojmove tragikomedije, jedinstva i
tematike, i šta o njima govori? (4)
Obrađene su u drugom delu poslanice – studija o novoj komediji, stihovi 147-361.
Španska nova komedija je tragikomedija – mogu i treba da se mešaju i tmurno i smešno, jer e to prirodno, pa tako i
zabavno. Priznaje Aristotelovo jedinstvo radnje, smatra da se ne treba nužno pridržavati jedinstva vremena, tj.
okvira od 24h, ali da ne treba nikako da bude predugačka, jer publici to ne odgovara (knjiga 46-47). Jedinstvo
mesta ne pominje, kao ni Aristotel. Kada su teme u pitanju, ističe kao najbolju i najyanimljiviju temu časti.
114. Nabrojati Servantesove međuigre ili na srpskom ili na španskom. (4)
El juez de los divorcios – „Sudija za razvode“
El rufian viudo llamado Trampagos – „Svodnik udovac zvani Trampagos“
Elecion de alcaldes en Daganco – „Izbor kmetova u Dagansu“
La guarda cuidadosa – „Pažljiva straža“
El bizcaino fingido – „Lažni baskijac“
El retablo de las maravillas – „Pozornica čudesa“
La cueva de Salamanca – „Pećina u Salamanki“
El viejo celoso – „Ljubomorni starac“
115. Ko je bio Fransisko Kaskales i kakav je njegov stav o novoj komediji? (2)
Fransisko Kaskales je bio Lopeov savremenik i jedan od učesnika u polemici o novoj komediji. Isprva je prema
novoj komediji bio skeptičan, nazivajući je u svom delu „Poetske tablice“ (Tablas poéticas) iz 1617. godine
hermafroditom i poetskim čudovištem. Kasnije, međutim, menja mišljenje, pa u „Filološkim pismima“ (Cartas
filologicas) iz 1634. Trećoj poslanici daje naziv „Španskom Apolonu, Lopeu de Vegi Karpio. U odbranu komedija i
njihovog izvodjenja.“
116. Dva glavna dela Giljena de Kastra i njihovi nazivi na španskom. (2)
Las mocedades de Cid – Sidova mladost
Las hazañas de Cid – Sidovi podvizi
117. Navedite 3 zamerke moralne prirode u polemici o novoj komediji. Ko su bili Lopeovi protivnici, a ko
pristalice? (3)
Zamerke: 1. Opasnost po hrišćanski i porodični moral zbog prikaza preljuba, neposulšnosti dece prema roditeljima
2. rizik za javni mir i klasno ustrojstvo – klasno neravnopravni brakovi
3. opasnost za državu zbog satiričnog prikaza stvarnosti i slabljenja patriotizma kod publike
Pristalice: Tirso de Molina, Agustin de Rohas, Rikardo de Turia, Karlos Bojl, Antonio Banses Kandamo
Protivnici: Servantes*, Fransisko Kaskales*, Suares de Figeroa
*kasnije promenili mišljenje
118. Pozorišna dvorišta – nazivi, gradovi i godine nastanka: (4)
Corral de Atarazanas, 1574., Sevilja
Corral de la Cruz, 1579., Madrid
Corral del Principe, 1583., Madrid
Corral de la Olivera, 1584, Valensija
119. Šta znači familiar de la inquisicion i za koga se vezuje od španskih pisaca epohe? (3)
Termin je eufemizam za potkazivača – pripadnika čitave mreže ljudi koji su Inkviziciji prijaljivali sve ljude za koje
su sumnjali da u tajnosti ispovedaju drugu veru, zbog čega je stradalo mnogo nedužnih.
120. Kako Tirso kritikuje žene u „Seviljskom zavodniku“? (4)
Prikazuje ih kao lažljive i licemerne, opsednute ugledom i dobrim glasom više nego stvarnom čestitošću, te da kao
takve i zaslužuju da budu izigrane. On putem Don Huana pokazuje i njihovu „plitkost“ – da bi zaveo vlastelinke
Izabelu i Anu on se služi njihovom nepažnjom ili samo mrakom, a seljankama/plebejkama Tisebei i Aminti
obećava brak, pa i uspon na lestvici (u realnosti nemoguć).
121. Ñaque, cambaleo, bojiganga su (1)
Tipovi putujućih pozorišnih trupa koje opisuje Agustin de Rohas u „Zabavnom putovanju“ (El viaje entretenido)–
Ñaque – 2 čoveka
Cambaleo – 1 žena i 5 muškaraca
Bojiganga – 2 žene, 1 momak i 6-7 drugara
122. Autor i delo – La vida es sueño, Calderón
¡Válgame el cielo! ¿Quién fuera
Tan atente y tan prudente
Que supiera aconsejarse
Hoy en ocasión tan fuerte?
¿Habrá persona en el mundo
A quien el cielo inclemente
Con más desdichas combata
Y con mas pesares cerque?
¿Qué haré en tantas confusiones,
Donde imposible parece
Que halle razón que me alivie
Ni alivio que me consuele?
Desde la primera desdicha
No hay suceso ni accidente
Que otra desdicha no sea;
Que unas a otras suceden,
Herederas de si mismas.
A la imitación del fénix,
Unas de las otras nacen,
Viviendo de lo que mueren;
Y siempre de sus cenizas
Está el sepulcro caliente.

123. Siglo ili Siglos de Oro? (2)

Termin Siglo de Oro odnosi se na književnost i umetnost nastale na teritoriji Španije u XVII veku – u baroku.
Danas se taj termin smatra zastarelim jer su novija istraživanja pokazala da „zlatno doba“ stvaralaštva hvata maha
još sa stvaralaštvom Garsilasa i fraj Luisa de Leona u XVI veku, te da je prikladniji termin Siglos de Oro koji bi
onda obuhvatao i renesansu (XVI) i barok (XVII). Kako bi se izbegao bilo kakav nesporazum, predlaže se i
upotreba termina Edad de Oro.
124. Glavne odlike barokne umetnosti u Španiji? (2) (izbor) (ja mislim)
Sklonost ka kontrastima, stvaranje po inspiraciji, heterogenost, pesimizam
125. Ejecutoria de hidalguia (2)
Dokument koji osobu koja ga poseduje imenuje idalgom, pripadnikom nižeg plemstva. On time dobija prestiž i
određene privilegije (npr. Oslobađanje od plaćanja određenih poreza).
126. Galerije oko bine – nivoi, upotreba, nazivi na španskom. (4)
Duž bočnih zidova su postavljane klupe (bancos, gradas) na nekoliko nivoa. Na višim mestima sedi obrazovanija
publika koja će doneti sud o delu – sveštenici, profesori, studenti, bogatiji trgovci. To je tertulia/desvan. Na
posebnim mestima iznad ostalih (aposentos/desvanes) sedi vlastela i ponekad i kralj, kao i na prozorima i
blakonima okolnih zgrada (rejas, celosias) koji su bili zakriveni i koji su se mogli iznajmljivati.
Galerija se najverovatnije odnosi na ženski deo (cazuela) odvojen posebnim hodnikom (corredor de las mujeres).
127. Scena u prvim pozorištima je el tablado. (2)
128. Gde su sve izvođeni prvi pozorišni komadi u baroku? Detaljno. (2)
Prvo su ih izvodile putujuće trupe (companias de la legua), naročito u XVI veku. Krajem XVI veka posredstvom
dobrovoljnih građanskih udruženja (cofradias piadosas: Cofradia de la Pasion, Cofradia de la Soledad (Madrid))
osnivaju se prva pozorišna dvorišta (Corral de Atarazanas, 1574., Sevilja; Corral de la Cruz, 1579., Madrid; Corral
del Principe, 1583., Madrid; Corral de la Olivera, 1584, Valensija), a od 1640., kada je završeno, i u pozorištu Buen
Retiro (Coliseo del Buen Retiro), prvobitno namenjenom kralju i vlasteli, a kasnije otvorenom i za građanstvo.
129. Autor i delo – El juez de los divorcios, Miguel de Cervantes (2)
Callad, callad, nora en tal, mujer de bien, y andad con Dios, que zo no hallo causa para descasaros; y, pues,
comistes las maduras, gustad de las duras; que no esta obligado ningun marido a tener la velocidad y corrida del
tiempo, que no pase por su puerta y por sus dias; y descontad los malos que hora los da, con los buenos que os dio
cuando pudo; y no repliqueis mas palabra.
130. Autor i delo, vrsta stiha , vrsta i raspored rime – El mejor alcalde, el rey, Miguel de Cervantes; versos de
arte mayor, verso octosilabo, rima asonante
Cuando pierde de su punto
La justicia, no se acierta A
Es admitir la piedad:
Divinas y humanas letras A
Dan ejemplos. Es traidor
Todo hombre que no respeta A
A su rey, y que habla mal
De su persona en ausencia. A
Da, Tello, a Elvira la mano,
Para que pagues tu ofensa A
Con ser su esposo; y despues
Que te corten la cabeza, A
Podra casarse con Sancho,
Con la mitad de su hacienda A
En dote.

131. Tema El perro del hortelano. Podrvsta na španskom. (3)

Lopeova ljubavna komedija – comedia amorosa/de intriga/de capa y espada/ comica; podvrsta vlastelinska
komedija – comedia palatina
Ljubav grofice Dijane prema sekretaru Teodoru rađa se iz njene ljubomore, a nemoguća je zbog razlike u klasi.
Predstavljena je unutrašnja borba Dijane prvo protiv svojih osećanja i normi, a potom i u odnosu sa Teodorom.
Atipičan rasplet – grof Ludoviko (motiv deus ex machina) proglašava Teodora svojim davno izgubljenim sinom,
čime on stiče neophodan status i ljubav je ostvarena.
132. Atributi para villano/villana sa primerima iz lektire. (3)
Seljak i seljanka prikazani su u novim komedijama, za razliku od renesansnih farsi, sa dignitetom. Oni su stari
hrišćani (cristianos viejos), simbolizuju očuvanje tradicije, vere, porodice, vezani su za mesto/zemlju na kojoj se
nalaze. Kako se nalaze u pasoralnom okruženju, slobodnije iskazuju ljubav od para el galan/la dama. Prepreka
ostvarnju ljubavi nije porodični autoritet (čuvar damine časti), već autoritet društvenog tipa, nasilnik ili moćnik koji
ometa ljubav, uglavnom želeći seljanku za sebe (komandor – comendador, capitan – kapetan...)
„Fuenteovehuna“ je jedna od najuspelijih ovakvih komedija, ljubav Laurensije i Frondosa ometa komandor Fernan
Gomes, koji kasnije biva kažnjen. Peribanjes i Kasilda nasuprot komandoru iz Okanje. U komediji „Najbolji sudija,
kralj“, odlično je prikazan odnos starog kralja (el rey viejo), mudrog zaštitnika, i seljana Sanća i Elvire koji se
suprotstavljaju lokalnom autoritetu, son Telju.

133. Šta je burleskna komedija i koja su njena obeležja? (3)

Podvrsta komedije koja parodira prosedee ozbiljnih žanrova. U njoj se izvrću tradicionalne vrednosti komedije, od
časti pa do likova – plemići kukavice, smešni kraljevi, očevi koji se raduju slobodnom ponašanju
ćerki...Kalderonova komedija „Kefal i Prokrida“ (Céfalo y Pócris) parodira fragmente nekih njegovih prethodno
objavljenih dela. Neke poznate komedije imaju i svoje burleskne verzije: „Vitez iz Olmeda“ na primer. Burleskne
komedije su generalno drugorazredne.
134. Noseće odlike Tirsove dramaturgije. (2)
Iako preuzima Lopeovu šemu u stvaranju novih komedija, Tirso u njih uvodi neke značajne novine koje ga čine
sponom između Lopea, začetnika nove tradicije, i Kalderona, poslednjeg velikog pisca baroka. Verovatno
najvažnija novina jeste modifikacija/modernizacija likova koji postaju jednako bitni, čak bitniji, od glavnog toka
radnje. Oni više nisu puki tipovi već su psihološki produbljeni, individualizovani, sa bogatim unutrašnjim svetom, i
ne ponašaju se uvek u skladu sa mogućnostima. Takođe je prvi koji u pozorište uvodi lik majke, a i jedan je od
prvih koji stvara prvog pravog nosećeg ženskog lika – Don Hil je u stvari prerušena donja Huana. On je, pored
toga, majstor složenog, maštovitog zapleta, a dela odlikuju brz ritam, živost, iznenadni obrti i razrađena komika.
Odlično vlada jezikom što se vrlo jasno vidi u delima.
135. Proslava Telovo u XVII veku? (4)
Proslavu Telovo (Corpus Cristi) je uveo 1264. Godine papa Urban IV, a ona posebno dobija na značaju nakon
Tridentskog sabora u XVI veku (1545-1563), kada je tokom Kontrareformacije trebalo odići versku svest naroda.
To je bila velika, raskošna, skupocena proslava koju su činile velalepne procesije, pozorišna i muzičko-plesna
zbivanja – to je bila kombinacija profanog veselja i izražavanja strahopoštovanja pred svetom tajnom pričešća.
136. Ko su bili cristianos nuevos; kakav je bio njihov status u okviru španskog baroknog društva? (2)
Pokršteni Jevreji i Muslimani koji su nakon Rekonkiste 1492. Godine ostali na teritoriji Španije. Tretirani su kao
drugorazredni građani bez obzira na status, moć i bogatstvo koje su uživali. Nisu mogli da se zaposle na višim
(administrativnim) pozicijama, a da bi se iselili bilo im je potrebno mnoštvo papira, među kojima i Statut o čistoti
krvi. Konstantno su bili pod prismotrom, i najčešće žrtve Inkvizicije.
137. 4 noseće odlike barokne estetike u Španiji. (2)
Akumulativna, pretrpana književnost, preterivanje u jeziku i stilu, bez harmonije ni jasnoće, puno kontrasta.
Stvaralaštvo je odlika krize baroknog čoveka. Žele da iznenade, začude, izazovu emociju, komplikovani,
hermetični izrazi, formalno savršenstvo, pesimizam, kritika, heterogenost (npr. Nova komedija je dramska radnja
uz loe, hakare, mohigange, međuigre, ples...)
138. Zašto je početak pozorišta vezan za dobrotvorna udruženja? (2)
Dobrotvorna verska, građanska udruženja bila su fenomen u čitavoj zapadnoj Evropi toga doba. Pomagala su
siromašnima i bolesnima sredstvima prikupljenim od strane članova. Najstarije udruženje u Madridu bilo je
Cofradía de la Pasión, koje je u jednom trenutku od gradskih vlasti dobilo pravo zakupa prostora između zgrada,
koje bi onda one iznajmljivale trupama. Od 1579. Godine C. De la Pasion sarađuje sa C. De la Soledad, pa je
otvoreno prvo stalno pozorišno dvorište Corral de la Cruz u Madridu.
139. Završni komad pozorišnog spektakla: naziv i obeležja. (1)
Svaki pozorišni spektakl (espectaculo global/total) imao je završnicu (finale) koja nema veze sa glavnim
komadom, a koja je služila kao veseli oproštaj od publike, kada na scenu izlazi ceo ansambl. Postojale su dve vrste
finala: mohiganga (mojiganga) – kratka vrsta (teatro menor/genero chico) za koju svi glumci izlaze na scenu
maskirani, u veseloh povorci sa pištaljkama i bubnjevima; umesto ili uz mohigangu mogao se izvoditi i ples (baile)
glumaca. U oba slučaja nastup je propraćen muzikom.
140. Međuigra: obeležja, detaljno. (4)
Entremés. Kratka pozorišna forma koja se uglavnom izvodila izmedju 1. I 2. Čina komedije, ili pre ili posle
autosakramentala. Na scenu se postavljaju epizode iz života društvenog dna. Tematska okosnica je šala (burla) ili
prevara (engaño), radnja je jednostavna, a likovi su tipizirani. U pitanju je kostumbristička vrsta čiji je cilj da
izazove smeh. Uobličio ju je Lope de Rueda (nastala je iz pasosa). Mogle su tokom spektakla da budu izvedene i
dve ili čak tri međuigre, jer su bile dovoljno popularne i dobre da spasu predstavu ako bi glavna radnja bila loša.
Najbolji pisac međuigri je Luis Kinjones de Benavente, tvorac lika Huana Rane (u čak 43 dela), „Lope na polju
međuigre.“
141. Zašto je pozorište popularno u XVII veku? (2)
Neki književni istoričari misle da je bilo pogodna zamena za pustolovine i osvajanja novih svetova koja su
obeležila prethodni vek, a drugi smatraju da je predstavljalo nov i zanimljiv beg od stvarnosti – početka španske
dekadencije. To je bio izvor zabave u sve sumornijoj svakodnevici, prilika da se vidi i bude viđen (muškarci i žene
sem u crkvi i pozorištu nisu smeli da se viđaju) – to je bio kulturni, umetnički i društveni događaj.
142. 4 naziva za glumca u XVII veku. (2)
actores, cómicos, comediantes, representantes, representadores, farsantes, faranduleros, recitantes
143. Autor i delo: El rufian viudo llamado Trampagos , Servantes
Si va a decir verdad, ella tenía
Cincuenta y seis; pero, de tal manera
Supo encubrir los años, que me admiro.
¡Oh, qué teñir de cañas! ¡Oh, qué rizos,
Vueltos de plata en oro los cabellos!
A seis del mes que viene hará quince años
Que fue mi tributaria, sin que en ellos
Me pusiese en pendencia, ni en peligro
De verme palmeadas las espaldas.

144. Autor i delo: El burlador de Sevilla y convidado de piedra, Tirso de Molina

Y al cobarde hace el temor,
El que se pone a servir,
Voluntad no ha de tener,
Y todo ha de ser hacer,
Y nada ha de ser decir.
Sirviendo, jugnado estás,
Y si quieres ganar luego,
Haz siempre, porque en el juego
Quin más hace, gana más.

145. Autor i delo: La vida es sueño, Calderón de la Barca

¿No es breve luy aquella
Caduce exhalación, pálida estrella,
Que en trémulos desmayos
Pulsando ardores y latiendo rayos,
Hace más tenebrosa
La obscura habitación con luz dudosa?
Sí, pues a sus reflejos
Puedo determinar, aunque de lejos,
Una prisión obscura;
Que es de un vivo cadaver sepultura;
Y porque más me asombre,
En el traje de fiera yace un hombre
De prisiones cargado
Y solo de la luz acompañado.
Pues huir no podemos,
Desde aquí sus desdichas escuchemos.
Sepamos lo que dice.

146. Teološki aspekat „Seviljskog zavodnika.“ (3)

Tirso ga smatra ključnim. Cilj je da se prikaže delotvornost božije pravde, a lik zavodnika, kakvih je bilo stotine,
služi samo kao nosač te ideje, on sam nije poenta. Don Huanov najveći greh je gordost, odsustvo straha i pred
bogom i pred ljudima, i pogrešna uverenost da ima dovoljno vremena da ispovedi grehe – mogućnost koju mu autor
oduzima nakon što se Don Huan oglušuje o sva upozorenja (Katalinon, otac) kako bi upozorio publiku – smrt bez
pokajanja je najgora kazna za katolika.
147. Kako Lope prikazuje odnos plemstva, kralja i seljaka u „Fuenteovehuni“? (4)
„Fuenteovehuna“ je delo koje propagira apsolutističku, teocentričnu monarhiju za koju se u sam Lope zalaže.
Seljani (villanos) uopšte kod Lopea, a ovde Laurensija i Frondoso, predstavljaju tradiciju i čast starog španskog
društva, bili oni bogati zemljoradnici (labradores ricos) ili siromašni ratari (villanos pobres), kao u ovom slučaju.
Plemić (el poderoso, el noble, el caballero), komandor Fernan Gomes, otelotvorenje je svoje tipske uloge –
nasilnog moćnika koji staje na put ostvarenju ljubavi seljana, a kralj, kao čuvar reda, zakona i opšteg sklada, kod
Lopea uvek prikazan kao mudar (rey viejo) staje u zaštitu španske tradicije tj. Seljaka. U „Fuenteovehuni“, kralj
Laurensiju daje Fernanu za ženu, kako je ovaj i hteo, ali odmah potom naređuje njegovu smrt, pa Laurensija može
da se uda za Frondosa uz pola Gomesove imovine, a pravda je ispunjena.
148. Mengo i Katalinon: odlike, sličnosti i razlike. (4)
Lakrdijaši (el gracioso) – Mengo, seljak iz „Fuenteovehune“; Katalinon, Don Huanov sluga.
Mengo – nepismen, budalast. Na početku je kukavica, a kasnije se pridružuje borbi protiv Fernana Gomesa kao
predstavnik siromašnih ratara, zbog čega je pohvaljen za svoju hrabrost.
Katalinon – otelotvorenje društveno prihvatljivog ponašanja, privržen gospodaru i poslušan. On je, međutim, i glas
razuma, lucidan, hladne glave, moralan. Bojažljivi lakrdijaš koji upozorava gospdara i pokušava da ga usmeri na
prvi put.
149. El medico de su honra – autor i dramska podvrsta? (1)
Pedro Calderon de la Barca, drama de honor (drama časti)
150. Koje Klaramonteovo delo je prevedeno, kada, i ko je prevodilac; naziv originala? (2.5)
El burlador de Sevilla z convidado de piedra – „Seviljski zavodnik i kameni gost“
Aleksandra Mančić Milić, 2000.; Branislav Prelević 2002., (isti naslov)
151. Tvorac Sehismunda i psihološke odlike lika. (3)
Tvorac princa Poljske Sehismunda je Pedro Kalderon de la Barka. U Sehismundu se vodi borba između nagona i
razuma, tj. Nerazumnog mladića kakav jeste i mudrog, razlonog princa kakav treba da bude. On uspeva da se,
prema hrišćanskoh normi, odupre nagonima i pobedi sebe. Sam određuje svoj životni put (jezuitsko, Kalderonovo
verovanje, nasuprot božanskoh predodreženosti). Spoznaje prolaznost, kratkotrajnost slave, važnost duhovnih
vrednosti, a žrtva nagona je ostao sve dok njima nije nadvladala snaga volje.
152. Ko je pisao međuigre u XVII veku?
Luis Quiñones de Benavente, Miguel de Cervantes, Pedro Calderón de la Barca
153. Glavna scenska obeležja autosakramentala. (2)
Glavna scena je nosila naziv el tablado, a do nje su glumci sa opremom prevoženi kolima, nekada i više njih. Jako
se vodilo računa o izgledu, pogotovo o kostimima, u koje je ulagano svake godine kako bi glumci izgledali
dostojno uloga koje tumače. Muzika je bila neizostavna, scenografija je bila komplikovana i pretrpana, koristili su
se svetlosni efekti, sprave i mehanizmi, nekad i životinje.
154. Lakoverni muž kod Servantesa.
La cueva de Salamanca, u okviru zbirke Ocho comedias y ocho entremeses nunca representados.
155. Prevod Kalderona.
„Život je san“ , Nikola Milićević
156. Kalderonova prerada Lopea; imena oba dela, pogrupa po temi. – (ne znam koje Lopeovo, knjiga)
El alcalde de Zalamea – „Salamejski kmet“ (Kalderon); drama časti (drama de honor)
157. Honor y honra.
Pitanje časti u XVII veku ima predimenzionirani značaj, pa je vrlo prisutno i u književnosti. HONOR je čast
inherentna nekom biću, moralna vrlina sa kojom se čovek rađa a koju treba da gaji tokom života. HONRA je
nasleđeni renome, ugled koji osoba ima u društvu zasnovan na poreklu; nema veze sa osobinom već se radi
isključivo o statusu prezimena; stari hrišćani i plemstvo je imaju po definiciji.
158. Definiši:
PATIO – kaldrmisano dvorište odmah naspram scene, gde je stajala muška publika iz nižih društvenih slojeva:
sluge, kočijaši, vojnici, zanatlije, seljaci, dokoličari – zajedno su nosili naziv los mosqueteros.
TERTULIA – ili desvan; klupe (bancos, gradas) postavljene duž bočnih zidova pozorišta gde je sedela imućnija
muška publika, obrazovaniji gledaoci koji su donosili sud o delu: sveštena lica, studenti, bogatiji trgovci..
FOSO – rupa pod pozornicom odakle su izlazili glumci ako su koristili propadališta (trampilla, escotillon), odakle
su se proizvodili zvuci, a ako je bilo dovoljno prostrano, moglo se koristiti i kao skladište.
TELON DE BOCA – zavesa
159. Ko je bio Heronimo Velaskes i kakve veze ima sa Lopeom?
Heronimo Velaskes je bio jedan od najistaknutijih upravnika pozorišnih trupa (autor de comedias) krajem XVI
veka. Bio je otac Elene Osorio (y Velazquez), Lopeove velike ljubavi.
160. Lopeova ljubavna komedija: naziv na španskom, likovi, zaplet, korpus, primeri. (4)
Comedia amorosa / de íntriga / de capa y espada / palatina* / cómica*
Ljubav je glavni uzrok i svrha svega u ovakvim komedijama. Protagonista je ljubavni par koji, da bi ostvario svoju
ljubav, mora da prevaziđe prepreku u vidu devojčine porodice (čuvara njene časti – otac, brat). Zaplet je
stereotipan, a kraj uvek srećan i predvidljiv – podrazumeva brak protagonista, a ponekad, kao paralelu, i brak
njihovih sluga (el gracioso/ el criado – la criada).
Lopeov opus broji oko 100 ovakvih komedija, a neki od primera su “Priglupa gospa” (La dama boba) i
“Baštovanov pas” (El perro del hortelano), vlastelinska komedija (comedia palatina).
* palatina i comica su nazivi koje uvodi Ignasio Areljano; palatina je tip komedije, a naziv označava da su
protagonista ljubavni par koji pripada (visokoj) vlasteli.
161. Comedia palatina vs comedia palaciega; kako se prevode na srpski?
PALATINA – vlastelinska komedija – tip ljubavne komedije kod Lopea prema Ignasiju Areljanu, glavni likovi
pripadaju visokom plemstvu.
PALACIEGA – dvorska komedija – komadi namenjeni izvođenju na dvoru.
162. Ko je izvodio autosakramentale i kojim povodom ?
Autosakramentali su se izvodili povodom praznika Telovo (Corpus Cristi). U početku su ih izvodili sveštenici, a sa
razvojem pozorišta (i njegovom nemoralnom reputacijom) uloge preuzimaju glumci.
163. Kalderonova dela prevedena kod nas: koja, ko, kada.
La vida es sueño – „Život je san“, preveo Nikola Milićević (možda 2011, verovatno ranije, vidi knjigu)
*“Gospođa đavolica“ je prevod verovatno Las mananas de abril y mayo, preveo Iso Velikanović 1932. (knjiga)
164. Autor i delo: La guarda cuidadosa, Servantes
Siempre escogen las mujeres
Aquello que vale menos
Porque excede su mal gusto Govori Vojnik; kritikuje žene kojima
A cualquier merecimiento. nije bitna hrabrost već ugled i novac.
Ya no se estima el valor
Porque se estima el dinero Njegova izabranica bira sveštenika,
Pues un sacristán prefieren umesto njega, vojnika.
A un roto soldado lego.
Mas no es mucho: que ¿quién vio
Que fue su voto tan necio
Que a asagrado se escogiese
Que es de delicuentes puerto?
Que adonde hay fuerza, etc.

165. Autor i delo, rima, stih (5): Fuenteovejuna , Lope de Vega Karpio ; versos de arte mayor, italijanski sonet
(ABBA ABBA CDE CDE), rima consonante
Amando, recelar daños en lo amado,
Nueva pena de amor se considera
Que quien en lo que ama daño espere
Aumenta en el temor nuevo cuidado.

El firme pensamiento desviado,

Si le afige el temor, fácil se altera,
Que no es, a firme fe, pena ligera
Ver llevar el temor el bien robado.

Mi esposo adoro; la ocasión que veo

Al temor de su daño me condena,
Si no le ayuda la felice suerte.

Al bien suyo se inclina mi deseo;

Si está presente, está cierta mi pena;
Si está ausencia, está cierta mi muerte.

166. Ameriko Kastro: delo u kome govori o španskom društvu, i pódela društva koju navodi:

España en su historia; la aristocracia (plemstvo), el clero (sveštenstvo), svi ostali + cristianos viejos i c.nuevos

167. Ko je bio na valsti kada je Lope zasnivao novu komediju? Felipe II El Piadoso

168. Ko su bili agualciles de comedias?

Organi reda koji su održavali mir pre i tokom predstava; smirivali rasprave oko sedišta, mušku publiku (los
mosqueteros)

169. Šta znači termin cofradía?

Katolička dobrotvorna udruženja koja su pomagala siromašnima i bolesnima novcem prikupljenim od članova.
Imaju ulogu i u razvoju pozorišta, jer su zakupljivali i izdavali javne prostore na kojima su kasnije nastala prva
pozorišna dvorišta. Dva udruženja bitna za Madrid i pozorište jesu Cofradía de la Pasión i Cofradía de la Soledad.

170. Šta je Coliseo de Buen Retiro?

Prvo pozorišno zdanje u Španiji, u Madridu. Izgradnja je završena 1640. Godine. U početku je bilo namenjeno
kralju i vlasteli, ali se nešto kasnije otvara i za građanstvo.

171. Šta znači „Tan largo me lo fiáis“?

Replika Don Huana u „Seviljskom zavodniku“ Andresa Klaramontea (pripisanog Tirsu).

Otac upozorava DH da će mu doći glave raskalašno ponašanje i da treba da se pokaje na vreme, a DH mu odgovara
ovom replikom htevši da kaže „Zar misliš da mi ističe vreme?“ – nešto u smislu previše sam mlad da umrem, ima
vremena za pokajanje.

172. La vida es sueño: nabroj 5 likova:

Sehismundo, Rosario, kralj Basilio, staratelj Klotaldo, lakrdijaš Klarin