ЕКПРЕСИОНИЗАМ

• Као реакција на импресионизам, јавља се експресионизам .

Импресија – утисак,

експресија- способност изражавања унутрашњег бића, унутрашњег стања - ова два

правца су супротна један другом

• Термин експресионизам први је употребио француски сликар Ж. Ерве 1901., а у

књижевности се утемељио у Немачкој захваљујући Херману Бару

• експресионизам се прво јавља у сликарству,

• Барова начела у којима каже да је данашње време крик беде и да је уметност

завапила за помоћи, за духом. Тиме објашњава експресионизам .

• Експресионизам траје релатативно кратко, од 1910. до 1924.

• Јавља се бурно, пун је бунта

• Експресионисти подижу глас против лицемерја, лажног морала, рата и умирања, беде и
сиромаштва човека, отуђења човека.

• Истиче се унутрашњи свет човека, његове трауме, разочарања, занос душе (екстаза).

• Јавља се љубав према човеку,

• Све то овај правац чиме песимистичним.

• Пажњу експресиониста привлаче митско и магијско, примитивне културе и народна

уметност.

• Уочљива је склоност према метафици, мистичним темама и религији.

• Оно што је посебно доминантно као тематско подручје у експресионизму јесте

заокупљеност космичким даљинама као могућност бега од неподношљиве стварности .

• Најважнији представници европског експресионизма су: Б. Брехт, Г. Тракл и Ф.

Кафка.

• Књижевне врсте које преовладавају: лирска песма, поема, драма, приповетка и

роман.
 НАДРЕАЛИЗАМ
• Надреализам као правац јаља се у Паризу као покрет негације постојећег.

• Настаје из дадизма, Фројдове психоанализе и оштрог друштвеног раслојавања.

• Правац покрећу француски интелектуалци окупљени око часописа Литература

(1919–1924).

• Присутно је одбацивање наслеђа , а од претходника цене Бодлера и Рембоа.

• Ипак, највеће упориште правац налази у дадаизму и Фројдовој психоанализи :

1. Дадаизам - идејни творац Тристан Цара, базиран је на геслу: Што бесмисленије,

утолико боље.

Правац се распао 1920. и из њега се родио надреализам

• Стога се надреализам залаже за одсуство логике, укидање граница између свесног и

несвесног, физичког и психичког, спољног и унутрашњег, за чист аутоматизам.

• Манифест надреализма : Андре Бретон – 1924.

Надреалисти су за неочекивано, изненађујуће, немотивисано, нелогично, за слике које

се преплићу са свесним делом бића.

Кошмари и исповести лудака постају предмет интересовања надреалиста.

• Други манифест – 1930, Париз,

Трећи манофест – 1942.

• Представници надреализма: А. Бретон, П. Елијар, Л. Арагон, Г. Аполинер, С. Дали.

МАНИФЕСТ ФУТУРИЗМА

Италија

• Манифест футуризма – Томазео Маринети, 1909.

• Одлике футуризма у Италији:

1. рушење традиције- машина као ново божанство 2. рат као хигијена света 3. насиље,
динамика 4. рушење старих облика стиха
 ЕКСПЕРСИОНИЗАМ

• јавља се као реакција на импресионизам

• траје од 1910. до 1924.

Одлике:

1. Презир према градском животу

2. Свемир као уточиште

3. Нагласак на унутрашњем свету човека

4. Ослобађање поетске форме

МАНИФЕСТ НАДРЕАЛИЗМА

• дадаизам и његова улога

• Фројдова психоанализа и његова улога

• Андре Бретон – Манифест надреализма 1924.