УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ

САДУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ЈЕЗИК И
КЊИЖЕВНОСТ

Античке реминисценције у делу Томаса

Мана „Чаробни брег“

Студент: Професор:
Мирко Димић 0016/21 Проф. др Владимир Гвозден

Нови Сад, 2022.

Сажетак

Рад је конципиран на анализи романа „Чаробни брег“, са фокусом аутора на издвајању и

анализи мотива античке митологије,књижевности и филозофије. Према издвојеним
елементима класичних реминисценција анализираће се њихов утицај на структуру самог
дела са акцентом на идеолошки развој најбитнијих ликова. Циљ рада је да се укаже на
компаративни однос епоха и књижевности, као и на однос идеје хуманизма и античке
филозофије.

Кључне речи: Античка традиција, грчка филозофија, хуманизам, митологија, Чарбони

брег, Томас Ман.

2
Abstract

The paper is based on the analysis of the novel "The Magic Mountain", with the author's focus
on the selection and analysis of motifs of ancient mythology, literature and philosophy.
According to the selected elements of classical reminiscences, their influence on the structure
of the work itself will be analyzed, with an emphasis on the ideological development of the
most important characters. The aim of this paper is to point out the comparative relationship
between epochs and literature, as well as the relationship between the idea of humanism and
ancient philosophy.

Keywords: The classical period tradition, Greek philosophy,humanism, mythology, The Magic
Mountain, Thomas Mann.

3
Чаробни брег Томаса Мана (1875-1955) представља премијерно дело фикције двадесетог
века. Роман је смештен у одређени временски период (1907‒1914), усмереног наратива на
седмогодишњи боравак главног протагонисте Ханса Касторпа у санаторијуму за лечење
туберкулозе у Давосу. Овај наизглед фикционално ограничен простор1 омогућио је Томасу
Ману да споји на једном месту људе који представљају не само различите земље Европе,
већ да кроз различите ликове утемељи и различите иделошке и филозофске погледе на
живот уопште. У својој сржи роман тежи ка својој образовној функцији 2 уз метафорички
приказ стања европске цивилизације почетком двадесетог века, уједно указујући и на тада
фундаменталне филозофске изборе доступне људима модерног доба, са ултимативним
питањем и централном улогом романа- питањем живота и смрти.
Велики број студија и анализа изведено је на роману немачког аутора али мали је број
оних који су се искључиво усмерили на конкретан утицај антике. Уколико пођемо од
најочигледнијих компаративних чињеница попут већ наведеног централног питања
живота и смрти у роману доћи ћемо до закључка да је оно у непосредној вези са античким
приступом истом питању другачије формулације, питању односа Ероса и Танатоса 3. Када
је овај дискурс у питању Томас Ман се окреће Платону и његовој филозофији, што ћемо

1
Иако нам је проведен временски период у санаторијуму главног лика предочен, у роману Томас Ман
посвећује велику пажњу анализи времена, на тај начин код читаоца остављајући утисак „одсуства времена“,
односно осећаја проласка далеко дужег временског периода него што то заиста јесте. На овај начин игром
са временом, ограниченост простора добија на још већем и дубљем значају и обрнуто.
2
Bildungsroman образовни тип романа који тежи да духовни развој јунака прикаже путем учења и животног
искуства и прати га од детињства све до доба када његова личност достигне одређено образовање и
оспособи се да испуњава моралне захтеве према себи и друштву.
3
Ерос или нагон живота како га дефинише Фројд је нагон „који стално тежи обнови живота и који га стално
обнавља“. У грчкој митологији Ерос оличава и слави телесну љубав. Он је симбол страсти која обузима и
богове и људе и нагони их да успостављају интимне односе којим обнављају живот космоса. У Фројдовој
теорији Ерос обједињује све нагоне самоодржавања индивидуе ( глад, жеђ, нагоне ега) и нагоне одржања
врсте ( секксуалне нагоне). Циљ овог нагона је одржање и увећање живота. По својој природи Ерос тежи
повезивању јединица живота у све веће целине, као и њиховом очувању. Он је основа не само брака и
породице, већ сваке социјалне заједнице и културе.
Фројд са друге стране истиче у својој књизи Са оне стране принципа задовољства да је једини циљ живота
смрт. Он је приметио да, након трауматичног искуства, људи често „обнављају“ искуства. Закључује да људи
несвесно имају жељу за смрћу, али је она у великој мери ублажена животним инстиктом. По мишљењу
Фројда, аутодеструктивно поношање је енергија коју је створио инстинкт смрти, Танатос. Њихова борба је
најбитнији садржај живота уопште. Ерос је она моћна сила која може да се супротстави насиљу, окрутности
и свим видовима агресивности. Као резултат ове гигантске борбе два моћна нагона, као плод њиховог
неизбежног сукоба, настају веома разнолике, најниже и највише манифестације живота: садизам, мржња,
рат, мазохизам, неуроза судбине, негативна терапијска реакција али и љубав, књижевност религија и
култура.

4
кроз даљу анализу и показати. Усмеримо се за почетак на наратив који исказује
историјски контекст чињеничан и филозофски осликавајући путовање самоспознања
„обичног“ младог човека. Читаоци су позвани да узму учешће у његовим интелектуалним
и етичким авантурама, што можемо протумачити као још једну митолошку референцу,
поредећи Ханса Касторпа са Одисејом4 и његовим дугим одсуством од дома, са тим да
Ман за разлику од митолошког наратива оставља простор читаоцу да путовање свог
јунака формулише лично, на тај начин на самом крају остављајући могућност за даља
размишљања и проучавања људске природе. Образовање и знање Томаса Мана дубоко су
утемељена у немачкој култури, што се види готово у свим његовим делима, али врло
темељно познавање класичне културе допринело је да његово дело понесе две
препознатљиве карактеристике: прва, да у игри алузија сатирично, хуморескно пореди
своје ликове са фигурама грчке митологије, док је друга повлачење паралели између људи
и догађаја у Бергхоф санаторијуму са фигурама и епизодама из митологије, на тај начин
алудирајући да су ликови и догађаји иако у модерном времену уствари у потпуности
митски у својој природи. На самомо почетку 5 ликове Беренса и Кроковског назива
Миносом и Радамантом6 , Касторп и Цимзен су Диоскури 7, свеприсутни термометар
представља Меркура, док се људи у трпезарији „хомеровски грохотом смеју“. Лик
хуманисте Сетембринија Ман највише везује за принципе античке традиције, тако он
готово све ликове пореди са класичним, медицинску сестру фон Милендко пореди са
Венером8: Она је од лозе фон Милендокових, драги господине од Венере Медичи разликује
се само по томе што онде где се код богиње налазе груди, она обично носи крст“ 9.
Сетембрини такође у свом говору О слободи народа10 наводи да је његов отац рођен
управо у Грчкој. Ман истиче античке рефлексије и у смешним ситуацијама са госпођом
Штер која дословно брка Сизифа и Тантала. Размишљања о смрти и сами њени описи се
провлаче готово кроз читаво дело и такође се често тумаче у кључу античке традиције:
4
Лодовико Сетембрини говори Хансу Касторпу при њиховом упознавању: „ Ви нисте наш, ви гостујете овде
само као Одисеј у царству сени“.
5
Томас Ман, Чаробни брег I, Матица српска, Нови Сад 1980, стр. 90.
6
Зевсови и Европини синови.
7
Кастор и Полидеук, по римском митологији били су близанци, Ледини синови, а Хеленина и
Клитемнестрина браћа.
8
Венера из Медичија или Медичија Венера је 1. 53 м висока хеленистичка мермерна скулптура која
приказује грчку богињу љубави Афродиту.
9
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 95.
10
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 227-228.

5
Стари су своје саркофаге красили симболичним сликама живота о плоиђења, па чак и
скаредним симболима, ― у античкој религији свето се врло често мешало са скаредним.
Ти људи су умели да одају пошту смрти.11. Упозоравајући Ханса Касторпа, Сетембрини
га поново пореди са Одисејом: Клоните се ове баруштине, овог Киркиног острва, ви
нисте довољно Одисеј да бисте на њему могли некажњено да боравите. Ићи ћете најзад
на све четири, ви се већ нагињете на предње удове, ускоро ћете почети да грокћете ―
чувајте се!12. У наставку га пореди са софистима: Умем да ценим брз и добар одговор, па
чак и кад његова логика није далеко од извесне софистике.13 Хуманист ― да, свакако да
сам хуманист. Никада ме нећете моћи окривити због аскетских склоности. Ја ценим,
поштујем и волим тело, као што ценим, поштјем и волим облик, лепоту, слободу,
веселост и уживање, ― као што заступам „свет“, интересе овога живота, против
сентименталног бежања од света и живота ― classicismo protiv romantizma.14 Темеље
хуманизма Сетембрини наводи из античке филозофије: Мислим да је мој став јасан. Али
постоји једна сила, један принцип који заслужује моје највеће одобравање, моје најдубље
и крајње поштовање и моју љубав, а та сила, тај принцип ― јесте дух. Ма колико да се
гнушам кад видим да се телу супротставља некакво сумњиво месечасто ткиво и
сентиментална утвара што је људи називају „душом“ ― у антитези између тела и духа,
тело је зло, сатански принцип, јер тело је природа, а природа ― уколико је супротност
духу, разуму, понављам ово ― јесте зла, мистична и зла. „ Па ви сте хуманист!“
Наравно да јесам, који је волео човечанство као Прометеј, који је волео човечанство и
оно племенито у њему. А то племенито садржано је у духу, у разуму, и стога ћете ви
узалуд подизати оптужбу да је овде у питању хришћанско мрачњаштво.
Знате ли да је, како нам предање каже велики Плотин 15 рекао да се стиди што има
тело?16
У разговору саветника Беренса и Касторпа, утицај антике на хуманизам се истиче и у
уметности: Сигурно ако узмемо какву грчку Венеру или каквог атлету ― у њима се

11
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 297.
12
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 364.
13
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 366.
14
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 367
15
Плотин је био хеленистички филозоф из 3. века који се сматра зачетником новоплатонизма. Плотинова
филозофија еманационизма говори о Једном, као искону бића из којег истицањем настају дух, душа и на
послетку ствар, која је потпуно одсуство бића, односно небиће.
16
Томас Ман, Чаробни брег I, стр. 367-368.

6
хуманистички елеменат без сумње најјасније осећа, то је у суштини оно право, права
хуманистичка уметност, ако човек добро размисли. Затим Ман прави комичне референце
на античке скулпторе на тај начин показујући различитост у ставовима саветника Беренса
и Лодовика Сетембринија: Богами што се тиче мале Шоше, она је мислим у сваком
случају више предмет за сликарство, Фидија или онај други са јеврејским завршетком
имена, они би се почешали иза ува када би видели њену физиономију. Грчке скулпторе
мало је занимала глава, за њих је главно било тело, у томе је био можда њихов
хуманизам. А пластичност женског тела то је кажете сало. 17 Уз Сетембринија и Ханса
Касторпа још један од главних ликова Јоаким Цимзен своје филозофско утемељење
гради према стоицизму:
Сматрам да су свет и живот такви да треба увек да се облачимо у црно да носимо
уштрикану старинску шшанску крагну уместо ваше обичне, и општимо међу собом
озбиљно, уздржано и свечано, увек мислећи на смрт. 18 Јоаким у више наврата исказује
своју стоичку милитарну нарав, memento mori би била изрека која би га описала, на основу
његових размишљања и ставова у самом роману, Марко Аурелије и Медитације би могли
бити узор који је између осталог Ман користио да би формирао лик Касторповог рођака.
Овде свакако треба указати на то да Ман као и са свим осталим ликовима поступа
другачије: како прогресивнно радња романа тече мењају се ставови и размишљања, самим
тим Јоаким Цимзен ће у пар наврата одступити од својих стоичких начела: први пут како
болест код њега напредује, а други пут га је љубав навела да прича са Марусјом. У
другом тому романа Сетембрини говори о хибрису 19 и Прометеју: Поменули сте хибрис,
послужили сте се тим изразом. Али хибрис разума према мрачним силама, то је врхунац
човечности, и ако она изазове освету завидљивих богова, рецимо, например, да лађа
настрада и оде право на дно, онда је то пропаст пуна части. И Прометејево дело је било
хибрис, а његова патња на скитској стени важи за нас као најсветије мучеништво.
Какав је напротив онај други хибрис, како изгледа кад човек пропадне у љубавничком
експериментисању са силама које значе глупост и непријатељство према људском роду?
Има ли у томе части? Може ли у томе бити части? Да и не!20

17
Томас Ман, Чаробни брег I, стр 384.
18
Томас Ман, Чаробни брег I, стр 432.
19
Корен речи из митологије; Хибрис- Богиња обести, дрскости и раскалашености.
20
Томас Ман, Чаробни брег II, стр. 24.

7
У разговорима Сетембринија и Нафте можемо такође пронаћи велики број референци
античке традиције, Сетембрини као заклети хуманиста брани и истиче ставове антике док
Нафта језуитски ученик заклети је поборник средњег века: Нафта: Solet Aristoteles
quaerere pugnam21Сетембрини: Аристотел? Аристотел је стварност општих идеја
пренео на индивидуе. То је панатеизам. Нафта: Погрешно: Дајте индивидуи самосталан
карактер пренесите суштину ствари из Општег у појединачни феномен, као што су то
радиле присталице Аристотелов, Томас и Бонавентура, и ви сте свет издвојили из сваког
јединства са највишом идејом, он је изван бога и бог је трансцедентан. То је класични
средњи век, драги господине. Сетембрини: Класичан средњи век ―диван спој речи!
Нафта: Опростите, молим, али ја појам класичности примењујем где му је место, то
јест онде где је идеја достигла свој врхунац. Антика није увек била класична. Ја
констатујем код вас извесну ненаклоност према... слободнијем примењивању категорија,
према апсолутном, Ви нећете ни апсолутни дух. Ви хоћете да дух буде исто што и
демократски напредак. 22
. Сетембрини у наставку разговора критикује средњи век
величајући грчко-римско наследство: Али када је Сетембрини изјавио да занемаривање
природе и њеног проучавања значи удаљавање од човека, и кад је ― насупрот апсурној
безобличности којој је робовао средњи век и епохе које су му подражавале― почео
снажним речима да уздиже грчко― римско наслество, класицизам, облик, лепоту, разум
и смерну природну ведрину, који су једини позвани да унапреде човекову ствар, умешао се
Ханс Касторп и упитао шта би, при такво стању ствари, било са Плотином за кога је
доказано да се стидео свога тела, и са Волтером који се у име разума побунио против
блажњивог лосабонског земљотреса. Апсурдно? То је такође било апсурдно , али кад
човек о свему добро размисли, онда би се, по његовом мишљењу, и за псурдност могло
рећи да је у духовном погледу часна; апсурдно непријатељски став готске уметности
према природи био је на крају крајева исто тако частан као и Плотинов и Волтеров
став, јер је дошла до израза иста еманципација од фатума до фактума, исти непокорни
понос који одбија да се повуче пред глупом силом, то јест пред природом.23

21
Превод ове сентенце би био: Аристотел има обичај да тражи борбу. Лео Штраус је тумачи на следећи
начин: Аристотел не тражи борбу зато што воли да се бори већ зато што воли мир и пријатељство, али њих
је могуће пронаћи само у истини.
22
Томас Ман, Чаробни брег II, стр.50 .
23
Томас Ман, Чаробни брег II, стр.78 .

8
Сетембрини: Ви сте их проучавали! Ви сте их у зноју свога лица проучавали, те старе
песнике и филозофе, покушали сте да присвојите њихово драгоцено наследство, као што
сте искористили материјал античких грађевина за своје богомоље! Јер ви сте свкако
осећали да сопственом снагом своје пролетерске душе не бисте могли створити нов
уметнички облик, и надали сте се да ћете тући Антику њеним сопственим оружијем.
Тако ћете опет, тако ће увек бити! Новајлије, још неизграђени, ви ћете морати да се
учите на ономе што по вашем мишљењу треба презирати, и у шта бисте желели да
убедите себе и друге; јер без културе ви се не бисте могли одржати пред лицем
човечанства а има само једна култура: она коју ви називате буржуаском и која је
стварно човечна!
Нафта: Када ће престати да важе хуманистички принципи васпитања? ― Питање које
се већ деценијама поставља!
Само учтивост је спречила господина Сетембринија да не прсне у смех, исто толико
безбрижан колико и подругљив.
Сетембрини: Једна Европа која зна да чува своју бемсртну баштину прећи ће спокојно
преко пролетерских апокалипси, о којима се ту и тамо сања, и држати се дневног реда
који одговара класичној разборитости.
Италијан још није хтео да уступи реч, он је витлао њоме, пустио је да тријумфује. Он се
наметнуо за заштитника књижевног генија и величао историју књижевности, почев од
тренутка кад је човек први пут урезао у камен неки знак, да би своме знању и осећању
сачувао трајан спомен. Говорио је о египатском богу Тоту, с којим је био идентичан
хеленски Хермес Трисмегист и који је био поштован као проналазач писмености,
заштитник библиотека и покретач свих духовних прегнућа. Док је говорио, он је повијао
колено пред овим Трисмегистом, хуманистичким Хермесом, покровитељем палестра,
коме човечанство дугује захвалност за скупоцени дар књижевне речи и дискурзивне
реторике, и то је дало повода Хансу Касторпу да учини ову примедбу:
овај бог рођен у Египту, очевидно је био политичар и играо је, само у већем стилу, исту
улогу као и господин Брунето Латини, који је Флорентинцима дао углађеност, научио их
вештини говора и упутио их како ће водити политику ― на шта је Нафта одговорио да
господин Сетембрини мало подваљује и да му је о Тоту‒Трисмегисту дао сувише лепу
слику. Јер то је у ствари било неко мајмунско божанство, бог месеца и душа, павијан са

9
месечевим српом на глави и под именом Хермеса, пре свега бог смрти и покојника:
укротилац и спорводник душа који се већ у каснијем периоду Антике прометнуо у
чаробњака, а у кабалистичком средњем веку у оца херметичке алхемије. 24
Један од битнијих ликова који се појављује у другом тому романа Чаробни брег je Менер
Пеперкорн, Ман је комплексности овог лика и његовог односа са Хансом Касторпом
придао посебну пажњу самим тим овај лик као остали до сада споменути у својој сржи
садржи есенцију античко-митолошких принципа.
Хансу Касторпу је одједном било јасно да је Пеперкорн потпуно пијан. Међутим, ни
његово пијанство није остављало мали и понижавајући утисак, није то било стање које
лишава човека његовог достојанства; његово пијанство се спојило са мајестетичношћу
његове природе у једну извандредну појаву која улива поштовање. И сам Бахус, помисли
Ханс Касторп, ослањао се, пијан, на своје одушевљене пратиоце, и није због тога ништа
изгубио од своје божанске природе.
Менер Пеперкорн прожет је у потпуности дионизијским искрама које воде и дефинишу
његове карактер. Ипак Ман се одлучује као и код готово свих главних ликова свог романа
и код овог изврши унутрашњу промену. Све оне елементе дионизијског у себи које Ниче
дефинише као страст, пожуду, снагу, вољу, Пеперкорн губи оног момента када га болест
обузме и утиче на његову сексуално дисфункцију. Падом либида код овог „колоса“ како
га Касторп назива, дионизијско почиње да се губи, на моменте у разговорима са млађим
човеком код њега на моменте преовладава аполонијско, разум и разборитост, који делују
да ће преузети примат над овим ликом. Ипак Пеперкорн се одлучује да себи одузме
живот, мрачна страна дионизијског преовлађује25.

24
Томас Ман, Чаробни брег II, стр.258-262.
25
Посматрајући овај чин из Ничеове перспективе стећи ћемо потпуно другачију слику. Самоубиство код
немачког филозофа није одређено једнозначно, иако се његова формулација чини једноставно и
представља суд по коме је самоубиство дато као чин афирмације хумане воље ( воље за моћ). Међутим, иза
овог привидно једноставног исказа крије се доста сложенији маневар „превредновање вредности“ унутар
кога суицидалност остаје подељена између „добре и лоше смрти“ ( доброг и лошег суицида), само што је
сада суицидалан грех пребачен на страну хришћанског учења о самоубиству, па је природна
(недостојанствена) смрт ( смрт у старости, болести, немоћи, смрт која чека тренутак божје одлуке) истинско
самоубиство (непожељни суицид) и самим тим, грех, али не грех према хришћанском Богу, кога Ниче
„искључује“, већ према сопственој вољи, која долази на место испрежњене трансцеденције. Невољно
самоубиство, као начин да се своја воља поништи у Богу, замњеује се пожељним обликом својевољне смрти
у којој се потврђује сам живот― биће властите воље: Ако човек уништи себе, онда он чини дело
најдостојније поштовања: тиме готово заслуижује да живи. Посматрајући лик Менера Пеперкорна у
кључу већ спомињаног Ероса и Танатоса, долазимо до закључка да уколико његову смрт дефинишемо кроз
Ничеову филозофију да је он суицидом парадоксално одао пошту животу, остављајући мадам Шошу Хансу

10
Касторпу као млађем човеку пред којим је живот.

11