EKSPRESIONIZAM

Od kubizma i futurizma iseckali su lanog zeca, metafiziki nemaki biftek, ekspresionizam.

Renik knjievnih termina

Ekspresionizam je oznaka za osnovnu struju u nemakoj knjievnosti izmeu 1910. i 1925.
Naziv je preuzet iz likovnih umetnosti (slikar .A.Erve, 1901.); nemaki ekspresionisti
okupljaju se u likovne grupe Most i Plavi jaha. Nakon Prvog svetskog rata, pojam se ire
upotrebljava i za knjievni pokret iji su predstavnici sami sebe nazivali neopatetiarima,
apstraktistima, eternistima, futuristima, aktivistima... Oko 1910. ekspresionizam je naglo
buknuo i na dotadanju knjievnost deluje kao radikalno nov i revolucionaran pokret. Promena
se deava i na tematskom i na jezikom planu. Neki od osnovnih motiva su bolest, bolnica,
smrt, raspadanje, zemljotres, rat, revolucija, kosmos, sukob generacija, grad, rudnik, fabrika...
Stav pesnika je hipersenzitivan. Meu raspoloenjima dominiraju uas, potresenost, strah,
vizionarski zanos, saaljenje... Tako dolazi do uvenog ekspresionistikog krika (Munk).
Uloga pesnika je da bude prorok a njegov izraz je potenciran do uzvika, ekstaze, dinamizma i
otrih boja. Funkcija poetske slike esto je u tome da okira. Ona ima zadatak da iskazuje
sutinu stvari, a ne da daje njihov spoljanji izgled. Ona treba da izraava viziju.
Ekspresionistiki pesnici nisu posmatrali, ve sagledali; nisu fotografisali, ve imali privienje.
injenice imaju znaaj samo utoliko ukoliko ruka umetnika, prolazei kroz njih, hvata ono to
se nalazi iza njih. Poetski jezik je prilagoen ovoj osnovnoj ideji. Reima se ne opisuje ve
izraava sutina i nita osim sutine. Za dramu je karakteristian raspad na niz scena,
naglaavanje tipa a ne psihologije, monolog, pantomima, stilizovana scenografija... Opis se
gubi ili prestaje da bude autonoman radnja je sve. Upravo zato preteu lirika, kao trenutak u
akciji saznavanja sveta, i drama kao razvijanje i sudaranje akcija. Jedna od karakteristinih
stilskih crta je simultanizam istovremenost raznih ulnih opaaja u jednom vremenskom
intervalu (sinestezija).
Ovako stilski obeleen, ekspresionizam je u najotrijoj suprotnosti prema naturalizmu,
impresionizmu i simbolizmu. Iako predstavlja striktno prekidanje s tradicijom, on ipak varira i
razvija naslee gotike, baroka, romantizma. Vane knjievne pretee su Herderlin, Nie,

Dostojevski, Vitman, Rembo, Bergson, Kerkegor, Huserl, Frojd i Jung. S obzirom na drutvenu
situaciju u Evropi, kao idejna obeleja ekspresionizma javljaju se krajnji subjektivizam i
anarhizam, zalaganje za socijalnu revoluciju, antimilitarizam, pacifizam, utopijski humanizam i
intenzivna religioznost.
Izdvajaju se tri faze ekspresionizma: rani (1910-1914), srednji-ratni, i pozni (1919-1925). Kao
to je naglo nastao, brzo se i ugasio prelazei s jedne strane u dadaizam, a sa druge u
nadrealizam i sa tree u novu stvarnost. Gaenje ekspresioniza delom se dogodilo i zbog
politikih osuda kojima je dugo bio izloen, kako od strane nacista tako i od strane marksista.
Nacisti su u ovom pokretu videli boljeviko-jevrejsku pseudoumetnost, a marksisti pokret
malograanskih intelektualaca.

Zoran Konstantinovi
Kod Nemaca se istaknuto deava kidanje s tradicijom, a do tada sporadine pojave u
knjievnosti naglo se slivaju u jedan novi pokret ekspresionizam. On je bio nemaka oznaka
za onu vrstu duhovnih nemira koji su zahvatili itavu Evropu. Slina pojava u nemakoj
knjievnosti moda je bio pokret Sturm und Drang.
U toku cvetanja nacizma, tri hiljade vajarskih i slikarskih dela su skinuta iz svih muzeja i
galerija Treeg rajha. Bilo je knjievnika koji su 1933. napustili Nemaku, proli kroz
koncentracione logore, a veliki broj je i onih koji su izvrili samoubistvo. Anatemisanje
ekspresionistikih umetnika znailo je izdvajanje Nemake iz evropske duhovne zajednice.
Nakon Drugog svetskog rata deava se velianje istih umetnika, to je znailo zahtev da se
Nemaka ponovo vrati u tu zajednicu.

Koreni ekspresionizma
Kljuno je pitanje ta je to kvalitativno novo u ekspresionizmu i da li je to novo u pojedinim
elementima ve postojalo. Kao pretee ekspresionizma istiu se pre svega Volt Vitmen i
2

njegovo delo Vlati trave. Uticajna je njegova ideja da je dua odsjaj svega doivljenog na
granici izmeu stvarnosti i sna. I Vitmen je, slino simbolistima, smatrao da ljudski govor ne
moe da izrazi oveiju duu tako da njegova lirika postoje poezija neiskazivog. Vitmen se
istie i kao formalni pretea slobodnog stiha. Ekspresionisti su prihvatili ideju o poeziji
neiskazivog, kao i ideju o buduem bratstvu svih ljudi. Drugi uticajan pesnik je Bodler i
posebno injenica da je u poeziju uveo tematiku runog, odvratnog, jezovitog i satanskog.
Poezijom ekspresionista vlada iskljuivo unutranji ritam noen ekstazom. To bi znailo do
krajnosti dovedeno simbolistiko poimanje pesnike forme.
Problem stvaralakih podsticaja ne moe se svesti iskljuivo na formalno pitanje. U prvoj
deceniji 20. veka individualizam simbolista poeo je da jenjava i pojavljuje se filozofija
Kjerkegora. Ekspresionisti od njega dosta preuzimaju, a pre svega otpornost objektivnom
miljenju i zalaganje za subjektivizam. Kjerkegorov iracionalizam roen je iz neprijateljstva
prema Hegelovom sistemu, a u knjievnosti iz kritike Getea. Gete se kao predstavnik
graanske kulture nalazio i u sreditu ekspresionistikih napada. Kjerkegor je ekspresioniste
nauio da je subjektivnost jedina istina do koje se dolazi posebno u graninim situacijama
kakav je oseaj straha. Strah u najraznovrsnijim oblicima predstavlja dominantnu
preokupaciju ekspresionista. Iako moe na prvi pogled delovati, Kjerkegorovo shvatanje
ivota ne vodi pesimizmu. On odluno naglaava ulogu oveije aktivnosti i tu se
ekspresionisti pozivaju na njega.
Jo jedan uzor ekspresionistima bio je Dostojevski. Nemce je najvie privlailo ono to je kod
Dostojevskog istaknuto: opisi sveta bede ponienih i uvreenih i majstorska psihologija u
opisivanju bolesnih stanja due. Duboku metafiziku Dostojevskog Nemcima su otkrili tek
ekspresionisti. Slinosti se javljaju i na relaciji religioznostateizam. I kod Nemaca ateizam
nosi u sebi sve atribute pobonosti. Kao jedna od krajnosti, u nemakoj knjievnosti dolazi do
izraaja tenja ka radikalnom nihilizmu.
Posebno su ekspresionisti preuzeli od Huserla doktrinu o sagledavanju sutine, o intuitivnom
i apsolutnom saznavanju sutine bez loginog i psiholokog metoda. Podsticajna je bila i
Frojdova teorija seksualnosti, kao i Jungova teorija nesvesnog.

Videli smo da se ekspresionizam ne pojavljuje kao potpuno izolovana pojava u istoriji ideja, a
isto tako bilo bi pogreno ako bismo ga iskljuivo posmatrali kao vremenom uslovljenu
socioloku pojavu, dakle, kao odraz onih prilika koje su na poetku 20. veka formirale duhovni
i politiki profil Nemake.
Ekspresionisti su se okupljali oko asopisa i pre svega se istiu likovni umetnici pa tek onda
knjievnici. asopis Der Sturm je imao osnovnu namenu da povee umetnike na
internacionalnom nivou. Izmeu ostalog, preko ovog asopisa Nemci upoznaju kubizam Pikasa
i Braka. Slian njemu bio je asopis Die Aktion, koji je zastupao metafiziki ekspresionizam i
svoje interesovanje usmerio na slobodnu politiku.
U skladu sa estetikim programom i ivotnim stavom ekspresionista, razumljivo je to su
najneposrednije progovorili kroz liriku. Istoriari knjievnosti razlikuju tri faze u
ekspresionistikoj lirici: 1.) rani ekspresionizam pre Prvog svetskog rata, koji je
metafiziko-etiki orijentisan; 2.) revolucionarni ekspresionizam koji ustaje protiv rata i
podstie socijalno pesnitvo. 3.) U novije vreme pojavljuje se izraz postekspresionizam.
U prvoj fazi ekspresionistike poezije istiu se Mombert, tadler, Hadviger, Lasker-iler. Kod
svih se uglavnom javljaju isti motivi, ali je njihova lirika proeta i specifinostima i
osobenostima. U drugoj fazi se istiu Dojbler, Hajm, Verfel, Trakl, Hodis, a dalji korak u
razvoju ekspresionizma uinio je tram time to je misao kondenzovao u zgusnutost i napetost
jedne rei. Ta re je postala nosilac pesnikove unutranje napregnutosti. Dosledno
primenjivanje takvog manira odvelo je u dadaizam.
Osnovni motivi koji proimaju ekspresionistiku liriku, pored opteg straha i nemira, jesu
tenja za prodorom u kosmika prostranstva i prodor do same sutine bia. Metoda istraivanja
tajni svemira postaje pesnika intuicija. Svemir je jedna od velikih apstrakcija ekspresionizma i
njegova iracionalna tendencija. Svemir je skrovite za fantaziju i snove. Kosmike daljine
odgovaraju patosu ekspresionizma. Sve u ovoj lirici je preterano i prenaglaeno. Pesnik je
neskroman: sredite ipak nije svemir ve pesnikov duh. Nove predstave i motivi iziskivali su

novu bogatu leksiku, stilska sredstva i odvane metafore. Takodje, javlja se novi tip oveka
koji svoj izvor ima u Nieovom Natoveku. U traganju za novim, ekspresionisti se gube i
vraaju se sa razoaranjem agnostiara i saznanjem o ogranienim mogunostima oveka.
Religiozna lirika doivljava regeneraciju. Venost i haos su dve velike teme pesnitva.
Religiozni zanos podstaknut je mistinim iracionalizmom i izraen starim religioznim
simbolima gotike i baroka. Vizije religiozno-metafizikog sadraja pothranjuju se iz biblijskih
i srednjovekovnih izvora. Meutim, nije re o religioznom oseanju u uobiajenom smislu ve
o egzaltiranom doivljavanju koje je jae od svih oseanja. U religiozno-idejnom pogledu ova
lirika se jednim delom vraa na prahrianstvo, a drugim delom se stavlja u slubu zvanine
katolike crkve.
Pored kosmike i religiozne lirike, trea varijanta ekspresionizma govori o evropskoj
krizi. Jedna od tema jeste grad, ali vie u bodlerovskom smislu. Nema ideje o povratku prirodi
ve se izraava nemir izazvan razvojem civilizacije. Veliki gradovi su stecite socijalne bede.
Pesnici mrze grad iz etikih motiva jer oseaju optu ljubav prema oveku. Ljubav se sa
pojedinca prenosi na masu. Otuda i ton saaljevanja u ekspresionistikoj lirici. Refleksija o
drutvenoj stvarnosti koja okruuje pesnika ogleda se u temama rata, evropske krize i stanja
proletarijata. Pesnikova duhovna orijentacija kree se od oajnikog subjektivizma do oseanja
bezizlaznosti. Ratna lirika je nastala iz zloslutnih nasluivanja apokalipse.
Retko, ali se pojavljuje i ljubavna lirika. ena se javlja kao objekat ljubavi. Dolazi do
kulminacije poetskog velianja sentimentalnog kulta hetere, koji je zapoeo Dima u Dami s
kamelijama. Ekspresionista je na strani prostitutke ne zato to mu je ona kao takva potrebna
(kao kod Bodlera) ve zato to je ona anatemisana iz drutva. Kult prostitutke sliva se sa
kultom bogorodice.
Drama ekspresionizma poinje eksperimentima Oskara Kokoke, Kajzera i Zorgea.
Kokokino delo Ubica, nada ena iz 1907. je komad dugaak svega desetak strana,
vanvremenski, sa glavnim likovima Mukarca i ene i odluujuom scenom perverzije i
okrutnosti. Zaetke ekspresionistike drame moemo nai u pokretu Sturm und Drang. Ova
drama ustaje protiv bezidejnog naturalizma i protiv istorizirajueg impresionizma. Cilj je

preporod oveka kao ljudskog bia, ali bez psihologiziranja. ovek je vidjen kao zarobljenik
stvarnosti koji pati i u stanju je da okove skine na trenutak. Umesto klasinog protagoniste,
osnovna figura je egzistencijalna, koja svoj vrhunac doivljava u trenutku preobraaja, nebitno
je to je to samo trenutak. Zorgeove drame su religiozno obojene, a kod Kajzera nalazimo ideje
samorazaranja.
Eksperimentiui, dramski pisci su nalazili nove forme: dramske fantazije, poslanice, poruke,
magine trilogije, legende, ekstatina scenarija, i slino. Tako su se i programski udaljili od
starog tipa drame zapleta. Produbljivanje drame znailo je takoe okretanje u nazad do tipa
srednjovekovne religiozne misterije, ali i do antike tragedije u formalnom pogledu
uvodjenje horova, elementi kulta i mita, pantomima, ples, muzika, a pre svega krajnja
simplifikacija pozornice. Takvo oblikovanje drame odgovaralo je i impulsima uslovljenim
vremenom. Meutim, prilikom preterivanja u aktualizmu grae, ekspresionistika drama se
izloila opasnosti da brzo zastari. Na svojevrstan nain tu dramu je razvio Breht i uzdigao je do
novog umetnikog oblika.
U pogledu reije i pozorine umetnosti uopte ekspresionizam je izazvao krupne
promene. Dolazi do apstrahovanja scenske prostorije koja je preteno prazna, sa nekoliko
geometriskih arhitektonskih sredstava (zavesa, stolice, stepenice) ili simbola. Posebno je vano
to to vie nema razdvajanja pozornice i gledalita, jer tako se na publiku neposrednije
deluje. Glumci ne podraavaju stvarne likove ve patos sugestvne ekstaze, strast emocionalnog
i sposobnost alegorine maske.
Ekspresionizam je kompleksna pojava u drami XX veka. Deli se na dve struje: subjektivisticku
i drutveno-angazovanu.

I SUBJEKTIVISTIKA STRUJA
Ponje sa Strindbergom i Vedekindom i nastavlja se na ONila, Kajzera, Jevrejinova.
Njima je vana svest i podsvest pojedinca (koja dodue ide do uoptavanja na univerzalnoljudskom nivou, ali je uvek polazite u linoj, individualnoj svesti) i individualna analiza
iracionalnih domena ljudske psihe. I za jednu i za drugu struju vana je svest o dezintegraciji
6

drutva I jedinke u dobu tehnike revolucije. Oni hoe da prikau kako realistiko jedinstvo
spoljnjeg sveta i psihologije jeste samo iluzija, i kako stvari stoje drugaije, dezintegrisano, a
ne integrisano. Ove drame govore najee o putu na kojem se to spoznaje,
Ekspresionisti razbijaju linost da bi mogli da je ispituju. Njihov karakter nije lik ve
skup elemenata, labavo spojenih u celinu. Drama je pokusaj da se prikaze skup likova koji nisu
pojedinane osobe kao skupovi osobina, ve predstavljaju samu ljudsku svest o sebi. Raspad
lika i panina potera za identitetom je sutina drame. Pisac pokuava da spiritualnim protumai
realnost. Sve linosti su projekcije i varijante glavne linosti. To je METOD JEDNE SVESTI
KROZ KOJU SE PROJEKTUJE ITAV SVET. Omiljena u ekspresionizmu je vizura
ludaka ili snevaa.
DIJALOG je takav da nikad nije do kraja iscrpljen, mora da postane nedoreen i
nezavren. Nema matematike simetrije francuskog dijaloga ljudski mozgovi rade iregularno,
kao u ivotu. esto se ceo dijalog kod ekspresionista zasniva na razvijanju jedne verbalne teme
koja je lajtmotivska, pa je celina muziki konstruisana. Dijalog je kontrapunktualan.
Maska postaje rekvizit ekspresionistike drame. Javlja se depersonalizovani ovek
koji je simbol oveka uopte u dananjem svetu.

II DRUTVENO-ANGAOVANI EKSPRESIONIZAM
Polazei kao i subjektivistika struja, od prikaza dezintegrisane prirode, ova grupa
akcenat ne stavlja na individualno, ve na masu. Dakle, ostaje interes za subjektivne
projekcije oveka, ali je akcenat na rascepu u rdutvenom biu.
GERHART HAUPTMAN je najznaajniji predstavnik ove struje iako samo jedna
njegova drama iz ogromnog opusa pripada ekspresionizmu Tkai, 1892. Hauptman odbacuje
i graansku dramu sa buroaskim likovima i realistiki koncept dramskog bavljenja
pojedinanom sudbinom, reprezentativnim pojedincem. On prikazuje itavu klasu, I to ne
preko reprezenata, ve masu kao jedinstvenog junaka drame. Nema realistikog sukoba,
nema realistiki logine fabule. Nema tradicionalnog dramskog zapleta, jer je sve vrlo
predvidivo u sukobu su dve klase, ali je rezultat uvek unapred poznat. Klasa bogatih i klasa
potlaenih. Napetost (zbog zapleta) ovde je zamenjena izvesnou ishoda. Sve je socioloki

determinisano. Sve ostalo je u reaslistikom kljuu, dijaloziu su takvi da se mogu zamisliti i u

ivotu.
ERNST TOLER sve prevodi na pravi jezik ekspresionizma, jer prikazuje unutranju
psihologiju mase. Tu se sreu subjektivistika i drutvena struja. Drama ovek i masa pisana je
u zatvoru. On zeli da prikae sukob pojedinca i mase. Tri scene su prikaz sna glavne junakinje;
u medijumu sna se prikazuju strahote kapitalizma (on je bio komunista). Drama Hopla, mi
ivimo je jo oiglednije ekspresionistika. Re je o moralnoj dezintegracija posleratne
Nemake. Svest kroz koju se projektuje slika takvog drustva i sveta je svest bivseg ludaka.
Uoljiva je tipina ekspresionistika tenja ka prikazivanju objektivnog, ali kroz
subjektivnu vizuru. Tolerov izum je dokumentarni materijal, koji slu kao neka vrsta
objektivnog fona na kojem tamo dramu. Film, video slajdovi, iseci iz novena su
karakteristina sredstva koje ekspresionisti koristili, to je moda preuzeto iz kubizma.
U proznom stvaralatvu ekspresionista dolo je do menjanja stila, oslabljivanja
pripovedakog i uzdizanja dinamike, duevnog naglaavanja. Sa izvesnim rezervama, Kafkinu
prozu moemo dovesti u vezu sa ekspresionizmom. U njegovim ranim pripovetkama
unutranja srodnost sa ekspresionizmom otkriva se kao odraz sveta koji je razoren u
besmislenosti, izolaciji i avetinjskom i maginom. Kafka takodje odbacuje kauzalnu
psihologiju, derealizaciju stvarnosti, simultanost vremena i prostora, kao i logiku motivaciju.

Forma u ekspresionizmu
Vei je problem nain na koji ekspresionisti izraavaju svoje ideje od problema samih tih
ideja. Pre svega, eskpresionisti se odriu principa podraavanja prirode, a objekat koji saznaje
je sutinski ovek, ovek po sebi. Objekat koji saznaje, odnosno subjekat, nije odreen
poreklom, drutvenim ureenjem, pozivom ili obrazovanjem. Kod ekspresionista, elja za
sjedinjavanjem sa svemirom ima nadindividualni karakter kosmogonijskog Erosa.
Osim u svemiru, ekspresionisti mogunost da sebe izraze nalaze i u ovde i sada. Za
ekspresioniste je jako vaan efekat boja i svetlosti. Pesnik se okree od isto ulnih utisaka,
ali ne postaje slep za boje. Neki ak daju simboliku vrednost bojama i stvaraju sebi nove
8

boje (besnouta, teturajuesiva, drvenastomrka, meseastouta...). Posebnu funkciju izraza kod

ekspresionista ima plava boja, to vidimo i u samom nazivu grupe Plavi jaha.

Teme u ekspresionizmu
Pored ratnih i religioznih, este su teme o zarobljenim ivotinjama. Hajm Zarobljene
ivotinje; Alfred Volfentajn U zverinjaku.... Zatim, tu su teme grada, Evrope, i svih
tehnikih dostignua. Pojavljuje se motiv voza u pokretu, koji je i dobro polazite za
razlikovanje impresionizma i ekspresionizma. Volfentajn u pesmi Vonja opisuje tempo voza
koji juri kroz no, i to se prenosi na duevno stanje lirskog subjekta. Ovaj motiv odgovara
pesnikovoj elji za dinamikom i enji da se dosegnu nebeske visine. S druge strane, ova silna
dinamika izraza vraa nas u barokno pesnitvo, ali nova umetnost kao vrhovni princip
oblikovanja zahteva pokret. U svesnoj suprotnosti sa govornim jezikom pribegava se
metafori samo da stvari ne nazovemo njihovim imenom.
Ekspresivni umetnik, za razliku od impresioniste, ne eli da bude samo receptivan i
reproduktivan u odnosu na ulne podsticaje ve eli da stvara iz samog sebe. Pojavljuje se
solipsistiki zanos koji na prvo mesto stavlja intuitivne konstrukcije sveta esencijalnog. Duh
koji tei svemiru i koji je proet stvaralakom aktivnou, iako je u granicama telesnosti, tei
da realizuje svoju energiju ak i tako to e produhoviti svoje telo. Aktivno delo je uvod u
stvaranje sveta. Stapanje due sa prirodom je jedna od sutinskih funkcija pesnikovog ja,
ali ujedno je to stapanje nain da se priroda uini predikatom subjekta. Antropocentrian stav
ovog novog pravca granii se sa sveoptim humanizmom. Ekspresionisti proklamuju otpor
svakoj vrsti stege. Prinuda i nesloboda anuliraju golu ljudskost. Ekspresionisti se jesu zalagali
za brutalno otvoren govor o polnim pitanjima, to se nekad pretvara u teki naturalizam. Re
brunst (nagon za parenjem) u doba baroka znaila je isto to i ljubav. U oima nove
generacije postoji ak i moralni zakon da se ulna pohota najbezonije otkriva. Oni i na
brutalno neukusan nain otkrivaju frivolne bordeljske tajne. Ekspresionistika dogma je o
ponovonom uspostavljanju golog oveka u smislu potpunog iivljavanja njegovog
nagonskog ivota. To sve znai dinovsko otelovljavanje erotine poude. Ali, ak i ovakva
erotika je alegorina, a alegorija ima duboko principijelno znaenje; jer ekspresionizam eli da
nam stvari pokae u najdubljem tumaenju istine, da nam kae ono to je u metafizikom
9

smislu najvie, a to su ranija shvatanja umetnosti smatrala neizrecivim. Zato on i ima potrebe
za slikovitim alegorijama koje objedinjuju ono to je priroda rasipala u mnotvo.
Intuicija se ne javlja samo u vizuelnom obliku; ona se otkriva i u duhovnoj slici.
Alegorija u ekspresionizmu dolazi do nove faze u svom razvoju. Uzdie se do vizionarskog i
uvlai se u organizam pesme; postaje njen konstitutivni princip.
Pored alegorije postiji i neprikriveni naturalizam ekspresionista. Oni putem opisa
truljenja i raspadanja uzdiu brutalnu agresivnost i intenzitet ovakvih slika i kod itaoca
dovode do oseanja fizikog gadjenja i munine. U bedi ratnih godina, nova generacija
ekspresionista nauila je da mrzi i vodi borbu sa Bogom. Pored predstave o boanskoj
transcendenciji, espresionisti su skloni izrazitom panteizmu ili panenteizmu. S obzirom na
nabrojane teme, jasno je da ekspresivan stav zahteva maksimalnu slobodu forme.
Najekstremniji ele da pesmom vlada unutranji ritam, koji je iskljuivo odreen ekstazom.
Prema stepenu intenziteta ekstaze odredjuje se i menja ritam. Stih dobija dinamiku, a svako
formalno ogranienje je neprijatelj pesniku. Osnovni programski zahtev glasi: razbijanje
svake forme. Oigledno je u pitanju stilistika na koju pesnika nagoni njegovo ekspresivno
oseanje ivota. Meutim, sva pojednostavljivanja i koncentracije rei, pa i primitivnost u stilu,
ne znae krajnju taku u ekspresionistikom pesnitvu. Princip se dosledno ostvaraju tek u
posebnoj vrsti lirike poznate pod imenom apsolutna lirska umetnost. Polazei od toga da
se esto u jednom kriku koncentrie vie nego to bi bilo mogue uiniti ak i romanom,
ekspresionisti tu jednostavnu istinu primenjuju u poeziji. Krik ili re mora biti prazvuk.
Ritmikim povezivanjem takvih prazvukova moe se u potpunosti zameniti sintaksika
konstrukcija. Ovakva vrsta poezije kao da je zahtevala glasno deklamovanje. Pitanje je da li je
ova apsolutna umetnost rei bila nasilje nad jezikom. Krik je za ekspresioniste najsnaniji izraz
njihove refleksije i ujedno najsnanija optuba protiv sveta.

Idejnost
Ekspresionizam je pokret roen iz straha i iz oseanja bunta pa nije teko utvrditi kakav
mu je stav prema drutu. Drutvena deavanja tog period obeleavaju pre svega Prvi svetski
rat, Oktobarska revolucija u Rusiji i Novembarska revolucija u Nemakoj. U politikom
pogledu ekspresionizam je znaio iluziju da je mogue umetnou popraviti oveka. Ako

10

je ovek dobar, nema problema. U svojoj naivnoj mesijanskoj veri ekspresionisti polaze od
individue i ele da stvore novi svet. Stavu ekspresionista prema stvarnosti nedostaje konkretne
drutvene povezanosti i njihove se misli vezuju za apstraktno, to ih jo ini usamljenim i
izolovanim.
Duhovna klima u kojoj se javlja ekspresionizam slina je onoj u kojoj se javlja
futurizam. U njemu se, meutim, ve na poetku naglaava mogunost spontanog izraavanja
duevnog ivota sa tenjom da se iskae subjektivno vidjenje stvari a da se ne ponavljaju
spoljni utisci kao u impresionizmu. Usled toga, filozofska osnova novog pravca je blia
transcendentalnom misticizmu simbolizma.

Paul Hatvani Esej o ekspresionizmu

Forma kod ekspresionista postaje sadraj.. Ekspresionistiko umetniko delo je do
te mere koncentrisano da naizgled ne preostaje za formu ni vremena ni prostora. Sadraj
prerasta vreme i prostor. U ekspresionizmu, na kraju krajeva, umetnost je sama sebi sadraj.
Princip umetnost radi umetnosti preistio se u ideju umetnost po sebi. Ekspresionizam
ponovo uspostavlja apriornost svesti. Umetnost posreduje izmedju svesti i sveta. Ona nastaje u
nastajanju svesti. No, ekspresionizam ne stavlja svest iznad svega, ve je stavlja uvek u sve. To
je njegova jedina metoda. Umetnikovo ja dolazi do vlasti na divinatorski nain.

Giljermo de Tore
On smatra da, od svih avangardnih pokreta, nemaki ekspresionizam ima najodreenije
crte, a da ih je ujedno najtee precizirati, jer ekspresionizam nadmauje poetske granice, iri se
na roman, dramu i esej. Delovanje na polju likovnih umetnosti ima svoju autonomiju, ali se i
ono iri na arhitekturu, urbanizam, dekoraciju, kinematografiju. Prvi avangardni filmovi
nastaju u Nemakoj pod uticajem ekspresionizma. Dug kinematografije ekspersionizmu ogleda
se u ekspresionistikoj scenografiji i nainu predstavljanja likova, dok groteskne teme
uglavnom nastaju pod uticajem psihoanalize. Ekspresionizam kao autentian pokret

11

formira stanje duha preciznije od futurizma i nadrealizma. Hajnrih Man je 1910. izjavio
da nema knjievnika u Nemakoj koji nije ekspresionista ili je bar pod njegovim
uticajem.
De Tore istie bliskost ovog umetnikog pravca sa glavnim drutveno-politiikim
dogaajima. Ako se ekspresionizam raa kao i svi ostali avangardni izmi u otvorenom sukobu
sa sredinom, sa druge strane on je toj sredini priao iznutra. On odslikava veoma verno
anemino stanje drutva, i ne ide protiv opte germanske struje ve prodire u nju, postaje deo
nje, i odslikava je poput krivih ogledala.
Ako govorimo o stilu u ekspresionizmu, imamo u vidu raskid sa naturalistikim stilom ali
i uticaje gotske i barokne struje, zatim i struje Sturm und Drang. Crte baroka koje
ekspresionizam na originalan nain obnavlja jesu duhovna napetost koja postaje oajanje,
krutost postaje okrutnost, ismevanje kanonske lepote pretvara se u apologiju runog, a
iracionalno u demonsko. U ekspresionizmu su u sprezi gotski i barokni elementi utkani u
germanski duh. Ali ti elementi su isprepletani i ne mogu se razdvojiti. Mistina tenja gotike
postaje zlovoljna, a zamrena sloenost baroka se izdie ka nebu. Osim toga to su na
originalan nain oiveli stare stilove, ekspresionisti su znaajni i zato to su iznedrili
pregrt novih pravaca koji su, iako delom evropski, na svojstven nain samo germanski.
Moda ekspresionizam prvenstveno predstavlja promenu optike, transformaciju take
gledita. Krajnji cilj takvog gledita je sledei: potpuno odricanje prirode i pridavanje
prednosti stilu, koji postaje isto to i duh apstrakcije. U stilu je oigledna i antinaturalistika
reakcija.

Roman i pozorite. Pobuna sinova

Istaknuti dramaturzi su Verfel i Kajzer, a istaknuta tema protest protiv nasledjenog
sveta, sukob generacija, i pobuna sinova protiv oeva. Jo ee nego kod Andrea ida, koji
je izjavio: Familijo, mrzim vas!, ovaj motiv se javlja kod ekspresionista. ak i u samim
naslovima vidimo himnu mrnje protiv oeva i uitelja. Neki od naslova su Oceubistvo,
Radjanje mladosti, Sin, Jedna generacija, Ubistvo nada ena.
Pomenuta tema kulminaciju dostie u romanu Franca Vafela pod nazivom Ubica nije
krivac ve rtva. Varijacija na temu javlja se u romanu Verdi roman opere. U tom romanu
iskazana je Verdijeva reakcija na Vagnerov uticaj koji je osetio u trenutku krize.
12

Kajzer je prevashodno pisao scenska dela, a smatraju ga dramaturgom ekspresionistike

estetike, kao to e to biti Breht za postekspresionizam. Kajzera smatraju glumcem misli jer
je izjavio da ne pie scenska dela ve dela misli. On se pozivao i na to da poinje onde gde
zavrava Rembo. Originalnost kod Kajzera ogleda se u scenskom aparatu i eliptinim
dijalozima. Javljaju se svojevrsni krokii kao apstraktan poetski element. Likovi zavravaju kao
simboli.

Viktor mega
Ne sme nas zbuniti injenica da danas postoji u velikoj meri pluralizam stilova i
tendencija koji su odraz raznolikih drutvenih i politikih zbivanja. Meutim, istorijski pogled
u prolost pokazuje nam da preplitanje i paralelizam, smenjivanje i uzajamno proimanje
stilova jeste sastavni deo knjievnog ivota jo pre romatnizma, kada se afirmisalo naelo
knjievnog individualizma, pa prema tome i princip umetnikog suparnitva.
Prelom u umetnosti u godinama neposredno pre Prvog svetskog rata izraen je na svim
poljima: u slikarstvu, muzici, knjievnosti. Dok se u Nemakoj razvija ekspresionizam, u Italiji
se iri istovremeno futurizam. Marinetijev futurizam tei za umetnikim izrazom koji prekida
sa svakom estetskom tradicijom. Futurizam se zalae za izraavanje tehnike civilizacije u
umetnosti. Nemaki ekspresionizam prekida sa impresionizmom i njegovom prefinjenom
individualistikom kulturom, te naglaava svoju srodnost sa epohama ili narodima u kojima su
umetnost i ritualne manifestacije odraz kolektivnih poriva. Odatle, ekspresionistiki krik za
neposrednim ivotom i prezir prema utilitarizmu graanske civilizacije. Mlada generacija koja
se buni protiv oeva izraava i razumevanje za oveka uopte, za njegove vene strasti i tenje.
Otuda apstraktni humanizam i mitska slika o oveku.

13