BLOK

Blok je rastao u obrazovanoj porodici detinjstvo je proveo u majinoj porodici gde je vladalo
uglavnom tradicionalno shvatanje knjievnosti.. Blok je u tom duhu i poeo stvarati sopstvene pesme kako je
sam zabeleio, do prvih godina univerziteta nije znao ni jedan jedini stih tzv. nove poezije. Smatrao je da se
njegove rane peme oslanjaju na romantiarsku tradiciju 19. veka na Pukina i Ljermontova te pesme sz za
Bloka bile poput probe, graene su na paralelizmu prirode i ovekovih oseanja.
Ve u sledeoj zbirci 1901. godine Blok zapoinje novvu etapu pesnikog rada to je knjiga Pesme o
Divnoj dami. Zbirka predstavlja jednu uoblienu, celovitu koncepciju sveta koju Blok razvija pod uticajem
mistika Vladimira Solovjeva. Prema toj koncepciji, boansko jedinstvo Vaseljene u kome nastaju vreme,
prostor i materija, ostvaruje se u liku Vene enstvenosti. Ona je nosilac boanske moi i neprolazne lepote.
Moe se shvatiti i kao idealno oveanstvo u Bogu. Stvoreni svet ivi od odblesaka koji sa njega padaju iz
nematerijalnog sveta. To je Dua sveta koja se otpadila od Boga sav materijalni svet podvrgnut je zlu, smrti
i truljenju, ali od konanog raspadanja uva ga upravo Vena enstvenost, Boanska premudrost Sofija. Ta
dualistika koncepcija sveta, prema kojoj je svetskoj dui, dui materijalnog sveta, suprotstavljena Boanska,
nematerijalna premudrost Sofija, zarobljena u zemaljskoj trulei postala je filozofski skelet knjige Pesme o
Divnoj dami. Cela je posveena i donosi se na ker naunika Mendeljejeva Ljubov Dmitrijevnu Mendeljejevu
kojom e se Blok oeniti. Blok je, kako sam kae u skici za predgovor zbirci, na ideju da je napie doao pod
uticajem Danteovog Novog ivota njegova Divna dama podsea na Danteovu Beatrie.
Uvodna pesma napisana je po zavretku knjige i nosi mnoge karakteristike zbirke kao celine. Uoiva je
naglaena napetost i bogatstvo boja. Cela zbirka je knjiga o ljubavi prema eni uzdignutoj u vie sfere
duhovnog ivota. Emocionalno arite cele knjige je elja da se ostvari susret sa Divnom damom. Njen lik
pesnik ne odreuje odmah, ve ga i sebi postepeno otkriva u procesu sazrevanja sopstvenih oseanja. U
uvodnoj pesmi lirski subjekt se uspinje ka dvorcu u kom prebiva Divna dama. Zemlju je ve obavila veernja
tama, ali se kroz tamu probija svetlost plamena zapaljenog u dvorcu i bisera koje je Divna dam aposejala uz
strminu kako bi pesniku pokazala put. U tom simbolinom probijanju tame yemlje ostvaren je trenutak kada
Veita enstvenost nadvladava Duu sveta. Kupola dvorca stremi u nebesko more, a njegovi prozori
rumenom gore, zvona sa svih zvonika irom zemlje poinju da zvone, a prolee na sve bez zalaska lije.
Ovo je na neki nain kraj potrage. Sama potraga predstavljena je kao stalna borba opreni h oseanja: s
jedne strane su elja, nada i postojanost, s druge strane strah i neverica. Lirski junak se najee pojavljuje u
liku viteza koji slui svoju izabranicu, ali ima i trenutke nedoumice. Ono to ga najvie mui jeste da mu se ona
moe pojaviti u liku kakav ne oekuje, tj. u liku Due sveta koja je povezana sa motivima leda i hladnoe. Ovo
u celu zbirku unosi motiv dvojnitva kao to Divna dama moe izneveriti oekivanja ili zavarati junaka ako
mu se ukae u svom lanom obliju, isto tako postoji i strah da e sam junak posustati u svojoj potrazi i zadobiti
svoj materijalni oblik vratiti se zemaljskoj tami.

Potraga za Divnom damom jeste put ka svojevrsnoj ekstazi. To je spiritualizovana erotika koja
podrazumeva odbacivanje strasti kao fizikog, materijalnog aspekta ljubavi. Strast bi bila vulgarizacija onog za
im se traga i lirski subjekt je doivljava kao neto to mu je strano, ali se povremeno useljava u njega,
zaposeda ga. Ljubav prema Divnoj dami izjednaava se sa religioznim oseanjem, trenutak sjedinjavanja s
njom kao osloboenje od zemaljskog ropstva. Dosta hermetina, poslednja pesma daje mogunost da se
trenutak susreta sa Divnom damom tumai kao trenutak smrti.
Pesme koje je napisao od 1902. do 1904. Blok povezuje u celinu pod nazivom Raskra. Zbirka sadri
pesme koje se mogu smatrati epilogom Divne dame, naroito po tome to se dalje razvija motiv dvojnitva
(Glas). U ovoj zbirci se prvi put kod Bloka javlja interesovanje za gradsku sredinu i socijalne probleme. Pesma
Fabrika tematizuje pritajeni sukob izmeu radnika koji utke poturaju lea pod teret i upravljaa fabrikom.
Slede ciklusi pesama Mehuri zemlje i Grad koji nastavljaju putanju sputanja u zemaljsku tamu. Svaki
ideal biva izneveren, te tako i Divnu damu smenjuje ena iz pesme Neznanka. Svake veeri, u kraju gde se
provode lake ene i sumnjivi kavaljeri, u restoranu prepunom pijanica, pojavljuje se nepoznata lepotica, uvek
sama. Lirski subjekt osea udnu bliskost sa njom, iako je ne zna. Ti susreti su za njega bekstvo iz trivijalnog
ivota, utoite za duu. Ali to otkrovenje nije, kao nekad, uzlet ka nebu, ve istina u vinu. Ni neznanka ne bi
imala takvo znaenje da nema vina, mogue je i da je samo privid.
Istovremeno sa Gradom, Blok 1907. godine pie niz pesama koje objavljuje pod naslovom Snena
maska. Ove pesme i pesme iz ciklusa Fajina povezani su sa pojavom ene koja e kao stihija proi Blokovim
ivotom sa glumicom Natalijom Volohovom. Snena maska u prvi plan stavlja dvojnicu Divne dame, enu
koja je povezana sa zimom, ledom, meavom. Ta dvojnica je nosilac zemaljske, putene strasti, a predavanje toj
strasti povezuje se kod Bloka sa simbolom zavejanosti meavom u kojoj se lirski subjekat gubi. Sa Neznankom
je povezuje motiv vina (i opet te u vinu gledam / oseam strah pred tvojom slikom / tvojosmeh opet blesnu
edan / u kosi tekoj, zmijskoj). Ovaj novi lik zemaljske ene u sebi sadri i boanske i demonske atribute
istovremeno je i edna i zmijolika. Potpuno predavanje izjednaava se sa momentom smrti.
Ovaj motiv gubitka sebe u strasti podrazumeva da su u jednom trenutku spojeni srea i nesrea, to je
motiv radosti-patnje. Taj motiv posebno se razvija u ciklusima Fajina i Zakletva ognjem i mrakom. On
podrazumeva potpuno prihvatanje ovozemaljskog ivota. Kroz pesme ovih ciklusa, kao motiv provlae se oi
ene koje su krilate, crne, a iz kojih izbija plamen to su oi koje hipnotiu (a gore oi tvoje, gore / kao dve
crne zore).
Meutim, jedino takav ivot je potpun. U tom smislu, programska je pesma Prelazim s kazne kazni
novoj gde se opisuje oseanje podvojenosti lirskog subjekta trenuci predavanja su istovremeno trenuci
najveeg ropstva i najvee slobode.

Iste godine, 1907, Blok pie cillus pesma Slobodne misli, koje se razlikuju od ostalih Blokovih dela iz
tog perioda. Pre svega, pisane su nerimovanim jampskim stihom, a koncipirane su kao faztonistiki iseci iz
ivota. Znatno su deskriptivnije, sa naglaenim peskim elementom. U prvoj pesmi O smrti sa smrti je uklonjena
svaka mistifikacija. Smrt se prikazuje kao svakodnevna pojava realnog ivota. Prikazana je smrt dokeja na
trkakoj stazi i to kao smrt oveka koji je za jedini cilj u ivotu imao to bri trk. Smrt je i ovde krajnji ishod
ovekovih strasti. I druga smrt u psemi objanjena je ljudskom strau prema vinu. Jedan iz gomile
posmatraa sa keja saoptava da pie svakog dana guta ljude. dakle, iako je izraz smireniji, Blok i u ovoj
zbirci govori o strasti koja je istovremeno i jedni garant zemaljske sree, ali i propasti. I zavran pesma U
dinama tematizuje upravo samu strast. Prikazan je trka dvoje ljubavnika kroz finske dine. Subjekat je na
poetku sasvim nezainteresovan, ali sa pojavom rie devojke poinje divlja jurnjava kroz dine.
Nezainteresovani ljubavnik sa poetka pesme je sada goni izgrebao je pri tom o trnje lice i odeu. Na kraju,
iznemogao od potere, lei u pesku dok mu pred oima jo uvek lebdi lik rie devojke koja u trku podsea na
plamen.

Drugi period Blokovog stvaralatva obeleen je interesovanjem za nacionalno pitanje. Blok e pitanje odnosa
inteligencije i naroda poeti da istie kao jedan od najvanijih problema savremene Rusije.