Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016.

 63

Boban Trifunovi UDK: 2-264:39

Odeljenje za etnologiju i antropologiju 25:316.72
Univerzitet u Beogradu, filozofski Fakultet Originalni nauni rad
bob.trifunov@gmail.com Primljen: 19.9.2015.

MIT(OLOGIJA) KROZ PRIZMU KOGNITIVNE

ANTROPOLOGIJE

Rezime:
U radu nastojim da, polazei od kognitivno-antropolokog teorijskog bukvara,
pristupim mitu i mitologiji, ali i pristupima mitu i mitologiji klasinih autora: filolo-
ga Fridriha Maksa Milera, folkloriste Endura Lenga, orijentaliste Vilijama Robertsona
Smita, antropologa Edvarda Tajlora, Franca Boasa, Bronislava Malinovskog, Kloda Le-
vi-Strosa, Edmunda Lia i istoriara religija Mire Elijadea. Rad bi, time, nastojao da
prui i jednu novu, kompleksnu interpretativnu celinu. Razmatrau, takoe, nain na ko-
ji mitovi i mitologije funkcioniu u sociokulturnim kontekstima, zatim njihov posvemani
uticaj na formiranje kulturno-spefine konceptualizacije, to jest epistemologije, ali i ka-
rakteristikama mita i mitologija iz perspektive gore navedenog pristupa.
Kljune rei: mit, mitologija, kulturna kognitivnost, socijalni konstrukcionizam,
antropologija, antropoloka epistemologija.

Uvod
Pevaj mi, Muzo, junaka dovitljivca onoga tono
trojanski sveti razori grad, pa se naluta mnogo,
gradove mnogijeh ljudi on vide i pozna im udi,
i mnoge na moru muke u svojem premui srcu
bore se za duu svoju i povratak svojih drugova.
(Homer 2009: 7)

Mit nije nimalo jednostavna kategorija za definisanje; nijedan savremeni

jezik, zapravo, nema primerenu zamenu za re mit, a re se ne moe odvojiti od
pojma. Grku re mythos Homer, recimo, upotrebljava uporedo sa epos u opre-
ci prema ergon. Mythos, kod njega i tragiara Eshila i Sofokla moe ukazivati na
priu i pripovest ( 2010:9; Bokovi 2006:3637). Pojedini autori, na
primer, navode da je mythos autoritativna re, sveti govor, pamenje, milje-
nje, govor, re ili (pri)povest ( 2012:12, 3738). Platonova
mythologia se, meutim, provlai iskljuivo u kontekstu pripovednitva, odnosno
fiktivne prie (v. Kirk 1988:8), slino savremenom, uobiajenom kontekstu.
64 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije

Kolekcija mitova, tj. mitologija, znaajna je odlika svake kulture, a ne-

mogunost definisanja kategorije mit proistie iz ishoda definisanja na osno-
vu konvencije neinformativnosti ili dezinformativnosti i ekskluzivnosti (u smi-
slu selektivnosti (ne)korespondirajuih mitova ili vrsta mita). Nemogunost, me-
utim, ne remeti stvaranje mit(ov)a recimo odgovora na egzistencijalna pitanja
Ko smo?, Odakle smo? i/ili Kuda idemo?. Arheolozi su, neposredno nakon
ekskavacije pojedinih neandertalskih grobova u kojima su zatekli oruje, orue i
kosti ivotinja, pretpostavili da su neandertalci verovali da poseduju odgovor na
pitanje Kuda idemo?, jer su pripremali preminulog da dotadanji ivot nasta-
vi u buduem svetu, koji je posve slian njihovom sopstvenom. Primerci vr-
ste homo neanderthalensis su, dakle, (pretpostavljeno) bili mitotvorci; mi, homo
sapiens, specimenti jedine preivele vrste roda homo, a neandertalcima srodni, s
druge strane, koristimo mit(ologiju) iz identinih razloga: mit(ologij)om odgova-
ramo na identina egzistencijalna pitanja, jer nauka usredsreena na materijal-
nu sferu stvarnosti nije kompetentna da to uradi: npr. astrofizika, sve i da usta-
novi da kosmos predstavlja ishod Velikog praska, ne bi bila kadra da utvrdi zato
se Veliki prasak desio.
Homo sapiens, nalik vrsti homo neanderthalensis, traga za smislom, a smi-
sao (delimino) pronalazi operiui mitolokim instrumentarijumom tako to
njime smeta ivot u okvir ireg konteksta i utvruje prisutnost izvesnog laten-
tnog obrasca koji baca svetlost na oseanje smislenosti i vrednosti ivota. Pita-
nje emu mit(ologija)?, stoga, prirodno postaje suvino.
Eksplanatornost kojom mit(ologija) utie na sociokulturnu konceptualiza-
ciju odnosno epistemologiju u kontekstu antropologije nauke je ambivalen-
tna: mitologija, izvesnim intenzitetom dodue:
(x) etablira epistemologiju, ali
(y) nije prepoznata kao faktor koji na epistemologiju utie.
Mit se, tavie, nedvosmisleno smatra fiktivnim, a fiktivno se kategorie s
etiketom nevanosti mada ta etiketa nije nuna, jer fikcija gubi svoje fiktivno
odreenje konsenzusom i zauzima mesto meu esencijalnim moderatorima bi-
hevioralnih, kognitivnih i konativnih kategorija, a o emu u pisati u poglavlji-
ma koja slede. Pristupiu tematici, inae, prvenstveno se oslanjajui na kognitiv-
no-antropoloki i socijalno-konstrukcionistiki teorijski bukvar, s ciljem da ra-
svetlim eksplanatorni i kulturno-episteomoloko-konstruiui aparat mit(ologij)
a, polazei od hipoteza:
(1) da konsenzusom marginalizovani ili nazovimo neprihvaeni seman-
tiki sistemi u savremenoj, multikulturalistikoj sredini (latentno) ureuju poje-
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 65

dine segmente sociokulturne epistemologije, tj. da ureuju epistemologiju izve-

snog procenta populacije i
(2) da semantiki sistemi kategorisani kao fikcija gube svoje fiktivno
odreenje konsenzusom u sociokulturnom kontekstu.

Teorije mitologije1

Mitove divljaka, savremenih primitivaca, pretpismenih ili plemen-

skih drutvenih konteksta slino ritualima i ritualnim zabranama (tabu), siste-
mima i terminologijama srodstva i magiji antropolozi i etnolozi su, od mla-
ih i naivnijih dana svojih (isprva razdvojenih, a kasnije i danas ponegde me-
usobno zamenjivih) disciplina, temeljno prouavali, tako to su ih prethodno
sasluali i zabeleili tokom mnogobrojnih ekspedicija. Mitovi, recimo, antike
Grke, Egipta i Indije antropolozima nisu nametali ekspedicije i zapisivanje; ek-
skavirani antiki zapisi, uz pomo arheologa i filologa dodue, govorili su sa-
mi za sebe. Fridrih Maks Miler, nemako-britanski orijentalista, bavio se san-
skrtom i znaajan deo ivota posvetio pedeset i jednom svesku svetih tekstova s
Istoka. Miler se, posredstvom antropolokih i filolokih komparacija, bavio reli-
gijom i jezicima antike Grke, Rima i Indije, smatrajui da izmeu navedenih
postoji veza (1977 [1892]). Mit, zakljuuje on, predstavlja izvesnu bolest jezi-
ka, ali i njegovu prirodnu inherentnu nunost; Miler dodaje da bez sumnje i
danas [~1873. godine] ima isto toliko mitologije kao i u Homerovom vremenu,
samo je mi ne primeujemo, zato to ivimo u njenoj senci ([1873] 1874; ci-
tira ga Kasirer 1998:49). Milerovo danas, naime, u izvesnom, kognitivno-an-
tropolokom smislu, nalikuje recentnom danas, o emu u u predstojeem po-
glavlju napisati neto vie.
Endru Leng, kotski folklorista, pesnik, romanopisac, knjievni kritiar i
istaknuti doprinosilac antropologiji, koristio se komparativno-etnografskom me-
todologijom kako bi rasvetlio starogrke mitove. Leng, uporedivi naizgled be-
smislene obiaje tzv. civilizovanih drutvenih konteksta s obiajima zabeleenim
u tzv. primitivnim kontekstima, zakljuuje da ljudski kognitivni aparat zapravo
operie na istovetan nain (Bokovi 2006:41).

1 Mit(ologij)om su se bavili drevni uenjaci, racionalisti stare Grke i Kine, filozofi, te-
olozi, renesansni mitografiari, devetnaestovekovni komparativni mitolozi i filolozi, antropolozi,
istoriari religije, kasnije psihoanalitiari i drugi. Poglavlje e sadrati iseke bazinih koncepata
autora ija razmatranja doprinose kognitivno-antropolokom pristupu i predstavljaju, izmeu osta-
log, dobre referentne take za dalja razmatranja u pravcu utvrivanja naina na koji mit i mitologi-
je stvaraju savremenu epistemologiju sociokulturnih konteksta.
66 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije

Vilijam Robertson Smit, kotski orijentalista miljenja da istraivanje

rituala zasluuje prednost nad istraivanjem mita, jer ritual, izmeu ostalog,
doslovno prethodi mitu u temporalnom smislu (v. Beidleman 1974:64) istie da
mitologija u svim starim religijama zauzima mesto dogme; to jest, sveta preda-
nja svetenika i naroda, u onoj meri u kojoj se ne sastoje samo od pravila za izvo-
enje religijskih inova, uzimaju oblik pria o bogovima; i ove prie pruaju je-
dino objanjenje u vezi onoga to zahteva religija i pravila koja nalae mit. []
Mitovi su samo deo aparata verovanja; oni su sluili da raspale matu i odre
interesovanja vernika; ali verniku su se esto nudile potpuno razliite verzije iste
stvari (Smith [1894] 1914, citira ga Bokovi 2006:50).
Edvard Tajlor, slino Mileru, vidi mitsko miljenje kao karakteristino
za ljudski intelekt, ali udaljava se od toga, nastavljajui reima kada se on [in-
telekt] nalazi u svom ranom stadijumu, nalik na um deteta (1871, I:284). Na-
pominje, meutim, da se preici (survivals) tzv. primitivnog miljenja provla-
e i meu viim rasama i da mit prevashodno predstavlja kauzalno objanjenje
odreenih fenomena.
Klasina devetnaestovekovna etnologija, uglavnom, tretira mit kao nai-
van prenauni (ili antinauni) vid miljenja i objanjenja spoljanjeg sveta za-
rad zadovoljenja radoznalosti primitivaca. Kraj klasinosti u klasinom
nastupa s pristupima Frejzera, Boasa, mita, Malinovskog, Levi-Brila, Le-
vi-Strosa i dr. (up. Meletinski 1983:32). Franc Boas, otac amerike antropolo-
gije, koji se odrekao globalnog evolucionizma i elaborirao metodologiju istra-
ivanja kulturnih areala i difuzije njegovih segmenata (1938a) smatra da nesve-
sni, automatizovani procesi rezultiraju mitolokim predstavama, obiajima i ri-
tualima; takoe prihvata kompenzatorni aspekt mita (1938b, pogl. Mythology
and Folklore).
Bronislav Malinovski, figura u britanskoj antropologiji analogna liku Fran-
ca Boasa u amerikoj, posmatra mitove kroz prizmu naturalistikog interpretativ-
nog aparata; smatra da mit(ologija) primitivaca nije u stvari, neka jalova rap-
sodija, niti besciljno izlivanje uzaludnih matarija, nego vredna, vrlo znaajna
kulturna snaga (1971:91). Mit(ologija), konkretnije, opravdava tendenciju ve-
rovanja i predstavlja bihevioralno-reguliui instrumentarijum s ciljem realizaci-
je dobrobiti i funkcionisanja ma kog sociokulturnog konteksta (1926:28) jer mit
nije samo pria koja se pria, ve i stvarnost koja se doivljava (1971:93) i koja
s direktnou izraava prenoene poruke, tj. sopstveni kontekst (1926:19).
Klod Levi-Stros, francuski antropolog strukturalista, navodi da mit(ologi-
ja) u oveku stvara iluziju epistemoloke prirode iluziju da je ovek u stanju da
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 67

(sa)zna, razume i zaista razume kosmos (2009:22). On, morao bih da istaknem,
potvruje zakljuak Endrua Lenga da ljudski kognitivni aparat svuda poseduje
iste predispozicije i sposobnosti (24) i napominje da dve posve razliite varijan-
te mita u odreenim okolnostima moraju biti priznate kao istinite, uz napomenu
da se jedna verzija smatra boljom, ili tanijom od druge, dok u odreenim okol-
nostima dve prie mogu biti prihvaene kao podjednako vaee, jer su razlike
izmeu njih nebitne (4647). Levi-Stros, kako navodi Erik apo (2008:266
267), istananije prihvata varijacije mit(ov)a, tvrdei da svaka varijacija otkriva
istu dubinsku strukturu i da reenja koja mit(ologija) nudi nikada nisu logina,
ve podraavaju logiku: mit moe ono to logika ne moe, te je stoga neka vrsta
posrednika u problemima kulture.
Edmund Li, britanski socijalni antropolog, navodi da je mit(ologija) pre-
dispozicija za razumevanje i opisivanje ljudskog ponaanja (v. npr. 1970:14). On,
poistoveujui mitologiku sa pseudologikom, pie da neloginost religijskih kon-
statacija jeste deo kda i dodaje da ona predstavlja indeks onoga o emu te
konstatacije govore, ona nam kazuje da imamo posla s metafizikom a ne fizi-
kom realnou, s verovanjem a ne znanjem (2002:104). Oigledne su podudar-
nosti izmeu njegovih i Levi-Strosovih razmatranja i zakljuaka. Li, naposlet-
ku, prua dobru ilustraciju navedenog:
U svakodnevnoj praksi ne kaemo Verujem da je 33 = 9. Aritmetiku
formulu tretiramo kao da je prosta logika konstatacija injenice. Mi znamo da je
ona istinita. S druge strane, kad god iznosimo religijske konstatacije, mi izaziva-
mo koncepciju verovanja. Verujem u Boga Oca. Upotreba formule Verujem
u svodi se na upozorenje; ona je jednaka iskazu: U ovome to sledi ne vae
pravila obine logike. (2002:105).
Mira Elijade, iako poslednji, nije najmanje znaajan naprotiv. Mnogi et-
nolozi su, navodi Elijade, odavno ukazali da glavna svrha mita predstavlja usta-
novljavanje regulativa za rituale i bitne aktivnosti ljudi; mit(ologija) nije, dakle,
regulativ ogranien na verske postupke (2011:478) jer mit je presedan za stvar-
nost kao celinu (484).
Mit nam, nastavlja Elijade, slaui se s Levi-Strosom i Liom, otkri-
va stvarnost u koju empirijsko-racionalistika svest ne moe prodreti, odno-
sno otkriva ontoloku oblast nedostupnu logikom iskustvu i dodaje da se
kao dokaz da dihotomije (npr. dobro : zlo) u mitolokoj svesti nisu ano-
malije, moe iskoristiti injenica da se mit u verskom iskustvu oveanstva
otkriva skoro svuda, ak i u tako strogoj tradiciji kakva je judeo-hrianska
(485487).
68 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije

Mit(ologija): kognitivno-antropoloki i socio-konstrukcionistiki pristup

Kolorizacija religijskog trita (ujedno i revitalizacija pozicije mit(o-

logij)a unutar ponuenih proizvoda na tritu) devedesetih godina dvadesetog
veka u Srbiji predstavlja ishod desekularizacijskog prevrata. Sueljavanje na
(lokalnom ili globalnom) religijskom tritu uopte, prethodnim ad hoc apstra-
hovanjem finansijskih, politikih i drugih pitanja, svela se (i svodi se) na konflikt
suprotstavljenih epistemologija, ustanovljenih i fiksiranih kontekstualnih matri-
ca, odnosno suprotstavljenih kognitivnih shema i modela. Razlaganje prvobitno
stvorenih kognitivnih shema i modela usled njihovog ustupanja mesta naizgled
smislenijim, inae, nikada nije potpuno: izmeu prvobitnih shema i modela, na-
izgled smislenijih, javljaju se strukturalne opozicije, uporeivanja i stapanja (up.
Bela 2003: 29). Religijski modeli i sheme podloni su razjanjenju uz pomo
identinih misaonih mehanizama kao i nereligijski, ali ne i konceptualizaciji (v.
Franks 2003:4243). Mit(ologija) se, drugim reima kao nerazdvojna kompo-
nenta religija razjanjava identinim mehanizmima kao i ne-mit(ologija). Upliv
diskursa o konceptualizaciji, u ovom sluaju, podrazumeva i neizbean upliv dis-
kursa o ontolokim kategorijama.
(Kognitivno-)antropoloke spekulacije poduprte su pretpostavkom da jezik
prua indicije misli(ma). Imajui kompleksnost odnosa izmeu jezika i misli u
vidu, antropoloke tvrdnje o kognitivnosti [] treba da budu tretirane kao prob-
ne [tentative], ne kao proverene sumacije mentalnih procesa (Firth 1985:37), te
e nadalje i biti tretirane na taj nain.
a) Teorijska himera: klasika kroz prizmu kognitivne antropologije i
socijalnog konstrukcionizma
Mitologija, prema Milerovom miljenju, podsetio bih, predstavlja prirod-
nu inherentnu nunost jezika, dok je jezik, prema miljenju de Sosira, skup nu-
nih prihvaenih konvencija unutar sociokulturnog konteksta (1969:19). Mitologi-
ja je, rekao bih, unutar pluralnih, multikulturnih socijalnih konteksta, jedan skup
nunih konvencija, mada ne i apsolutno prihvaenih. Miler, navodei da i danas
[~1876. godine] ima isto toliko mitologije kao i u Homerovom vremenu, aludi-
ra na prirodnu inherentnu nunost, odnosno iskazano kognitivno-antropolo-
kim diskursom na identine misaone predispozicije za stvaranje i objanjenje
kategorije mit(ologij)a, nezavisno od vremena. Miler, uzgred, dodaje da mitolo-
giju ne primeujemo, zato to ivimo u njenoj senci a tzv. senka, bila bi (in-
stitucionalni i potencijalno latentni) promenljivi epistemoloki instrumentarijum
(v. Vukomanovi 1997:910).
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 69

Misaona tranzicija mit(ologij)a u doktrinski, kanonski, dogmatski kontekst

uzrokuje, neposredno, izmenu u konceptualizaciji (ali istovremeno i u ontolo-
kim kategorizacijama): mit o potopu, npr. (institucionalnom) demitologizacijom,
koja, naravno, podrazumeva izvesni konsenzus:
(a) gubi fiktivno odreenje i
(b) ureuje epistemologiju po(r)ukom.
Ontoloka kategorizacija moe se, ukratko, saeti napomenom da nein-
stitucionalizovani mit onaj stigmatizovan odreenjem fikcije biva u skladu s
tim odreenjem tretiran, a fikcija per se sadri potporu samo u (fizikoj) stvar-
nosti. Institucionalizovani mit, konvencijom svrstan u npr. hriansku doktri-
nu, kanone i dogmatizovan, takoe ima potporu u (fizikoj) stvarnosti jer se
u njoj doslovno i odigrao. Neinstitucionalni se mitovi, posledino, degradiraju u
off-Broadway, marginalizovane kategorije. Iako degradirani ediktom ili kon-
senzusom npr. novonastalog alternativnog religijskog ili duhovnog pokreta, kul-
ta ili sekte, legitimitet neinstitucionalnih mitova, pripadnicama i pripadnicima hi-
potetike socijalnog konteksta, postaje ekvivalentan legitimitetu mitova u deno-
minaciji ili crkvi (up. Gergen i Gergen 2006:19).
Lengov zakljuak inae proistekao iz poreenja naizlged besmislenih
obiaja tzv. civilizovanih socijalnih konteksta s obiajima zabeleenim u tzv.
primitivnim kontekstima predstavlja radikalan iskorak, gotovo istovetan evo-
lucionistikoj postavci Tajlora o psihikom jedinstvu roda homo, uporinom na-
elu antropologije (v. npr. Kardiner i Preble 1966:86). Kognitivna antropologi-
ja, naime, konkretno uporino naelo saima u postavku o jedinstvenim kognitiv-
nim predispozicijama, ali pospeena je, izmeu ostalog, i antropolokim struktu-
ralizmom, koji predstavlja znaajnu teorijsku osnovu. Misaone se predispozicije,
naravno, proteu i do domena (stvaranja i usvajanja) mitologije.
Mit u svakoj od starih religija, navodi Robertson Smit, zauzima mesto
dogme; [] i ove prie pruaju jedino objanjenje u vezi onoga to zahteva re-
ligija i pravila koja nalae mit. Zapaanja poput ovog i problematizacija oset-
ljive tematike odvele su Robertson Smita na crkveni sud, ali se odbranio i na-
posletku ostao svetenik u kotskoj slobodnoj crkvi. Mitologija, dogmatizovana,
kao to sam naveo, uspeno (ili delimino uspeno) insinuira i ustanovljava epi-
stemologiju zahvaljujui defikcionalizaciji koja prati dogmatizaciju, tj. kon-
senzus o legitimnosti i pravoverju. Kognitivni modeli (ne nuno dogmatizo-
vane) mitologije, ali i misaoni modeli uopte, formiraju se distribuiranjem zna-
nja, koje je prethodno procesuirano i inkorporirano. Primena dotinog znanja se,
nakon toga, uestalo bazira na izboru sociokulturnog subkonteksta u kojem bi se
70 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije

deo inventarisanog znanja primenio. Misaoni modeli, drugaije reeno, prime-

njuju se kao smernice (guidelines): inkorporiraju se i procesuiraju jer se prime-
njuju u navigaciji kroz sociokulturni ivot ( 2012:72; 89).
Tajlor, naglaavajui da se preici (survivals) tzv. primitivnog miljenja
provlae i meu viim rasama, (po svoj prilici) aludira na postulirano i prethod-
no spomenuto psihiko jedinstvo roda homo, a smatranjem da mit(ologija) pri-
marno predstavlja uzrono objanjenje odreenih fenomena na mogunost mit(o-
logij)a da odgovore na ontoloka pitanja, stavljajui time ivot u kontekst. Nena-
uni teorijski aparati s predispozicijama za pruanje egzistencijalnih objanjenja,
recentnije, jesu opozicija naunim teorijsko-metodolokim aparatima, a bespogo-
vorno su smatrani i pseudonaunim na osnovu fiksiranih kriterijuma demarkaci-
je (v. npr. Poper 1991:214229).
Boas, prisetimo se, prihvata kompenzatorni segment mita, sazdan od emo-
cionalog i kognitivnog podsegmenta. Mit, usredsredio bih se na kognitivni pod-
segment, (potencijalno ili delimino) nadomeuje, tj. ontoloko neznanje za-
menjuje ontolokim saznanjem s prizvukom bazine paradigme matinog ili ne-
matinog kulturnog miljea, dajui postojeem izvesni smisao (up.
2012:37). Institucionalizovani mit e (takoe potencijalno, delimino ili potpu-
no), meutim, smeniti neinstitucionalni: npr. hrianski subkontekst e prirodni-
je ustupiti prednost kanonizovanom mitu o potopu iz Starog zaveta, nego neka-
nonizovanom grkom ili vavilonskom mitu2, jer kanonizovani judeo-hrianski
mit predstavlja nerazdvojivi element njihovog subkonteksta. Ustupanje prednosti
rezultat je kognitivne averzije, situirane u formi stava, podignutog i armiranog
odve usvojenim modelom ili shemom3.
Mit(ologija), prema miljenju Malinovskog, predstavlja faktor opravdanja
verovanju i regulie bihevioralne kategorije u cilju realizacije dobrobiti i nesmeta-
nog funkcionisanja drutvenih celina. Nevezano za zapadnopacifiki, trobrijanski
2 Grki mit, naime, pripoveda o Deukalionu kome se javio njegov otac, Prometej, oko-
van na planini Kavkaz i saoptio mu da e Zevs unititi ivot na zemlji ogromnim potopom, pred-
laui mu da sagradi brod, uspuni ga hranom i obitava u njemu sa svojom enom Pirom, dok se vo-
da ne povue. Vavilonski mit, s druge strane, pripoveda o Utnapitimu, pretku heroja Gilgamea, i
njegovoj eni, jedinim preivelim ljudskim biima nakon potopa koji su furiozni bogovi poslali da
satre oveanstvo. Utnapitim, saznavi od boga Enkija za predstojeu kataklizmu, povukao se sa
svojom enom u brod u obliku kovega i snabdeo ga biljkama i ivotinjama svake vrste i u njemu
ostao dok se voda nije povukla. Vavilonski mit, naime, zapanjujue nalikuje mitu o Nojevom kov-
egu iz knjige Postanja (7-8:19), u Starom zavetu. Identian mit se, kasnije, pojavljuje i u Kuranu
(11; 71) (v. Bartlet 2011: 20).
3 Kognitivna averzija, rekao bih, funkcionie uporeivanjem novih (sa)znanja i njiho-
vom orkestracijom na osnovu smislenosti. Nova (sa)znanja, uporeena i etiketirana neprihvatilji-
vou, odbacuju se, ostavljajui (potencijalno) asocijacione delove ija veliina varira u zavisno-
sti od razmere podudarnosti i opte usklaenosti, tj. korelacije s prethodnim, bazinim modelima.
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 71

milje iz kojeg njegovi zakljuci potiu, mit(ologija) umnogome zadrava prvobit-

ne funkcije, uzgred srodne kompenzatornim, jer dotiu emocionalne i kognitivne,
ali i konativne aspekte. Direktno prenoenje poruke, koje Malinovski istie, pripa-
da komunikacijskom, lingvistikom i semiolokom domenu, te u samo napome-
nuti da izraavanje sopstvenog konteksta s direktnou u odnosu s mit(ologij)om
naglaava izraavanje gradivne paradigme sociokulturnog miljea kojem pripada.
Levi-Stros, prihvativi varijacije mit(ov)a i napomenuvi da varijacije otkri-
vaju identinu dubinsku strukturu, podrava uporino naelo antropologije o psi-
hikom jedinstvu, tj. o jedinstvenim kognitivnim predispozicijama (2009:24) i tvr-
di da mit moe ono to logika ne moe, te se ponaa kao neka vrsta posredni-
ka u problemima kulture. On aludira, toboe iznova i kroz prizmu kognitivne an-
tropologije posmatrano, na determinisanost mitologija da ontoloko neznanje za-
mene saznanjem koje nauka (science) nije kadra da prui, a kroz prizmu antropo-
logije nauke, da se postaraju da nauka izbegne preispitivanja, skepticizam i ne-
potrebni, nevani publicitet. Mitologija, sagledana kao posrednik u razreavanju
problema sociokulturnog konteksta, svakako, naginje pruanju moralne i duhovne
smislenosti pripadnicama i pripadnicima konteksta (up. Bela 2003:27) stvaranjem
odgovarajuih verbalizovanih kognitivnih matrica, tj. apstrakcija, a zatim i she-
ma koje se integriu u sociokulturne kognitivne modele (up. 2012:7374).
Mit(ologija) se, po Liovom miljenju, ne moe posmatrati izolovano od bi-
hevioralnih kategorija, kako predstavlja predispoziciju za njihovo temeljnije razu-
mevanje i opisivanje. Provalije izmeu bihevioralnih i kategorija mit(ologij)a, ukrat-
ko, ne moe biti, uzevi u razmatranje dejstvo druge kategorije na prvu, sadrane u
indoktrinisanim ili neposredno usvojenim, ne nuno religijskim naelima. Kognitiv-
nost mit(ologij)a, institucijalizovanih ili ne, ponovimo, odreuje konsenzus u tesnoj
vezi s aparatom za ubeenje, tj. za komunikaciju, uprkos uestaloj paradoksalnosti
mitolokih pria, koja, pie Li, ini sutinu njihove poruke (2002:111).
Elijade se, konano, poziva na etnologiju, navodei da su etnolozi ukazali
da se glavna svrha mita moe poistovetiti s uspostavljanjem normativa za ritua-
le i vane aktivnosti ljudi, tj. za stvarnost kao celinu, ali i da se mit u verskom
iskustvu oveanstva otkriva skoro svuda, time se pribliavajui stavovima Taj-
lora, Malinovskog, Levi-Strosa i Lia. Kognitivno-antropoloki i socio-konstruk-
cionistiki, dakle:
(1) mit je univerzalan i
(2) ne postoji disonanca izmeu mit(ologij)a i konvencijom potkrepljenog
(posrednog ili neposrednog) uticaja na bihevioralne, kognitivne i konativne ka-
tegorije.
72 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije

b) O kognitivnosti mit(ologij)a: kratak i nepotpun uvod

Kognitivni model mita formira, pre svega, znanje potkrepljeno (ne)podu-
darnou s prvobitnim kognitivnim modelima, zatim i umenost da se znanje
protepano sopstvenim stavom reprodukuje (bio stav prethodno prisilno indok-
trinisan u prvobitne kognitivne modele ili ne). Stav se, inae, stvara sociokultur-
nim interakcijama i/ili (d)evolucijom poetnog, pra-stava komplementarno s
interakcijama, a bihevioralne, kognitivne i konativne kategorije pripadnica i pri-
padnika sociokulturnog konteksta, naglasio bih, formiraju implicitne dispozicije
proistekle iz stava. Kljune mitske paradigme, u ovom kontekstu, predstavljaju
referentan okvir prilikom instinktivnih izbora koje grupe ine u rizinim situaci-
jama (Milosavljavi 2006:9).
Instinktivni su izbori, posluio bih se ovim odreenjem, oni koji su naprav-
ljeni razmatranjem istrajnih kognitivnih modela, tj. modela podignutih na tlu
implicitnih dispozicija proisteklih iz stava. Instinktivni modeli, detaljnije, sadr-
e sledee odlike:
(1) posmatrani su kao validni i
(2) posmatraju se kao validni uz odsustvo podrivajue skeptinosti.
Mit(ologija), ponovio bih, odslikava paradigmu odreene konstrukcije, po-
mou koje pripadnice i pripadnici uspostavljaju komunikaciju (up.
2004:68). Mit(ologija), dakle, u paradigmatskom sluaju, referira na konceptuali-
zaciju, odnosno na epistemologiju koja je nastala kombinovanjem stavova i soci-
okulturnih insinuiranih naela. Epistemologiju odreuju iskustvo i koncepti pro-
istekli iz njega, umeani u kulturu, jer svet nije kadar da prui neutralne krite-
rijume racionalnog, poeljnog, dobrog i sl. Svet se, ukratko, reprezentuje kroz
stvorene koncepte: svet postoji izvan i odvojeno od kognitivnog aparata, ali se
putem njegovih mehanizama i proizvoda spoznaje (Schilbrack 2009:400401).
Delovi epistemologije, uz kognitivne modele oformljene mit(ologij)om, dobijaju
smisao iskljuivo pri uporeivanju izvan sopstvenih referentnih okvira, jer na
sopstveni koncept neistinitih pria zavisi od naeg koncepta istinitih pria, a
opozicija istinite/neistinite prie uobliena je drugim suprotnostima kao to su
mit/nauka, legenda/istorija, mit ili legenda/knjievnost ( 2008:18).
Mit(ologija) takoe, mislim da je vredno napomene, predstavlja pomoni
instrument procesu stvaranja i praktinog znanja, a interesantan i ilustrativan pri-
mer je domorodako znanje koje nastaje na neformalan nain meu ljudima ko-
ji praktikuju odreenu vetinu ili rade direktno s resursima. Domorodako zna-
nje, jo, karakterie etabliranost u odreenoj kulturi, na odreenom geografskom
podruju, veza sa specifinim kontekstom i prenosivost oralnim putem (
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 73

2007:155156), princip totaliteta, i nivelisanost nauke, umetnosti, religije, filo-

zofije, estetike ili spiritualnosti (Wane 2005:3031). Kognitivna shema, npr. sa-
enja jama u izvesnoj kulturi nije odvojiva od narativom pojednostavljene she-
me naina na koji nam sade entiteti mit(ov)a: bilo bogovi, bilo linosti. Mit-
ske linosti se, inae, konceptualizuju identnino, tj. kao sinonim legendar-
nim ili istorijskim linostima (Bokovi 2006:23). Pripovedanje mit(ov)a se,
u prethodnom sluaju, shvata kao sredstvo pojednostavljenja procesa koji se od-
vija pred pripadnicama i pripadnicima kulture. Referiranje na saenje jama u mi-
tu, dakle, umnogome je ono to iskustvo o saenju jama, odnosno to kognitiv-
ni model o saenju jama dri na okupu. Preduslov dobrog transfera (prakti-
nog) znanja je, meutim, kognitivna simetrija mogunost uspostavljanja komu-
nikacije izmeu poaljioca i primaoca poruke4.
Svaki mit je mozaik, brikola ranijih mitova, odnosno, kada u jednom
drutvu naraste potreba da se neto opie, protumai, objasni, ilustruje u okvi-
ru mitskog objanjenja, stvara se novi mit koji nije apsolutno nov on je sa-
stavljen od paria ranijih mitova ili nekih drugih, ranijih oblika svesti (Kova-
evi 2006:28). Nema, drukije reeno, pra-mit(ov)a, jedinstvenih kognitivnih
modela, kako su delovi svih modela apstrakcije i sheme. Mit se, dakle, generi-
sao asocijacijom apstrakcija i shema u vidu mitema gradivnih tema s fragmen-
tima uporinih paradigmi sociokulturnih konstrukcija. Generativne apstrakcije i
sheme, prirodno i iz na prethodnim stranicama navedenog, oigledno nisu neza-
visne od dinamike drutvenog konteksta, to jest komeaju se i (d)evoluiraju
u njemu.
Tendencija mit(ologij)a ka neumitnoj dekadenciji, na kraju, u neposred-
noj je vezi s odnosom izmeu mit(ologij)a i sociokulturnog konteksta u kojoj ne-
ma(ju) fiktivno odreenje. Mit(ologija) tone u neumitnu dekadenciju izgubiv-
i dodir sa stvarnou u miljeu, izgubivi odreenje sredstva za razreenje
moralnih, duhovnih i dr. kriza (up. Armstrong 2005:26). Dobrobit mita, dakle,
iziskuje njegovu primenu kroz svakodnevne sociokulturne mehanizme (rituali,
4 Kognitivna simetrija, naime, moe biti potpuna, delimina i uslovna, u smislu transfera
pojedinog znanja. Kada individua A percipira izvesni fenomen unutar sopstvenog kulturnog mi-
ljea, a imenuje fenomen reju (ili reima) koja ne odgovara (ili nije sastavni deo dotinog miljea),
individua B, s kojom A pokuava da uspostavi komunikaciju, to nee razumeti (osim ako s-
ma re direktno ne upuuje na fenomen). Ovakva kognitivna simetrija naziva se uslovnom, jer po-
stulira komunikacijski uslov, tj. preduslov za konceptualizaciju, a uslov jeste da individua B ra-
zume individuu A. Kada, meutim, individua A ukazuje na fenomen unutar sopstvenog kultur-
nog miljea tako da individua B to razume, uoava se simetrija izmeu semantikog uporita A
i semantikog uporita B. Simetrija, na kraju, moe biti i delimina, ukoliko B razume samo
fragment konteksta poruke A. Kognitivna simetrija javlja se u kontekstu sociokulturne konstruk-
cije gde nalazi relevantnost, pre nego gde relevantnosti nema.
74 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije

diskurs, itd.) ne bi li konceptualizacijski status uestalou i konkretnom efika-

snou, odnosno funkcionalnou ostao, manje-vie, nepromenjen. Dezintegra-
cija mit(ologij)a, ukratko, poinje s nedostatkom funkcije mit(ologij)a u drutvu.

Zakljuak

Antropologija i etnologija, poevi od kasnih osamdesetih godina devet-

naestog veka, uprkos teorijskom i metodolokom meteu, nisu oprale ruke od
mit(ologij)a naprotiv: mit(ologija) je neizostavni i neraskidivi segment kulture,
odatle i predmet prouavanja kontinuirane popularnosti, proistekle iz kontinuira-
ne percepcije drevnih mitova kao paralela, poistoveivanjem s mnotvom razlii-
tih narativnih koncepata, bez obzira na karaktere mita, njihovo ponaanje ili za-
vretak narativa. Kulturu, prema nekim autorima, nije kreirao ovek; iza kulture
stoji nepotpuna ili nedovrena ivotinja koja se kroz kulturu usavrava (v. Gerc
1998:69), a usavravajui se kroz kulturu, ovek se neizbeno usavrava i mit(o-
logij)om, stvarajui prefinjenije kognitivne sheme i modele, i etablirajui usput
sopstvenu epistemologiju. Pojedinane sheme ili modeli i epistemologije podupr-
te su nekom tradicijom, istovremeno ne prihvatajui ili donekle prihvatajui asi-
milaciju u druge tradicije.
Kognitivno-antropoloki pristup, nadograen aspektima socijalnog kon-
strukcionizma, strukturalne antropologije i sl., u okvirima mitoloke tematike te-
i razotkrivanju i razjanjenju naina kojim mit, i mitologija uopte, bivaju svr-
stani u kognitivnu infrastrukturu, procesuirani i, naposletku, konceptualizovani.
Socijalni konstrukcionizam, izmeu ostalog, nudi originalnu prizmu kroz koju e
se posmatrati antagonizam naunih i nenaunih tradicija i time umnogome do-
prinosi kognitivnim analitikim aparatima: s obzirom da se naune i nenaune (u
ovom kontekstu, mitoloke) tradicije ne podleu istim kriterijumima merenja,
one podleu iskljuivo kriterijumima svojstvenim svojoj sutini: naune tradici-
je se, drugim reima, mere svojim merilima, a nenaune (tj. mitoloke) svojim
(v. npr. Gergen i Gergen 2006:2122).
Kognitivno-antropoloki i socio-konstrukcionistiki pristup u radu, dalje,
uvrstili su platformu na kojoj poivaju pretpostavke da konceptualizacija dikti-
rana mitolokim naelima nije misterium tremendum i da iluzornost fisije izme-
u klasinih i savremenih pristupa jeste samo iluzornost. Konglomerat klasinih
i savremeni(ji)h pristupa rezultira, zapravo, mnogobrojnim zakljucima, na pri-
mer:
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 75

(1) da mit(ologija) stavlja ivot u okvir ireg konteksta, odnosno smisle-

nosti;
(2) da je mitologija u pluralnim, multikulturalnim kulturama neminovan
skup konvencija (mada ne i u celosti prihvaenih);
(3) da mitologija predstavlja (latentni) epistemoloko-generiui instru-
mentarijum posredstvom religijske institucionalizovanosti;
(4) da institucionalizovanost mit(ologij)a uzrokuje izmene u konceptuali-
zaciji;
(5) da se predispozicija za generisanje mitova smatra univerzalnom;
(6) da mitovi (uestalo) imaju kompenzatorne (emotivne ili kognitivne)
funkcije;
(7) da, ontoloki, stvarnost mitova nadilazi logiku;
(8) da mit(ologija) prua moralnu i duhovnu smislenost i da se ne moe
distancirati od bihevioralnih kategorija;
(9) da kljune mitske paradigme predstavljaju referentan okvir usled in-
stinktivnih izbora koje konstrukcije prave u odreenim situacijama;
(10) da je mit(ologija) pomoni instrument procesu formiranja i prakti-
nog znanja;
(11) da svaki mit predstavlja brikola prethodnih apstrakcija i shema;
(12) da, konano, mitologija postulira konkretan dodir sa stvarnou
kroz aplikaciju u sociokulturnim delatnostima ne bi li se oduprla neumitnoj de-
kadenciji.

Literatura:
Armstrong, Karen. 2005. Kratka istorija mita. Beograd: Geopoetika.
Bartlet, Sara. 2011. Mitologija: sveobuhvatni vodi. Beograd: Mono i Manjana; Alnari.
Beidelman, Thomas O. 1974. W. Robertson Smith and the Sociological Study of Religion.
Chicago: University of Chicago Press.
Bela, Robert, 2003. Pogaen zavet: amerika graanska religija u doba iskuenja. Beo-
grad: Biblioteka XX vek.
Boas, Franz. 1938a. [1911] The Mind of Primitive Man (revidirano izdanje). New York:
Macmillan.
Boas, Franz. 1938b. General Anthropology. Washington.
Bokovi, Aleksandar. 2006. Mit, politika, ideologija. Beograd: Institut drutvenih nauka.
, . 2008. . : Clio.
De Sosir, Ferdinand. 1969. Opta lingvistika. Beograd: Nolit.
Elijade, Mira. 2011. Rasprava o istoriji religija. Novi Sad: Akademska knjiga.
Firth, Raymond. 1985. Degrees of intelligibility. U Reason and morality (ed.) J. Overing.
London: Tavistock Publications.
76 Boban Trifunovi: Mit(ologija) kroz prizmu kognitivne antropologije
Franks, Bradley. 2003. The Nature of Unnaturalness in Religious Representations: Nega-
tion and Concept of Combination. U Journal of Cognition and Culture 3.1. Leid-
en: Koninklijke Brill NV.
Gerc, Kliford. 1998. Tumaenje kultura I. Beograd: Biblioteka XX vek.
Gergen, Kenet; Gergen, Meri. 2006. Socijalna konstrukcija: ulazak u dijalog. Beograd:
Zepter Book World.
Homer. 2009. Odiseja. Beograd: Dereta.
Kardiner, Abraham; Preble, Edward. 1966. Introduction lethnologie. Bruxelles: Char-
les Dessart.
, . 1998. : . -
: .
Kirk, G. S. 1988. Myth: Its Meaning and Functions in Ancient and Other Cultures. Cam-
bridge: Cambridge University Press; Berkley: University of California Press.
Kovaevi, Ivan. 2006. Mit i umetnost. Beograd: Srpski genealoki centar; Umetnika
grupa Bazaart; Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Kuran asni: arapski tekst i bosanski preijevod sa uvodima u sure i podbiljekama.
2007. Germany: Verlag der Islam.
Leach, Edmund R. 1970. [1954] Political Systems of Highland Burma: A Study of Kachin
Social Structure. London: The Athlone Press, University of London.
Levi-Stros, Klod. 2009. Mit i znaenje. Beograd, Slubeni glasnik.
Li, Edmund. 2002. Kultura i komunikacija. Beograd: Biblioteka XX vek.
Malinowski, Bronislaw. 1926. Myth in Primitive Psychology. New York: W. W. Norton
and Company, Inc.
Ma, . 1971. , . : .
Meletinski, E. M. 1983. Poetika mita. Beograd: Nolit.
Milosavljevi, Sunica. 2006. Predgovor u Mit i umetnost Ivana Kovaevia. Beograd:
Srpski genealoki centar; Umetnika grupa Bazaart; Odeljenje za etnologiju i
antropologiju Filozofskog fakulteta.
Mller, Friedrich Max. 1873. Introduction to the Science of Religion. London. Nemaki
prevod: 1874. ber die Philosophie der Mythologie u Eiletung in die vergleichende
Religionswissenschaft. Drugo izdanje. Strasbur.
Mller, Friedrich Max. 1977. [1892] Anthropological Religion. New Delhi: Asian Edu-
cation Services.
Poper, Karl. 1991. Traganje bez kraja: intelektualna autobiografija. Beograd: Nolit.
, . 2010. . , :
.
, . 2007. : -
-
. : ; -
.
Schelling, F. W. von. 1856. Einleitung in die Philosophie der Mythologie, Smtliche
Werke. 2. Abt. Bd 2. Stuttgart: Augsburg.
Schilbrack, Kevin. 2009. Rationality, Relativism, and Religion: A Reinterpretation of Pe-
ter Winch. U Sophia, 48:4.
Religija i tolerancija, Vol. XIV, 25, Januar Jun, 2016. 77
Smith, William Robertson. 1914. [1894] Lectures on the Religion of the Semites. London:
Adam and Charles Black.
, . 2012. : -
; : -
. : ; -
.

The Scofield Study Bible: King James Version. 2003. New York: Oxford University Press.
Vukomanovi, Milan. 1997. Rani hrianski mitovi. Beograd: igoja.
, . 2004. . : .
Wane, Njoki Nathani. Leto 2005. African Indigenous Knowledge: Claiming, Writing,
Storing, and Sharing the Discourse. U Journal of Thought, 40, 2.
, . 2012. , , . :
; .

Boban Trifunovi
University of Belgrade, Faculty of Philosophy
Department of Ethnology and Anthropology
bob.trifunov@gmail.com

MYTH(OLOGY) SEEN THROUGH THE PRISM

OF COGNITIVNE ANTHROPOLOGY

Abstract:
The paper presents an approach of cognitive anthropology to myth(ology) and to
approaches of classic authors to the latter, in order to form a single interpretative appa-
ratus. The functioning mechanisms of myth(ology), that is its influence on creation of
cultural-specific concep-tualizations, ie. epistemology, and characteristics of myth(olo-
gy) from the perspective of the approach mentioned above are also thoroughly discussed.
Keywords: myth(ology); cultural cognitivity; social constructivism; anthropolo-
gy; anthropological epistemology.