Psihoanalitiko shvatanje linosti

Sigmund Frojd je osniva psihoanalize, koja istie uticaj nesvesnog, seksualnih i

agresivnih nagona i iskustava iz ranog detinjstva.
Koji su kljuni uticaji na Frojdovu misao?

Sigmund Frojd (1856-1939) bio je jedna do najuticajnijih figura 20. veka. Frojd
je osniva psihoanalize. Psihoanaliza je teorija linosti koja istie uticaj nesvesnih
mentalnih procesa, vanosti seksualnih i agresivnih nagona i trajne efekte koje na linost
imaju iskustva iz ranog detinjstva. Zato to je toliko mnogo Frojdovih ideja postalo deo
nae zajednike kulutre, teko je zamisliti koliko je radikalno on i njegova teorija
izgledala njegovim savremenicima. Ova biografska skica podvlai neke od vanih uticaja
koji su oblikovali Frojdove ideje i teoriju.

ivot Sigmunda Frojda

Sigmund Frojd je roen 6. maja 1856. u mestu Frajburgu (Moravska, dananji
Pribor, eka), koji se u to vreme nalazio u sastavu Austrougarske carevine. Frojd je bio
prvoroeno dete Jakoba i Amalije Frojd. Porodica mu je bila jevrejskog porekla.
Njegov otac Jakob Frojd bio je prilino uspean trgovac vinom. Imao je 40 godina, dva
odrasla sina i ve je bio deda kada se oenio Amalijom Natanson. To mu je bio drugi
brak, a Sigmund je bio prvo od sedmoro dece i majin ljubimac. Kao to je Frojd kasnije
napisao: ''ovek koji je bio neosporni ljubimac svoje majke tokom celog ivota se osea
kao osvaja i zadrava onu pouzdanu veru u uspeh koja esto vodi do pravog uspeha''
(Jones, 1953). Kada je imao etiri godine, 1860. godine njegova porodica se preselila u
Be, gde je iveo dok nije bio prinuen da ode, u poslednjoj godini svog ivota.
Frojd je bio izuzetno inteligentan i veoma ambiciozan. Studirao je medicinu u
Beu. Posebno se interesovao za histologiju i neurofiziologiju, tj. nauno izuavanje
organskih tkiva i nervnog sistema. eleo je da bude naunik, a ne lekar, i poinje da se
bavi istraivakim radom u oblasti nervnih elija u laboratoriji svog profesora Ernsta
Brikea (1819-92). Meutim, Brike mu je dao savet da napusti istraivaki rad jer je bilo
malo profesorskih mesta, bila su slabo plaena, a mogunosti Frojdovog napredovanja su
bile male jer je bio Jevrejin. Frojdov otac je imao jo estoro dece i nije imao dovoljno
novca da ga izdrava. Uz to Frojd je hteo da se eni Martom Bernes, u koju se zaljubio.
Dakle, morao je da napusti nauku i da proe kroz jo jedan dugi trogodinji period obuke
iz klilike medicine na Optoj bolnici u Beu, pre nego to je mogao da zasnuje svoju
privatnu lekarsku praksu. U tom periodu (1882-85) proveo je pet meseci na Psihijatrijskoj
klinici pod rukovodstvom Teodora Mejnerta, najveeg neuropatologa (strunjak za
oboljenja nervnog sistema) i najpoznatijeg strunjaka tog vremema za anatomiju mozga.
Pored njega Frojd je postao specijalista za neuropatologiju.

1
 Na poetku karijere, Frojd je bio jedan od prvih istraivaa nove supstance koja je
imala svojstva anestetika, kao i mogunost da utie na promenu raspoloenja (Fancher,
1973). To je bio kokain, koji se i danas koristi kao spoljanji anestetik u onoj hirurgiji.
Jedan od Frojdovih kolega, Karl Koler, se prvi prijavio kao pronalaza kokaina i primio
je priznanja za otkrivanje anestetikih svojstava kokaina, to je u prvi mah ogorilo
Frojda. Frojdov poetni entuzijazam u vezi sa medicinskim mogunostima kokaina ubrzo
je splasnuo, kada je najzad shvatio da droga izaziva zavisnost. Propustio je priliku da se
upie kao pronalaza kokaina, ali mu je to, s druge strane, sauvalo ugled, jer se ve za
godinu dana videlo da kokain stvara teku zavisnost i da se dosta neoprezno krenulo sa
njegovom irokom upotrebom.
Kada se oenio Martom Bernes, 1886, nerado je napustio karijeru istraivaa
fiziologije i krenuo putem privatne prakse neurologa. Prihodi iz privatne prakse e im
trebati: Sigmund i Marta imali su estoro dece, tri sina i tri erke (Fancher, 1973). Jedna
od Frojdovih erki, Ana Frojd, i sama e kasnije postati znaajan teoretiar psihoanalize.
Sigmund Frojd je uvek sebe smatrao autsajderom. Prvo, bio je Jevrejin a iveo je
u vreme kada je antisemitizam bio snano prisutan u Evropi. Iako je celog ivota bio
ateista, ostao je ponosan na svoje jevrejsko naslee. Drugo, Frojdove ideje, posebno o
uticaju nesvesnih seksualnih nagona, ak i kod dece, bili su nekonvencionalni i okantni.
To je bila viktorijanska era i postojao je snaan tabu u vezi sa prianjem o seksualnosti.
Donekle, ipak, Frojdu se sviala njegova pozicija izolovanog naunika posluila mu je
dobro dok je pokuavao da postavi sebe i sopstvene ideje o linosti u odnosu na ostale
istraivae.

Uticaji na razvoj Frojdovih ideja

Tih ranih godina Frojd je dobio malu stipendiju za studije u Parizu kod ana
arkoa (1825-93) koji je bio svetski poznat neurolog i direktor jedne duevne bolnice.
arko je imao originalne ideje oko leenja histerije. Grka re histera oznaava matericu,
uterus i verovalo se da su jedino ene podlone simptomima histerije kao to su: paraliza,
grevi, mesearstvo, halucinacije, gubitak moi govora, oseta ili pamenja. Strunjaci su
tada zastupali dva razliita gledita: po jednima, histerija je nadraenost enskih polnih
organa koja se lei pritiskom na jajnike, hladnim oblozima i hirukim zahvatima na
klitorisu; a po drugima, to je samo umiljena bolest, puko ensko pretvaranje. arko nije
prihvatao ova objanjenja ve je smatrao da je histerija prava neuroza i nije svojstvena
samo enama. Histerija je u to vreme veoma zbunjivala lekare, jer je bilo jasno da ne
postoje nikakvi fiziki uzroci, fizika oteenja koja bi izazivala simptome koji su se
javljali. Na primer, kod paralize ruke, kod histerije paraliza poinje od vrhova prstiju i
naglo se zavrava kod ramena, dok prava paraliza, npr. prouzrokovana logom nije tako
jasno razgraniena, proiri se malo i na lice i na nogu i na druge delove. Zato je arko
tvrdio da je histerija poremeaj funkcije, a ne strukture, nije stvar anatomije. Meutim,

2
arko je bio mehanicista (objanjenja su morala biti fizike prirode) 1, a Frojd je poeo
sve vie da postavlja psiholoka pitanja.
Kada je poeo sa privatnom praksom kao neuropatolog (1886) Frojd se prvi put
susree sa sluajevima histerije. Te godine na skupu Bekog Lekarskog Drutva ita svoj
rad Histerija kod mukaraca koji nailazi na mnogo negodovanja. U to vreme Frojd je
jo uvek ubeeni mehanicista.
Rani uticaj na Frojda izvrio je Jozef Brojer, renomirani lekar, veoma uvaen u
Beu, uzevi mladog doktora koji se borio za egistenciju u zatitu, dajui mu savete i ak
finansijski ga pomaui (Fancher, 1973). Brojer je opisao Frojdu jedan interesantan sluaj
histerije. To je bila mlada 21 godinu stara devojka, seksualno nezrela zbog veoma strogog
vaspitanja sa lepezom zbunjujuih psiholokih i fizikih simptoma: ozbiljan kaalj na
nervnoj bazi, razrokost, poremeaji vida, paraliza desne ruke i vrata, halucinacije,
hidrofobija (est nedelja nije mogla da pije nikakvu tenost). Ona je negovala bolesnog
oca i kada je on umro, halucinacije su postale jo stranije danju, nou je padala u vrstu
transa u kome je mrmljala nerazgovetno, esto na engleskom. Brojer je otkrio da e,
ukoliko prvo hipnotie svoju pacijentkinju, a onda je podstakne da otvoreno pria o
svakom simptomu, zaboravljene uspomene i traumatini dogaaji isplivati. Ona je te
vebe zvala leenje razgovorom ili ienje odaka. Svoja seanja je ona mogla da
dozove jedino pod hipnozom. Poto je slobodno izrazila potisnute emocije u vezi sa
dogaajem, njeni simptomi e nestati. Brojer je ovaj fenomem nazvao katarza (Freud,
1925). Na primer, kada je imala napad hidrofobije, u stanju hipnotikog transa setila se da
je jednom bila u sobi neke Engleskinje i videla njenog psa kako pije vodu iz ae. Bilo
je odvratno! Nita nisam rekla iz utivosti... kada se povratila iz transa rekla je da je
potpuno bila zaboravila na taj dogaaj i nakon hipnotikog tretmana nestao je simptom
hidrofobije.
Brojer je otkrivo nekoliko stvari: prvo, da je simptom nestajao kada bi se utvrdila
okolnost njegovog prvog javljanja; (2) simptomi su nestajali kada bi se oiveli
zaboravljeni neprijatni dogaaji; (3) simptom je bio najizrazitiji kada bi razgovorom
pokuao da se otkloni, ali pomagala su hipnotika stanja, nakon njih je nastajala katarza i
nestajali su simptomi. U meuvremenu se izmeu ove mlade pacijentkinje i Brojera
razvio se poseban odnos, ona se vezala za njega jedne veeri su ga pozvali da je obie
zatekao je nju koja je mislila da je trudna, da se poraa i da je dete Brojerovo re je,
naravno, bila o histerinoj trudnoi. Ceo ovaj sluaj poznat je pod imenom sluaj Ane O.
Inae pravo ime ove svetski poznate pacijentkinje bilo je Berta Papenhajm (1859-1936)
koja je ozdravila i postala poznati socijalni radnik i feministkinja, a njen lik se pojavio
ak i na jednoj potanskoj marci.
U poetku, Frojd je prihvatio Brojerovu tehniku, ali otkrio je da ne mogu svi
pacijenti biti hipnotisani. Na kraju, Frojd je prestao da koristi hipnozu i razvio svoju

1
Mehanicistika teorija tvrdi da ivot treba istraiti i shvatiti pomou eksperimentalnih tehnika hemije i
fizike.

3
tehniku slobodnih asocijacija2 da bi pomogao pacijentima da otkriju zaboravljena
seanja. Frojdovi pacijenti bi spontano prijavljivali svoje necenzurisane misli, mentalne
slike i oseanja, onako kako bi im padali na pamet. Iz tih ''slobodnih asocijacija'', nit koja
vodi do kljunih davno zaboravljenih uspomena bila bi otkrivena. Brojer i Frojd opisali
su nekoliko svojih studija sluaja u njihovoj knjizi Studije histerije koja je napravila
prekretnicu. Njeno objavljivanje 1895. oznailo je pojavu psihoanalize. U toj knjizi
Frojd i Brojer su izneli nekoliko kljunih ideja:
Histerici pate uglavnom zbog uspomena to znai da:
Histerici pate od bolnih i neprijatnih uspomena traumatske prirode (trauma, gr.
rana);
Traumatske uspomene su patogene one dovode do oboljenja. Ovo je bio
revolucionarni anti-mehanicistiki stav koji je ukazivao na to da jedan psihiki
(iskljuivo mentalni) inilac direktno utie na fizike procese u telu;
Traumatske uspomene ne blede normalno, ve ostaju aktivna i nesvesna sila koja
motivie ponaanje (ne smemo zanemariti ono ega se ne moemo setiti);
Odstranjivanje bolnih i emotivno nabijenih seanja iz svesti zahteva aktivni
potiskujui mehanizam koji deluje na nesvesnom nivou mentalnog ivota;
Poto se negativne nesvesne uspomene ne mogu normalno izraziti, njihova
emotivna energija ili afekt se sabija i sputava;
Sputani afetkt se pretvara u fizike simptome histerije putem nesvesnog
nadraaja;
Simptomi koji su nesvesno stimulisani nestae ako doe do njihove abreakcije
to je proces oslobaanja potisnute emocije povezane sa prethodno zaboravljenim
dogaajem. Problem terapije je kako postii da pacijent ponovo doivi prvobitno
traumatsko iskustvo koje je dovelo do simptoma;
Terapija se teko sprovodi jer je svaki simptom viestruko determinisan
prouzrokovalo ga je vie psiholokih dogaaja i karakteristian je za svaki od
njih.
Sve do pojave arkoa u Francuskoj u devetnaestom veku, u tumaenjima su se
prepletala religiozna i fizioloka objajenja pripisijui histeriji seksualne fristracije ili
zaposednutost demonima. arko je prvi ovakva objanjenja zamenio naunim i ukazao na
psiholoku stranu ovog problema , ujedno po prvi put uveo hipnozu kao tretman leenja
histerinih. Po psihoanalitikoj teoriji konverzivni simptom je zapravo pokuaj nesvesnog
dela linosti da se odbrani od bola i stresa. Psiholoki odbrambeni mehanizmi nam
pomau da se izborimo sa oseanjima koja mogu izazvati uznemirenost. Oseanja koja
nam je teko da prihvatimo pomou tih mehanizama moemo potisnuti, negirati ili na
neki drugi nain neutralisati. Ipak, ukoliko ti mehanizmi odbrane ne uspeju da nas na ovaj

2
Slobodne asocijacije - psihoanalitika tehnika u kojoj pacijent spontano izvetava o svim mislima,
oseanjima i mentalnim slikama koje mu padaju na pamet.

4
nain sauvaju od sopstvenih afekata, oni e nai neki drugi nain da se oslobode. Jedan
od tih naina jeste i oslobaanje afekata kroz telo odnosno, razvoj konverzivne neuroze.
Okida za javljanje simptoma i samog poremeaja konverzije jeste neki stresan dogaaj
ili situacija koja vodi do toga da osoba razvije telesni simptom u vidu oteenja ili
disfunkcije, bola, ukoenosti ili slino, a koji je zapravo simbolika ekspresija nekog
dubljeg psiholokog konflikta ili problema. Jedan psihijatar je ovaj simptom definisao kao
kod koji ima funkciju da zamaskira pravo znaenje poruke kako za primaoca tako i za
onoga ko je alje. Simptom je misteriozan, nejasan i samoj osobi. esto naglo poinje i
vremenom pogorava.
Moe se javiti u razliitim telesnim manifestacijama: pseudoparaliza, tj. oduzetost
jedne strane tela, ili dela tela (npr. zglob, aka); pseudo-oduzetost; poremeaj pokreta,
kao npr., parkinsonizam, tremor; pseudo-koma; poremeaji vida, kao histerino slepilo,
duplo vienje, sputen kapak, itd; histerina afonija, gubitak sposobnosti da se proizvode
zvukovi; i drugi. Telesni problem nikada nije sluajno izabran. Simptom koji se javlja u
konverzivnoj neurozi uvek ima simbolino znaenje kojim se ukazuje na sam konflikt
koji ga je izazvao (npr. paraliza ruke moe da ukazuje na problem osobe sa dodirivanjem
neega). Koji e se oblik javiti zavisi od mnogo faktora, ali i od kulture (npr., simptomi u
istonim i zapadnim kulturama se razlikuju) Koji deo tela je u pitanju pomae u analizi i
leenju da se doe samog uzroka problema.
Jedan od znaajnih faktora koji doprinose javljanju ovog poremeaja Fiziko,
seksualno ili emocionalno zlostavljanje u detinjstvu ili odraslom dobu moe biti. U jednoj
studiji sprovedenoj ispitivanjem 34 deteta koja su razvila konverzivni simptom, treina
(32%) imalo je u prolosti depresivne epizode ili je bilo rtva seksualnog zlostavljanja, a
44 % je nedavno doivelo razvod roditejla, smrt ili je prisustvovalo scenama nasilja. U
odrasloj populaciji poremeaj je esto povezan i s mobingom tj. psiholokim
zlostavljanjem na poslu. Konverzivni simptomi se mogu javiti i mnogo kasnije u odnosu
na trenutak izloenosti stresu. Odrasla osoba moe razviti simptom koji je zapravo
odloena reakcija na stres prouzrokovan zlostavljanjem u detinjstvu.
Nalazi istraivanja ukazuju i na sledee: histerina konverzija retko se sree kod
dece ispod est godina starosti kao i kod odraslih koji su stariji od 35 godina; znatno
ee se javlja kod ena nego kod mukaraca, od 2 prema 1 pa sve do ak 10 prema 1 -
jedan od moguih razloga moe biti vea osetljivost ena ili to to su one mnogo ee
rtve zlostavljanja; u ruralnim predelima sree se mnogo ee nego kod osoba koji ive
u gradovima; ee kod nie obrazovanih nego ljudi sa viim stepenom obrazovanja; I
ee kod dece koja imaju takav model u porodici , pa to biva kao naueni model odbrane
od stresa koji su videli kod svojih roditelja.

Psihoanalitiki pokret
Godine 1900. Frojd je objavio delo koje mnogi smatraju njegovim najvanijim
delom, Tumaenje snova. Frojd je smatrao da snovi simboliki reflektuju nesvesne elje.
Tumaenje snova bilo je daleko od bestselera kada je objavljeno prodalo se samo 600
5
primeraka tokom prvih 8 godina od objavljivanja. Ali, iako tako postepeno, psihoanaliza
je postajala vie od skupa naunih ideja, postajala je pokret (Gay, 1989). Do ranih 1900-
ih, Frojd je razvio osnovne ideje svoje psihoanalitke teorije i nije vie bio izolovani
naunik. Dobijao je meunardno priznanje i razvijao svoju teoriju i dalje.
Frojd je 1904. objavio delo koje e postati njegova najpopularnija knjiga,
Psihopatologija svakodnevnog ivota. Opisao je kako se nesvesne ideje, oseanja i elje
esto reflektuju u zaboravljanju, lapsusima, nesreama ili grekama. Do 1909. Frojdov
uticaj se osetio i u Sjedinjenim dravama, kada su on i ostali psihoanalitiari pozvani da
odre predavanja na Univerzitu Klark u Masausetsu. Godinu dana kasnije, Frojd i
njegovi mnogobrojni sledbenici osnovali su Meunarodno udruenje psihoanalitiara.

Ljudska priroda naspram civilizacije

Sledeih trideset godina Frojd je nastavio da usavrava svoju teoriju, objavljujui
mnoge knjige, lanke i predavanja. Iako je dobio ogromno meunarodno priznanje,
poslednje dve decenije njegovog ivota bile su ispunjene mnogim tragedijama. Uasna
razaranja Prvog svetskog rata odrazila su se teko na njega, posebno to su mu dva sina
bila u vojsci. Jedna od Frojdovih erki je 1920. umrla od gripa u 26. godini. Poetkom
dvadesetih dobio je rak vilice, zbog ega je vie trideset puta morao da bude operisan.
Sa svim tim stvarima koje su ga optereivale, Frojd je okrenuo panju ka
problemu ljudske destruktivnosti. Krajem dvadesetih, Nacisti su lagano osvajali mo u
Nemakoj. Tokom tog perioda, Frojd je napisao Nelagodnost u kulturi (1930), u kojoj je
primenio svoju psihoanalitiku perspektivu na civilizaciju u celini. Centralna tema knjige
je da su ljudska priroda i civilizacija u sutinskom konfliktu konfliktu koji je nemogue
prevazii.
Frojdov ekstremni pesimizam, bez sumnje, bio je odraz destrukcije koju je video
svuda oko sebe. Do 1933. Adolf Hitler osvojio je vlast u Nemakoj. U maju te godine
Frojdove knjige su masovno spaljivane u Berlinu. Pet godina kasnije, 1938. nacisti su
umarirali u Austriju, preuzimajui kontrolu nad Frojdovom rodnom zemljom.3
Iako je Frojdov ivot oigledno bio u opasnosti, tek posle privoenja njegove
najmlae erke Ane u policiju gde je ispitivao Gestapo, Frojd se nevoljno sloio da
napusti Be. etiri Frojdove sestre su kasnije umrle u nacistikim koncentracionim
logorima. Pod velikim pritiskom, Frojd je preselio svoju porodicu u sigurnost Engleske.
Manje od godinu dana kasnije, rak se vratio. Umro je u Londonu, 23. septembra 1939.
u 83. godini (Gay, 1988).
Ova kratka skica je nepravedna prema velikom bogatstvu Frojdovog ivota i
uticaju njegovih ideja na kulturu i drutvo. ak i danas, Frojdove ideje ostaju
provokativne, a njegovo naslee nastavlja da utie na psihologiju, knjievnosti, filozofiju

3
U prolee 1938. Frojd je pobegao od nacistikog progona u sigurnost Londona, u predveerje Drugog
svetskog rata. Frojd je umro u Londonu, 23. septembra 1939.

6
i umetnost. U sledeem odeljku pozabaviemo se detaljnije Frojdovom psihoanalitikom
teorijom.

FROJDOVA DINAMIKA TEORIJA LINOSTI

Psihoanaliza naglaava uticaj nesvesnih mentalnih procesa. Kako dolazimo do uvida u te

procese? Koje su tri osnovne strukture linosti i koje su njihove funkcije?
Kakvu ulogu igraju odbrambeni mehanizmi?

Frojd video je linost i ponaanje kao rezultat stalnog uzajamnog uticaja

izmeu suprotstavljenih psiholokih sila. Te psiholoke sile deluju na tri nivoa svesti:
svesno, podsvesno i nesvesno. Sve misli, oseanja i utisci kojih ste svesni u ovom
momenut jesu svesni nivo. Podsvesno sadri informacije kojih trenutno niste svesni, ali
koje lako mogu doi do vae svesti, kao to su uspomene iz detinjstva ili broj vae line
karte.
Ipak, svest i podsvest samo su vrh piramide. Temelj te psiholoke piramide ini
nesvesno, koje lei ispod nivoa podsvesti i svesti. Vi niste direktno svesni ovih zakopanih
misli, oseanja, elja, motiva, ali nesvesno ima ogroman uticaj na vae svesne misli i
ponaanje.
Iako mu je nemogue direktno prii, Frojd je verovao da nesvesni sadraj esto
procuri do svesnog nivoa u izoblienim, zamaskiranim ili simbolikim formama. Kao
detektiv koji traga za dokazima, Frojd je paljivo analizirao snove svojih pacijenata i
njihove slobodne asocijacije, traei dokaz prisustva nesvesnih elja, fantazija i
konflikata. Analiza snova bila je izuzetno vana Frojdu. ''Tumaenje snova je kraljevski
put ka spoznaji nesvesnih aktivnosti mozga'', napisao je u Tumaenju snova. Ispod
povrinskih slika, ili manifestnog sadraja sna, lei latentni sadraj pravo, skriveno,
nesvesno znaenje simbola sna.
Frojd je verovao da nesvesno takoe moe biti otkriveno u nehotinim radnjama,
kao to su nesree, greke, pojedini dogaaji ili zaboravljanje, jeziki lapsus, koji se esto
nazivaju ''frojdijanske omake''. Na primer, pretpostavimo da zaboravite da podesite
budilnik, uspavate se i prespavate vaan ispit. To to ste zaboravili da podesite budilnik
odraava vau verovatno ne tako nesvesnu elju da izbegnete izlazak na ispit. Ali, takoe
moe i da simbolizuje duboki nesvesni konflikt u vezi sa vaim akademskim uspehom i
izborom karijere. Za Frojda, naizgled sluajne ili nenamerne radnje nisu uopte sluajne,
ve su odreene nesvesnim motivima.
Po Frojdu svaka linost poseduje odreenu koliinu psiholoke energije. Ova
psiholoka energija lagano se razvija i formira tri osnovne stukture linosti id, ego i
superego. Imajte na umu da to nisu posebni identiteti struktura mozga, to su razliiti
psiholoki procesi.
Struktura linosti

7
 Id, najprimitivniji deo linosti, potpuno je nesvestan i prisutan je od roenja. Id je
potpuno imun na logiku, vrlinu, moral, opasnost i zahteve spoljanjeg sveta. On je
originalni izvor psiholoke energije, delova koji e kasnije evoluirati u ego i superego
(Frojd, 1933,1940).
Rezervoar psiholoke energije Ida je izveden iz dva konfliktna nagonska instinkta:
nagona za ivotom i nagona za smru. Nagon za ivotom, koji Frojd zove eros sadri
bioloke potrebe koje produuju egzistenciju individue ili vrste glad, e, fiziku
udobnost, i, najvanije, seksualnost. Frojd je koristio re libido da oznai specifino
seksualnu energiju ili motivaciju, to je psiholoka i emocionalna energija povezna sa
ispoljavanjem seksualnosti; seksualni nagon.. Nagon za smru, koji je Frojd nazvao
tanatos, destruktivna je energija koja se ogleda u agresivnom, nesmotrenom i ivotno
ugroavajuem ponaanju, ukljuujui i autodestruktivne inove.
Zajedno, nagon za ivotom i nagon za smru predstavljaju iste, sirove, konfliktne
psiholoke sile koje pune id sputanom energijom, energijom koja mora biti osloboena.
Ali zbog toga to se id nalazi u potpunosti u nesvesnom, mi smo velikim delom nesvesni
tih psiholokih sila. Id je prilino teko opisati reima. ''Doi emo blie idu sa slikama'',
napisao je Frojd, ''i zvati ga haos, vrelo kljuajuih uzbuenja''.
Idom vlada princip zadovoljstva nemilosrdna tenja ka neposrednom
zadovoljenju nagonskih potreba, posebno seksualnih potreba (Frojd, 1920). Dakle, id tei
ka uveavanju zadovoljstva, smanjivanju napetosti, i izbegavanju bola. Iako deluje
nesvesno, Frojd je video princip zadovoljstva kao fundamentalnu ljudsku tenju.
Posedujui samo id, novoroene je potpuno voeno principom zadovoljstva.
Kada mu je hladno, kada je gladno, ili kada mu je neudobno, novoroene eli da se
njegove potrebe zadovolje istog trenutka. Kako dete stie iskustvo sa spoljanjim svetom,
ono ui da njegovi staratelji ne mogu ili ne ele uvek odmah da zadovolje te potrebe.
Dakle, od delova idove psiholoke energije razvija se nova dimenzija linosti
ego. Delimino svestan, ego predstavlja organizovanu, racionalnu dimenziju linosti koja
planira (Frojd, 1933). Kao posrednik izmeu idovih nagonskih zahteva i ogranienja
spoljanjeg sveta, ego funkcionie na principu realnosti. Princip realnosti je sposobnost
da se odloi zadovoljenje sve dok se ne steknu povoljni uslovi ili doe pravo vreme za to
u spoljaenjem svetu (Frojd, 1940).
Kako dete stie iskustvo, ono postepeno ui prihvatljive naine da zadovolji svoje
elje i nagone, kao to je zavravanje veere da bi dobilo kola, govorenje hvala,
ekanje da doe na red za ljuljaku na igralitu, a ne guranje drugog deteta. Dakle, ego je
pragmatini deo linosti koji ui kako da pravi razliite kompromise da bi smanjio
pritisak idovih nagonskih potreba. Ako ego ne moe da nae prihvatljiv kompromis da
zadovolji nagonske potrebe, kao npr. seksualni nagon, on moe da potisne taj impuls, ili
da ga ukloni iz svesti (Frojd, 1915a).
U ranom detinjstvu ego mora da se nosi sa spoljanjim roditeljskim zahtevima i
ogranienjima. Implicitno prisutne u tim zahtevima jesu roditeljske vrednosti i moral,
njihove ideje o tome ta koji su pogreni, a koji ispravni naini da se misli, deluje i osea.
8
Na kraju, dete sree i druge zastupnike drutvenih vrednosti, kao to su uitelji i verski i
zakonski autoriteti (Frojd, 1926). Postepeno, ove drutvne vrednosti prestaju da budu
nametane spolja i postaju internalizovana pravila i vrednosti.
Negde oko pete ili este godine, dete je razvilo unutranji, roditeljski glas kojeg je
delimino svestan, to je superego. Kao unutranja reprezentacija roditeljskih i drutvenih
vrednosti, superego ocenjuje prihvatljivost ponaanja i misli, onda ih odobrava i osuuje.
Jednostavno, va superego predstavlja vau savest, postavljajui zahteve kao strogi otac
prema detetu (Frojd, 1926). On prosuuje vae sopstveno ponaanje kao dobro pravedno
ili nepravdno, kao ispravno ili neispravno, dobro ili loe, prihvatljivo ili neprihvatljivo. I,
ako ne uspete da odgovorite na taj moralni ideal, superego moe strogo kanjavati,
nameui oseanja inferiornosti, krivice, sramote, sumnje u sebe i anksioznosti.

Odbrambeni mehanizmi Ega: nesvesne samoobmane

Ne uzimaj nita bez pitanja samo je jedno od mnogih pravila i vrednosti koje
kao deca uimo od roditelja i drugih autoriteta. Usvajanje takvih vrednosti je ono to je
Frojd (1926) nazvao superego unutranji glas koji je naa savest. Kada ne uspemo da
odrimo moralni standard, superego nam namee oseanje krivice, srama,
inferiornosti.Ego ima teak zadatak. Mora da bude jak, fleksibilan i domiljat da bi
mogao da posreduje u konfliktima izmeu idovih nagonsskih zahteva i moralnog
autoriteta superega, i spoljanjih ogranienja. Prema Frojdu, svako prolazi kroz
svakodnevnu bitku izmeu ova tri otro suprotstavljena procesa linosti. Pokuajmo da
ilustrujemo ta je mislio Frojd. Zamislite da leite u krevetu u hladno, mrano jutro.
Obeali ste da ete se nai sa prijateljem za 20 minuta na stazi za tranje. S jedne strane,
va id poinje da se ali: Stvarno hou da nastavim da spavam. Umoran sam, a napolju
je mrano i hladno!. Va superego, s druge strane, strogo prekoreva: Hej, ti lentino!
Ustaj iz kreveta. Veruj mi, hladnoa nee biti nita u odnosu na krivicu koju u ti
nametnuti ako ne odri svoje obeanje!. Va ego mora da izae na kraj sa ove dve
neprijateljske frakcije ili tako to e popustiti jednoj od njih ili naavi kompromis koji e
zadovoljiti i id i superego (Frojd, 1926).
Kada zahtevi ida i superega pritisnu ego, javlja se anksioznost (Frojd, 1915a). Ako
nagonski id prevlada ego, osoba se moe ponaati impulsivno ili moda destruktivno.
Suprotno, kada zahtevi superega prevladaju nad egom, osoba moe patiti od krivice, grie
savesti, ili ak suicidalnih impulsa jer je izneverila moralne standarde koje namee
superego (Frojd, 1933, 1936). Ako realistiko reenje ili kompromis nisu mogui, ego
moe privremeno smanjiti anksioznost tako to e izobliiti misli ili percepciju stvarnosti,
kroz procese koje je Frojd zvao mehanizmi odbrane ega (Frojd, 1915b, A. Frojd, 1946).
Pribegavajui tim uglavnom nesvesnim samoobmanama, ego moe zadrati integralno
oseanje sebe dok traga za prihvatljivijim i realistinijim reenjima konflikta izmeu ida i
superega.

9
 Najfundamentalni odbrambeni mehanizam ega je potiskivanje. Do nekog
stepena, potiskivanje se javlja u svakom odbrambenom mehanizmu ega. Prosto reeno,
potiskvianje je nesvesno zaboravljanje. Bez znanja linosti o tome, misli, oseanja i
impulsi koji proizvode anksioznost, bivaju gurnuti iz svesti u nesvesno.
Koje informacije e najverovatnije biti potisnute? Uobiajeni primeri ukljuuju
traumatine dogaaje, neuspehe, neprijatnosti, razoaranja, imena ljudi koje ne volimo,
epizode fizikog bola ili bolesti i neprihvatljive nagone. Tako, ako zaboravite na
sastanak, rokove, ili odlazak kod zubara koje biste najradije izbegli, moete iskusiti
manje dogaanje potiskivanja.
Potiskivanje, ipak, nije psiholoki proces po principu sve ili nita. Kao to je Frojd
(1939) objasnio: Potisnuti materijal zadrava svoju sposobnost da prodre u svest.
Drugim reima, ako se susretnete sa situacijom koja je veoma slina onoj koju ste
potisnuli, delovi seanja na prethodnu situaciju mogu se pojavati na povrini. U takvim
okolnostima, ego moe uposliti druge odbrambene mehanizme koji omoguuju da nagon
ili informacija ostanu delimino osveteni. To se dogaa sa odbrambenim mehanizmom
pomeranja.
Do pomeranja dolazi kada su emotivni impulsi preusmereni na zamenu objekta
ili linosti, obino onoga to je manje pretee ili opasno od originalnog izvora konflikta
(A. Frojd, 1946). Na primer, zaposleni koga je naljutio njegov nadreeni nepravednim
odnosom, moe preusmetiri svoje neprijateljstvo na ostale vozae dok se vozi kui. On
svesno osea ljutnju, ali ona je usmerena na nekog drugog, a ne na pravu metu, to ostaje
nesvesno.
Frojd je verovao da je posebna forma preusmeravanja, zvana sublimacija, u
najveoj meri odgovorna za produktivna i kreativna ostvarenja ljudi i ak celih drutava.
Sublimacija ukljuuje premetanje seksualnih potreba ka cilju daleko od seksualnog
zadovoljenja (Frojd, 1914). U stvari, sublimacija kanalie seksualne potrebe u
produktivne, socijalno prihvatljive, neseksualne aktivnosti.
Smean primer sublimacije je dao jedan brani par. Poto je mlada ena operisana,
reeno joj je da se uzdri od seksualnih odnosa 6 nedelja. Kao to je objasnila na asu:
Neverovatno je ta je sve uraeno po kui. Mark je stavio saksije sa cveem na simsove,
izvoskirao auto, oiao bunje, okreio kuu i iznutra i spolja, i ak zamenio pod u
kuhinji! Bez sumnje, Frojd bi video ovo cvetanje aktivnosti kao sublimaciju za
seksualnu energiju, ili libido.
Glavni mehanizmi odbrane sumirani su u tabeli u tekstu. Po Frojdovom gleditu,
mana korienja bilo kod od mehanizama odbrane jeste da odravanje ovih samoobmana
zahteva psiholoku energiju. U vezi sa najosnovnijim odbrambenim mahnizmom,
potiskivanjem, Frojd (1936) je istakao da se potiskivanje ne deava samo jednom ve
da zahteva stalno odravanje napora. Takav napor iscrpljuje psiholoku energiju koja
je potrebna da bi se efektivno izlazilo na kraj sa zahtevima svakodnevnog ivota.
Korienje odbramnebnih mehanizama veoma je uobiajeno. Mnogi psiholoki
zdravi ljudi privremeno koriste odbrambene mehanizme ega da bi se izborili sa stresnim
10
dogaajima. Kada se odbrambeni mehanizmi ega koriste ogranieno i na kratke staze,
psiholoka energija nije ozbiljno isrpljena. Idealno, mi teimo da odrimo realistinu
percepciju sveta i naih motiva, i traimo razumna reenja konflikata i problema.
Korienje odbrambenih mehanizama ega esto je kupovina vremena, dok se svesno ili
nesvesno rvemo sa realistinijim reenjima za bilo koji problem koji nas mui. Ali kada
odbrambeni mehanizmi odlau ili se meaju sa naim boljim strategijama za izlazak iz
problema, oni mogu biti kotraproduktivni.

Odbrana Opis Primeri

Potiskivanje Potpuno istiskivanje iz svesti misli,
oseanja i impulsa koji izazivanju
anksioznost. Bazini obrambeni
mehanizam.
Pomeranje Emocionalni impulsi su preusmereni
na osobu ili predmet koji su zamena,
obino one koji su manje pretei ili
opasni od pravog izvora konflikta.
Sublimacija Forma preusmeravanja u kojoj su
seksualni nagoni kanalisani u
produktivne, neseksualne aktivnosti.
Racionalizacija Opravdavanje dela i misli socijalno
prihvatljivim objanjenjima, radije
nego da se svesno prizna pravi
motiv ili elja.
Projekcija Pripisivanje sopstvenih
neprihvatljivih elja ili osobina
drugima.
Reaktivna Miljenje ili ponaanje na nain
formacija potpuno suprotno od neprihvatljive
potrebe ili impulsa.
Poricanje Neuspeh u prepoznavanju ili
priznavanju postojanja informacija
koje izazivaju anksioznost.
Ponitavanje Forma nesvesnog pokajanja, koja
ukljuuje neutralizaciju ili
iskupljivanje neprihvatljivog
ponaanja ili misli drugom akcijom
ili milju.
Tri godine posle boravka u bolnici
zbog operacije lea, osoba moe da se
seti samo nejasnih detalja dogaaja.
Ljuta zbog susedovog neprijatnog
komentara, majka istue erku zbog
sluajno prosutog mleka.
Studentkinja radi na svojoj tezi 14 sati
dnevno dok joj je mu na produenom
slubenom putu.
Poto ga je odbio veliki, prestini
fakultet, student objanjava da mu je
drago to je tako ispalo jer e biti
sreniji na manjem fakultetu, koji je
manje takmiarski ustrojen.
ena koju privlai kolega optuuje ga
da on flertuje sa njom.
Uznemireni buenjem seksualne
naklonosti prema devojicama, deaci
adolescenti esto zadirkuju ili
maltretiraju devojice. Ko se bije taj
se voli.
Alkoholiar ne uspeva da prizna da je
zavisan.
ena koja je dobila novac
izbegavajui porez, daje sumu veu
nego obino na litirugiji sledee
nedelje.

Razvoj linosti: psihoseksualne faze

11
 Psihoseksualne faze ukljuuju oralnu, analnu, falusnu, latentnu i genitalnu fazu.
Koji su sutinski konflikti oralne, analne i falusne faze? ta su posledice fiksacije?
Kakvu ulogu igra Edipov kompleks u razvoju linosti?

Po Frojdu (1905), ljudi prolaze kroz pet psihoseksualnih faza razvoja. To su

razvojne faze uslovljene periodom ivota u kojima se detetovi seksualni nagoni
ispoljavaju kroz razliite zone tela i aktivnosti vezane za te telesne zone. Temelji odrasle
linosti ustanovljeni su tokom prvih pet godina ivota, kako dete napreduje kroz oralnu,
analnu i falusnu fazu. Latentna faza se deava tokom kasnog detinstva, dok peta ili
finalna faza, genitalna, poinje u adolescenciji.
Svaka psihoseksualna faza predstavlja dugraije fokuse idovih seksualnih
energija. Frojd je tvrdio da seksualni ivot ne poinje tek u pubertetu, ve poinje
jasnim manifestacijama posle roenja. Ova tvrdnja je esto pogreno interpretirana.
Frojd nije rekao da dete doivljava seksualne potrebe na isti nain kao i odrasli. Umesto
toga, Frojd je verovao da beba ili dete ispoljavaju primitivne seksualne nagone traei
ulno zadovoljstvo iz razliitih delova tela. Dakle, psihoseksualne faze su razvojni
periodi koji su zavisni od uzrasta i u kojima su seksualni impulsi fokusirani na
razliite zone tela i izraeni kroz aktivnosti koje su povezane sa tim delovima tela.
Tokom prvih pet godina ivota, izraavanje primitivnih seksualnih nagona
progredira od jedne telesne zone do druge tano odreenim redom: usta, anus i genitalije.
Prvu godinu ivota karakterie oralna faza. Tokom ovog vremena beba izvlai
zadovoljstvo kroz oralne aktivnosti sisanja, vakanja i ujedanja. Tokom sledee dve
godine, zadovoljstvo se izvodi kroz ekskreciju i ostvarivanje kontrole nad izbacivanjem
izluevina analna faza. U falusnoj fazi, traenje zadovoljstva se fokusira na genitalije.

Fiksacija: nereeni razvojni konflikti

U svakoj psihoseksualnoj fazi, verovao je Frojd, beba ili malo dete se suoava sa
razvojnim konfliktom koji mora biti uspeno reen da bi se prelo u sledeu fazu. Sredite
ovog konflita je stepen do koga roditelji ili onemoguavaju odreeno zadiovoljstvo ili
previe ugaaju detetovim oseanjima zadovoljstva. Stoga je Frojd verovao da roditeljski
stavovi i vreme specifinih dogaaja u odgajanju deteta, kao to su odvikavanje od
sisanja i navikavanje na nou, ostavljaju trajni uticaj na razvoj linosti.
Ako je frustrirano, dete e ostati sa oseanjima neostvarenih potreba
karakteristinih za tu fazu. Ako mu se previe ugaa, dete moe biti nevoljno da pree na
sledeu fazu. U oba sluaja, rezultat nereenih razvojnih konflikata jeste fiksacija na
odreenu fazu. Osoba nastavlja da trai zadovoljstva kroz ponaanja koja su slina onim
povezanim za tu psihoseksualnu fazu. Na primer, odrasli koji stalno vae vakau gumu,
pui ili grize nokte moe imati nereeni oralne psihoseksualne konflikte.

Edipov kompleks: psihoseksualna drama

12
 Najkritiniji konflikt koji dete mora uspeno da razrei zbog zdrave linosti i
seksualnog razvoja deava se tokom falusne faze. Kako dete postaje svesnije zadovoljstva
izvedenog iz genitalne oblasti, Frojd je verovao da dete razvija seksualnu elju prema
roditelju suprotnog pola i neprijateljstvo prema roditelju istog pola. Ovo je uveni
Edipov kompleks, nazvan tako prema heroju grkog mita, Edipu, koji ostavljen na
roenju ne znajui ubija svog oca i eni se majkom.
Edipov kompleks je detetova nesvesna sekusalna elja prema roditelju suprotnog
pola koju prate neprijateljska oseanja prema roditelju istog pola. Spoljne manifestacije
Edipovog kompleksa mogu ukljuiti detetovu posesivnost prema roditelju suprotnog
pola, kao kada mali deak prkosno kae: Tata, ne ljubi moju mamu!, ili kad mala
devojica u tonu nadmetanja proglasi: Kad porastem, udau se za tatu!. Po Frojdu, ova
sklonost ka roditelju suprotnog pola odigrava se kao seksualna drama u mozgu deteta,
drama sa razliitim zapletima za deake i devojice.
Za deake, Edipov komplekst odvija se kao konfrontacija sa ocem za majinu
naklonost. Mali deak osea neprijateljstvo i ljubomoru prema ocu, ali shvata da je otac
fiziki snaniji od njega. Deak doivljava kastracionu anksioznost, ili strah da e ga otac
kazniti kastriranjem (Frojd, 1933).
Da bi razreio Edipov kompleks i te strahove, deak na kraju udruuje snage sa
svojim neprijateljem pribegavajui odbrambenom mehanizmu identifikaciji.
Identifikacija je odbrambeni mehanizam ega koji ukljuuje smanjenje anksioznosti
oblikovanjem ponaanja i karakteristika prema drugim ljudima. Prema Frojdu, dete se
identifikuje sa roditeljem istog pola kao nain da razrei seksualnu privlanost prema
roditelju suprotnog pola Edipov kompleksa. To jest, imitira i usvaja oeve vrednosti,
stavove i ponaanje. Ipak, postoji striktno ogranienje u identifikaciji sa ocem: samo otac
moe uivati seksualnu naklonost majke. Ovo ogranienje postaje usvojeno kao tabu
incesta u deakovom razvijajuem superegu, tabu koji je pojaan superegovim
korienjem krivice i socijalnim ogranienjima (Frojd, 1905, 1923). Verovao je da
imitiranje roditelja istog pola igra vanu ulogu u razvoju polnog identiteta i, na kraju,
zdrave seksualne zrelosti.
Devojice takoe na kraju razreavaju Edipov kompleks identfikujui se sa
roditeljem istog pola i razvijajui jak superego tabu u odnosu na incestuozne nagone. Ali,
kod devojica tu dramu prate druge teme. Devojica otkrije da deak ima penis a ona ne.
Ona osea uskraenost i gubitak koji je Frojd nazvao zavist zbog penisa. Prema Frojdu
(1940), devojica krivi svoju majku zato to je u svet poslala tako nedovoljno
opremljenu. Stoga, ona razvija prezir i netrpeljivost prema majci. Ipak u svom pokuaju
da zauzme mesto svoje majke kod oca, takoe se i identifikuje sa majkom. Kao i deak, i
devojica usvaja atribute roditelja istog pola. Frojdova gledita o enskoj seksualnosti,
naroito koncept zavisti zbog penisa, meu najotrije su kritikovanim njegovim idejama.
Moda uviajui da njegovo objanjenje enskog psihoseksualnog razvoja lei na slabim
temeljima, Frojd (1924) je priznao: Na uvid u te razvojne procese kod devojica je
nezadovoljavajui, nepotpun i nejasan.
13
Latentna i genitalna faza
Frojd je mislio da zbog intenzivne anksioznosti koja je povezana sa Edipovim
kompleksam, seksualni nagoni enske i muke dece postaju potisnuti tokom latentne faze
u kasnom detinjstvu. Spolja, deca u latentnoj fazi izraavaju snanu elju da se udruuju
sa vrnjacima istog pola, to je preferencija koja ojaava detetov seksualni identitet.
Konano razreenje Edipovog kompleksa deava se u adolescenciji, tokom
genitalne faze. Incestuozne tenje poinju da isplivavaju, one su zabranjene moralnim
normama superega kao i drutvenim ogranienjima. Umesto toga, osoba usmerava
seksualni nagon ka socialno prihvatljivim zamenama, koje esto podseaju na roditelja
suprotnog pola te osobe4 (Frojd, 1905).
U Frojdovoj teoriji, zdrava linost i oseaj seksualnosti se deavaju kada su
konflikti uspeno prevazieni na svakoj fazi psihoseksualnog razvoja. Uspeno
prevazilaenje konfikata u svakoj psihoseksualnoj fazi rezultiraju u spobosobnost osobe
da voli, ostvarivanju produktivnog ivota kroz posao, odgoj dece, i drugim dostignuima.

4
esto se deava da se mlad ovek ozbiljno zaljubi u zrelu enu, ili devojka u starijeg mukarca na
poloaju koji ima mo; to je jasni eho (ranije) faze razvoja o kome smo diskutovali, s obzirom da te figure
mogu da oive slike njihove majke ili oca (Frojd, 1905).

14
Frojdova psihoanalitika teorija
Ime i prezime_________________________________________________

1. Id je voen__________________, a Ego__________________________?
a) vidljivim sadrajem; latentnim sadrajem
b) principom realnosti; principom zadovoljstva
c) latentnim sadrajem; vidljivim sadrajem
d) principom zadovoljstva; principom realnosti

2. Frojd je razvio metod______________________________ da bi pomogao svojim

pacijentima da otkriju zaboravljena seanja.
a) hipnozu b) katarzu c) slobodne asocijacije d) tanatos

3. Struktura linosti koja procenjuje moralno ponaanje zove

se______________________?
a) ego b) superego c) libido d) potiskivanje

4. Osmogodinji deak eli da bude voza kamiona kada poraste, kao i njegov otac.
Deakovo prihvatanje oevih stavova i vrednosti ukazuje na proces
_________________?
a) Fiksacije b) identifikacije c) poricanja d) projekcije

5. Svaki put kada petogodinji Marko dotakne svoje genitalije, njegovi roditelji ga
nazovu ''prljavim deakom'' i udare ga po rukama. Po Frojdu, Markova frustracija
moe dovesti do nereenog razvojnog konflikta zvanog ___________________?
a) fiksacije b) identifikacije c) sublimacije d) poricanja

6. Sedmogodinja Jovana vie voli da se igra sa drugaricama i ne voli ba da se igra

sa deacima. Jovana je verovatno u _____________________ fazi
psihoseksualnog razvoja.
a) analnoj b) falusnoj c) latentnoj d) genitalnoj

15
 NEOFROJDIJANCI
Frojdovi naslednici i disidenti

Neofrojdijanci sledili su Frojda u naglaavanju vanosti nesvesnog i vanosti ranog

detinjstva, ali oni su razvili svoje teorije linosti. Kako su se neofrojdijanci generalno
razlikovali od Frojda? Koje su bile kljune ideje Junga, Hornajeve i Adlera?

Frojdove ideje uvek su bile kontroverzne. Ali do 1900-te privukao je znatan broj
sledbenika, od kojih su mnogi doli u Be da istrauju sa njim. Iako su ti rani sledbenici
razvili svoje teorije linosti, oni su i dalje priznavali vanost mnogih Frojdovih osnovnih
ideja, kao to je uticaj nesvesnih procesa i uticaj dogaaja iz ranog detinjstva. U stvari,
oni su zadrali osnove koje je utvrdio Frojd, ali su ponudili nova objanjenja za procese
linosti. Stoga, ovi teoretiari su esto nazivani neo-frojdijancima (prefiks neo znai
novi).

Neofrojdijanci i nihove teorije

Generalno, neofrojdijanci nisu se slagali sa Frojdom oko tri kljune take. Prvo,
uli su u raspravu sa Frojdovim verovanjem da je primarna motivacija ponaanja
seksualna. Drugo, nisu se slagali sa Frojdovom tvrdnjom da je linost fundamentalno
odreena iskustvima ranog detinjstva. Umesto toga, neofrojdijanci su verovali da se
linost moe razvijati i tokom ivota. Tree, teoretiari neofrojdijanci, napustili su
Frojdovo generalno pesimistiko vienje ljudske prirode i drutva.
U ovom poglavlju, pozabaviemo se osnovnim idejama tri neofrojdijanca: Karla
Gustava Junga, Karen Hornaj i Alfreda Adlera.

KARL GUSTAV JUNG: Individuacija, kolektivno nesvesno i arhetipovi

Roen u malom gradu u vajcarskoj, Karl Jung (1875-1961) bio je fasciniran

mitovima, narodnim priama i religijama svoje, ali i drugih kultura. Po studiranju
medicine, Junga je privuklo relativno novo polje psihijatrije, zato to je verovao da ono
moe da prui dublje uvide u ljudski um (Jung, 1963). Fasciniran Frojdovim idejama,
Jung je zapoeo prepisku sa njim. Na njihovom prvom sastanku, njih dvojica su se tako
dobro slagali da su priali 13 sati bez prestanka. Frojd je oseao da njegov mladi uenik
toliko obeava, da ga je nazvao usvojenim sinom i svojim kraljevskim princem.
Bie to Jung, odluio je Frojd, koji e ga naslediti i voditi meunarodni psihoanalitiarski
pokret i Jung je bio prvi predsednik. Ipak, Jung je bio previe nezavisan da prihvati svoju
ulogu kao Frojdov bespogovorni sledbenik. Kako je Jung nastavio da iskazuje svoje
ideje, njegovo blisko prijateljstvo sa Frojdom zavrilo se razlazom i ogorenou.

16
 Jung je odbacio Frojdovo uverenje da je ljudsko ponaanje podstaknuto
seksualnim i agresivnim nagonima. Umesto toga, Jung je verovao da su ljudi motivisani
vie generalnom psiholokom enregijom koja ih gura ka dostizanju psiholokog rasta,
samorealizacije i psihike celovitosti (jastvo) i harmonije. Jung (1963) je verovao da
linost nastavlja da se razvija na znaajne naine tokom celog ivota kroz proces
individuacije. Proces individuacije je spontan, nesvestan i mukotrpan proces razvoja
pojedinca iji je cilj dostizanje jedinstvenosti i celovitosti linosti. U mnogim
simbolima iz razliitih kultura Jung prepoznaje taj simbol celovitosti, zaokruenosti.
U procesu individuacije diferenciraju se sve mogunosti jedinke i istovremeno
dolazi do njihove integracije u jendu skladnu, autonomnu, individualnu linost, koja je
razliita od svih drugih. Cilj procesa individuacije nije postizanje sree ili savrenstva,
ve da linost postane skladna, potpuna, integrisana i jedinstvena. Individuacija se esto
pokree kao odgovor na kriznu situaciju (npr., bolest, neuspeh, udan san). Po Jungu,
ivotna kriza esto je najava procesa samospoznaje. Individuacija poinje stanjem
neravnotee, nepotpunosti, a njenu poslednu fazu ini Jastvo ili Sopstvo. Jastvo ili
Sopstvo je vrhovni arhetip celovitosti psihe, to je prava sutina pojedinca i ono nadilazi
ego. Sopstvo je sredite celokupne linosti, i svesne i nesvesne. Sopstvo je predstava
Boga u nama. Ono je arhetipski pokreta, usmeriva i cilj procesa individuacije,
predstavlja ostvarenje potpunosti i sklada. Najpoznatiji mitoloki simboli Sopstva su:
kamen, toak, prsten, biser, cvet, Hristos, Buda, a pre svih mandala. Mandala, po Jungu je
bila arhetipski simbol jastva i psihike celovitosti i predstave mandale se mogu nai u
raznim kulturama irom sveta, to govori o univerzalnosti.
Za razliku od Frojdovog shvatanja, ego nije slab i nemoan pred zahtevama ida i
superega, ve je, po Jungu, sredinji, kohezivni i najvaniji deo svesne linosti. Ego
osea, pamti, proverava, procenjuje, integrie, koriguje i kontrolie ponaanje. Ono je
sredite svesti, volje, oseanja i delanja. Ego posreduje izmeu svesnog i nesvesnog dela
linosti, pomae u osveivanju nesvesnih sadraja i njihovoj integraciji u svest. Ego je
sredite samo svesti, a Sopstvo ili Jastvo je sredite celokupne psihe, i svesnog i
nesvesnog dela. Jastvo je monije i nadreeno egu.
U istraivanju razliitih kultura, Junga je pogodila univerzalnost mnogih slika i
tema, koje su se takoe pojavljivale u snovima i preokupacijama njegovih pacijenata.
Ove opservacije dovele su do nekih od Jungovih najintrigantnijih ideja, pojmova
kolektivnog nesvesnog i arhetipova. Kolektivno nesvesno je najstariji, najbitniji i
najuticajniji sistem psihe, ono je po svojoj prirrodi univerzalno, nasleeno i
transpersonalno (nadlino). Jung (1936) je verovao da kolektivno nesvesno su najdublji
slojevi individualne psihe, koje dele svi ljudi i koje odraava kolektivnu evolutivnu
istoriju oveanstva. Kolektivno nesvesno u Jungovoj teoriji je hipotetini deo nesvesnog
uma koji je nasleen od prethodnih generacija i koji sadri univerzalna zajednika
iskustva i ideje predaka. Opisao ga je kolektivno nesvesno kao celokupno duhovno
naslee ljudske evolucije, ponovo roeno u strukturi mozga svake individue (Jung,
1931).
17
 Lino nesvesno, po Jungu, ine lini psihioki sadraji koji su bili svesni, pa su iz
razliitih razloga gurnuti u nesvesno, ali ponovo mogu postati svesni. Ego dosta lako
komunicira sa individualnim nesvesnim i ono se moe istraiti preko njegovih
manifestacija u fantazijama, snovima ili preko Jungovog Testa asocijacije rei. Nesvesno
je kod Frojda mrano, ravo, infantilno, primitivno, razorno, a kod Junga nije samo takvo
ve moe biti i svetlo, dobro, mudro, stvaralako i spiritualno. Po Jungu, svesno i
nesvesno su u kompenzatornom odnosu, kada se u svesnom stanju previe jednostrano
zastupa odreena opcija, nesvesno razvija suprotan stav. Tako, ukoliko je neko u svesnom
delu previe pragmatian, u nesvesnom ima bogate fantazije; ukoliko je svest monotona,
isprazna, nesvesno postaje bogatije, ivlje i to se ispoljabva u snovima koji su prepuni
bogatih simbola i vizija (Jung, 1984).
Dete se ne raa kao tabula rasa ve poseduje nasleene mogunosti, instinkte i
arhetipove koji ine sadraj kolektivnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno sadri instinkte
i arhetipove. Arhetipovi su genetski nasleene mentalne sike univerzalnih ljudskih
instikata, tema i preokupacija (Jung, 1964). Oni su univerzalni obrasci miljenja,
opaanja, oseanja i ponaanja. Oni su uroeni i nevidljivi okviri celokupnog naeg
iskustva, a ispoljavaju se u vidu simbolinih slika koje su nabijene emocijama.
Uobiajeni arhetipovi koji su izraeni u praktino svakoj kulturi su heroj, snani otac,
brina majka, vetica, mudri starac, junak, nevino dete i smrt i ponovno raanje. Prema
Jungu, arhetipske slike esto se nalaze u popularnim mitovima, romanima i ak
filmovima. Uzmimo u obzir klasino delo arobnjak iz Oza. Siroe, Doroti, na putu je
samospoznaje i sopstva, simbolizovanih Smaragdnim gradom. Nju prate njeni simbolini
pomagai, Straljivi lav (koji trai hrabrost), Limenko (koji trai ljubav) i Strailo (koji
trai mudrost). Ono to pravilno zovemo instinktima su psiholoke potrebe i opaene su
ulima. Ali u isto vreme, oni se takoe manifestuju u fantazijama i esto otkrivaju svoje
prisustvo preko simbolikih slika. Ove manifestacije Jung zove arhetipovi. Oni su
nepoznatog porekla, oni ponovo reprodukuju sebe u bilo kom vremenu ili bilo kom delu
sveta (K. Jung, 1964).
Funkcija arhetipa je da olaka pojedincu snalaenje u ivotno vanim, kriznim
situacijama. On unosi red i smisao u nae haotino opaanje sveta, pomae nam da se
snaemo u ivotnim krizama i da na njih to bolje odgovorimo. Oni su izuzetno znaajni
za ovekov duhovni razvoj i mentalno zdravlje. Dva vana arhetipa koja je Jung (1951)
opisao jesu anima i animus reprezentacije enskih i mukih principa. Jung je verovao
da svaki mukarac ima ensku stranu, koju predstavlja njegova anima, i da svaka ena
ima muku stranu, koju predstavlja njen animus. Da bi se postigla psiholoka
harmonija, verovao je Jung, vano je da mukarac spozna i prihvati svoje enske aspekte,
a da ena spozna i prihvati muku stranu svoje prirode.

Jungovo shvatanje snova

I Jung je kao i Frojd smatrao da su snovi vane psihike pojave, d aimaju smisla i
da otkrivaju nesvesno. Ali Jung znaajno drugaije vidi i prirodu, i strukturu i jezik i
18
funkciju sna, i drugaije ih tumai. Po Jungu, san ne skriva seksualne i agresivne nagone,
on nita ne skriva ve naprotiv, otkriva i upozorava, upuuje poruku naoj svesnoj
linosti. Snovi su automatska reakcija samoreguliueg sistema psihe: spontano
samoprikazivanje aktuelnog stanja u nesvesnom u simbolikom, izraajnom obliku.
Jezik snova nije ifrovan, on je nerazumljiv snevau jer mi taj jezik simbola ne
poznajemo dovoljno. Slike sna imaju polivalentno znaenje (viesmisleno, vie
znaenja), a ne smao jedno. Kompenzatorna funkcija je nevoljna tendencija ka
ispravljanju jednostrane aktuelne orijentacije svesti. San nastoji da prikae trenutno stanje
u nesvesnom i da pomou nje koriguje, tj., kompenzujetetnu jednostranost svesnog
stava snevaa. Mogu imati i ulogu opomene snevau o predstojeim dogaajima. Za
Junga je vano ustanoviti koji je cilj sna, ta nam on saoptava i kuda usmerava psihiki
razvoj. Tumaenje snova je znaajno sredstvo u podsticanju i usmeravanju duevnog
razvoja i u procesu ozdravljenja linosti. Kroz odgonetanje snova upoznajemo nesvesno
(lino i kolektivno).

Karakteristike Jungove teorije

Ultra-dubinska. Frojdova teorija je dubinska, istie znaaj linog i nesvesnog, a

Jung ide jo dalje i govori o transpersonalnom, kolektivnom nesvesnom koje je iznad
nesvesnog, jo dublji sloj nesvesnog.
Teleoloka. Teleos je na grkom cilj, Jung smatra da je priroda psihe svrhovita.
Neku psiholoku pojavu moemo mnogo bolje razumeti ako znamo emu je usmerena,
emu tei u budunosti, nego to emo je razumeti ako je svedemo objanjavanjem na
neki doivljaj u prolosti. Uostalom, ovek je okrenut ka samorazvoju, ostvarenju
celovitosti, sklada i jedinstva linosti kroz proces individuacije.
Dijalektika (dijalektika je nain razvoja kroz protivurenosti, suprotnosti). U
linosti se an dijalektiki nain sukobavljavaju i spajaju mnoge suprotne sile i strukture:
svesno i nesvesno, muko i ensko, ekstraverzija i introverzija, itd. Iz napetosti koja
postoji izmeu ovih suprotnosti nastaje energetska promena i kretanje, i nastaje neto
tree to prevazilazi karakteristike ovih suprotnosti (kao jedinjenje).
Razvojna. Razvoj linosti je po Jungu, diktiran iznutra, postoji tenja za
samorazvojem, dosizanjem sve veeg nivoa integracije.

Ocena Jungove teorije

Nije iznenaujue to su Jungovi koncepti kolektivnog nesvesnog i zajednikih

arhetipova bili kritikovani kao nenauni ili mistini. Koliko se zna, individualna iskustva
ne mogu biti preneta genetski s jedne generacije na drugu. Bez obzira na to, Jungove
ideje imaju vie smisla ako se misli o kolektivnom nesvesnom kao odrazu zajednikih
ljudskih iskustava. Zatim, arhetipovi mogu biti promiljani kao simboli koji predstavljaju
zajednike, univerzalne teme ciklusa ljudskog ivota (MekAdams, 1994, Stivens, 1983).
19
Ove univerzalne teme ukljuuju roenje, dostizanje samosvesti, roditeljstvo, duhovnu
potragu i smrt.
Iako Jungova teorija nikada nije postala uticajna kao Frojdova, ona je velika i
znaajna teorija i neke od njegovih ideja iroko su prihvaene. Na primer, Jung (1923)
bio je prvi koji je opisao dva tipa linosti: introvertne, koje fokusiraju svoju panju na
unutra, i ekstrovertne, koje okreu svoju panju i energiju ka spoljanjem svetu. Na kraju,
Jungovo naglaavanje tenje ka psiholokom razvoju i samorealizaciji anticipiralo je neke
od osnovnih ideja humanistikog vienja linosti.

KAREN HORNAJ: Bazina anksioznost i zavist zbog materice

Odbaena kao psihoanalitiar-frojdovac, Karen Hornaj (1885-1952) emigrirala

je iz Nemake u Sjedinjene drave u vreme velike depresije tridestih godina dvadesetog
veka. Hornajeva je primetila otre razlike izmeu njenih nemakih i amerikih pacijenata.
Tamo gde je Frojd nalazio psiholoke probleme u seksualnim konfliktima, Hornajeva je
otkrila da su njeni ameriki pacijenti vie zabrinuti za svoje poslove i ekonomske
probleme nego za svoje seksualne ivote. Tako, Hornajeva je dola do toga da podvue
vanost kulturnih i socijalnih faktora u razvoju linosti stvari koje je Frojd
uglavnom ignorisao (Hornaj, 1945).
Hornajeva je takoe naglasila vanost socijalnih veza, posebno odnos roditelj-
dete, u razvoju linosti. Verovala je da su poremeaji u ljudskim odnosima, a ne
seksualni konflikti, uzrok psiholokih problema. Takvi problemi dolaze iz pokuaja da se
izae na kraj sa bazinom anksioznou, koju je Hornaj (1945) opisala kao oseanje
izolovanosti i bespomonosti deteta u potencijalno neprijateljskom svetu.
Hornajeva (1945) je opisala tri obrasca koja individua koristi da se odbrani od
bazine anksioznosti: pribliavanje ljudima, okretanje protiv ljudi, ili udaljavanje od
ljudi. Oni koji se pribliavaju ljudima imaju ogromnu potrebu za odobravanjem i
ljubavlju. Oni koji se okrenu protiv drugih imaju veliku potrebu za moi, posebno moi
nad drugim ljudima. Oni su esto takmiarski nastrojeni, kritini, dominantni i potrebno
im je da oseaju superiornost nad drugima. Na kraju, oni koji nastoje da se udalje od ljudi
imaju veliku potrebu za nezavisnou i samodovoljnou, to ih esto ini udaljenim i
odvojenim od drugih.
Hornajeva je smatrala da su ljudi sa zdravom linou fleksibilni u balansiranju
izmeu tih razliitih potreba, jer postoji vreme kad je svaki od ovih obrazaca ponaanja
odgovarajui. Kao to je Hornajeva (1945) napisala: Svako treba da bude sposoban da
se preda drugima, ili da se bori, ili da se okrene sebi. Ova tri dopunjuju jedno drugo i
ine harmoninu celinu. Ali kada jedan od obrazaca postane dominantni nain odnosa
prema drugim ljudima i svetu, moe doi do psiholokih konflikata i problema.
Hornajeva se, takoe, otro nije slagala sa Frojdovom interpretacijom enskog
razvoja, posebno sa tim da ene pate od zavisti zbog nedostatka penisa. Ono zbog ega
ene zavide mukarcima, tvrdila je Hornajeva (1926), nije njihov penis nego njihov
20
superioran poloaj u drutvu. Zapravo, Hornaj je tvrdila da mukarci esto pate od
zavisti zbog materice, zavidei enama na sposobnosti da raaju decu. Uredno stavljajui
Frojdovo vienje enske psihologije naglavce, Hornajeva je tvrdila da mukarci
kompenzuju svoju relativno malu ulogu u reprodukciji stvarajui na poslu ili ostvarujui
druga spoljanja dostignua.
Hornajeva je delila Jungovo uverenje da ljudi nisu osueni na psiholoke
konflikte i probleme. Kao i Jung, Hornajeva je smatrala da su tenja ka psiholokom
razvoju i dostizanje vlastitog potencijala osnovni ljudski motivi. ovek, (kako je
postavio Frojd), osuen je na patnju ili unitavanje... Moje uverenje je da ovek poseduje
sposobnost kao i elju da razvije svoje potencijale i postane pristojno ljudsko bie, a da to
opada ukoliko njegovi odnosi sa drugima i, dakle, sa samim sobom, bivaju i nastavljaju
da budu poremeeni. Verujem da ovek moe da se promeni i da se menja dok god je
iv. (K. Hornaj, 1945)

ALFRED ADLER: Oseanje inferiornosti i tenja ka superiornosti

Roen u Beu, Alfred Adler (1870-1937) bio je izuzetno boleljivo dete. Ipak,
odlunou i vrednim radom, prevaziao je svoju fiziku slabost. Posle studiranja
medicine, povezao se sa Frojdom. Ali, od poetka Adlerovog interesovanja za
psihoanalizu, nije se slagao sa Frojdom oko nekoliko problema. Posebno, Adler je
stavljao naglasak mnogo vie na svesne misaone procese i drutvene potrebe. Konano,
Adler se odvojio od Frojda da bi uspostavio svoju teoriju linosti.
Adler (1933b) je verovao da je fundamentalni ljudski motiv tenja ka moi,
superiornosti elja da se osoba usavri, savlada tekoe i poe ka samoperfekciji i
samorealizaciji. Odakle ta tenja? Tenja ka superiornosti dolazi od univerzalnog
oseanja inferiornosti koje je doivljeno tokom perioda detinjstva, kada je dete nemono
i zavisi od drugih. Ova oseanja motiviu ljude da kompenzuju svoje prave ili umiljenje
slabosti naglaavajui svoje talente i sposobnosti radei naporno na svom usavravanju.
Stoga, Adler (1933a) je video univerzalno ljudsko oseanje inferiornosti kao ipak
konstruktivno i vredno.
Ipak, kada ljudi nisu u stanju da kompenzuju neku tekou ili kada su njihova
oseanja inferiornosti preterana, oni mogu razviti kompleks inferiornosti generalno
oseanje nedostatnosti, slabosti i besmpomonosti. Ljudi sa kompleksom inferiornosti
esto nisu u stanju da tee usavravanju i samopoboljanju.
A kao drugi ekstrem, ljudi mogu prekompenzirati svoje oseanje inferiornosti i
razviti kompleks superiornosti. Ponaanja koja prate kompleks superiornosti mogu
ukljuiti preuveliavanje sopstvenih dostignua i vanosti u elji da se prikrije slabost, i
poricanje realnosti sopstvenih ogranienja (Adler, 1954). Biti ljudsko bie znai imati
oseaje inferiornosti. Jedinka prepoznaje svoju bespomonost u odnosu na prirodu. Vidi
smrt kao neizbenu posledicu postojanja. Ali, kod mentalno zdrave osobe ova oseanja

21
inferiornosti deluju kao motiv za produktivnost, kao motiv za prevazilaenje prepreka,
motiv za ostajanje u ivotu.
Adler je verovao da su oseanja inferiornosti prirodna posledica toga to je dete
malo i bespomono. Deca su svesna veliine i relativne snage svojih roditelja i veliki deo
njihovih aktivnosti je centriran na kompenzaciju oseaja inferiornosti koje ovo izaziva.
Stoga, po Adlerovom vienju, tenja ka superiornosti, usavravanju i ovladavanju jeste
prirodna tendencija koja moe biti osnaena ili sputana u zavisnosti od okolnosti u
detetovom ivotu, posebno njegovom porodinom okruenju.
Po Adleru, oseanje inferiornosti ima potencijal da napravi pusto ili da inspirie
na razvoj. Zavisno od toga kako ih dete interpetira, oseanja inferionosti postaju izvor
svih ljudskih tenji ili koren psihopatalogije. U optimalnim uslovima, dete koristi
oseanje inferiornosti kao silu koja ga goni na rast i promenu. Ipak, oseanja inferiornosti
mogu biti naglaena, dovodei do toga da se dete osea savladanim i slabim i da stvori
kompleks inferiornosti.
Kompleks inferiornosti ima veliki broj uzroka, najvei deo njih moe se povezati
sa tretmanom koje je dete imalo u prvih pet godina ivota. Adler je identifikovao tri
primarna uzroka: 1) preterano ugadjanje 2) zapostavljanje i 3) ogansku inferiornost.
Preterano ugadjanje proizvodi oseanje inferiornosti liavajui dete mogunosti da
razvije svoju nezavisnost i inicijativu. U situaciji preteranog ugadjanja, anticipacija svake
detetove potrebe znai da dete ima malo mogunosti da prevazie oseanje
bespomonosti. Kompleks inferiornosti se javlja jer se dete osea savladanim svojim
nesposobnostima i nije sposobno da razvije tenju ka usavravanju i ovladavanju.
U sluajevima zapostavljanja, deca su takoe sklona da razviju kompleks
inferiornosti, ali iz potpuno suprotnih razloga: verujui da su nevoljena i da ih je
nemogue voleti, zapostavljena deca imaju malo opcija, ve odbacuju nunost ljubavi,
esto postajui neprijateljski nastrojena i/ili povuena. Setite se da je, po Adlerovom
vienju, roditeljska uloga da gaji detetovo socijalno interesovanje. Bez tog usmeravanja,
socijalno interesovanje se povlai pred tenjama koje su okrenute ka samom sebi,
dovodei do ivotnog stila kome upadljivo nedostaje sposobnost za brigu o drugima.
Saoseanje je zamenjeno trgovakim ''ta ja mogu da dobijem iz ove situacije?''
Adler je identifikovao fizike ili organske nedostatke kao jo jedan faktor rizika
za razvoj kompleksa inferiornosti. Deca roena sa cerebralnom paralizom, na primer,
mogu imati normalne ili nadprosene mentalne sposobnosti, ali zbog toga to njihovi
sistemi iskazivanja nisu upareni, takvi talenti mogu biti potcenjeni. U takvim
sluajevima, fiziolokii nedostatak se razvija u psiholoki, sa intenzivnim oseanjima
inferiornosti koji ne odgovaraju sposobnosti individue da tei ka uspehu.
Razvoj organske inferiornosti kao odgovor na fizioloko otecenje ili kompleks
inferiornosti kao odgovor na rano deije iskustvo nije neizbeno. Iako je Adler verovao
da se osnovni ciljevi i karakteristike linosti razviju do pete godine, dozvoljavao je
mogunost rasta i promene ako se uloi napor. Adler je smestio pravu odgovornost za
tenju i dostizanje superiornosti u ruke individue: ''Nije detetovo iskustvo ono koje
22
diktira njegovo delanje; to su zakljuci koje ono izvlai iz svojih iskustava'' (Adler, 1958,
p 123).
Drugi spoljanji faktori utiu na detetovu linost. Porodino ustrojstvo moe imati
dubok uticaj na razvoj motivacije za uspeh, izbor karijere i meuljudske vetine. Adler je
sugerisao da je verovatno da e prvoroena deca biti izloenija preteranom ugadjanju i
zbog toga imati razvijen kompleks inferiornosti. Roenjenje mlaeg brata ili sestre,
''detronizacija'' (skidanje sa trona, sa prestola), moe biti veoma bolno za dete i moe
dalje pojaati oseanje inferiornosti starijeg deteta. Karakteristike linosti provoroenih
mogu uticati na ovu ranu istoriju: Adler je sugerisao da meu prvencima ima vie
sluajeva neprilagoenosti u odnosu na vrnjake, neurotinih tendencija, ak i
kriminogenosti i alkoholizma (Adler, 1958). S druge strane, oni mogu preuzeti roditeljsku
ulogu sa mlaom braom i sestrama i biti sposobniji da prihvate odgovornost nego to to
mogu kasnije roeni (Ansbacher i Ansbacher, 1956). Prvenci imaju sklonost da izaberu
karijere koje podrazumevaju visok stepen odgovornosti i koje su relativno konformistike
(kao to su doktor ili advokat), moda reflektujui svoje neslaganje sa poremeajem
statusa quo (Adler, 1969).
Prema Adleru, srednje dete je u povoljnoj poziciji, zato to nije verovatno da e
biti prezatieno. Dalje, prisustvo starijeg ima ulogu sile koju treba prevazii. Po
Adlerovom vienju, srednja deca imaju skolonost da budu izrazito takmiarski
nastrojena, socijalno prilagoena i imaju sposobnost da usmere sebe ka prevazilaenju
oseanja inferiornosti.
Iako najmlae dete izbegava bol zbog ''detronizacije'' do koje dolazi usled raanja
mlaih brae i sestara, ono je u nesrenoj poziciji da ga tite i roditelji i starija braa i
sestre, pa zato gomilaju svoja oseanja neadekvatnosti. Dok prisustvo starije brae i
sestara moe dovesti do visokog stepena ambicije i tendencije ka izboru jednistvenih
puteva, prezatiivanje moe da lii najmlae dete mogunosti da postavi ciljeve i tei
njihovom ispunjenju. Adler je smatrao su deca koja su roena kao poslednja, druga grupa
po riziku da razviju kompleks inferiornosti ali je dodao da stimulacija koju obezbeuju
starija braa i sestre, u nekim sluajevima, moe inspirisati najmlae dete da ih
prevazidje.
Jedinci su u jedinstvenoj poziciji da nikad ne budu detronizovani i roditelji
mogu da nastave da im previe ugadjaju. Reuzutat, po Adlerovom vidjenju, jeste da
jedinci ponekad precenjuju sopstveni znaaj i mogu imati tekoe u interakcijama sa
vrsnjacima (Adler, 1958).

Savremeno istraivanje Adlerove teorije

Vanost reda raanja u Adlerovoj teoriji podstakla je mnoga istraivanja. Da li je

redosled raanja vaan za izbor karijere ili za razvoj motivacije za uspehom kao to je
Adler predvideo? Moda, ali ne nuno iz razloga koje je Adler sugerisao. Dobro je

23
utvreno da e prvenci, na primer, pre nego da pate od oslabljujueg kompleksa
inferiornosti, verovatnije nego njihovi mlai braa ili sestre ostvariti ugled u svom
profesionalnom ivotu, verovatnije je da e teiti viem obrazovanju (Schachter, 1963) i
verovatno ostvarivati vie rezultate na standardizovanim testovima nego njihovi mlai
braa i sestre (Eysenck i Cookson, 1969). Postoje dokazi, ipak, da su prvenci posluniji i
spremniji da prihvate poziciju odgovornosti u socijalnim situacijama nego oni koji su
roeni kao mlai braa i sestre (Sutton-Smith i Rosenberg, 1970). Hilton (1967) je
zapazio da e majke traiti mnogo vie od svojih prvenaca i da e verovatno uskratiti
svoju naklonost ako oni ne uspeju u svojim zadacima, a bie ekstremno tople i oseajne
sa njima ako se oni dobro pokau. Moete prepoznati u ovom obrascu kljune elemente
autoritativnog stila roditeljstva. Redosled roenja izgleda da ima efekat koji ide u dva
pravca: i roditeljsko i deije ponaanje modifikovani su roenjem drugog deteta i te
promene su asimilovane u razvoj linosti.
Situacija sa kasnije roenima je znaajno kompleksnija. Moda je drugoroeno
dete takoe i prva devojica u porodici ili je najmlae dete najmlae od dvanaestoro ili
troje. Da li opti model prvi-, srednji-, najmlai- uraunava adekvatno ovakve razlike u
strukturi porodice? Kakav je uticaj socio-ekonomskih statusnih razlika izmeu porodica?
Nainjeni su pokuaji da se obrade ta pitanja (na primer, videti Sutton-Smith i Rosenberg,
1970; Zajonc i Markus, 1975). Uprkos tim faktorima, ostaje da redosled roenja utie na
sposobnost ljudi da se slau sa drugima: najmlai su vieni kao najdrueljubiviji u
odnosu bilo na starije bilo na srednje brau i sestre. I, iako izgleda da prvenci iniciraju
socijalne kontakte ese nego mlai braa i sestre, njihovi pokuaji nisu toliko uspeni
kao njihovih mlaih brae i sestara (Miller i Maruyama, 1976). Interesovanje za redosled
roenja obnovio je Salovej (Sulloway) svojim nalazom da prvenci tee da zadre status
quo (nepromenjeno stanje), a da se kasnije roeni bune protiv njega. Salovejev pristup
istraivanju interakcija izmeu redosleda roenja i drugih faktora, kao to je pol,
temperament i porodina dinamika, pokrenuo je novi talas istraivanja na ovu temu.

Iako smo samo dotakli najznaajnije iz dela Junga, Horanjeve i Adlera, njihove
teorije pruaju bogatstvo uvida i ideja o ljudskom ponaanju i linosti. Kao i Frojd, i
neofrojdijanci su imali svoje sledbenike meu tereapeutima i teoretiarima linosti.

24
PREGLED KONCEPTA 2
Poreenje psihoanalitiarskih teoretiara

Koji psihoanalitiarski teoretiar je tvrdio:

1. ______________________________ ''ovek je oveku vuk''
2. ______________________________ ''Moje uverenje je da ovek
poseduje sposobnost kao i elju da razvije svoje potencijale i postane
pristojno ljudsko bie, a da to opada ukoliko njegovi odnosi sa drugima i,
dakle, sa samim sobom, bivaju i nastavljaju da budu poremeeni''.
3. ______________________________ ''Biti ljudsko bie znai imati
oseanja inferiornosti''.
4. ______________________________ ''Celokupno duhovno naslee
evolucije oveanstva ponovo se raa u strukturi mozga svake individue''.
5. ______________________________ ''Seksualnni ivot ne poinje tek u
pubertetu ve se jasno manifestuje po roenju.''
6. _______________________________ ''Svako treba da bude sposoban da
se preda drugima, ili da se bori, ili da se okrene sebi. Ova tri dopunjuju
jedno drugo i ine harmoninu celinu.

25