Ка проблему средњовековних цркви смедеревског града

На простору смедеревског града постојале су 2 цркве, којих данас нема. То је црква

Благовештења, која је била средиште митрополије и у њој су биле мошти Св Луке. О овом
храму има више хипотеза, па је тако постојало мишљење да је након турског освајања
претворена у џамију, а убрзо и порушена да би се градила турска утврђења.
У ЈИ углу Великог града постојао је сакрални комплекс. Овде је вероватно била
дворска црква.
Млађан Цуњак овај комплекс у ЈИ углу погрешно индетификује са црквом
Благовештења.
Средњовековне цркве у Смедеревском граду помињу се само у списима о преносу
моштију Св Луке 1453. г. и то у Париском рукопису и Врдничком спису.
Ашик паша Заде, каже да је по заузимању Смедерева 1439. г. отклањана џума намаз –
главна исламска недељна молитва. Овај податак сведочи да је у Смедереву једна црква
претворена у џамију. Ову чињеницу 2 века касније потврђује и Евлија Челеби.
У документима се не спомиње храм Успења Богородице на садашњем старом гробљу.
Оквирно је датиован у прву пол. 15. века.
У Смедереву је псотојала и црква посвећена Благовестима и она је била задужбина
деспота Ђурђа. Поред ове постојала је и дворска црква.
Претпоставка да се дворска црква налазила у Малом граду, археолошки није
потврђена.
Хипотезу да се дворска црква или храм Благовештења налазио у Великом градупрви је
изнео С. Ненадовић.
Истраживање сакралног комплекса у ЈИ углу Великог Града започета су 1981. г.
Откривена је црква, касније турске доградње на њој и некропола са 122 гроба.
Најстаријем хоризонту припада грађевина тролисне основе. Улаз је на западу, а са
осталих страна имала је полукружне апсиде. Са западне стране није имала анекс. Темељи
су зидани каменом. У средишњем делу грађевине под је пробијен каснијим укопом
дечијег гроба у 14. веку. Цуњак ову цркву датује у 10. век.
 Следећој фази припадају остаци једнобродне цркве са полукружном олтарском
апсидом на истоку, припратом на западу и певничким просторима. У средишту апсиде
била је часна трпеза.
Зидови су грађени од ломљеног камена уз употребу опека. Пред западним улазом била
је призидана коснтрукција, можда звоник. У унутрашњости црква је била живописана.
Остаци фресака нађени су само у олтарској апсиди.
Цуњак ову цркву погрешно индетификује са црквом Благовештења и датује је у крај
прве половине 15. века.
 Следећој фази одговара реконструкција олтарског простора. Апсида ј порушена и
замењена новом у виду полуелипсе.
Цуњак ову фазу погрешно датује у период аустријске окупације 1717 – 1736. г. када је
стари храм, претворен у џамију, поново преобраћен у католичку цркву.
Овакво мишљење није тачно, јер се католички олтар ослања на апсидални зид, зато
што се није вршио опход, тако да је тешко поверовати да су Аустријанци изградили цркву
у складу са православним обредом.

Обимна преградња цркве улседила је наокн њеног претварања у џамију. Ту се уочавају

3 фазе доградње.
Првој фази припада доградња јужног анекса са михрабом (ниша у зиду џамије која је
окренута ка Меки), а у другој фази саграђен је западни анекс, а у његов Сз угао је уграђен
је минаре (кула са куполом). Последњој фази припада повезивање јужног и западног
анекса, а ЈЗ угао цркве преобликован је у стубац. Овом интервенцијом верницима је
омогућена веза са михрабом.
Цуњак је овом приликом дошао до закључка да су Турци затечену цркву срушили до
пода, а потом дигли зидове џамије.
На простору сакралног комплекса истражена је некропола са 122 гроба. Они су
подељени у 3 хоризонта. Гробови најстаријег хоризонта претходили су изградњи цркве.
Прилози у гробовима датују се у 14. или поч. 15. века. Цуњак је најстарији хоризонт датује
у 14. – 16. века.
 Гробови другог хоризонта махом су октривени у простору џамије. Прилози у овим
гробовима су најчешће католичке провинијенције и указују на период аустријске
окупације 1717 – 1736. године. Цуњак гробове из овог хоризонта датује у 16. – 17. век.
И гробови трећег хоризонта откривени су у унутрашњости џамије. Откривени гробни
прилози (крунице, медаљони са ликовима Богородице, Св Антона Падовског, Св Фрање)
указују на католички клер, јер су се гробови налазили пред олтаром.

Најстарије октриће је триконхос. Овде је можда реч о рановизантијском сакралном

објекту. Око овог здања образовала се некропола, а зидови триконхоса доживљавани су
као култно место. прилози у гробовима указују да је сахрањивање започето у 14. – поч. 15.
века, пре изградње Смедеревског града.
Истовремено са владарским замком подигнута је и дворска црква. За њену локацију је
изабрано култно место са некрополом. У прилог овоме иде удаљеност од Малог града (250
м) и основа претпостављеног дворског храма. Скроман олтарски простор и мали наос
указују на цркву која није била намењена већем броју верника, као ни црквеном седишту.
Посебно се истичу правоугаоне певнице, које су необичне за архитектуру Моравске
Србије.
До преласка митрополита у Смедерево дошло је пре 1439. г., највероватније 1437. г.
Пре подизања Смедерева и цркве Благовештења, седиште митрополита је приверемено
вероватно било у дворској цркви. На то указује доградња олтарског прсотора.
Након освајања Смедерева 1439. г. дворска црква је претворена у џамију, а после
обнове Деспотовине и ослобођења престонице 1444. г., дворској цркви је враћена
првобитна намена.
Одмах након ослобођења (средина 15. в.) деспот Ђурађ Бранковић започео је у
Смедереву изградњу цркве Благовештења, која је била његова задужбина и седитште
смедеревске митрополије. У јануару 1453. г. у њу је положено тело Св Луке.
Сачуване сполије указују да је она грађена по узору на Ресаву. Имала је бочне
полигоналне апсиде. Отвори прозора имали су преплетени украс и розете.
Сломом средњовековне српске државе, 20. 6. 1459. г., једна од цркава Смедерева,
претворена је у џамију. То је била црква у ЈИ углу Великог града.
 Црква Благовештења је у почетку остала у хришћанским рукама, али је вероватно била
лишена кивота са моштима Св Луке.
До рушења ове цркве дошло је сигурно након 70 – их година 15. века. Њена грађа
узидана је у турске смедеревске фортификације.
Изван бедема града остао је манастир Успења Богоридице, где је након одузимања
цркве Благовештења пресељено седиште митрополије.