Свети Арханђели код Призрена (1348 - 1352)

Налазе се 2.5 км ЈИ од Призрена и обухватају главну манастирску цркву Св Арханђеле,

мању цркву Св Николе, остатке трпезарије, конака и бедема. Тачно време изградње
манастира није познато, али то је највероватније било између 1348 – 1352. г. Изнад је
тврђава Вишеград.
Истраживања су вршили Радослав Грујић 1927. г., а од 1961 – 1965. г. ископавања
врши архитекта Слободан Ненадовић, а ископава од 1992 – 1994. г. Михаило Милинковић.
Црква Св Арханђела је тробродне основе, уписаног крста са 3 полукружне апсиде
споља и изнутра и отвореним нартексом. Имала је 1 централни и 4 угаона кубета.
Црква Св Николе је сажета варијанта Св Арханђела и једнобродна је са куполом и
тространом апсидом.
Св Арханђели су вишеслојан локалитет. На месту на којем је Душан хтео да подигне
своју задужбину, налазила се старија црква која је такође била посвећена Св Арханђелима,
која је срушена, да би била изграђена нова.
Енеолитска керамика нађена је недалеко од главног улаза у манастир и између главне
цркве и Источног конака.
Млађи праисторијски слој са керамиком налазио се испод главне апсиде.
Касноантичком слоју припада првобитна црква и зид унутар цркве који се протеже у
правцу С – Ј. Грујић је наишао и на ранохришћанске гробове са спољне стране темеља
``старе цркве``. Било их је 5, без прилога и око њих је била керамика и животињске кости.
Ископавањима из 1993 – 1994. г. између главне цркве и Источног конака нађени су
фргаменти касноантичке и рановизантијске керамике.
Из средњовековне фазе потиче керамика из 11. века (лонци, амфоре, крчази) која је
нађена низводно од главног улаза, фрагментована бјелобрдска гроздолика минђуша од
бронзе или ссребра из 11. века и 4 чанкаста бронзана новчића с краја 12 – поч. 13. века.
Керамика из средине и краја 14. века налазила се између цркве и конака, кухињска је,
глеђосана и орнаментисана је.
Источни конак био је дуг 50 м и у првој фази био је без преградних зидова, а касније је
њима био подељен на сеерни и јужни део. У јужном делу била је елипсаста коснтрукција
пречника 1.50 м, која је слижила за ковачку делатност.
 Из Источног конака су и 2 фибуле, бронзана крстаста са лукавицама (прва пол. 4. в.) и
гвоздена лучна (среће се код Германа на лок. Бурдељ у Виминацијуму; позни 5. в.).
Трпезарија је крстообразна.
Око цркве било је 12 скелетних гробова и били су у гробним конструкцијама од
ломљених камених плоча. Оријентисани су према цркви и из 14 – 16. века.
Цар Душан (1331 – 1346/1355) је после своје смрти 1355. г. сахрањен у гробници у ЈЗ
делу наоса цркве. Горњи поклопац царске гробнице рађен је у високом рељефу и на њему
је била изведена лежећа царева скулптура. Фрагменте скулптуре пронашао је Р. Грујић.
Аналогије су са Сен Денијем. Била је предвиђена за 2 особе.
Керамика из 11. века израђена је на витлу, од пречишћене глине је и припада
балканско подунавској групи. Већина су лонци. Керамика из 12. и 13. века рађена је на
ручном витлу.
Керамика из друге пол. 14. – средине 15. в. рађена је на витлу, од пречишћене глине, а
главни облици су зделе и лонци са урезаним линијама и убодима. Из овог слоја је и
сферична буклија украшена зграфито техником и чаша са ребрасто профилисаним
трбухом.