Стакло средњовековно

- Шупље стакло
У писаним изворима средњовековне Србије готово да нема података о предметима од
стакла. Усамљена вест о употреби чаше, која је настала у Душаново време и доводи се у
везу са патријархом Јанићијем. У првој пол. 14. в. у Србији је било уобичајено да се за
причест младенаца употребе чаше од стакла, које су потом разбијане.
Поч. 14. в. јављају се први прикази стаклених чаша на зиданом сликарству Србије и
Македоније (Студеница, Грачаница, Лесново). Насликане чаше су цилиндричне, а неке
имају као украс стаклену нит око горњег дела чаше.
Дна чаша су најчешће конусног облика. Ово је специфичност готичког стакла и
карактеристична су за ``шафхаузенске чаше``, које се датују од 13. – поч. 14.в.
Од украса обично се око базе чаше среће трака са извученим зупцима. Овај декор
античког је порекла. Овакви фрагменти нађени су у Горњем граду београдске тврђаве,
Раваници, Новом Брду и цркви Св Петра код Новог Пазара.
Срећу се и чаше са прстенастом базом и без украса. Нађене су код Миријева и у
Војводини.
Пластични украс апликован на површина суда нађени су уз ЈИ бедем Горње града
београдске тврђаве. Апликације у облику пужевих кућица срећу се у Горњем граду,
Крушевцу и цркви Св Петра код Новог Пазара. Овакви украси датују се од средине 14. –
средине 15. века.
Фрагменти чаша из 14. – 15. века указују на сличности са коринтским радионицама из
11. – 12. века.
Мурански мајстори и мураснско стакло појављују се у 13. и 14. веку у земљама
Балкана. У прву пол. 14. в. у Дубровнику, мурански мајстор Матеј организовао је
трговачку колегинацију.
У писаним изворима нису нађени подаци од боцама (фиоле и ампуле). Оне су
представљене на фрескама од средине 13. – поч. 15.в. у Сопоћанима, Студеници,
Дечанима, Каленићу... У Градцу су нађена дна ампула и била су безбојна. Она из Новог
Брда су безбојна. Порекло ових боца може се тражити у Византији, Дубровнику и Мурану.
 О лампама нема помена у писаним изворима, нити на зидном сликарству. У Пећкој
патријаршији нађена је џамијска лампа, где је стакло безбојно и са мотивом преплета.
Сиријски је производ 14. в.
У Србији су била заступљена 2 типа лампа. Код првог типа реципијент је сферичан без
украса и са ручицама. Аналогије су са сиријским производима 14.в. У други тип спадају
лампе са двоструким ободом и реципијентом у облику дубоког тањира.
- Равно стакло
Фреске на зидном сликарству указују на могућност да су цркве имале округле
застакљене прозоре (окулусе) или ређе правоугаоне прозоре. Окулуси се срећу код
Сопоћана, Жиче, Студенице, Дечана, а провугаони прозори на Милешеви. Правоугаони
прозори срећу се у Цариграду током 12. в.
Најстарији доказ о прозорском стаклу је оловни прозор из Богородичине цркве у
Студеници. Он је састављен од перфорираних оловних плоча са приказима фантастичних
животиња, птица и розета са уметнутим стаклима. Датује се око 1190. г. и има аналогије са
јужном Италијом.
Окулусе у Србији карактерише неједнала дебљина стакла, црвена, зелена и плава боја
и карактерише их ``пупак`` у центру диска – траг од емталне шипке којом се стаклар
служио током рада.
Стаклене плоче карактерише слаба провидност са пуно ваздуштастих мехурића, а
површина није глатка и равна. Боја је зелена, плава и црвенкаста. Радионице су биле у
Дубровнику.
- Накит
Од стакленог накита нађене су гривне, огрлице и ``стаклено камење`` уметнуто у накит
од метала. Привесци су ретки.
Гривне се срећу на некрополама средње и источне Србије. Стакло је непровидно,
најчешће тамноплаве боје. Најчешће је кружног пресека. Од украса се срећу једноставни
урези. Датује се у 12. в. и увежено је из Византије и Сирије.
Огрлице од бобица и перли срећу се у гробовима словенских некропола. Стаклена
паста није провидна. Увожена је крајем 13. в. из Венеције.
Стаклено дугме нађено је у Донићком брду код Крагујевца. Јединствен је налаз у
Србији, полусферичног је облика и нема аналогија. Датује се у 11. – 12. век.