Professional Documents
Culture Documents
део
Транскрипт ДРЕВНОВАЊА бр. 2
ЗАКЛЕТВА:
1
поверења да држиш чак и беседу са њихове проповедаонице и да их
потказујеш свом силином свога бића наше свете религије и нашег
папе. И да си у стању да се спустиш тако ниско да постанеш Јеврејин
међу Јеврејима, што ће ти омогућити да прикупиш све информације за
свој Ред као одани војник папе.
Научен си да подмукло сејеш семе мржње и љубоморе медју
народима, регионима и државама које живе у миру, и подстичеш их на
крвава дела, гурајући их у ратове једне против других, и да креираш
револуције и грађанске ратове у земљама које су независне и
просперитетне, изигравајући да негујеш уметност, науку и уживање у
благодетима мира. Да учествујеш на страни бораца и да играш у
тајности са својом браћом језуитима, који могу бити на истом послу на
супротној страни у рату, али да се отворено супростављаш ономе за
кога би могао бити повезан. Само Црква на крају мора да извуче добит
из услова који ће бити саставни део коначног мировног споразума и
који ће оправдати сва средства”.
2
револуције и ратове (ако је потребно) да би остварили своје циљеве. Они
су лукави, интелигентни, површно религиозни политичари који живе у
скривеном свету тајни, интрига и лажне побожности. Овај образац, је исти
зли дух који је упутио римске цареве да донесу десет смртоносних декрета
како би прогањали рану хришћанску заједницу.
3
Ко је био Игнације Лојола?
Као многи други свеци, дон Иниго који је касније романизовао своје
име и постао Игнације, гледао је даље од некога ко је предодређен да
просветли своје савременике. Његова бурна младост је била испуњена
грешкама, па чак и „гнусним злочинима“. У полицијском извештају је
писало да је био „подмукао, суров, осветољубив“. Сви његови животописци
признају да никоме од својих добрих ортака није попуштао с обзиром на
инстинктивно насиље, тада честу ствар. „Бунтован и охол војник“, (рекао
је један од његових повереника) „водио је неуредан живот што се тиче
жена, коцкања и двобоја“. Све ово нам преноси један од његових
духовних синова, Р.П.Рокет, који је покушао да објасни и оправда ову
дивљу нарав која се временом окренула у већу славуБогу.
Као што је то случај са многим јунацима римокатоличке цркве,
насилан физички ударац је био неопходан да промени његову личност.
Био је паж благајника Кастиље до рашчињења свог господара. Онда је
постао господин у служби подкраља Наваре. Живећи живот дворјанина,
младић је започео живот војника бранећи Пампелуну од Француза, које је
водио гроф де Фој. Повреду, која му је одредила будући живот, је задобио
у тој опсади. Са ногом коју је сломио метак, победници Французи су га
одвели његовом брату Мартину Гарсији, у замак Лојола. Сада започиње
патња због операције без анестезије, коју је морао да понови и други пут,
јер први пут није била урађена како треба. Нога му је опет била поломљена
и намештена. Упркос томе, Игнације је остао хром. Свако може разумети
да му је само требало искуство, као то, да доживи нервни слом. „Поклон од
суза“ који му је дат „у изобиљу“ - и у којем његови побожни биографи
виде услугу са висине – је можда само резултат његове високо емотивне
природе, која је утицала на њега све више и више. Његова једина разонода,
док је лежао повређен и уболовима, била је читање „Христовог живота“ и
„Живота светаца“, јединих књига у замку. Како је био практично неук и
још под утицајем тог ужасног шока, бол Христовог страдања и
мучеништво светаца су оставили неизбрисив утисак на њега; ова
опсесија је водила осакаћеног ратника на пут апостолата.
„Ставио је књиге на страну и маштао. Јасно стање будног сна је
био наставак у зреле године замишљене игре детета, јер ако пустимо
да нас обузме физичка стварност, резултат је нервоза и предаја воље;
4
тако да оно што је стварност прелази у други план!..." – наводно…
5
све његове пројекте и лио би сузе радоснице када су му се показали. У
овим приликама имао је осећај небеске благости; рај му је био
отворен, и Бог му је био видљив и појмљив.
6
прими. Осим вида, друга чула попут слуха, мириса, укуса и додира ће
одиграти своју улогу. Укратко, то је потпуно контролисано каналисање.
7
главно поље акције, јер се напори ових „управника“ своде на један циљ:
покоравање целог света папству, а да би се то постигло, „главешине“
морају бити прве покорене.
Света столица је брзо увидела снагу коју ће донети овај нови Ред. У
почетку, број његових чланова је био ограничен на 60, али је овај број брзо
подигнут. Када је Игнације умро, 1556. године, његови синови су радили
међу паганима у Индији, Кини, Јапану, Новом свету, али такође и
посебно у Европи: Француској, јужној и западној Немачкој, где су се
борили против „јереси“, у Шпанији, Португалији, Италији, чак и у
Енглеској, улазећи преко Ирске.
8
Бурна је историја успона и падова Реда, јер нема земље из које није
протеран, а то сведочи да су те опасности препознале све владе, чак и
већински католичке.
Ево једног од њиховог гесла: „Добар пастир душа мора знати како
да игнорише много ствари и да се прави да их не схвата. Када им
загосподари вољом, биће способан да мудро води своје ученике где
год он одабере. Људи су потпуно оптерећени пролазним интересима,
тако да не смемо причати са њима превише директно о њиховим
душама: То би било бацање удице без мамца“.
9
Генерал ослобађа, лично или путем делегата, све који су под његовом
влашћу, несрећног стања које произилази из искључења из цркве,
суспензије или забране, под условом да ове цензуре нису почињене за
преступе тако велике да други, изван папског суда, знају за њих. Он такође
ослобађа од неправилности у разним случајевима, од двобрачности,
повреда нанетих другима, злочина убиства, атентата... све док ова опака
дела нису јавно позната и нису узроковала скандал.
10
Ево записа тог времена: „Карло Бороми је написао свом духовнику
да Исусово друштво, вођено главама више окренутим политици него
религији, постаје премоћно да би сачувало неопходну умереност и
оданост. Оно управља краљевима и принчевима и господари
световним и духовним стварима. Побожна институција је изгубила
дух који је у почетку покретао. Бићемо принуђени да је укинемо.“
11
потпуну одговорност за уништење Пољске. Оптужба речена на тај
начин је била претерана, јер пропадање пољске државе је почело пре него
што су они ступили на сцену. Али су они несумњиво убрзали распадање
краљевине. Од свих држава, Пољска, у којој су живели милиони
православних хришћана, је требала да се држи верске толеранције као
једног од најбитнијих принципа своје унутрашње политике. Језуити то
нису дозволили. Погоршали су ствар: ставили су пољску спољну
политику у службу католичких интереса на кобан начин. “
12
Савез са Аустријом и агресивна политика Сигисмунда III против
Турака, акције које је Ред одлучно храбрио, биле су једнако катастрофалне
за Пољску. Укратко, ниједна држава није патила толико колико је патила
Пољска под језуитском доминацијом. И ни у једној другој држави, осим
Португалије, Друштво није било тако јако. Пољска није имала само ‘краља
језуита’, већ и језуитског краља, Јована Казимира, владара који је
припадао Реду пре него што је ступио на трон 1649. године. Док је
Пољска брзо ишла према распаду, број језуитских установа и школа је тако
брзо растао да је Генерал учинио Пољску посебном заједницом 1751.
године.
Нису оставили јак утисак када су прошли кроз територије које данас
чине САД, и тек су током 19. века почели да пуштају корење у том делу
континента.
Језуити нису могли наћи боље услове да утврде савршен тип колоније,
„Божји град“ према жудњи њиховог срца. На почетку 17.века, Парагвај је
проглашен провинцијом од стране генерала Реда који је добио све моћи
од шпанског двора, И „Језуитска држава“ се развијала и цветала.
13
разлогом, да је то права вера језуита. Сам Лојола је био убеђен да га је
Девица инспирисала кад је писао своје „Вежбе“. Канизије је отишао тако
далеко, да је издавао писма од саме Марије и захваљујући Реду, велико
богатство је почело да се прилива у Лорето (као и у Лурд, Фатиму, итд...).
14
запрећено ударцима, или батинама, он може убити свог нападача; али
наравно ово правило је само за племића, а не за грађанина. На исти
начин, слуга који помаже свом господару да заведе младу девојку не чини
смртни грех.
Као што смо управо видели, код католика а посебно Језуита, није
тешко заштитити се од смртног греха. Зависно од околности, само
морамо да користимо средства која су оци дозволили: ‘двосмисленост,
умну уздржаност, лукаву теорију контроле намера’, и бићемо способни
да починимо, без греха, чинове које неупућене масе сматрају злочином,
али у којима чак ни најстрожији отац неће моћи да нађе атом смртног
греха.
Још је један случај у коме овај принцип налази примену. Исти овај
језуита је био довољно циничан да напише: „Ако свештеник,
попуштајући искушењу, злоставља жену и она разгласи шта се десило
и тако га обешчасти, он је може убити да избегне срамоту!“
15
које су добро сакрили у планинама и само ретки и дан данас знају где се те
резерве налазе. Претпоставља се да у Парагвају има преко 100 тона злата
сакривеног у планинама; такође су гајили стоку и извозили 80.000 мазги
сваке године.
16
Године 1820. опште мере су преузете да се избаце из читаве Русије.
Видели смо како су, током 18. века, европске монархије заједнички
захтевале укидање овог злог Реда. Данас, могу правити своје сплетке у
миру, а демократске владе не изгледају забринуто.
17
Опасност којој је свет изложен због овог Друштва је много већа данас
него у време новог века, и чак већа него у време два светска рата. Нико се
не заварава у вези смртоносних последица које би још један сукоб донео.
Наставак следи…
18