Социологија.

Основне области друштвеног живота

13.3.МИТОЛОГИЈА ДРЕВНИХ СЛОВЕНА

136

Утицај старословенских паганских веровања и обичаја на хришћанство њихових

модерних потомака је виче него очигледан. То одржавање митолошких представа
може се објаснити на два начина: један је попустљивост Византије а други предуго
покрштавање Словена које је трајало од VII до XII века. У ривалству између
Цариграда и Рима, Византија је настојала да однесе превагу, управо попуштањем.
Тако су се стари обичаји, обреди па чак и поједина божанства одржала непромењена у
својој суштини али под новим хришћанским именом и у новом руху. Предуги процес
покрштавања, који је дуго времена карактерисало и двоверје, на крају је резултирао
стварањем нечег трећег, нарочитог облика хришћанства. Ако се наведеним
факторима дода и историјом потврђени словенски конзерватизам, онда је јасно како
је тешко једном конзервативном народу натурити нови облик веровања.
Словени, Германи и Романи, као и други народи индоевропске групе, вероватно су у
својој прадомовини имали заједничку веру. Трагови те индоевропске митологије
могу се наћи у сваком од тих новијих веровања.

13.3.a)БОГОВИ И БОГИЊЕ

ВРХОВНИ БОГ- СВАРОГ:Врховни Бог је дароватељ судбине, будућности људи.

Веровање у врховно божанство постојало је још у индоевропској заједници свих
европских народа. Нема дилеме да су Словени имали врховног Бога. Тај Бог се занима
само небеским стварима. Сви остали имају своје занимање и свој посао, и покоравају
му се јер произилазе из његове крви. Он је прастворитељ неба и праотац земље.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

(Сварог, бог неба). Ако се анализира корен речи Сварог (Свар-санскритски Сунце, ог-
старосл.место) схвата се да је Сварог бог неба или места где је сунце. Ако је Уранос
(санскритски Варуна-небо) бог богова, онда можемо закључити да је то улога Сварога.
Синови Сварожићи овог Бога су Сунце (Дажбог), Ватра и Месец а ћерка звезда
Даница.

ПЕРУН: Перун је господар грома, словенски Зевс, Бог који се највише одржао у
фолклору и оставио највише трага у именима (перуника тј.богиша). Словени су имали
обичај да се заклињу Перуновим именом јер су сматрали да он сатире рушитеље
уговореног мира и кривоклетнике на суду. И Словени су мислили да грми зато што се
Перун вози на колима, баш као овај индијски бог, и као св. Илија код хришћана. Св.
Илија, једнако има моћ да затвара небеса и удара печате на облаке. Дакле, он
преузима Перунову функцију. Имена громовника Илије и Огњене Марије асоцирају и
на божанство Агни-индоевропске митологије.

СВЕТОВИД: Световид је бог прорицања, најпоштованији код балтичких словена

(Рујан). Нарочито је било познато његово пророчиште у Аркону. Његови свештеници
су били поштованији од краљева јер тумаче прорицања и читају судбину. Световиду су
приносили хришћане као жртве. Световид има четири главе окренуте на све четири
стране света тако да све види. Он познаје и прошлост, и садашњост и будућност.
Световиду се, баш као и Перуну, жртвена ватра, палила од храстовине (бадњак)

ВОЛОС-ВЕЛЕС: Велес по питању свог изгледа и надлежности носи највише

недоумица. Што се изгледа тиче, тумачења се разликују од Бога – животиње (са
137 вучјом главом), преко једнооког дива до Бога подземног света. Што се надлежности
тиче, Велес се схвата као Бог сунца и плодности, затим као господар подземног
света и напослетку као бог стада и стоке. У овом трећем гледишту, његову традицију
наставља св. Василије

ТРИГЛАВ: Триглав је као и Световид, пророк, али и Бог рата и Бог плодности.
Највише га поштују поморци. Триглав има три главе, јер влада трима краљевствима:
небом, земљом и паклом а очи и уста су му покривене јер неће да види и зна за грехе
људи.

СТРИБОГ: Стрибог је бог ветра, олује, невремена. О томе сведочи и порекло речи:
санскритски сравас - река, немачки штурм - бура, старословенски струја - струјање,
ток. То струјање може бити у води и у ваздуху.

СИМАРГЛ: Симаргл је Бог за чије надлежност постоје само хипотезе. Најозбиљнијом

претпоставком се сматра она која тврди да је у питању Бог који тера зиму, Зимогоња

ТРОЈАН: Претпоставља се да је име овог Бога или демона остало као успомена на
римског цара Трајана. Временом је народ почео да сваку рушевину сматра
Тројановим седиштем. Легенда каже да је избегавао дневну светлост, а ноћу обилазио
своју љубавницу. Једном је пак био преварен и остао скамењен од сунчеве светлости.
ЦРНОБОГ: Злог Бога Словени зове ђаво или Црнобог. Имају чудноват обичај да се
на гозбама обређују једним пехаром уз који изговарају речи, али не молитве него

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

клетве. Црнобог није зао демон или полубог, него пуноправни Бог. Словени су
веровали да све зло и рђаво потиче од њега.

МОКОША: Мокоша је Бог гадости, ругобе и невоље. Он се и представља као наказа

састављена од различитих делова тела животиња. Корен речи упућује на ову тврдњу
(Мок-ружан, гадан и ос-наставак).

ИВАН КУПАЛО:Божанство које лечи водом и бави се обредним прањем а које по свом
станишту и функцијама, представља својеврсну претечу Јована Крститеља.

ВЕСНА, ДЕВАНА, ШИВА(ЖИВА), МОРАНА, ЛАДА, МАТИ ЗЕМЉЕ: Весна се са

великом извесношћу тумачи као Богиња пролећа. За разлику од ње, Лада се не
сматра Богињом словенског пантеона. Девана је такоће Богиња пролећа и Богиња
плодности. Неки теоретичари је сматрају панданом Дијане. Шиву као словенску
Богињу, такође доводе у питање. Морана је Богиња зиме и смрти. Мати земље је по
веровању, жена Сварога.

13.3.б)ВЕРОВАЊА У БИЋА: ВИЛЕ, ЗМАЈЕВЕ, ВУКОДЛАКЕ, КУГУ, ВЕШТИЦЕ,

ВАМПИРЕ И СУДБИНУ

Осим Богова, Словени су

веровали и у друге врсте
нарочитих бића. Нарочито
место, заузимају виле. Виле се
138 замишљају као прекрасне жене
лепа лица и дивног стаса, дуге
до земље косе, расплетене, у
којој лежи њихова тајна. Оне су
вечно младе, у хаљинама, понеке
са козјим ногама, понеке са
крилима. Својим дивним
гласовима могу да маме
младиће. Виле, обично не чине
зло ако их неко не увреди
(нагази коло или вечеру). У
суштини, оне су пргаве, несталне нарави па се рачунају као демонска бића. Вилењаци
су ококућни духови, ситног раста и изузетне ружноће.

Веровање у вештице је такође распрострањено. Ако се неки зао дух претвори у

лептира, кокошку или другу животињу она постаје вештица. Вештице се најчешће
скупљају на ораху, а појављују се од Божића до Богојављења. Вештица је она жена
која у себи има неки ђаволски дух, који у сну изађе и створи се у лептира па лети и
једе људе, нарочито децу. Вештице не једу бели лук, беже од крста.
Куга је такође једна од нечастивих сила, жива као жена која обећава домаћину који је
унесе у своју кућу да његовима неће зло учинити.
Рођенице и Суђенице (Суђаје, Усуд) су створења од којих су Словени настојали да
добију што бољу судбину. Веровали су да по порођају, жени долазе три девојке, које
одређују дететову судбину. Усуд је мушког рода. Он час живи као сиромах, час као

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

богаташ. Ако се дете роди у време кад усуд живи као сиромах, таква ће бити и
дететова судбина.
Веровање у животиње у којима се усели зли дух је често код Словена. Душе умрлих,
нарочито злих људи се претварају у животиње, вампири, вукодлаци, змајеви.
Постојало је и веровање да змајеви ступају у интимне односе са обичним женама а да
се из таквог односа рађају синови нарочитих херојских атрибута. (Змај од Ноћаја,
Змај Огњени Вук). У хришћанству ће се касније тврдити да анђео или светитељ јавља
у облику просјака, путника и сл.

Словени су веровали у живот после смрти. О томе сведоче жртвовање жена, коња,
стављање хране у гроб, даће, слава, жртве прецима, и др. Покојнику су остављали
најмилије ствари а жене су се добровољно убијале. Душе одлазе у рај .,место
праведних и добрих а зли у пакао. Тај свет се налази с друге стране воде те су
стављали мртве у чамац а неке су спаљивали у чамцу. Код Срба, у тај свет се улази кроз
јаму или бунар. Гробља нису имали.

139

аутор:Зорана Матићевић