Социологија.

друштвена структура и друштвене промене

8. ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ

8.1.ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРОМЕНА. ДРУШТВЕНА ПОКРЕТЉИВОСТ

Поред друштвене статике, односно проучавању друштва у стању најприближнијем

мировању, стању које је налик мировању, које је од свог кретања најспорије, најпостојаније,
социологија проучава и друштво у стању кретања, било у целости, било понаособ, његових
структуралних елемената, његове појавне облике, његове дубоке узроке, његове
најскривеније и најдалекосежније последице, претпоставља даљи ток и правац тих промена
и предвиђа их, прогнозира у виду '' светле будућности'' којој се надају будућа поколења или у
виду '' армагедонског краја ''новог Вавилона'', Содоме и Гоморе'' или на неки сасвим
другачији начин. Ова питања припадају области тзв. ''друштвене динамике''.

8.1.а)ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРОМЕНА

Друштвене промене и друштвена кретања не постоје као некаква изолована област друштва,
нити се могу тако проучавати. Постојаност, постојање, трајање друштвених феномена и
њихово кретање су два лица истог, две стране, јединствене и недељиве. Не постоје заиста, у
друштву некакви изоловани, непокретни друштвени феномени нити постоји кретање само
по себи.

80 Друштвене промене су процеси успостављања нових облика одређених друштвеним

односа, наспрам оних претходних, устаљених.

Но, на кретање се може гледати на више начина, па тако у зависности од одабраног

гледишта можемо и разликовати, разврставати друштвене промене; према обиму те
промене, према квантитету, квалитету итд.

Према критеријуму обима, обухватности промена разликујемо:

А)друштвено кретање – промену макроструктуре, кретање целог друштва.Најочигледније и

најпровокативније промене друштва јесу управо промене које су везане за проток времена,
односно за његову историчност.
Б)друштвену покретљивост – промене микроструктуре друштва, промене у друштву,
промене улога, положаја или односа које се одигравају унутар друштвене структуре.

8.1.б)ДРУШТВЕНА ПОКРЕТЉИВОСТ

Покретљивост се најпре разликује као хоризонтална и вертикална. Хоризонтална

покретљивост се односи на промену улога, положаја, кретање које не подразумева промену
класно-слојне припадности, дакле промену друштвеног положаја, места у хијерархијској
друштвеној лествици. Вертикална покретљивост је кретање које се односи на промену
друштвеног положаја. Ово очигледно раздвајање између хоризонталне и вертикалне
покретљивости могуће је само на папиру. Друштвена пракса међутим, показује да су оне у
честој узрочно-последичној вези, односно да хоризонтално кретање повлачи најчешће за
собом и кретање по вертикали.

aутор:Зорана Матићевић
 Социологија.друштвена структура и друштвене промене

С обзиром на то у којој мери је ова покретљивост могућа, изведива, друштва се карактеришу

као ''отворена'' и ''затворена'' . Углавном се о традиционалним друштвима говори као о ''
затвореним'' док се модерна, ''демократска'','' развијена'' друштва величају као ''отворена''.
Отвореност друштва, требало би, с тим у вези, да сведочи о томе какоје сваком човеку
омогућено право, слобода и једнака могућност да
се у датом друштву креће по свом нахођењу, тј. у
зависности од тога жели ли ту слободу, могућност
користити или не. Идеално друштво у ком би свако
могао да ''креће'' према својим афинитетима,
способностима, потенцијалима назива се
меритократско друштво.
С таквим могућностима повезана је идеја или мит о
испуњењу ''америчког сна'' – о ком сведоче
муњевити успеси појединаца који су успели да се
уздигну ''од трња до звезда''. Неговање овог мита
подстиче идеју да је човек лично одговоран за
властити ''успех'' односно ''неуспех'' у животу. При
томе се успех и неуспех користе као примарне
вредности живота.
Везано за вертикалну покретљивост, као једно од
најзанимљивијих питања се показало питање
начина ( пута, метода) друштвене афирмације,
начина освајања жељеног друштвеног положаја.
Истраживања показују да се ови начини, мењају у
81 зависности од конкретних друштвено-историјских
услова. У савременом друштву, најчешћи су свакако
путеви професионалне, образовне квалификације, склапањем брака, политичком каријером
и сл. Лични труд и залагање могу довести до успона на друштвеној лествици, али не нужно и
извесно.
Просторна покретљивост је кретање у простору, било појединачно, било у скупинама. Ова
покретљивост обухвата веома шаролики низ кретања, од индивидуалних селидби,
мотивисаним крајње интимним, приватним, специфичним разлозима или др. феноменима
попут деаграризације, урбанизације, индустријализације, ратним протеривањем и др., до
кретања скупина у виду миграција ( имиграције, емиграције). Проучавање ових појава се
показује нарочито занимљивим јер у великој мери говори о истинској природи друштава у
којим се јављају и о односима који у њима преовлађују ( миграције из земаља трећег света у
земље бивших колонијалних сила, миграције у развијене европске земље из земаља
некадашњег социјалистичког блока, миграције у светске метрополе или светске
индустријске и трговинске центре, повратак природи, робинзонски синдром јавних
личности итд.).
Временска покретљивост се манифестује као унутаргенерацијска ( промене везане за једну
генерацију) и међугенерацијска ( промене потомства у односу на родитеље, претке).

aутор:Зорана Матићевић