Sociologija- Mitar Maraš

1. Sociologija je nauka koja izučava društvo, podrazumijevajući s tim različite oblike društvenih odnosa,
društvenih interakcija i njihov kulturološki aspekt.

2. U cilju naučnog objašnjenja društvenih pojava sociologija koristi kvalitativne i kvantitativne metode ili
tehnike. Svaka etapa istraživanja ima svoje metode.[5] Metodi za prikupljanje podataka:

-Posmatranje je osnovni i ujedno najstariji metod za prikupljanje podataka o društvenim pojavama.

Posmatranje se sastoji u neposrednom čulnom opažanju koje se odvija prema unapred uspostavljenom
planu istraživanja i sa određenim saznajnim ciljem. Sociolog na terenu sistematski beleži sve podatke koji
su bitni za objektivno naučno objašnjenje posmatrane društvene pojave. Posmatranje se deli na
posmatranje sa učestvovanjem (posmatrač uzima udela u zbivanjima koja posmatra) i posmatranje bez
učestvovanja (posmatrač se drži po strani).

-Anketa je pogodna za masovno prikupljanje činjenica ili stavova, zbog čega se koristi za ispitivanje
javnog mnjenja. U velikim sociološkim istraživanjima ankete se prikupljaju na terenu, u direktnom
kontaktu anketara sa ispitanikom. Postoje i drugi oblici anketa kao što su telefonska anketa, internet
anketa i sl. Pitanja koja su postavljena u anketi mogu biti zatvorenog tipa (ispitanik treba da odabere
jedan od ponuđenih odgovora) i otvorenog tipa (ispitaniku je ostavljena sloboda da sam formuliše
odgovor na postavljeno pitanje). Prvi oblik je praktičniji u fazi obrade podataka, ali je drugi oblik
verodostojniji jer nije uvek moguće predvideti odgovore ispitanika i unapred ih razvrstati.

-Intervju je sličan anketi. On sadrži pitanja opšteg karaktera, a u toku razgovora ispitivač usmerava
ispitanika postavljanjem relevantnih pitanja. Ovaj metod je pogodan kada se prikupljaju podaci za
kvalitativnu obradu.

-Eksperiment je jedna vrsta posmatranja, koje se odvija u veštački izazvanim uslovima. Ovaj metod nije
uobičajen u sociologiji jer ima izvesne nedostatke:

Društvene pojave se teže izazivaju u cilju trenutnog proučavanja, te zahtevaju više vremena za
istraživanje.Eksperiment mora ostati tajna da bi učesnici spontano reagovali u datim uslovima.Pošto su
društvene pojave vrlo složene, mora se dobro izolovati grupa nad kojom se vrši eksperiment, da ne bi
došlo do uticaja spoljašnjih faktora na razvoj događaja.

3. Osnivač sociologije je Francuski mislilac Ogist Kont koji je 1839. godine dao ime ovoj nauci (sredina 19.
veka). Za sociologiju se još kaže da je ona nauka o društvu u krizi. Zadatak sociologije je da objasni i
razume pojave u društvu, ulogu i mesto pojedinaca u društvu, da objasni procese u društvu, kako je
društvo funkcionisalo nekad, a kako funkcioniše danas.Proučavati društvo znači razumeti ga u celini.
Sociologiju interesuje kako to delanje pojedinaca utiče na društvo kao celinu, ali i na koji način društvo
dela na pojedinca.

4. Struktura je jedan skup elemenata dok je sistem celina sastavljena od elemenata koji su nužni za
njeno održanje. Vrste društvenih struktura su: 1) demografska (nauka o stanovništu, polovi i generacije),
2) društvena (klase i slojevi), 3) političke (masa, elita i podelita), 4) ekonomska (mali, srednji veliki
preduzetnici). Vrste sistema su:ekonomski, obrazovni, politički itd. Strukturu čine pojedinci i grupe dok
sistem čine institucije i organizacije. Funkcija označava mesto i značaj koji element ima u okviru neke
celine (strukture ili sistema).U sociologiji postoje dva stanovišta koji razmatraju odnos strukture i
pojedinca. To su: 1) društveni determinizam i 2)društveni indeterminizam. Društveni determinizam je
stanovište koje smatra da strukture presudno utiču na sudbinu pojedinca. ruštveni indeterminizam je
stanovište koje smatra da lične osobine, upornost, marljivost, motivacija, utiču na osobine pojedinca.

5. Društvene grupe su skupine ljudi koje povezuje zajednička delatnost, poreklo i društveni položaj, pa
time i zajednički interesi, potrebe i vrednosti pripadnika a takođe i osećaj pripadnosti jednoj
grupi.Klasifikacija u sociologiji se najčešće vrši primenom složenih kriterijumima koji su nastali od
prostijih. Takvim postupkom dolazimo do jednu od najčešćih klasifikacija:

-Srodničke društvene grupe (porodica).

- Funkcionalne društvene grupe (profesionalne, verske).

- Statusne društvene grupe (položaj, kaste, staleži).

-Prostorne društvene grupe (naselja).

-Kulturno istorijske grupe (narod).

6. Moć je relativna i promenljiva kategorija, jer postoji apsolutna i komparativna moć. To znači da
ukoliko nemamo apsolutnu moć možda imamo komparativnu (u određenom momentu, u određenoj
situaciji ili na određenu temu). Sa druge strane, jedna osoba može određene znakove da shvati kao moć
a druga ne. Zavisno od sistema vrednosti te osobe i brojnih drugih faktora. Takođe, sama po sebi moć
nije ni dobra ni loša. Način na koji je mi koristimo je čini dobrom ili lošom. A na koji način ćemo je
koristiti zavisi od naše karaktera.Šta sve može biti izvor moći? Izvori moći mogu biti materijalne i
nematerijalne prirode. Izvori moći materijalne prirode su na primer novac, kapital, resursi, tehnologija,
organizacija, oprema, itd.

7. Elita je mala grupa ljudi koja zauzima vodece polozaje i vlada ostalom masom ljudi u nekom drustvu.
Teoretiraci elite: V. Pareto, T. Moska, Pajt Mils. Po Paretu sva drustva su podeljena na elitu i masu. On
razlikuje upravljacku elitu (koja vlada) i drustvenu elitu (industrijalci, pisci, pesnici). Proucavajuci
Americko drustvo, Rajt Mils je zakljucio da elitu cine pojedinci koji zauzimaju najvaznija mesta u
najvaznijim drustvenim institucijama. Tu grupu on zove elita vlasti. (najvisi politicari, privrednici i vojni
vrh). Oni imaju slicno socijalno poreklo, obrazovanje i stil zivota. Elitu uvek cini grupa ljudi koja ima moc
u drustvu - vlast. Maks Veber je rekao da je moc mogucnost da se utice na druge ljude cak i kada se oni
tome protive. Vlast je legitimna i legalna moc (to je moc u skladu sa zakonom i koja je prihvacena). Elite
se javljaju u svim oblastima drustvenog zivota i na svim nivoima. Mozemo govoriti o politickoj eliti (ljudi
koji imaju vlast), ekonomskoj eliti (vlasnici korporacija, industrijalci...), kulturna elita (knjizevnici,
pesnici...).

8. Pojam rada treba razlikovati od pojma društvenog delovanja koji je širi pojam, svaki rad je društveno
delovanje, ali ne važi i obrnuto (npr.navijanje na utakmici je društveno delovanje, a nije rad).
Sociološki pristup radu objedinjuje dva osnovna shvatanja rada:

-Šire, antropološko shvatanje rada kao svesne svrsishodne prakse kojom čovek proizvodi sebe kao
kulturno i istorijsko biće

-Uže, ekonomsko shvatanje rada kao proizvodnje materijalnih dobara i profesionalne društvene
delatnosti kojom se zadovoljavaju osnovne potrebe društva i onih koji obavljaju radnu delatnost

Zanimanje (struka, poziv) – Iskazuje se kao relativno uobličen skup aktivnosti – poslova čiji je rezultat
određeni proizvod.

9. Društvene nejednakosti su one nejednakosti između pojedinaca i društvenih grupa koje imaju
pripisano društveno značenje. To su nejednokastno stvorene određenim društvenim odnosima u kojima
se novac, uticaj i ugled oko kojih se ljudi nadmiću rapoređuju neravnomerno s obzirom na nečije
društvene osobine. To znači da će većina pripadnika neke društvene grupe imati manje ili vše novca,
ugleda i moći zbog svoje boje kože, pola, starosti ali i zanimanja, nivoa obrazovanja, državnnosti i sl.