1.Одређивање предмета социологије?

Социологија се бави човеком и друштвом, сазнањима о појавама, процесима

и односима који се одвијају око нас.Један од кључних питања сваке науке је
њен предмет.Предмет проучавања социологије је људско друштво као
целина, са многоструким појавама и однсоима.Социологија истражује и
покушава да реши друштвене проблеме.Њих је много и срећу се у
свакодневном животу, као и у историским раздобљима.Социологија се,
према томе, може одредити као најопштија наука о људском друштву,
његовој структури, облицима и узроцима промена..

2.Подела социологије-социолошске дисциплине?

Подела социологије почиње од опште социологије, која проучава опште
карактеристике друштва као целине, затим се шири на групу посебних
социологија које проучавају неку посебну врсту појава или процеса у
друштву.
Социологија рада-једна је од најстаријих социолошких дисциплина.Предмет
истраживања ове дисциплине јесте област рада,радних односа,
професионалне орјентације, мотивација радника,својина и својинске
моћи,услови радне средине итд.
Социологија културе и уметности-предмет социологије културе јесте
феномен културе, њени облици и типови, цивилизација,функсције
културе,игра,слободно време итд..
Социологија породице-проучава породицу као примарну друштвену групу,
њене функције,типове,брак и сродство, њихове типове итд....
Социологија религије-проучава религију као облик људске свести, који су
сви облици и типови религијске свести постојали и данас су
присутни.Објашњава које све функције и компоненте има религија,какав
утицај друштво има на религију као и утицај религије на друштво..
Социологија политике-проучава политику као стварност, као пројекат, везе
политичних феномена и стварности,облике политичких група итд....
Социологија права-јесте посебно формирана дисциплинаа која за предмет
има манифестне облике права,врсте права,право као облик
друштвенсти,однос права и моћи итд..
Социологија насеља-проучава насеље,различите типове насеља, улогу и
значај града и његове типове током историје и данас.Њу занимају основне
функције села и њихови типови као и утицај породичних и друштвених
фактора на тип итд....
 3.Метод социолошког истраживања?
Метод(грч. Метходос-пут, начин, пут истраживања) планирани је начин
прикупљања, сређивања и објашњења у некој науци, да би се дошло до
научног сазнања.Под методом се подразумева пут или начин на који наука
долази до научног сазнања.

4.Инстументи и технике социолошког истраживања?

Посматрање-је прикупљање података о појавама путем њиховог
непосредног чулног опажања.Посматрање се јавља у више различитих
варијанти, у зависности како се врши, од улоге посматрача и од броја
посматраних случајева.Посматрање се може поделити на 2 групе:
*посматрање са учешћем
*посматрање без учешћа
Посматрање се односи на појаве које су у току.
Анализа садржаја-је најпознатија подврста посредног посматрања.Анализа
садржаја спада у квантитативне технике којом се описује учесталост или
садржај неке поруке у саопштавању,јавној комуникацији,публиковању
итд...За истраживање је важно ко шаље поруку, коме је намењена порука и
какав је садржај поруке..Анализа садржаја може бити квантитативна и
квалитативна...
Фокус-групе-појам фокус групе јавља се као групни интервју.Група броји од 8
до 12 људи, формира се тако што учесници имају одређени скуп особина или
искуство и репрезентацију неку групу.
Интервју-је вероватно најстарија техника за прикупљање података од других
људи.То је усмени разговор.Интервју је директна комуникација која се
обавља непосредно, интеракција две стране.Интервју који се води у научне
сврхе мора бити плански усмерен и организован.Ово је техника прикупљања
података где се користи комуникација са људима од којих се жели сазнати
мишљење и ставови о некој појави или догађају.Разговор може бити лицем у
лице или телефонским путем.
Експеримент-представља вештачки изазвану ситуацију, при чему се изолује
одређени фактори..Постоје 3 групе експеримента које се користе за
социолошка истраживања.
-Лабараторијски експеримент се изводи у мањим групама да би се испитали
односи и понашање групе у одређеним условима.
-Експеримент у природним условима подразумева да експериментатори
полази од услова у којима се група налази и додаје им извесне нове услове,
ствара постепену промену ситуације и окружења.
-Природни експеримент јесте праћење неке појаве или процеса у његовом
природном току али на оним местима и у времену када се дешавају неки
преломни догађаји у животу и деловање у групи.

5.Методе
Историјска метода-социологија се не сме базирати само на постојећем
стању већ своју пажњу мора усмерити на проучавање прошлости али и на
предвиђање будућих појава.Историја људског друштва јесте историја
културе, циливизације,религије,права,филозофије итд...
Упоредна метода-припремајући се да напише Атински устав,Аристотел је
прикупљао уставе(законе) грчких полиса, упоређивао њихова решења да би
одредио који је идеални-најбољи облик владавине.
Статистичке методе-статистика је потребна ради „праћења“ стручне научне
литературе.Статистика подразумева квалитативне особине неке појаве,
довођења квалитативних података у ред, односно стварање одређерних
врста, класа и родова, чиме се бројчано истражују квалитативна својства
појаве....

6.Појам друштва
Друштво је производ узајамне делатности људи, сложена људска заједница
настала на бази потреба и интереса.Највиши вид удруживања људи ради
опстанка и развоја.

7.Опште, посебно и појединачно друштво

Друштво подразумева најбитније заједничке карактеристике свих познатих
манифестација друштва у прошлости и садашњости.Свако друштво је морало
да има неки начин рада,привреде,економије.Оно је такође морало да се
организује да би опстало.
Посебно друштво укључује заједничке карактеристике које су доминирале
код већег броја појединачних друштва у одређеном дужем временском
периоду и ширем простору..
Појединачно друштво- када говоримо о појединачном друштву онда имамо
у виду друштво које посматрано у дужем временском периоду сачињавају
људи са истим или веома сличним карактеристикама...
 8.Однос друштво појединац
Друштво је често надређено појединцу .Друштво својим карактеристикама
формом и манифестацијом спутава човека ,потискује,затвара.Друштво –
појединаца огледа се у надређености појединаца.Појединац је својим
положајем улогом и моћи коју је стекао у друштву издиже изнад
друштва.Однос у коме и друштво и појединац задржавају одређени степен
аутономије и специфичности али на тај начин да једно друго не угрожавају и
не спутавају.

9.Различита стања кроз која пролази друштво

Друштво у свом историјском развоју пролази кроз различита стања која
означавају његове доминантне карактеристике и форме испољавања којима
се оно препознаје споља и легитимише према свом ужем и ширем
окружењу.
Статична друштва- су она која задржавају исти степен развоја и друштвених
односа у дужем временском периоду.
Динамична друштва-уносе сталне промене и иновације у њима је присутна
социјална покретљивост.Она су отворена и привлачна, подстицајна за развој
и креативност, брзо се прилагођавају итд...
Прогресивна друштва-се истичу посебно економским и научно-технолошким
напретком.Сама креирају и подстичу иновације, али усвајају новине и од
других друштава и увек теже да су међу првима по економском и
технолошком напретку.
Заостала друштва-увек касне са прихватањем економских и технолошких
новина.Сумњичаво и скептично прилазе свим иновацијама.Прихватају их на
крају њиховог технолошког века.
Модерна друштва-су она друштва која, поред динамичности и техничког
прогреса обухватају и савремена достигнућа и напредак и у осталим
областима а посебно у области културе,стила и начина живота.
Традиционална друштва-споро и тешко прихватају културне иновације .Она
одбацују нове стилове,посебно у уметности,музици и моди..
Развојна друштва-се познају по свом сталном напретку и развоју како у
статистичком погледу тако и у унутрашњем осећају сигурности,
слободе,достојанства,самопоуздања итд...
Опадајућа друштва-су она друштва која не могу да садрже у дужем
временском периоду никакве показатеље напретка и развоја до кога су у
једном тренутку била дошла....
 10.Отворено и затворено друштво
Отворена друштва су она друштва која развијају све видове унутрашње и
спољашње комуникације..Унутрашња отвореност друштва значи
комуникацију између појединаца и група, група и државе, политичких
институција итдд..Отворена економија подразумева слободно, либерално
тржиште ,савремену технологију итд...
Затворено друштва је оно друштво које се својим односом према грађанима
и према окружењу претвара у изоловано и самодовољно друштво.Затворено
друштво се може познати по својој економској затворености.Затвореност
једног друштва огледа се у његовој социјалној статистичости односно слабој
социјалној мобилности..

11.Типови савремених друштава

Индустријско друштво-је обележило крај 16 и већи део 20.века Оно је
донело велике и нагле промене у друштву које се огледају прво у сталном
смањењу удела пољопривреде у укупном националном доходску и
повећавају удела и значаја индустрије.У социјалном погледу индустријско
друштво мења навике и начин живота људи.Ствара се огромна радничка
класа а смањује се сељаштво..
Постиндустријско друштво-од краја 60-тих година 20.века у социолошој
литератури се појављује термин постиндустријско друштво као друштво које
се по својим карактеристикама све више разликује од претходно описаног
индустријског друштва..

12.Глобално друштво
Данас се све више говори о процесу глобализације и њеним позитивним и
негативним карактеристикама.За једне је глобализација облик интеграције и
напретка савременог света, а за друге „баук који кружи светом“ и угрожава
мале државе,нације,језике и вере.Глобализацију се покренуле економске
потребе савременог друштва.Пре свега потреба за интеграцијом
тржишта,технологија и финансија.Једни виде глобализацију као процес који
се намеће одозго од стране високоразвијених земаља а други као нужан
процес настао на бази развоја и ширење потреба за
економским,технолошким и социјалним прогресом.

13.Последице развоја глобалног друштва

Развој глобалног друштва оставља последице и на бројне друштвене групе и
институције(породица,верске групе,школе)Једна од значајних последица
развоја глобалног друштва и глобализације јесте и нестрпљење које та појава
изазива код неких политичких и економских центара моћи.Они хоће да
убрзају тај процес да се наметну као лидери глобалног друштва да искористе
све почетне позиције и педности да остваре монопол на глобализацију.

14.Друштво у транзицији
Друштво у транзицији је стање када се распадне један систем друштвених
односа, а још нису успостављен нови систем, онај коме се тежи.Транзиција у
друштву подразумева настојање да се из једног стања(кога се жели
ослободити) пређе у друго друштвено стање(коме се тежи)

15.Друштво ризика
Што се савремено друштво више развија то се више умножавају проблеми
опасности и ризици за човека и његове бројне заједнице и
инстируције.Присуствујемо великом модерном парадоксу:човек је створио
инструменте и предуслове за слободан,хуман и достојанствен живот али
живи у сталном страху,понижен и бесполоћан.Постоји изражена
неравномерност у развоју глобалног друштва:на једној страни је богатство и
обиље док је на другој страни сиромаштво и глад.

16.Цивилно друштво
Основу цивилног друштва представља човек-грађанин, његов положај улога
и утицај у друштву.Човек треба да задржи довољан степен слободе и
салосталности у односу на државу и облике власти.Постоје неопходни услови
за развој цивилног друштва:
Први услов је еономска развијеност
-развој демоктарије и стална демократизација друштвених односа као и
развијање и ширење људских права и слобода
-аутономија друштвених институциј, такође чини један од битних услова за
успостављање цивилног друштва
-нужни услови за постојање таквог друштва су и политичка култура у којој
нема сукоба и манипулације
-либерализам
-основа концепта цивилног друштва јесте слободан човек,грађанин...
 17.Цивилно и/или грађанско друштво
Грађанско друштво обавезно постоји чине га грађани једне
државе,заједнице,географског простора, оно је по себи дато али није задато
није увек за себе конституисано нема форму властитости није слободно
подстицајно и пожељно.
Цивилно друштво не постоји обавезно оно није по себи дато оно је сваком
друштву задато.Оно мора да пружа грађанима сигурност,слободу,простор за
креацију и напредовање да отклони нелагоду страх и неизвеснот.

18.Друштвени конфликт
Под друштвеним конфликтом се подразумева настојање једног друштвеног
субјеката да остварујући своје интересе и циљеве,својом акцијом онемогући
потребе, интересе другог субјеката,некада чак и да потисне други субјект.

19.Конфликт и/или сукоб

Конфликт се одвија и унутар друштвених група,унутар тимова,између
појединаца, као супростављање ставова,мишљења,идеја,потреба и слично.
Сукоб означава непомирљив конфликт онај који разара друштвену групу или
доводи до судара група из кога једна група излази као победник а друга
поражена,потиснута или разорена.

20.Врстве конфликата
-Према субјекту конфликата постоје
класни,расни,етнички,верски,политички,генерацијски,полни
-Према времену испољавања конфликти се деле на повремене и сталне
-Према интезитету испостављања постоје отворени и михи конфликти.
-Према положају испостављања конфликти се деле на унутаргрупне и
међугрупне конфликте.