1.SOCIOLOSKI POJAM DRUSTVA Jedina nauka koja moze u potpunosti dati naucnu definiciju drustva je sociologija.

Ta mogucnos proizilazi iz razloga sto sociologija proucava drustvo u celosti.Sociologija je opsta nauka o drustvu jer ona tezi razumevanju drustva kao celine a ne samo nekog dela.Drustvo je pre svega skupina ljudi licnosti pojedinaca i grupa njihovih ustanova i proizvoda.Ovo su samo objekti drustva, pa u samo drustvo treba ukljuciti i medjuljudske veze i odnose, bilo da su u pitanju porodicni, politicki, nacionalni, sportski i mnogi drugi.Licnost coveka odnosno skup licnosti predstavljaju nesto drustveno, specificno ono sto nas izdvaja od drugih bica. Socioloski pojam drustva nastaje kao direktan produzetak empirijskih istrazivanja najpre sociologije, a zatim i ostalih nauka.Znacaj socioloske odredbe drustva lezi u tome sto predstavlja polaznu tacku daljeg razumevanja drustvenih pojava njihove strukture i razvoja. Posedovanje socioloskog pojma drustva ima najmanje dvostruki znacaj. a) Isticuci da je drustvo sistem uzajamno povezanih delatnosti ljudi oblika i njihovih znanja, pokazujuci da u drustvu nema apsolutno samostalnih procesa, odnosa, normi, institucija, formi misljenja i otkrica, sociologija svojim pojmom o drustvu predstavlja bitnu osnovu svake druge nauke koja se bavi drustvom. Primer je Etika nauka o moralu.Istorija moralnog zivota ljudi nikako nije samostalna i nezavisna od istorije sveobuhvatnosti ljudskog zivota., znaci za razumevanje celog ljudskog zivota je uslov za razumevanje i pojedinacnih manifestacija tog zivota.Utvrditi moralnu svest vladajucih slojeva, je moguce samo uz poznavanje svih uslova koji vode ka nastanku takve svesti. b) Socioloski pojam drustva danas ima i svoju prakticnu primenu.Danas nije cudno za menadzera u svojoj firmi imati sociologa, jer njihova znanja umnogome mogu pomoci u politici, reklamnoj kampanji, radu specijalnih ustanova, preduzecaProblem kriminaliteta ne mozemo resiti prostim odredjivanjem jednog faktora kao uslov povecanja kriminala vec moramo obratiti paznju na svu razlicitost i kompleksnost drustva. Mnogi ljudi u zivotu sebi postavljaju pitanja na koja imaju i odgovore, ali naravno jedan odgovor treba izabrati a u tome mu moze pomoci poznavanje socioloskih kategorija ljudskog zivota. 2.DRUSTVENE POJAVE Kao i svaka pojava i drustvena pojava je deo stvarnog zivota.Kao i svaku pojavu i drustvenu karakterisu neke zajednicke osobine: obim, struktura, postanak itdNaravno drustvena pojava ima i svoje specificnosti.Pre svega drustvene pojave su ljudska ponasanja.Pri tome je rec o medjusobno povezanim ljudskim ponasanjima.Za razliku od ponasanja drugih bica ova ponasanja su svesna pre svega, uz ucesce svesti.Primer je proizvodnja sredstava za zivot.Akteri su ljudi koji unapred u svesti imaju zamisljen idealan gotov

proizvod i oni se povezuju u procesima rada radi nastanka proizvoda.Drustvena pojava je povezano delovanje najmanje dva coveka.Obrazovanje je na primer drustvena pojava, ono obuhvata vaspitace, ucenike, druge radnikeSvako se u tom procesu ponasa licno i na svojevrstan nacin, ali obrazovanje kao prenosenje i sticanje znanja jeste njihov uzajamni odnos zbog cega je obrazovanje drustvena pojava. Broj drustvenih pojava je ogroman maltene nesaglediv, jer ljudska dinamicnost uslovvljava tu beskonacnost.Ipak postoje neke opste vrste drustvenih pojava koje omogucavaju da razlikujemo odredjene pojave u drustvu.Imamo cetiri vrste drustvenih pojava u najopstijem smislu i to su: a) Drustveni procesi- Citavo drustvo, zivot u njemu, jeste veliki proces nastajanja i nestajanja, menjanja i razvijanja licnost, grupa, institucija itd Drustveni proces je osnovna vrsta drustvene pojave iz koje proizilaze i sve druge drustvene pojave.Ako je povezivanje ljudi drustvena pojava samim tim je i drustveni proces kao povezano delovanje ljudi u fazi materijalnih ili duhovnih tvorevina.Drustveni procesi su ljudske radnje koje uslovljavaju neke drustvene posledice. Prema tome kakav je njihov sadrzaj, uzrok, karakter drustveni procesi mogu biti voljni (izazvani namerno), stihijski (nezavisno od ljudske volje), materijalni (proizvodnja materijalnih dobara), duhovni (knjizevno stvaralastvo), konstruktivni (stvaranje novog), destruktivni (unistavanje postojeceg) i drugi b) Drustveni odnosi- drustveni odnosi i drustveni procesi idu jedno sa drugim i cine drustvenu pojavu.Drustveni odnosi predstavljaju formu i oblik drustvenih procesa.Stupanje u drustveni proces uzrokuje i nastanak odnosa medju ljudima tojest dospevaju u izvestan polozaj jedan prema drugom i ostaju u njemu sve dok taj proces traje, promena polozaja je moguca, ali samo u izvesnoj meri da se nebi narusila koncepcija procesa i on prestao.Odnosi mogu biti politicki, proizvodni, kulturni, ideoloski, pravni i drugi c) Drustvene tvorevine- pojave koje pokazuju i izvesnu dozu samostalnosti u odnosu na prethodne dve pojave.Drustvene tvorevine predstavljaju posledicu i efekat, drustvenih procesa i odnosa koji predstavljaju povezanost ljudskog delovanja u fazi stvaranja i prouzrokovanja.Drustvene tvorevine su jasno date u vidu stanja , situacije, dogadjaja, a iza njih sakriveni cuce procesi i odnosi koji su ih prouzrokovali.Svako drustvo predstavlja skup tvorevina, od razvijenosti zavisi i njihov broj.Ako su posledica materijalnih procesa govorimo o materijalnim tvorevinama, ako su posledica duhovnih procesa rec je o duhovnim tvorevinama.Mozemo pricati i o progresivnim i konzervativnim ili slozenim i prostim tovrevinama i drugim d) Drustvene grupe- predstavljaju skupinu ljudi koji su medjusobno povezani odredjenim procesima i odnosima.Naravno svaki covek po svojoj prirodi visestrano bice pa samim tim je i pripadnik razlicitih grupa.U organizovane grupe spadaju ideoloske, kulturne, ekonomske, politicko-pravne i druge, a dok u neorganizovane spadaju klase, kaste, stalezi, profesije i druge

Drustvene grupe predstavljaju skupinu ljudi i njihovu medjusobno povezanu aktivnost kojom zadovoljavaju svoje potrebe, koristeci se pritom mnogim stvarima. Samim tim pored ljudi grupu cine i stvari kojima se oni sluze. Na kraju izvlaci se zakljucak da je drustvo skup pojava koje nisu samo povezano ponasanje pojedinca vec povezano ponasanje u okviru drustvenoistorijski datih i odredjenih drustvenih grupa. 3.PRIRODA I DRUSTVO Pojam drustva postaje kompletniji uzimanjem u obzir i onih veza koje nastaju na relaciji drustvo-priroda. Ova relacija je dugo predmet izucavanja pa su tako vremenom i nastali i izvedeni i razliciti zakljucci. Po nekim shatanjima priroda i drustvo cine jedinstven fenomen, razvijaju se po istovetnim zakonima, da su to dve faze istog procesa. Po tom shvatanju razlika je narocito nistavna izmedju zive prirode i ljudskog drustva. Ovom teorijom zelelo se ukazati na iste zakone postojanja i razvoja kako u prirode tako i drustva kao jednog njenog dela.Naravno ukazivalo se i na neke razlike, ali su one nebitne jer se odnose samo na normu i kvalitet. Specifikum i svojevrsna zakonitost ljudskog drustva u ovm shvatanju su zanemarene. Drugi su pak tvrdili da priroda i drustvo dva odvojena kvaliteta nicim povezana. Ekstremni predstavnici idu dotle da negiraju bilo kakvu povezanost prirode i drustva. Jedina povezanost od koje se nije moglo pobeci je da je covek jedinka pa samim tim prirodan organizam. Na putu ka pravoj istini povezanosti drustva i prirode krece se od zakljucka da drustvo jeste neodvojivo od prirode, ali da je u isto vreme sasvim specificno i zasebno. Istrazivanjima su izvuceni zakljucci da se ne mogu sve drustvene pojave objasniti bez njihovog dovodjenja u vezu sa prirodom, ali pritom da je ipak drustvo razvilo sopstvene snage, sredstva i odnose koji su svojstveni samo ljudima i zbog kojih priroda trpi izmene. Proizvodnja materijalnih dobara dovodi u blisku vezu drustvo i prirodu.Materijalna proizvodnja kao jedan od bitnih uslova postojanja ljudi i drustva u velikoj je zavisnosti od prirodnog faktora kao predmeta rada. U daljoj proslosti priroda je igrala neposrednu ulogu odredjivanju zivota ljudi.Covek takodje u prirodi pronalazi osnovne uslove egzistencije, voda, vazduh, zemlja i druge Opet i pored svih ovih veza mora se ukazati na postojanje razlike izmedju prirode i drustva. Ljudi poseduju osobine iskljucivo proizvedene zivotom ljudske zajednice, a takodje i bioloski procesi su vremenom u ljudskom drustvu socijalizovani i kultivisani. Primer je radjanje ljudi koji je bioloski ali takodje je i proces koji moze biti regulisan.

4. LICNOST I DRUSTVO Ekonomsko stanje ljudskog drustva je njegova osnovica koja se u krajnjoj liniji svuda probija.To je cinilac koji odredjuje, omogucava i uslovljava citav ljudski zivot.Razvitak drustva uslovljava pojavu da se ekonomsko kretanje javlja kao nuznost koja se probija kroz sva druga drustvena kretanja. Ljudsko drustvo je rezultanta mnogih sila (ekonomskih, idejnih, socijalno-politickih) koje se medjusobno ukrstaju, a ta rezultanta je jedinstvena sila za koju kazemo da deluje nesvesno i nezavisno od ljudske volje i svesti. Ta rezultanta je produkt ljudskog ponasanja , akcije masa, grupa, pojedinacne ljudske svesti u odredjenim uslovima drustvenog zivota. Ljudi stvaraju istoriju kroz praksu osvetljenu idejama. Ljudi deluju svesno voljno planirajuci svoje zadatke akcije i ciljeve. Ljudi svesno organizuju proizvodnju, propisuju zakone, planiraju, istrazuju, grade. Na tok ljudskog drustva deluju mnoge slucajne sile i dogadjaji. Ljudi su se kroz istoriju delili u grupe, staleze, kaste. Sukobi su nastajali na osnovi razlicitih pozicija, razlicitog smera delovanja. Ljudi koji su se izdvojili kao velike licnosti sa svojim idejama i revolucionarnom praksom su igrali veliku ulogu u razvitku covecanstva, usmeravali su ga i stajali su na njegovom celu. Veliki ljudi, vodje, geniji su ljudi koje je pokretala sopstvena snaga, pritom oni su postali veliki zbog drustvenih prilika koje su ih u tom trenutku uzdigle iznad ostalih. U politickom, duhovno-kulturnom i naucnofilozofskom pogledu mase su cinile materijalnu snagu pokreta, a pojedine licnosti koje su sto celovitije ispunjavale sustinu pokreta su ubrzavale njegovo procese u ovom ili onom pravcu. Licnosti vodja, genija, politicara su nametale stil drustvu, pravac kretanja drustvene istorije, resenje istorijskih zadataka i buducnost covecanstva. Velike licnosti mogu uticati na fizonomiju istorijskih dogadjaja, na karakteristike pokreta, na oblike borbe, ali ne mogu izmeniti opsti pravac dogadjaja, pokreta, borbe, jer su oni uslovljeni opstim stanjem materijalne i duhovne kulture, znaci uzrocima dubljim od uticaja koje cine licnosti. Svaka drustvena situacija iz anonimnosti izbacuje licnost koja dalje pokrece razvitak drustvenih odnosa. 5.POJAM I ELEMENTI STRUKTURE DRUSTVA Problemi u drustvu se mogu posmatrati preko dve medjusobno povezane celine: drustvene strukture i drustvenih promena. Osnovni element drustvene strukture su ljudi bez kojih nema ni drustva ni strukture. Naravno da struktura nije samo skup elemenata jedne strukturalne celine. Ljudi obavljaju razlicite delatnosti, imaju odredjene drustvene uloge, zauzimaju polozaje u drustvu, uspostavljaju razlicite odnose. Ljudi se mogu povezivati na razlicite nacine i na razlicitim osnovama u drustvene grupe, organizacije i ustanove. Tako se dolazi do osnovnih elemenata strukture drustva koji se razlikuju prema nacinu na koji se ta povezanost manifestuje kao sto su klase, nacije, drzave

Takodje treba ukazati na razliku sastava i strukture.Sastav cine delovi iz kojih se sastoji celina, dok struktura oznacava nacine i odnose preko kojih se elementi vezuju u celinu. Osnova drustvene strukture sledi iz podele rada na pojedinacne oblasti, grane, vrste i podvrste ljudske delatnosti. Dalje rasclanivanje daje uze delatnosti, do razlicitih vrsta delatnosti, do razlicitih uloga. Na ovaj nacin drustvena uloga povezuje aktivnosti pojedinca sa podelom rada. U drustvenoj podeli rada ucestvuju svi koji vrse bilo kakav vid aktivnosti a ne samo one aktivnosti koje donose dohodak. Pored globalne strukture drustva i pojedini elementi drustva imaju svoju strukturu (politicka, ekonomska, obrazovna). Da bi drustvo funkcionisalo potrebna je stabilnost odnosa medju elementima strukture. Na ovaj nacin struktura drustva se odredjuje kao relativno stabilan skup odnosa izmedju i unutar elemenata drustva, koji su normativnim pravilima regulisani i kulturnim vrednostima povezani u celinu. Jedan od nacina objasnjenja drustvene strukture je preko razlicitih dimenzija koje su odredjene kao: funkcionalna, strukturalna, prostorna i istorijska. a) Funkcionalna (horizontalna) dimenzija se zasniva na cinjenici da mora postojati povezivanje i saradnja izmedju delova, ali mora postojati saradnja medju drustvima. Svako drustvo da bi opstalo mora imati neophodne funkcije: proizvodno-reproduktivne, organizaciono-regulativne i kulturno-duhovne. Jedna bez druge ne idu.Funkcionalna diferencijacija (razdvajanje usled razlika) izrazava se preko drustvenih uloga kao vrste delatnosti koju obavljaju pojedinci, ili drustvene grupe u sklopu drustvene podele rada. Horizontalna struktura drustva je oblik koji se zasniva na funkcionalnim dimenzijama drustva. b) Vertikalna (hijerarhijska) dimenzija se temelji na drustvenom polozaju i njegovom znacaju u drustvu. Odnos hijerarhijskih polozaja izmedju pojedinca i grupe govori o njihovom mestu koje zauzimaju u podeli osnovnih dobara c) Prostorna dimenzija ne omogucuje samo razlikovanje tipova naselja, vec fizicki prostor posredstvom drustvene delatnosti posmatra i kao drustveni. d) Istorijska dimenzija se ogleda u promenama drustva s obzirom na vreme i karakter promena koje daju obelezje odredjenim drustvima i periodima u istorijskim razdobljima. 6.BRAK I PORODICA: POJAM I FUNKCIJE PORODICE U SAVREMENOM DRUSTVU Porodica je nezamenjiva sredina postojanosti i sigurnosti u kojoj se covek formira kao licnost, u kojoj zivi zadovoljavajuci neke od svojih najbitnijih potreba. Porodica je osnovni organizacioni oblik drustva. Porodicni odnosi oznacavaju nadublju povezanost pojedinca, jer se zasnivaju na poverenju, emocionalnim vezama, ravnopravnosti i naglasenoj medjusobnoj odgovornosti. Porodica je jedna od najstarijih i najznacajnijih drustvenih grupa, kako zbog uloge u drustvu tako i zbog znacaja koji ima za pojedinca koji je u njoj rodjen ili je formirao. Porodica je tesno povezana sa brakom, domacinstvom,

srodstvom jer oni je odredjuju i ukazuju kako se razvijala i koje je sve oblike kroz istoriju imala. Porodica je u sadrzinskom, strukturnom i formalnom pogledu istorijski promenjiva drustvena grupa koja se temelji na bioloskim, srodnickim, socijalnim i ekonomskim osnovama. Biloska osnova porodice je jedno od njenih najvaznijih osobina, a temelji se na dve vrste odnosa: polni i reproduktivni. Ovi odnosi se mogu odvijati i van porodice, ali i sami znamo da radjanje dece uglavnom i najprirodnije vezano za porodicu, u kojoj se realizuju i duhovne, moralne i estetske potrebe. Srodnicki odnosi su durga bitna karakteristika porodice. U njoj se ostvaruju krvni, bioloski odnosi srodstva, koji se zasnivaju na rodjenju, sto je najdublji oblik srodnickih odnosa. Kroz istoriju su se srodnicki odnosi razlicito gledali pa tako se ranije sretao oblik patrilinearno srodstvo, a takodje matrilinearno srodstvo. Kada se uvazavaju obe linije govorimo o bilinearnom srodstvu. Pored ovih postoje i drugi vidovi srodstva, tazbinsko koje se zasniva zenidbom ili udajiom, adoptivno koje se formira usvajanjem, duhovno u formi kumstva ili pobratimstva i drugi Srodstvo je odredjeni drustveni odnos koji obuhvata krug srodnika u zavisnosti od drustvenih cinilaca koji su uticali na oblikovanje srodnickih odnosa. Socijalne funkcije porodice su usmerene na podizanje, zastitu, vaspitanje i socijalizaciju dece. Od velike vaznosti je socijalizatorska uloga porodice jer tokom zivota u njoj formiraju se socijalne komponente licnosti, kao sto su psihicke i moralne osobine, a takodje vrsi se priprema da se clan porodice uklopi u drustveni zivot i da izvrsava na prihvatljiv nacin drustvene uloge. Nacin na koji se formiraju komponente licnosti od najranijeg detinjstva ostavlja trajan pecat na svakog pojedinca. Ekonomske funkcije porodice su se menjale u zavisnosti od toga da li je ona bila proizvodjacka u uzem smislu ili potrosacka zajednica. Danas ima shvatanja da je porodica pretezno potrosacka jer porodica trosi ono sto je zaradjeno van porodice. Razvitak industrije su uslovili da vecina porodica ima danas samo potrosacku funkciju. Porodica se najcesce vezuje za pojam braka koji predstavlja drustveno dozvoljenu vezu izmedju lica razlicitih polova, sa tendecijom da bude trajnog karaktera. Brakom se po pravilu, formira porodica u kojoj se najcesce obezbedjuje potomstvo. Brak se regulise pravnim propisima, sa ciljem da se netakne drustveno i pravno zasticen oblik zajednickog zivota. Iako brak i porodica cine jednu celinu izmedju njih posotje odredjene razlike u formalnom (broj clanova) i sadrzajnom (postojanje primarnih funkcija) pogledu. Domacinstvo se odredjuje kao socio-ekonomska zajednica, delom izjednacena sa porodicom, s obzirom na zajednicko stanovanje i trosenje prihoda, dok se u drugom pogledu isticu razlike. Domacinstvo je prevashodno ekonomska i prostorna zajednica. Naravno i domacinstvo ima socijalni karakter, sto je karakteristika i porodice, a takodje i za porodice se vezuje zajednicko

domacinstvo. Domacinstva ipak mogu egzistirati i nezavisno od porodicne zajednica, na primer samacka, srodnicka ili nesrodnicka domacinstva Porodica u savremenom drustvu: Pravci promena porodicu vuku ka jednoj savremenoj porodici koja ima pre svega karakteristike nuklearne ili drugim recima individualne porodice. To je pre svega porodica gradskog tipa, preovladjajuceg industrijskog oblika, mada posotje i drugi vidovi porodice kao sto su mala poljoprivredna porodica i mesovita porodica (neko na selu neko u gradu). Nuklearna porodica je dobila takav naziv po nukleusu (jezgru celija), znaci cini je porodicno jezgro koje moze imati razlicitu strukturu. Nuklearna porodica je po pravilu dvogeneracijska znaci deca i roditelji pod istim krovom. Ova je puna porodica a kada govorimo o nepotpunoj mislimo na samohranog roditelja sa decom ili bracni par bez dece, najcesce imamo slucaj majke sa decom. Bracni par bez dece deli misljenja jer mnogi smatraju da to i nije porodica, ali da usvajanjem ili radjanjem mogu postati potpuna porodica. Pored prelaska sa prosirene u nuklearnu prodicu doneo je mnoge promene. Urbanizacija i industrijalizacija su doveli do toga da zene sada rade van kuce pa se o deci najcesce od najranijih dana brinu predskolske ustanove, a to se bitno razlikuje od tradiconalnog porodicnog vaspitanja. Deca sve manje vremena provode sa roditeljima, a njihova socijalizacija se formira pod uticajem skole, vrsnjaka, masovnih medija (pogotovo televizija). Pored svih pozitivnih strana mas medija, koje niko ne moze negirati ipak se tezi ka suzbijanju onih negativnih koji mogu imati jak uticaj na decu. Zbog sve slabijih veza sa srodnickom grupom slabi i njihova podrska pa sve pada na pleca same porodice pa je cesto zbog odgovornosti izrazena napetost pojedinaca u medjusobnim odnosima. Ovome mozemo jos dotati i vanbracne veze, razvode, radjanje dece od strane samohranih majki Koliko god bili pesimisticki nastrojeni prema porodici ona se idalje adaptira na drustvene promene i opstaje pa samim tim netrebamo da brinemo da li ce tako biti i u buducnosti. Ovome u prilog ide i mnogo bolji i humaniji odnosi izmedju supruznika koji sada slobodnom voljom biraju partnera. Demokratizacija porodice je rezultat samosvesne i slobodne licnosti, a rana emacipacija dece u slucaju porodice zasnovane na postovanju, a ne autoritetu moze biti i pozitivna za odnose u porodici. U Srbiji kao najveci problem se javlja nagli pad nataliteta pa tako u centralnoj Srbiji nastala je depopularizacija, znaci prestao je prirodni prirastaj srpskog naroda. Trenutno najvazniji cinilac pada nataliteta je ekonomski, ali i pored toga imucnije porodice imaju po jedno dete najcesce, takodje preokupiranost poslom, pa cak i egoizam roditelja koji smatraju da je lakse sa jednim detetom ili bez dece, time se gubi porodicna kultura. Podaci su alarmantni i za spas treba krenuti u opseznu i organizovanu akciju koja bi mogla dati rezultate.

7.DRUSTVENA

JEDNAKOST

Od najranijeg detinjstva postajemo svesni da u svetu koji nas opkruzuje nismo svi jednaki najpre od razlikosti pola, rase, boje koze,uzrasta i drugih Kroz vekove cesto se potezala potreba za jednakoscu, neki su je videli kroz jednakost zakona za sve, drugi jednakost prava glasa, a jos ranije pre toga se gledalo na jednakost preko pravednije raspodele materijalnih dobara. Kroz istoriju su mnogi potezali pitanje jednakosti i davali odgovore na isto, tako Platon vidi potrebu za politickom jednakoscu muskaraca i zena, Aristotel se zalagao za jednakost svih slobodnih gradjana, Hriscanska religija sadrzi ideju jednakosti svih ljudi pred bogom. U blizoj proslosti jednakost dobija formu kroz revolucije i to kao protivnost staleskim privilegijama. Revolucija je stala na pravnoj jednakosti dok su ekonomska i politicka nejednakost ostale. Marksisam vidi resenje u ukidanju klasa i staleza. Medjutim ni socijalisticka drustva u praksi nikada nisu sprovele jednakost vec su samo stvarale novu nejednakost na drugim osnovama. Danas se smatra da je pravna pa i politicka jednakost neophodna i pozeljna u svakom drustvu. Medjutim ekonomska jednakost do sada nigde nije ostvarena, cak je pitanje da li je uopste moguc. Slojevitost i hijerarhijska postavka drustva onemogucuje jednakost. Neki na osnovu svog polozaja moci ce da ispune neke svoje potrebe i zelje, a neki drugi nece biti to u mogucnosti. Naravno danas ova nejednakost, je manje drasticna nego ranije, ali idalje postoje drustva u kojima ta nejednakost dostize ogromne razmere, pa neki imaju sve, a drugi nista i njima sledi borba za goli opstanak. Ukidanje hijerarhije nebi poboljsalo stvari ve bi ugrozilo i postojeci poredak. Jedno resenje je institulizacija odgovornosti (izabrani odgovorni onima koji su ih birali). Drugi oblik je sadrzan u jednakosti u mogucnostima. Savremena drustva daju vecu jednakost u izboru mogucnosti u odnosu na tradicionalna. Jedna od karakteristika gore navedenog je vertikalna pokretljivost (kretanje iz sloju u sloj), druga je horizontalna (menjanje zanimanja). Znaci obrazovanje i sposobnosti obezbedjuju status, a ne nasledje (idalje nije u potpunosti nije iskljuceno). Zahtevaju se iste polazne sanse, pre svega u obrazovanju, jednakost ucenika i da se uspeh zasniva na individualnom postignucu. To isto vazi i za zaposljavanje. Znaci jednake mogucnosti a ne davanje prednosti odredjenoj klasi, rasi, veri ili nekoj drugoj pripadnosti. Diskriminacija zena je idalje veliki problem jer idalje teze napreduju teze se zaposljavaju, teze nagradjuju

8.DRUSTVENA NEJEDNAKOST U objasnjenju o ljudskoj prirodi kao osnov se uzimala bioloska nejednakost ljudi. Ova nejednakost uspostavljena je samom prirodom i karakterise je razlika u godinama, telesnoj snazi i osobinama duha ili duse. Ipak mnogo bitnija je drustvena nejednakost. Bogastvo, moc, vlast i ugled ne znace da su oni koji ih poseduju nuzno zasluzni za to, ali im daje mogucnosti da koriste privilegije u odnosu na one koji ih ne poseduju. Iako su naprimer nacisti koristili biolosku nejednakost da objasne rasizam, danas sociolozi ovu nejednakost objasnjavaju drustvenim merilima i drustveno uspostavljenim odnosima. Primeri su mnogi, drustvena uloga muskarca i zene kao roditelja i supruznika ne vrednuje se u svim drustvima isto. Starost je drugi primer, jer negde sa staroscu se dospeva na vise i jace pozicije, a u drugim sredinama stariji ljudi se smatraju nepotrebnim. U Americi i pored zakona iz 60ih godina o jednakim pravima za sve, rasna diskriminacija se odrzala do danas, a razlog je drustveno uspostavljena razlika koja se duboko ukorenila. Bioloske razlike postoje i to se ne moze negirati, ali one su bile na snazi sve do uspostavljanja drustvene nejednakosti. Drustvena nejednakost postoji u svim drustvima pa i u savremenom drustvu. Ekonomska nejednakost je stalno prisutna u svim drustvenim sistemima sem najprimitivnijim. Danas 2/3 stanovnistva je na ivici opstanka. Koncetracija moci je u rukama manjeg broja ljudi koji pomocu nje mogu manipulisati i nametati svoju volju ostatku. Drustvena nejednakost je bila i ostala potencijalni izvor sukoba i ona e u tom smislu javlja i danas. Postoje dva vida resenja problema. Jedan je kontrolom i unutrasnjim prilagodjavanjem drustvenih nejednakosti izbeci sukobe. Drugi je suprotan znaci sukobom realizovati strukturne promene koje ce ukinuti drustvenu nejednakost. Jos od XVI veka ljudi se bave drustvenim sukobima. Izvori drustvenih sukoba su mnogobrojni. Neki su strukturne prirode i poticu iz razlike u interesima i objektivnom drustvenom polozaju razlicitih drustvenih grupa, klasa, slojeva. Druge vrste sukoba su na planu razlicitih socioprofesionalnih interesa drustvenih grupa. Posebna vrsta sukoba nastaje u organizacijama gde nastaje sukob interesa izmedju grupa ili pojedinaca. U drustvu moze jos doci do verskih, nacionalnih, kulturnih i drugih sukoba. I u ovom savremenom drustvu postoje i sukobi na nivou globalnih drustva. Primer je nametanje moci i podsticanje ili direktno ucestvovanje u sukobu koristeci se i nasiljem od strane velikih sila. Svojina i moc su osnove na kojima se temlji drustvena nejednakost. 9. ODREDJIVANJE I KARAKTERISTIKE SIROMASTVA Danas se poseduju podaci dobijeni na osnovu empirijskog istrazivanja na osnovu kojih se utvrdjuje zastupljenost i razmera siromastva. Pre trenutno dostupnim podacima krajem 90ih blizu tri milijarde ljudi zivi ispod linije siromastva koja se ceni na nekih 370$ po stanovniku godisnje, a cak 500

miliona ima dohodak ispod 275$ koja je oznacena kao linija ekstremnog siromastva. Tek negde od XIX veka pocinje aktivno interesovanje za siromastvo, od tada je interesovanje povremeno padalo ili raslo. Ekonomski prosperitet kapitalistickih drustva i posebni koncept drzave blagostanja posle II svetskog rata podrazumevali su narocito razvijen sistem socijalne sigurnosti koji se obezbedjuje preko efikasnog sistema socijalnih usluga i transfernih placanja. Smatralo se da ce se ovim potezom eliminisati siromastvo sto je doduse tokom 70ih godina i skoro uspelo, jer se broj siromasnih sveo na minimum.Ipak i pored ove pretpostavke da se ovim sistemom socijalnih mera gubi potreba za bilo kakvim drugim merama i intervencijama drzave siromastvo nije eliminisano. Kompleksnije interesovanje za siromastvo se javlja tokom 60ih, brzo posto su se pojavili izvestaji koji su pokazivali postojanje siromastva i u najrazvijenijim zemljama. Ekonomska kriza tokom 70ih tera drzave da smanjuju deficit pa i sredstva za socijalnu politiku pa se samim tim i broj sirmasnih povecava. Kriza se odrazila i u post-socijalistickim zemljama u kojima dolazi do velikih raslojavanja i povecanja broja siromasnih, u nekim zemljama u tranziciji cak polovina stanovnista spada u kategoriju siromasnih. U nerazvijenim zemljama gde je siromastvo vec bilo izrazeno nastavilo je da se povecava, pogotovo Azija, Afrika, Latinska Amerika. Sa jedne strane svet grabi ka buducnosti razvitku, progresu ali ono sto treba da nas brine su milijarde gladnih koji predstavljaju sustu suprotnost osnovnim idejama i pravcima ostatku sveta. Na taj problem javnost se preokupira tek onda kada se vec desi neka velika kriza ili alarmantna situacija koja upozorava svet na goruci problem siromastva. Siromastvo kao pojam vec dovoljno govori samo po sebi jer podrazumeva minimalni nivo zadovoljenja ljudskih potreba. Kada se govori o apsolutnom siromastvu vecina autora smatra da je to situacija u kojoj ljudi nisu u stanju da obezbede hranu, odevanje, stanovanje, a neki dodaju i zdravlje. Naravno siromastvo danas se razlikuje od siromastva u proslosti. Sam razvoj drustva je pomerio i granice minimuma ljudskog zadovoljenja. Pa se danas gleda da se zadovolje i potrebe poput obrazovanja, zaposlenja, kulturne potrebe, socijalna mobilnost, bezbednost Ovime se potvrdjuje jedna konstatacija da nije sve jedno u kojoj ste zemlji siromasni, jer prag siromastva nije isti za razvijenu zemlju i za neke nerazvijene regione u Africi, nazalost danas siromastvo je u vecini slucajeva jedva odmaklo od svoje prvobitne konstatacije, a to je da siromasni nisu u stanju da obezbede dovoljna materijalna sredstva za goli zivot Karakteristike siromastva: Nacin na koji zive siromasni je isti za sve siromasne ljude, samim tim mozemo govoriti o obrascu ponasanja, gde mozemo dodati kulturu siromastva, socijalna iskljucivost i subjektivni osecaj siromastva. Kultura siromastva je odgovor siromasnih na nekogucnos pristupanju opstem kulturnom obrascu, stoga se razvija jedan poseban kulturni obrazac

shodno uslovima i problemima u kojima se siromasni nalaze. Oskar Levis je kroz istrazivanja u vise zemalja otkrio poseban nacin ponasanja, druze se samo izmedju sebe, gledaju da rese svoje probleme kako bi opstali, javlja se bespomocnost, osecaju izolovanost i pre svega su okrenuti sadasnjosti Materijalno siromastvo vremenom prouzrukuje i duhovno siromastvo (uskraceni za pozorista, novine, bioskope). Zbog ovoga su siromasni primorani da se okrenu nekom novom sistemu vrednosti i ponasanja koji nazivamo kultura siromasnih. Odnosi u porodici su drugaciji ustanovljava se poseban vrednosni sistem koji se odrazava na vaspitanje i podizanje dece. Deca iz ovih porodica su manje upucena u mogucnosti boljeg iskoriscenja sopstvenih napora koji bi mogli da ih izvedu iz te situacije. Postoje i zakljucci koji su izveli drugi autori, a po kojima beznadje i ravnodusnost nisu glavne karakteristike siromasnih. Kultura siromastva pomaze siromasnima da prevazidju svoju situaciju i da pronalaze nacine svog opstanka. Pored ovih zakljucaka javlja se jos jedno po kome siromasni se ponasaju onako kako im nalaze situacija, drugim recima siromasni bi se uklopili u drustvena ponasanja kada bi mogli da se oslobode prisile siromastva. Posebnu kategoriju cine beskucnici. Oni nemaju krov nad glavom, posao spavaju gde stignu (parkovi, zel. stanice, ulica). Hrane se u javnim kuhinjama, ponekada spavaju u spavaonicama ukoliko nadju mesto. Oni zive u apsolutnoj bedi mada neretko medju njima ima i onih koji taj vid zivota vide kao oslobodjenje od svega sto podrazumeva posedovanje bilo kakve imovine. Beskucnika je sve vise pa danas drzave prave socijalne planove kako bi se njihova situacija ublazila ili resila. Kolin 80ih godina u upotrebu uvodi termin socijalna iskljucivost. Socijalna iskljucivost prati siromastvo, ali je to i siri pojam koji se vise vezuje za postindustrijsko drustvo pa zato i zamenjuje termin siromastvo u dokumetima EU. Socijalna iskljucivost je nemogucnost integracije u sire drustvo preko obrazovanja, zaposljavanja, stanovanja, medicinske zastite Pored objektivnog sagledavanja moze biti i stvar subjektivne procene. Kada imucniji ljudi izgube deo bogatstva oni sebe vide kao siromasne iako po svim kriterijumima idalje stoje iznad siromasnih. Redji je slucaj da siromasni sebe tako ne vide zbog nekih prethodnih stecenih dobara. U zemljama u tranziciji srecemo slucaj da ljudi koji do pre deset godina nisu bili siromasni moraju da se mire sa novom situacijom koju tesko prihvataju i kid njih se javlja nesigurnost. Postoji vise nacina vidjenja sopstvene situacije od psihicke patnje i borbe za prezivljavanje, preko neprihvatanja situacije, preuvelicavanja pa sve do poredjenja sa boljima na cijem bi se mestu nasli da su povoljniji uslovi. 10. GRANICE I UZROCI SIROMASTVA Razni su kriterijumi po kojima se izrazava siromastvo.

U Velikoj Britaniji se siromasnim smatra onaj ciji je prihod jednak ili manji nekadasnjoj socijalnoj pomoci, a onaj ciji prihodi su od 100% do 140% je na granici siromastva. U Americi za apsolutno siromasne se uzimaju oni ciji prihodi se nalaze ispod minimalnog prihoda koji je dovoljan za egzistencijalni minimum.. Svetska banka kao kriterijum siromastva uzima ono stanovnistvo koje ima dnevno manje od 1$, ili 2$ na dan. Medjunarodni standard za procenu siromastva je 4$ dnevno prema paritetu kupovne snage- svi ispod se vode kao siromasni. Po ovom kriterijumu je konstatovano da od zemalja u tranziciji vise od polovine stanovnistva zivi sa 2$ i manje dolara dnevno, sem Slovenije i Ceske. Na osnovu sopstvenih proracuna D.Sukovic je za 1999. godinu dosao do podataka da blizu 20% stanovnistva Jugoslavije ispod 1$ dnevno, a da cak blizu 74% ima manje od 2$ dnevno. Ovi podaci se poklapaju sa podacima po kojima je oko 40% siromasnih, oko 40% na granici siromastva, oko 15% srednja kategorija, oko 5% bogatih od toga 0,5% vrlo bogati. Ovakvi podaci nas svrstavaju u siromasne zemlje sveta, a velika se razlika moze uociti u odnosu na pre deset godina kada je srednju klasu cinilo 60%-70%. Ipak svi ovi prikazani nacini merenja siromastva pa i kod merenja apsolutnog siromastva nisu dovoljno univerzalni za sve zemlje sveta. Prikaz preko dohotka se najcesce koristi ali u svetu razlike u tom smeru mogu biti drasticne. Jedan od novijih pristupa je koncept Humanog razvoja koji obuhvata sledece komponente: ocekivano trajanje zivota, stopu pismenosti odraslog stanovnistva, prosecan broj godina skolovanja i velicinu drustvenog proizvoda po stanovniku. Zemlje se najcesce rangiraju po velicini drustvenog proizvoda po glavi stanovnika, ali ni ovaj pokazatelj ne mora biti pravi prikaz stanja u nekoj zemlji. Nejednakost raspodele dohotka izmedju najbogatijeg i najsiromasnijeg dela stanovnistva moze imati takav raspon ili razliku po koje ne bi bio zadovoljen jedan od glavnih kriterijuma, kvalitet zivota za sto veci broj stanovnika. Najcesci oblik merenja nejednakosti je GINI koficijent koji oznacava razliku u raspodeli dohotka razlicitih grupa u vrednostima od 0 do 1. Nulta vrednost znaci najvecu mogucu ravnopravnost, a jedinicna najvecu neravnopravnost. Siromastvo pogadja sve koji se nalaze u toj kategoriji pojedince, grupe ili narode. Stariji ljudi i deca su najugrozenije starosne populacije jer spadaju u izdrzavana lica. Uzroci siromastva: Siromastvo postoji medju razlicitim grupama pa mozemo razlikovati siromastvo nezaposlenih, starih, zena, manjinskih grupa. Opet postoji i razlika izmedju ljudi koji ceo zivot provode u siromastvu i onih koji zapadnu u nekom trenutku u takvu situaciju. Kada govorimo o uzrocima siromastva paznju cemo obratiti na zemlje u tranziciji. Utvrdjena je direktna veza drustvenog proizvoda i siromastva, po tome pad drustvenog proizvoda dvostruko povecava broj

siromasnih, a tokom deset godina siromastvo se u ovim zemljama udesetostrucilo. B.Milanovic navodi nekoliko kljucnih razloga koji objasnjavaju siromastvo. Prvo mesto je za pad proizvodnje i dohotka. Zatim masovna nezaposlenost, plus oni koji su bili samo nominalno zaposleni (primali su neku crkavicu). Poseban fenomen zemalja u tranziciji je da i zaposleni pripadaju katregoriji siromasnih. Sledeci uzrok je rastuca nejednakost kid raspodele dohodaka, kojoj narocito doprinosi privatni sektor i sloj visoko obrazovanih zaposlenih cije su klasifikacije visoko trazene. Ova dva sloja stanovnistva imaju dohotke koji su visoko iznad proseka. Sledeci faktor je rastuca nejednakost izmedju region i sela i grada. Na kraju penzioni fond predstavlja jos jedno veliko opterecenje i pored toga sto su penzije najcesce nedovoljne za zivot zbog rasta troskova.(u penziji su pored redovnih penzionera i oni koji nisu mogli naci drugo zaposlenje posle propadanja svojih firmi u kojima su ionako imali neredovna primanja) LJ.Madzar u svojom objasnjenju siromastva pravi razliku izmedju tradicionalnog i savremenog shvatanja siromastva. Tradicionalno gledano siromastvo je nastalo kao sticaj nepovoljnih istorijskih okolnosti, koje su nezavisno od kvaliteta i ponasanja ljudi uslovile nizak dohodak i siromastvo. Savremeno gledano ljudski faktor ima kljucnu ulogu, pa prema tome uzroke ljudskog siromastva treba traziti u samim ljudima ili cak pre svega u njima. Po istom autoru kada govorimo o uzrocima mozemo ih analizirati preko tri sloja: resursi i tehnologija, institucionalni i u najsirem smislu organizacioni cinioci i politicki cinioci koji bitno uticu na instituciju i organizaciju. Svi ovi uzrocnici postoje i u Jugoslaviji, ali uz dodatne poteskoce izazvane raspadom zemlje, ratom, izolacijom, gubitak kredibiliteta u medjunarodnoj zajednici. Eksplozija siromastva se desila u poslednjoj deceniji XX veka ali vuce korene jos iz 80ih godina. 11.SVOJINA Svojina je u najopstijem smislu reci drustveno regulisan oblik covekovog prisvajanja predmeta i njegove vlasti nad tim predmetima. Prvi vid svojine je odnos ljudi prema stvarima, kao posedovanje i koriscenje stvari. Ova znaci da svaki sopstvenik svojine ima pravo da radi sa njom sta hoce da je proda, pokloni, upotrebi, ovime se iskljucuju svi drugi ljudi iz vlasnickih prava. Drugi vid svojine je njena drustvena sustina koja je uslovljava i odredjuje. Svojinski se odnosi svode na to ko, koja i kolika prava ima na predmetima svojine. Pitanje svojinskih odnosa je pitanje drustvenih odnosa, jer je svojina drustveno uslovljen proces i odnos. Svojina je uvek imala veliki znacaj za pojedinca i drustvo. U prvobitnom drustvu sva svojina je bila zajednicka i bila je na raspolaganju svakome. Niko nije mogao da je prisvaja. Tada su jedino odredjena sredstva za licnu potrosnju bila predmet licne svojine.

Pojava privatne svojine je znacila da se u okviru drustva javljaju pojedinci koji imaju iskljucivo individualno pravo raspolaganja i koriscenja sredstava zaproizvodnju pa samim tim i proizvoda rada. Sa privatnom svojinom nastaju i klase kao i druge vrste raslojavanja. Privatna svojina je prvo bila robovlasnicka zatim feudalna i kapitalisticka. Sa nastankom pravne drzave i svojina dobija svoju pravnu regulativu (postaje pravna kategorija). Svojina je u ekonomskom smislu pojam za ekonomsko koriscenje, za prisvajanje stvari, sredstva za proizvodnju, predmeta za potrosnju. U pravnom smislu svojina je u klasnom drustvu regulisana pravnim normama, ustavopravnim dokumentima, zakonima ili podzakonskim propisima. Pored ova dva nacina odredjivanja svojine ona se jos odredjuje i u socioloskom smislu. Ovde je bitan momenat svojine kao drustvenog odnosa. Ovde govorimo o tome da onaj ko poseduje svojinu, posebno nad sredstvima za proizvodnju, ima fakticku moc i nad drugima koji su preko svog rada ukljuceni u taj oblik svojine. A kako svojina ima pravni legitimitet fakticka moc vlasnistva je i legitimna. Ovime se zakljucuje da svojina daje mogucnost za uspostavljanje drustvene moci. Svojina nije samo jedan od izvora drustvene moci vec je i osnov drustvenih nejednakosti. 12.DRUSTVENA STRATIFIKACIJA Drustvena stratifikacija oznacava razlicito rangiranje drustvenih grupa po hijerarhijskom redosledu u zavisnosti od kolicine bogatstva, drustvene moci, vlasti, ugleda, profesije, stila zivota, pa do interesovanja koje njihovi clanovi izrazavaju. Ovaj sistem se vezuje za postojanje drustvenih slojeva (skupina ljudi koji ima isti ili slican drustveni polozaj). Statifikacija rasporedjuje slojeve po znacaju koji imaju u drustvu. Slojevi koji imaju slican znacaj rasporedjuju se po horizontalnoj, a oni koji imaju razlicit znacaj po vertikalnoj osnovi. Postojanje slojeva ukazuje da drustvo nije homogeno, takodje savremena drustva su dosta fluidna sa mogucnostima prelaska iz jednog u drugi sloj. Hijerarhija je u osnovi poredak po kome se clanovi nalaze jedni iznad drugih stim sto su oni ispod podredjeni onima iznad. To isto vazi i za klase. Kod marksistai funkcionalista podela rada je uzrok nastanka stratifikacije. Podela rada je u pocetku bila prirodna, ali stvaranjem viska proizvoda otvara se put razmeni dobara i pretvaranje proizvoda u robe,a na toj osnovi stvorene imovinske razlike poprimaju klasni karkter. Klasna podela se ogleda u privatnoj svojini koja stvara klasu vlasnika, a sa druge strane imamo klasu nevlasnika koji su u odnosu sa vlasnicima (zaposleni) i sa nejednakom drustvenom moci. Profesionalna opredeljenost ljudi za obavljanje odredjene delatnosti daje odredjeno mesto u drustvu. Posao nemora imati uticaja samo na horizontalnu vec i na vertikalnu stratifikaciju. Pojedini poslovi su vise trazeni i vise se cene, ali pored ovoga u nekim drustvima i rasa, nacionalna pripadnost imaju takodje jakog uticaja.

U analizi vertikalne strukture drustva polazi se od dva modela. Jedna je klasna podela prema marksistickoj klasnoj teoriji, a drugi je teorija stratifikacije prema funkcionalistickoj teoriji. Po marksistima, privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju omogucava vladajucoj klasi kontrolu celokupnog procesa rada, prisvajanje viska proizvoda i dominaciju nad drugom klasom (poseduje samo svoju radnu snagu). Srednja klasa se u ovom drustvu nalazi izmedju osnovnih klasa (kapitalista i radnika) sa razlicitom ali ne i odlucujucom ulogom u klasnim odnosima. Stratifikacijski model je sadrzan u funkcionalistickoj teoriji. Osnovne postavke od kojih se polazi je drustvo kao integrativna relativno trajna i stabilna celina u kojoj postoji zajednicki sistem vrednosti zasnovan na opstoj saglasnosti pripadnika drustva. Po Pasrsonu rangiranje pojedinca u drustvu se vrsi na osnovu zajednickog sistema vrednosti. Po Parsonu stratifikacijski sistem vrednosti je vrlo bitan jer bez drustvene nejednakosti tesko da bi drustvo funkcionisalo. Niko ne moze da porekne da je pre veka ipo bila velika klasna razlika. Danas bogati ljudi imaju mnogo veca materijalna bogtstva nego pre, ali opet danas svetom dominiraju velike korporacije ciji vlasnici nisu pojedinci. Bogato stanovnistvo danas poseduje licno bogatstvo pre svega (10% najbogatijih u V.Britaniji drzi preko pola licnog bogatstva) Mihailo Popovic je tokom 70ih godina XX veka izneo svoj pogled o opstoj slojevitosti drustva. Po njemu sloj ima dva znacenja, uze znacenje je da je u pitanju deo, segment klase, a dok u sirem znaci bilo kakvo grupisanje ljudi sa istim drustvenim polozajem. Znaci sloj se moze javiti i kao klasa, stalez, kasta Uobicejno je da sloj karakterisu tri osobine: moc, bogatstvo i ugled. 13. KASTE I STALEZI Kaste: Najstariji oblik drustvene slojevitosti nastale na prelasku iz prvobitne zajednice u civilizaciju. Sa podelo rada i porodice se vezuju za odredjeno zanimanje koje ce dalje nastavljati potomci. Ovako nastale kaste karakterise zatvorenost i nemogucnost menjanja polozaj pripadnika odredjene kaste. Rodjenje donosi pripadnost odredjenoj kasti i u njoj se ostaje dozivotno, a brak je moguc samo izmedju pripadnika iste kaste. Kao najklasicniji rimer uzimamo Indiju u kojoj i danas ne zakonski kaste provlace u svesti ljudi. U tradicionalnoj Indiji postojale su cetiri kaste koje su bile podeljene na osnovu vrednosti zanimanja, bogatstva, ugledu, moci, a svaki drustveni proces medju pripadnicima razlicitih kasti je bio nemoguc. Prvu kastu cine Bramani ili svestenici, zatim ksatrije ratnici i upravljaci, potom vajsijetrgovci i sundre sluge. Prve tri kaste su smatrane vladajucim dok je izvan kastinske podele bili nedodirljivi- parije, pripadnici najnizeg sloja. Svaka kasta se delila na vise podkasta i time citavo kastinsko uredjenje strogo hijerarhijsko uredjenje. Kastiniski sistem je imao religijsku potporu u bogu Brame. Svestenici

kao jedini tumaci Veda- svetih knjiga, kao ucitelji i filozofi imali su jedini pravo da vrse verske obrede. Veza sa religijom je bila jaka, a verovanje u ponovno rodjenje koje donosi visi ili nizi polozaj zavisno od ponasanja u okviru svoje klase je imalo jak uticaj na ljude da odrze takav sistem. Kao savremeniji primer navodi se podela izmedju belaca i crnaca u nekim delovima sveta koji ima karakteristike kastinske podele, u smislu zabrane brakova, odredjenih prava, mesta rezervisana u drustvu samo za belce i slicno Stalezi: Stalezi su karakteristicni za feudalno drustvo i to narocito zapadnoevropsko feudalno drustvo. Nestankom predindustrijskog drustva uslovilo je i nestanak staleza. Danas su vidljivi samo neki njihovi ostaci u vidu plemickih titula, nekoj vrsti staleske podele koja se ogleda u nacinu zivota aristokratije, mada to ne vazi i u formalno-pravnom pogledu kako je to bilo u feudalizmu. Stalezi su otvorenije grupe u odnosu na kaste, ali idalje poseduju neke odlike zatvorenosti, naprimer u ogranicenosti prelaska sa jednog staleza u drugi, pripadnost odredjenom stalezu stice se rodjenjem. Polozaj tri osnovna staleza: plemstva, svestenstva i trceg staleza je bio pravno regulisan od strane drzave, ali pored nje isti uticaj su imale religija i obicajne norme. Staleske skupstine su davale tolike privilegije svestenstvu i plemstvu. Ovime se pored ekonomske i politicke moci stice i pravna privilegovanost koja donosi mnoge povlastice koje nisu vazile za kmetove. Staleska struktura funkcionise na principu hijerarhije, nadredjeni i podredjeni. Svestenstvo i plemstvo su predstavljali vladajuci sloj koji se dalje deli na grupe sa odredjenom manjom ili vecom mogucnoscu koriscenja privilegija. Tolerancija je postojala kod mogucnosti sklapanja mesovitih brakova, dodele zemlje i titule od strane monaha. Feudalni sistem se i odrzao na velikim zemljisnim posedima koje je posedovalo plemstvo i crkva. Na tim posedima su radili kmetovi koji nisu bili obuhvaceni stalezima. Treci stalez su cinili gradjani, slobodni seljaci Razvoj zanatstva i trgovine nagovestavaju novi tip privrede i nastajanje robno-novcanih odnosa. Nastaju staleske organizacije poput trgovaca (gilde, hanze) i zanatlija (esnafi). Propast naturalne privrede i razvitak robno-novcanih odnosa uslovljava nastanak burzoazije- gradjanski treci stalez. 14. SLOJEVI Drustveni sloj oznacava skup pojedinaca koji, na osnovu istog ili slicnog drustvenog polozaja spadaju u istu drustvenu skupinu. Miler je govorio da sloj predstavlja neku vrstu opsteg okvira u koji moze da stane bilo koji sadrzaj, pa moze obuhvatiti sve vrste grupa od najmanjih pa sve do najsirih. Odredjenje drustvenog sloja proistice iz kategorija drustvene uloge i drustvenog polozaja i temelji se na drustvenoj nejednakosti. Ljudi poseduju razlicite uloge u drustvu. Da bi drustveni sistem funkcionisao, jedan od preduslova je da postoji podela drustvenih uloga i

njihovo uspesno realizovanje u drustvu. Drustvo ima odredjene zahteve za nosioca odredjenih uloga u pogledu posedovanja obrazovanja, osobina do savesnog izvrsenja uloge. Drustvene uloge se razlicito vrednuju pa prema tome i razlicito se i nagradjuju dok oni ljudi koji vrse znacajnije uloge u podeli rada imaju i drugih prednosti. Osnovni tipovi drustvenog polozaja su nasledjen i stecen. Nasledjen je prenesen na pojedinca njegovim rodjenjem nezavisno od njegove volje ili sposobnosti. Stecen podrazumeva da osoba koja ide ka odredjenom polozaju mora da ostvari odredjene pretpostavke ispuni odredjene zadatke, da individualnim naporom, konkurencijom i odredjenim sposobnostima dodje do njega. Stecen polozaj moze proizilaziti ne samo iz sadasnjih vec i iz ranijih uloga (primer penzioneri). Drustvena uloga i drustveni polozaj su apsolutno nerazdvojivi, jer svaka uloga podrazumeva neki polozaj i obrnuto. Smatra se da je pojam uloge mnogo vazniji , jer uloge predstavljaju zahteve koje drustvo ima prema nosiocima drustvenih polozaja. Drustveni polozaj proizilazi iz svih aktivnosti koje pojedinac vrsi, a da li cemu taj polozaj doneti bogatstvo, moc ili ugled zavisi od uloga koje ima u drustvu. Moze se desiti situacija da materijalna primanja odredjenih zanimanja budu niska, ali da ugled ljudi koji ih obavljaju bude visok (cenjeni su). Moze se dogoditi i obratna situacija, manje cenjeno zanimanje da ima visoka materijalna primanja. Kako vrednujemo drustvene polozaje i uloge kao vise i nize tako i slojeve rasporedjujemo, naravno granica izmedju njih nije ostra vec izmedju njih postoje oblici koji su na prelazu iz jednog u drugi. Slojeve odlikuje drustveni polozaj pojedinca, ali se njihove uloge unutar sloja razlikuju po zanimanju i obrazovanju. U okviru sloja se mogu uociti i razne statusne neuskladjenosti. Slojevi u industrijskom drustvu su otvorenog tipa i dosta fluidni mada opet sa ogranicenjem. Primer je Americka asocijacija lekara koja preko svojih organa stvara vestacki nedostatak lekara kako bi sebi obezbedili vece nagrade za lekarske usluge. U marksistickoj teoriji klasa pojam drustvenog sloja se razlikuje od njegovog pojma u teoriji stratifikacije. Marks navodi tri klase u kapitalistickom drustvu: kapitaliste, najamne radnike i zemljovlasnike (zive od najamnine, profita i rente). Osnovne klase su radnici i kapitalisti koji se nalaze na suprotnim stranama zbog posedovanja sredstava za proizvodnju. U klasicnoj strukturi drustva, drustveni sloj je upotrebljen u uzem i sirem znacenju. U sirem znacenju slojevi se nalaze izmedju osnovnih klasa. Tako srednji sloj ili klasa su prelazna skupina, posto njihova drustveno-ekonomski polozaj razlikuje od osnovnih klasa. Tu spadaju sitna burzoazija, inteligencija, srednje seljastvo, zanatlije i drugi. U uzem znacenju slojevi su skupine koje se zbog odredjenih karakteristika izdvajaju u okviru osnovnih klasa. Podelu na slojeve u okviru klase mozemo izvesti prema kvalifikacijama radnika (nivo

obrazovanja), po mestu rada (selo, industrija, trgovina), ili bilo kojoj slicno klasifikaciji. Marks je mislio da ce slojevi vremenom nestajati i prelaziti u jednu od osnovnih klasa, ali razvoj drustva i slozenost drustvene strukture pokazuju suprotan tok. 15. DRZAVA I PRAVO Drzava spada u politicko-pravnu nadgradnju. Drzava se pojavljuje tek pojavom civilizacije i klasa. Pojava neravnopravnosti u drustvu pojacava sukobe, samim tim da bi sebe zastitili, poslodavci i bogati ljudi osnivaju aparat sile koji treba da odrzava ravnotezu (preko sudova, vojske i slicno). Naravno ekonomski najaca klasa u drustvu je imala i navjise uticaja u drzavnom aparatu. Drzave nastaju kada se stvaraju teritorijalne drustvene zajednice, narodi. Znaci svaka drzava upravlja u granicama odredjene teritorije i upravlja narodom koji zivi na toj teritoriji. Drzavu karakterisu porezi i zajmovi, preko njih drzava nalazi dovoljna ekonomska sredstva da svoju politicku moc pojaca i ekonomskom moci. Bitna karakteristika drzave je u njenim sredstvima prinude i nasilja. Pravnim propisima, represivnim merama, raznim institucijama i sredstvima politicke ideologije ona postize ostvarenje svojih ciljeva. Pravo je skup drustvenih normi koja drzava sankcionise svojim aparatom fizicke sile kako bi se zastitili postojeci drustveno-ekonomski odnosi. Pravo je kao i drzava direktno u interesu vladajucih grupa. Pravo se postuje i zbog toga sto ono odrzava vec postojeci poredak, a poznato je da nijedan poredak nije odrziv u slucaju da je prevazidjen novim razvojem drustva. Drustveni karakter drzave se moze posmatrati u dva pravca. Prvo drzava nije nikakva bozja volja, realizovanje neke apsolutne ideje, nije ni deo ljudskoh dogovora, niti je ustanova kojom vladaju odredjeni i odabrani (sve su ovo iskazi nekih teorija). Drzava je proizvod i nuzna posledica promena koje su nastale u istoriji ljudskog drustva. Drzava je proizvod podele rada, a pre svega podele na umni i fizicki, jer time su se stekli uslovi da ljudi koji cine drzavni aparat se oslobode neposredne angazovanosti u procesima prozizvodnog rada. Tokom istorije tipovi drzava su odgovarali tipovima drustveno-ekonomskih formacijama. Ne samo drzava vec i njeni oblici politicke vladavine i drzavnog uredjenja bili su u uskoj vezi sa konkretnim drustveno-ekonomskim prilikama.. Drugo nije drustveni produkt koji i sam ne vrsi neki znacajniji uticaj u drustvu. Drzava je umnogome samostalna drustvena sila. Drzava je tu da odrzava ravnotezu izmedju grupa, regulise ljudska ponasanja, uspostavlja poredak i slicno. Drzava obezbedjuje dati sistem proizvodnih, svojinskih odnosa: intervenise u sukobu raznih interesnih grupa i time razvija i ucvrscuje svoj poredak. Danas drzava je mozda i u najsamostalnijoj poziciji i u najvecoj snazi od kada postoji, rasirila se u sve pore ljudskog zivota od zdravstva, skolstva preko kulture, privrede i drugih oblastiDrzavu cini ogroman aparat strucno

osposobljenih ljudi u drustvu. Ta birokratija je u uskoj povezanosti za krupne upravljacke monopole, odnosno za ekonomski vladajuce i privilegovane grupe. Drzava medjutim gubi svoja obelezja aparata prinude ukoliko nestaju i sami uslovi njenog postojanja u drustvu.

16. POLITIKA I POLITICKE STRANKE Politika moze imati dva glavna znacenja. U sirem smislu politika ima znacenje opsteg pravca usmeravanja razvoja drustva u celini i u svim njegovim posebnim oblastima. U tom smislu politika zagovara razne ekonomske, obrazovne, kulturne i druge odnose u pravcu ostvarivanja odredjenog cilja. U uzem smislu politika je delatnost sa pozicija grupa. Znaci politika je delatnost i usmeravanje drustva pomocu politickih organizacija i raznih politickih sredstava, a radi obezbedjivanja posebnih interesa (klasa, slojeva). Po ovom drugom znacenju politika je utvrdjivanje i regulisanje odnosa ljudi u raspodeli vlasti tojest u upravljanju drzavom. Ako ovome dodamo da se politika ostvaruje putem organizacija (drzava, politicke stranke i partije) onda ti elementi cine strukturu politike kao drustvene pojave nastale u uslovima podeljenosti drustva i potrebe za vladavinom i poretkom Zbog same podloznosti promenama politika menja svoju strukturu, organizaciju i ciljeve. Politika je po sociologiji veoma vazan cinilac u drustvenom zivotu i da kao deo drustvenog bica vrsi odredjen uticaj na drustvenu svest, na ideologiju, psihologiju i druge oblike svesti. Politika postaje drustvena sila koja manje ili vise otudjena od coveka upravlja covekovom sudbinom, pritom iako su politicki odnosi odredjeni ekonomskim odnosima, sve delatnosti izgledaju politicke, a sve ustanove dobijaju politicku formu. Politika kroz istoriju se demokratizuje i sve vise je delatnost zasnovana na ravnopravnom i sveopstem ucescu ljudi u upravljanjima poslovima drzave i drustva. Politka se ostvaruje putem politickih organizacija. Ljudi u okviru tih organizacija vrse politicku delatnost (vrse vlast ili se bore za nju). Drzava je najaca politicka organizacija. Stranke su institucionalizovane politicke grupe i ulaze u sastav pravnopoliticke strukture drustva, odrazavajuci strukturu razlicitih drustvenoekonomskih interesa. Neposredni cilj stranaka (partija) je preuzimanje vlasti ili zadrzavanje ukoliko je poseduju. U teznji za vlascu politicke organizacije manifestuju interese grupa koje teze da se posredstvom politike priblize svojim drustveno-ekonoskim ciljevima. Stoga i politicke partije nastaju sa klasnim raslojavanjima. Politicke partije su organizovane drustvene grupe. One obuhvataju individue koje su svesne svojig interesa sposobne da se, prema ciljevima koje postavljaju i sredstvima koja koriste, stave na celo neorganizovanih skupina kao njihova politicka avangarda. Ideologija partija izrazena je u partijskim

programima. Njima partije obuhvataju svoje clanove koji dalje razvijaju svoju politicku delatnost radi pridobijanja za svoje ciljeve i predstavnika drugih socijalnih grupa i slojeva. 17. KULTURA I MORAL Postoje mnogobrojni razlozi koji ukazuju na razliku izmedju coveka i drugih zivih bica. Ono sto pre svega coveka karakterise je svest ( saznaje stvarnost, procese i pojave koje ga okruzuju,moze planski upravljati svojim radom, da moze rasudjivati, rasudjivati, razvijati prakticnu stranu svog zivota. Bitna razlika je da kada covek krene u izradu nekog proizvoda on ga ima u glavi kako treba da izgleda i to idealno. Ljudsk svest je drustvena svest. To znaci da je svest pre svega proizvod realnog ljudskog zivota. Drustvena svest je drustveno saznanje o istorijskoj stvarnosti u kojoj egzistira. Kao i svaka sadrzina, i sadrzaj drustvene svesti se ispoljava u odredjenim oblicima, formama. Pa danas govorimo o filozofiji, nauci, moralu, religiji, umetnosti itd. kao o formama drustvene svesti. Kao sto je ljudska praksa medjusobna povezanost ljudskih ponasanja, a citava objektivna realnost znaci jedinstvo razlicitosti, tako je i svest data u povezanosti pojmova filozofske, eticke, politicke, naucne i druge sadrzine. Samo jedinstvo svesti moze imati tako snazan uticaj na one cinioce koji su uslovili njeno radjanje i koji odredjuju njen karakter i fizionomiju. I PORED POKUSAJA DA SE OVAJ DEO VEZAN ZA KULTURU OBJASNI, ON JE TOLIKO OCAJNO NAPISAN TAKO DA SE UCI IZ KNJIGE!!! Molral: Kao svest o medjusobnom odnosu ljudi, kao misamo o principima i normama, koje regulisu odnos coveka prema coveku ili zajednici, kolektivu ili drustvu, moral postoji od najranijih dana. Moral predstavlja jedan od najvaznijih drustvenih propisa koji se javlja u glavama ljudi cineci vazan oblik drustvene svesti. Etika je nauka o moralu. Dva principa se koriste za objasnjenje morala, moralnih normi i moralne svesti. Jedan pravac je religiozni. Po njemu moralna praksa i svest proizilaze iz postojanja boga i crkvenih dogmi. Tako se u hriscanskoj religiji isticu 10 bozjih zapovesti kao osnovni i vecni moralni principi. Po ovim teorijama moral je nesto sto je vecito kao ljudska vrednost i opstevazece za sva vremena i koje su urodjene ljudske osobine ili proizvod neke apsolutne ideje, a ne rezultat postojanja i promena sveukupnosti ljudskog zivota i njegove istorije. Sociologija polazi od toga da je moralna svest drustveno-istorijska pojava i da je, prema tome, i drustveno uslovljena i istorijski oblikovana. Svest o tome sta je moralno a sta je nemoralno je proizvod istorijskih okolnosti koje u ekonomskim odnosima imaju krajnju osnovu. Zato su predastave o dobru i zlu menjane od naroda do naroda i od jednog doba do drugog. Ono sto znamo da ne postoje veciti moralni principi, naprosto zbog toga jer su drustveno-ekonomske prilike bile tako razlicite u istoriji ljudskog sveta da moralne norme koje su

proizvodile nisu mogle biti jednake. Cak i u istom drustvu moralne norme nisu jednake jer nepripadaju svi istoj grupi, pripadaju razlicitim potkulturama i sukobljeni su njihovi socijalni statusi (grupe su u pitanju- slojevi). Moral je znaci deo duhovne kulture koji u obliku moralnih normi, sudova i moralnih sankcijaprikazuje objektivne odnose izmedju ljudi, zajednice i drustva kao celine. Razlika morala od prava i politike je u njegovoj subjektivnosti, jer moral predstavlja dobrovoljno pravilo ponasanja i subjektivno osecanje duznosti,a ne regulisanje u obliku zakonskih propisa i onih ljudskih odnosa koji odgovaraju tim nametnutim propisima i koji cine tu pravnopoliticku nadgradnju.(srpski receno: svako za sebe ima izgradjene svoje moralne norme, dok zakon vazi za svakog onakav kakav je). Istorijski gledano moral nastaje kao dugo ponavljanje uobicejnih i dozvoljenih moralnih ponasanja. Moral je znaci drustveno uslovljena svest cija je funkcija ocuvanje i reprodukcija ljudskih ponasanja. Svaka klasa ima svoj moral, svoje osecanje i poimanja pravila medjuljudskih odnosa. Iako se vremenom isticu neke opste moralne odredbe, zajednicka citavom drustvu ipak moralna svest suprostavljenih grupa je u samoj osnovi razlicita. Moral vladajucih grupa se kroz pravo (pravo je ozakonjeni moral vladajuce grupe) objektivizira i namece moralna shvatanja vladajuce grupe. Opsti razvitak drustva ukljucuje i promenu morala,a kako se drustvo krece u pravcu jednakih prava i sloboda to se i moral krece ka opstecovecanskom moralu (isti za sve). U savremenim drustvima demokratske snage obuhvataju i razvijanje subjektivne normativne svesti koja budi humanisticke odnose medju ljudima, postovanje drustvenih interesa, cestitost, pravednost 18. DRUSTVENA PROMENA Drustvena promena se odredjuje kao izmena socijalne strukture u celini ili u nekom njenom delu. Drustvene promene mogu obuhvatiti jedno konkretno globalno drustvo u celini u njegovim kljucnim strukturalnim podrucjima ili promene mogu obuhvatiti samo neka od bitnih strukturalnih podrucja koje donose promene u okviru njih. Takodje promene mogu biti i u citavim regionima sveta. Druga vrsta promena su one koje se odvijaju unutar drustvene strukture globalnog drustva. Oznacavaju se kao drustvena pokretljivost i manifestuju se u kretanju ili pomeranju pojedinaca ili grupa u smislu promene posla, drustvenog polozaja ili promeni mesta boravka. Da bi se uocio stepen promena potrebno je da se one dese na duzi period kako bi ih mogli uporediti sa prethodnim stanjem. Drustveni procesi se stalno desavaju oko nas, ali nisu nuzno svaki procesi i drustvene promene (ovaj pojam je uzi pojam od procesa). Izvori kao i podrucja drustvenih promena su razni, od klasnih sukoba sa namerom da se promeni postojeci klasni sistem, preko politike sa tendecijom izmene raspodele drustvene moci i vlasti i drugih Moguce je razlikovati vrste promena koje se u osnovi mogu grupisati kao drustveno-ekonomske, politicke i kulturne.

Medjutim opet o promenama dosta govori i pravac, da li su te promene unapredile ili unazadile drustvo, zatim da li je u pitanju kvantitativne ili kvalitativne promene, da li su postepene ili nagle, da li su radikalne ili delimicne i kojim se sredstvima izvode (legalno ili nasilno). Promene nas neposredno doticu i mi se njima sa manjim ili vecim uspehom prilagodjavamo, ali samo ubrzavanje promena koje je primetno kroz istoriju tera ljude da preuzimaju nove uloge a cena takvih postupaka cesto nije mala. Cesto promene su znale da uspore ili cak unazade neka drustva pa prema tome promene procenjujemo na osnovu povecanja kvaliteta zivota, mogucnosti zadovoljenja materijalnih i nematerijalnih potreba i mogucnosti razvoja covekove licnosti. 19. DRUSTVENI RAZVITAK Drustveni razvitak se sastoji od vise vrsta promena u jednom ili razlicitim podrucjima, izmedju kojih postoji uzajamna veza, tako da se javljaju kao odredjena celina. O drustvenom razvitku govorimo kada jedan skup promena u razlicitim oblastima pokazuje odredjenu razvojnu liniju. Nisu sve komponente drustvenog razvitka sa istim stepenom razvitka, one imaju samo isti smer bez obzira sto je neka od njih dominantnija. Drustveni razvitak obuhvata razlicite promene, a u zavisnosti koja koja je najace izrazena moze se odrediti glavna linija razvitka pa samim tim ona moze obeleziti istorijski tip razvitka drustva (agrarnog, industrijskog). Drustveni razvitak podrazumeva celinu kvalitativnih promena koje vode stvaranju istorijski novog drustva. Promene mogu biti kvantitativne tada govorimo o drustvenom rastu. Drustveni rast je jednodimenzionalni, merljivi pokazatelj kojim se utvrdjuju konkretne promene u toku nekog perioda (primer: stopa privrednog rasta). Drustveni razvitak je visedimenzionalna, kvalitativna vrsta promena dok rast u nekom podrucju nemora autoatski znaciti razvitak drustva. Primer: privredni rast se uzima kao pokazatelj razvitka neke drzave, ali poznato je da u siromasnim zemljama iako veliki privredni rast postoji zivotni standard siromasnih je bez povecanja, cak cesto dolazi do jos veceg raslojavanja izmedju bogatih i siromasnih. Drustveni razvitak ide preko faza ili stadijuma. Prvo nastaju odredjene promene i kao inovacija polako se uklapaju u drustvenu sredinu. Primer su zemlje u tranziciji kod kojih se pokazalo da nije dovoljno odluciti koji tip razvitka slediti vec je potrebno sagledati polaznu poziciju iz koje se krece u razvitak i mogucnosti prikljucenja tog drustva novom obliku razvitka. Sve cesce danas odvijanje razvitka zavisi od drugih zemalja. Za sada vise su vidljive stetne posledice toga u smislu produbljenja jaza izmedju siromasnih i bogatih nego neki napredak. 20. PROGRES I NAZADOVANJE DRUSTVA

Razlika progresa i razvitka se ogleda u sadrzaju dok u obimu su oni isti. Progres oznacava kretanje ka ostvarenju neke opsteprihvacene ili fundamentalne ljudske vrednosti, ideja, potreba, interesa (produzenje ljudskog veka, jednakost, demokratija). Dok drustveni razvitak moze delovati u vise pravaca, progres ima svoj pravac ka odredjenom cilj iako njegovo neravnomerno i postupno ostvarivanje moze biti protegnuto na citave istorijske etape. Procena drustvenog progresa se ogleda u subjektivnosti, jer nesto sto za nekoga predstavlja napredak za drugoga ne mora biti to. Samim tim izlazu se misljenja da procenu drustvenog napretka treba posmatrati kao ideolosko, a ne naucno pitanje. Teorijski pristupi su ponudili razlicita objasnjenja od toga da postoji opsti drustveni progres kroz istoriju, a sa druge strane da postoji ciklicni razvoj preko perioda napredovanja i nazadovanja. Sociolozi danas napustaju misljenje da se globalno drustvo istovremeno samo kontinuirano razvijalo, ali ne moze se osporiti da kroz istoriju postoji jedna generalna linija progresa od nerazvijenih ka razvijenim drustvima, stim sto se naglasava na neravnomernosti i neujednacenosti. Na globalnom planu neka drustva napreduju neka stagniraju dok treca nazaduju, mnoga drustva su imala i uspone i padove dok su cak neka nestajala sa svetske pozornice. Teorije XIX veka za osnovu progresa uzimaju drustveni razvitak, medjutim iskustvo iz XX veka govori suprotno. Holokaust je dosao iz zemlje sa najnaprednijom industrijskom ekonomijom i jednom od najkulturnijih i najobrazovanijih nacija. Ako se takve stvari dogodile u Nemackoj zasto se nisu mogle dogoditi u bilo kojoj razvijenoj zemlji? Nazadovanje drustva je pojam koji oznacava suprotnost drustvenom napretku. Drustveno nazadovanje podrazumeva da se ne pokrece ili ne nastavlja drustveni napredak, vec dolazi do opadanja materijalnih i duhovnih vrednosti, drustvo se vraca na protekle odnose i oblike, koji ne doprinose drustvenom progresu. Nazadovanje moze svaki pojedinac da prepozna bilo da je pad zivotnog standarda, ogranicenje politickih sloboda, opsta moralna kriza, gusenje medija U svakom drustvu mogu se utvrditi konkretni razlozi bilo da su u pitanju pogresne procene i odluke onih koji usmeravaju drustveni razvitak ili pogresna strategija itd. Pored napretka i nazadovanja postoji i mogucnost drustvene stagnacije. Stagnacija ne znaci da se u drustvu ne odvijaju nikakvi procesi, vec da procesi koji se odvijaju samo ucvrscuju vec postojecu drustvenu strukturu, cineci je nepromenjivom na duzi ili kraci period. Primeri mnogih ljudskih zajednica pokazuju da su neke trajale i jos traju u skoro nepromenjenom obliku. Odnosno tradicija shvatanja i ponasanja imaju dovoljno duboke korene ili razloge da bi dopustile da se drustvo usmeri ka promenama koje mogu da se odraze na odnose i strukturu drustva.