GIMNAZIJA U NOVOM PAZARU

RAD I PODELA RADA

- diplomski rad -

Profesor:

Uenik:

Novi Pazar. 2011.

Diplomski rad

SADRAJ:

UVOD........................................................................................................................3 I POJAM I SUTINA RADA 1. Pojmovno odreenje rada................................................................................5 2. Drutvene potrebe i rad...................................................................................7 II PODELA RADA 1. Rad i drutveno delovanje...............................................................................9 2. Istorijska podela rada....................................................................................11 3. Drutvena podela rada danas.........................................................................13 III OBLICI I TENDENCIJE SAVREMENOG PROCESA RADA 1. Svojina...........................................................................................................15 2. Otuenje........................................................................................................18 3. Savremeno obrazovanje i podela rada...........................................................21 ZAKLJUAK..........................................................................................................24 LITERATURA........................................................................................................26

Diplomski rad

UVOD
ovek je oduvek teio da stvori sebi i zajednici to bolje uslove ivota i obezbedi opstanak, a to je bilo mogue samo menjanjem i prilagoavanjem prirode gde rad ima vodeu ulogu. Prouavanje rada zapoeto je jo u antiko doba u okviru filozofije. Mislioci toga doba su u svojim spisima izvodili razliite zakljuke o njegovoj svrsishodnosti. Meu prvima je bio stoik Panaitije u II v.p.n.e. koji je govorio da su stvari koje donose korist oveku proizvod njegovog rada, kao i Ciceron koji je u svom spisu De officiis (O dunostima) govorio da ovek radom treba da preoblikuje prirodu da bi ona sluila ljudskoj reprodukci ji. Kasnije u prosvetiteljskoj filozofiji XVII veka naunici poput Dona Loka i Adama Smita ukazuju na druge znaajne karakteristike rada. U XX veku poinju da se zasnivaju mnoge posebne nauke o radu kao to su soci ologija rada, psihologija rada itd. Rad je sutinska karakteristika oveka jer se kroz svesnu, organizovanu delatnost prirodna materija preobraa u ovekovo delo, u opredmeenje njegovog ivota. Rad ima fundamentalno drutveno znaenje za celokupnu egzistenciju svakog pojedinca i drutva u celini - uslov bez koga se ne moe. Ljudski rad predstavlja, dakle, bazinu sferu egzistencije oveanstva koja u krajnjoj instanci odreuje sve ostale sfere drutvenog delovanja. Intelektualni progres najjasnije pokazuje u kojoj meri raste ovekova mo prema ostaloj prirodi. Ako se vidi samo ova strana ovekovog stvaranja, onda vidimo samo afirmaciju, potvrivanje njegovih stvaralakih moi. Rad je proces kroz koji on razreava ivota. Ljudski rad pojedinca (u kome se usredsreuje celokupni drutveni rad) modifikuje prirodni svet prema svojim potrebama, menja i samog sebe pre svega u tom smislu to neprekidno poveava sopstvenu stvaralaku mo. ovek je danas rukom dosegao svemir, a njegove ambicije idu jo dalje: i ako svaki trei ovek jo gladuje on se sprema da i svemir osvoji. Ali ovek je nemoan pred svetom i organizacijom koju je sam stvorio. Rad i stvaranje, pa, i samo socijalno i psihiko bie oveka, su drutveni proizvod. Zadovoljavajui svoju potrebu za stvaranjem, za radom ovek proizvodi dobra potrebna za egzistenciju drutva. U drutvenim odnosima tokom cele

Diplomski rad civilizacije rad kao podruje ljudske satisfakcije pretvarao se u sferu prinude i nasilja. ovekove potrebe za asocijacijom, za indentifikovanjem, za korenima u sredini kojoj pripada, dobijaju sasvim nove karakteristike. U sociolokoj literaturi prisutna su shvatanja po kojima je ljudski rad kljuni inilac naina ivota neposredovan zavisnou naina ivota od razvoja proizvodnih snaga i karaktera drutvenih odnosa u okviru kojih se vri proizvodnja vrednosti. Nain ivota je kvalitativna kategorija koja nastaje i razvija se pre svega u procesu rada i drutvenog ivota, on proima proces potronje i utie na stav ljudi prema posedovanju materijalnih potronih dobara, korienju usluga i na njihovo ponaanje u slobodnom vremenu.

Diplomski rad

I POJAM I SUTINA RADA

1. Pojmovno odreenje rada
Rad je odnos u kom se ovek svesno spaja sa prirodom u nastojanju da i sam deluje ako ne kao prirodna sila a ono bar kao produena ruka prirode ili kao sila nasuprot prirodi. Rad je osnovno obeleje drutva i sutinsko svojstvo linosti. Svoju ljudsku vrstu ovek stvara kroz rad, kao stvaranje materijalnih dobara za ovekovu egzistenciju. ovekov rad postaje radom samo kroz zajednitvo sa drugim pojedincima pa je rad po svojoj sutini drutvena kategorija. Samo kroz rad ovek prisvaja prirodu i menja svoju poziciju prema njoj. Rad je i kriterijum drutvenog vrednovanja pojedinca. ovek se potvruje i dokazuje u drutvu svojim radom. Socijalne i individualne patologije povezane su sa radom jer je rad materijalni i duhovni milje ljudskog otuenja i razotuenja. Istorija drutva za veinu sociologa je istorija razvojnih oblika rada. DRutvo se legitimie vrstom i karakterom rada sadranim u njemu. Primitivniji oblici i naini rada podrazumevaju savremenije drutvo. Rad je univerzalna mera vrednosti drutva i oveka.1 Rad je svrsishodna ovekova delatnost razmene materije sa prirodom. Svrsishodnost ovekove delatnosti je sutinsko razlikovanje oveka od drugih prirodnih pojava. Svesnost, ciljnost i svrhovitost ovekovog rada je ono to razlikuje najgoreg graditelja od najbolje pele jer je on svoju grdnju izgradio u glavi pre nego to e je izgraditi u vosku. Na zavretku procesa rada pojavljuje se rezultat kakav je na poetku procesa ve postojao u radnikovoj zamisli, dakle, idealno. Kao osnovna drutvena pojava, rad je sutinsko odreenje oveka i njegova veita preokupacija. U sociolokom smislu rad je drutvena pojava koja se manifestuje: 1. kao meuljudski odnos prema radu i drugim pojedincima u procesu rada; 2. kao tip radne organizacije koja je institucionalni okvir obavljanja rada kao delatnosti;
1

Radenovi, P. (2004): Opta sociologija, Teorijske kontroverze, Beograd, str. 89.

Diplomski rad 3. kao brojne drutvene profesije proizale iz podele rada; 4. kao odnos izmeu rada kao osnovne drutvene delatnosti i svih ostalih drutvenih delatnosti.2 Sveobuhvatno socioloko odreenje rada predmet je sociologije rada. Definicije rada i rezultati sociologa rada, ukazivali su da je rad kompleksna drutvena kategorija, to oteava formulisanje celovite defincije. Meutim, detaljno su analizirani neki delovi i momenti rada: 1. 2. 3. 4. 5. savlaivanje tekoa ili napora da bi se zadovoljile neije potrebe; trud linosti za ije izvrenje dela je ta linost zaduena; kvalifikacija ili realnost rada; proizvodnja dobara i preobraaj prirode i oveka u radnom procesu.3

Kao drutvena pojava, rad je determinanta drugih drutvenih pojava. Dominantan uticaj rada na druge drutvene pojave ogleda se u tome to: 1. sve druge ljudske delatnosti su omoguene radom; 2. sve druge ljudske osobine proizilaze iz rada; 3. razvijanjem ljudskih osobina u drugim pojavama razvija se sposobnost za rad i 4. tako razvijene osobine deluju kao faktor rada.4 Rad se moe odrediti i kao upotreba radne snage. Proces rada, kroz koji ovek razvija i usavrava svoje potencijale, je celina koju sainjavaju sam rad kao svrsishodna delatnost, sredstva kojima se deluje i predmeti na koje rad deluje. Finalni izraz zajednikog delovanja sva tri elementa procesa rada je proizvod. Kako se nad svakim od tri elementa procesa rada formiraju odreeni drutveni odnosi, sam proizvod je koncentracija drutvenih odnosa u vezi sa radom. A kako je rad osnovna i determiniua drutvena pojava, to se i drutveni odnosi koji se formiraju radom, dominantni odnosi i dele se na:
2

Marks, K. (1965): Kapital, Prosveta, Beograd, str. 321. Ibidim, str. 325. 4 Radenovi, str. 241.
3

Diplomski rad - tehnoloko tehnike: spoj radne snage sa sredstvima za rad; - drutveno tehnike: izraz svojinskih odnosa i - ideoloko politike: izraz subjektivnih snaga jednog drutva.5

2. Drutvene potrebe i rad

ovekova egzistencija zasnovana je na zadovoljavanju potreba. Udruivanje pojedinaca motivisano je njihovim potrebama za samoudruivanjem, ali i kao sredstvo za zadovoljavanje linih potreba. Svaka potreba realizuje se neposredno ili posredno. Posredno zadovoljavanje je samo drugaija forma pojavljivanja rada, kao udruenog delovanja pojedinaca. Rad se moe shvatiti i kao koncentrisana drutvena energija u procesu zadovoljavanja individualnih i drutvenih potreba .6 Potrebe su psiholoka kategorija i manifestuju se kroz raznovrsne oseaje ugodnosti, neugodnosti, bola, zadovoljstva, sigurnosti, nesigurnosti i slino. Svaki pojedinac tei da sa to manje napora tj. troenja energije, u to veem obimu zadovolji svoje potrebe. Ovaj princip najmanjeg otpora karak teristian je i za drutvo, to se najbolje moe shvatiti kroz ddrutvenu proizvodnju, koja je efikasnija ukoliko se sa manje trokova proizvede vie. Na drutvenom planu, taj princip najmanjeg otpora formulisan je u principu ekonominosti. Ljudske tj. drutvene potrebe istorijska su kategorija, pa se potrebe oveka prvobitne zajednice ne mogu u kvantitativnom i kvalitativnom smislu meriti sa potrebama savremenog oveka. to je drutvo razvijenije potrebe su brojnije, a na individualnom planu ogledaju se u srazmeri izmeu materijalnog statusa pojedinca i broja njegovih potreba. Vii materijalni socijalni nivo pojedinca podrazumeva brojnije i raznovrsnije potrebe i obrnuto. Pojedinci koji se nalaze na dnu drutvene lestvice u principu imaju najmanju broj potreba tzv. egzistencijalne potrebe. Potrebe jednog nekvalifikovanog radnika drugaije su po broju i vrsti od jednog akademika, potrebe stanovnika manjeg naselja razlikuju se od potreba stanovnika megalopolisa itd.

5 6

orevi,M., (1992): Sociologija, Nauna knjiga, Beograd, str. 167. Ibid. str. 182.

Diplomski rad Istorijsko ispoljavanje ljudskih potreba determinisano je radom kao osnovnom drutvenom pojavom. Determinisanost potreba radom ispoljava se kroz podelu rada. Via podela rada i specijalizacija raaju brojnije i raznovrsnije potrebe. Razvojem drutva i rada, nekad luksuzne potrebe, postaju egzist encijalne, ali je i vea mogunost da se zadovoljavanje jasne potrebe zameni drugom potrebom. Sveukupni drutveni i ljudski ivot proet je potrebama koje se svode na rad. Potrebe mogu biti razliite, pa su prisutne brojne podele na: prirodne i drutvene; uroene i steene; bioloke i duhovne; redovne i vanredne; egzistencijane i luksuzne; sadanje i budue itd.7

Drutvene potrebe povezane su sa sredstvima rada dobrima kojima se zadovoljavaju. Kao i potrebe, dobra se mogu razlikovati na: materijalna (stvarna); usluge (lina dobra); slobodna (prirodna); ekonomska (drutveno oblikovana); upotrebna i proizvodna; potrona i trajna; itd.8

Potrebe i sredstva kojima se one zadovoljavaju sadrane su kao obeleje i kavlitativna odrednica ljudskog rada. Za razliku od drugig ivih bia koja svoje potrebe zadovoljavaju instinktivno, ovek to radi svesno i svrsisihodno.

7 8

Fridman, N. (1974): Sociologija rada, , Veselin Maslea, Sarajevo, str. 174. Ibid. str. 175.

Diplomski rad

II PODELA RADA
1. Rad i drutveno delovanje
Kako nam sociologija objanjava i pokazuje razliku izmeu rada i drutvenog delovanja, ime se ona najveim delom i bavi, da je rad samo jedna vrsta drutvenog delovanja kao podgrupa dok se teko moe svrstati u drutveno delovanje ireg pojma kao to je dato u primerima: prelaenje ulice, navijanjena utakmicama, etanje, ometanje kolskih asova i slino. Drutveno delovanje je irok pojam koji u sebe takoe svrstava i rad ali u odreenu grupu. Sociologija rad deli na dve vrste: 1. Antropoloko shvatanje rada (ire) - oznaava radno stanje oveka gde se on ustvari kroz praksu i rad obrazuje i proiruje svoje znanje 2. Ekonomsko shvatanje rada (ue) - oznaava radni takt proizvodnje potronih materijala i robe radi doprinosa usluga njihovih korisnika.9 Ovaj vid rada je obuvaen profesijom. Profesija oznaava radno stanje oveka koje je sposobno da svoj rad odrava znaajno vanim i delotvornim na drutvo i drutveno delovanje. Profesija je zanimanje koja oveka izdvaja od grupe ili zajednice koja podrazumeva drutveno delovanje. Profesija je najvan ija i deli se na: - profesionalni rad koji ima veliki znaaj u primarnom ekonomskom pogledu gde ovek koji profesionalno radi ima mogunost obezbeivanja samog sebe, porodice, celokupnog drutva kao i opstanka. - postojanje adekvatnog lica koje e pre delovanja profesionalnog rada izvriti strukturu, analizu i projektovanje radi omoguavanja realizacije predstojeeg rada.

Panteli,V. S., (2004): Savremena sociologija, SF, Beograd, str. 45.

Diplomski rad Proizvodnja je osnovni proces u drutvu radi lakeg i ugodnijeg prilagoavanja sredini u kojoj ivimo u zavisnosti od potreba drutva i drutvenog delovanja. Proizvodnja ini tok nastanka materijalnih i nematerijalnih dobara koje je nekom drutvu vrlo neophodno radi opstanka. inioci proizvodnje se dele na tri osnove grupe: 1. ovek sa svojim prethodnim znanjem i sposobnostima; 2. sredstva kojima ovek rukuje tokom proizvodnje; 3. materijali kojima se ovek slui radi izrade robe10; Kao svoj zadatak drutvena proizvodnja ima zadatak da doprinese svojoj zajednici robom. Tok proizvodnje podrazumeva takoe i raspodelu, razmenu kao i potronju proizvedenih materijalnih dobara. U zavisnosti od koliine i vrednosti robe zavisi i doprinos drutva. Novac je osnovni deo robe koja je na tritu, kao i u svetu, zadobila veliki znaaj jer se pomou nje odreuje vrednost neke druge robe i pomou koje drutvo obezbeuje svoje ivotne potrebe radi prilagoavanja kao i sredstvo kojima se plaa drutveni rad. Sa vieg stanita gledita novac je sredstvo bez koje nijedno drutvo nee opstati, jer je novac postala od davnih vremena globalna mater ijalna roba.

10

Ibid. str. 90.

10

Diplomski rad

2. Istorijska podela rada

Istorijska ljudskog drutva sadri tri velike drutvene podele rada. Prva drutvena podela rada nastala je pod uticajem prirodnih uslova proizvodnje u periodu varvarstva prvobitne zajednice. Iz prvog oblika tadanje ljudske delatnosti skupljake delatnosti, proizala je podela na stoarstvo i zemljoradnju. Jedna plemena su se orijentisala na pripitomljavanje ivotinja i njihovo razmoavanje, zbog hrane, odee i rada. Druga plemena su se orijentisala na obraivanje zemljita, gajei odreene vrste useva kao osnovno sredstvo za ivot. Poveana produktivnost rada uslovila je pojavu vikova u zemljora dnji i stoarstvu a oni nastanak privatne svojine, drave i klasnog drutva.11 Druga velika podela rada vezana je za pojavu vika stoarskih poljoprivrednih proizvoda i pronalazak i obradu metala. Iz zemljoradnje se izdvojilo zanatstvo, kao proizvodnja za razmenu. Formira se trite i robna proizvodnja kao poseban oblik organizacije i funkcionisanja drutvene proizvodnje. Trea podela rada proizala je iz meuzavisnosti proizvoaa i neophodnosti razmene vikova ostvarenih u zemljoradnji, stoarstvu i pre svega u zanatstvu. Trgovina je posledica poveanog obima zanatske proizvodnje koja nije mogla vie da se realizuje na lokalnom tritu. Pojavom trgovine formira se posebna drutvena struktura trgovaca. Uoavaju se prvi oblici zaotravanja suprotnosti izmeu grada i sela i uvruje se do tada izvrena podela rada. Za taj period vezuje se nastanak civilizacije. Drutvena specifinost ovog perioda naroito se ogleda u formiranju odnosno izdvajanju posebnog drutvenog sloja trgovaca koji se ne bave proizvodnjom nego samo razmenom. Izdvajanje posebnog drutvenog sloja bio je istorijska prekretnica za nastanak prvih klasnih odnosa. Kasniji oblici razvoja podele rada bili su direktno povezani sa razvojem industrijskih snaga i to na prvom mestu sa promenama u sredstvima rada. Pojava maina u kapitalistikom sistemu dovela je do znaajnijih promena u zanatskom
11

Fridman, N. (1974): Sociologija rada, , Veselin Maslea, Sarajevo, str. 192.

11

Diplomski rad nainu proizvodnje. Do tada nuno poznavanje celokupnog toka proizvodnje zamenila je specijalizacija rada, kroz uskostruna, specijalizovana znanja za samo jedan deo ili momenat proizvodnje. Usko specijalizovan proizvoa postaje dodatak maini a njegov rad zamrtvljen ili monoton. Radnik se postepeno otuuje od svog rada i gubi interes za proizvodnju. Savreemeni procesi automatizacije uvode nove svosjtva. Za razliku od perioda mainizacije, kada su radnici saraivali kroz meusobno povezane usko strune poslove, automatizacija uvodi raspodelu radnika prema specijalizovanim mainama pa je umesto njihove saradnje za proizvodnju bitna saradnja maina. Automatizovana proizvodnja dovodi do promena u profesionalnoj strukturi, nestajanjem tanijih i do pojave novih profesija.

12

Diplomski rad

3. Drutvena podela rada danas

Drutvena podela je raspodela ukupnog fonda drutvenog rada na pojedine oblasti, grane, vrste i podvrste ljudske delatnosti. Moe se definisati i kao razlikovanje razliitih delatnosti u drutvu.12 Osnovna podela rada se najee ispoljava kroz tri, meusobno proete podele: 1. prirodnu i najstariju podelu rada, koja oznaava podelu prema polu, uzrastu i fizikoj snazi; 2. drutvenu podelu rada, koja se ostvaruje kroz razliite grane drutvene proizvodnje (zemljoradnja, industrija, saobraaj i drugo); 3. tehniku podelu rada, kao podelu radnih operacija izmeu radnika unutar jednog preduzea.13 Podela rada predstavlja raspodelu ukupnog drutvenog radnog vremena na razliite radove da bi se zadovoljile ljudske potrebe. Drutvena podela rada moe biti: opta, posebna, pojedinaa, klasna i besklasna, planska i stihijska, vertikalna i horizontalna, unutranja i meunarodna itd. Opta podela je podela na velike drutvene proizvodnje. Posebna podela rada je raspodela unutar jedne grane drutvene proizvodnje na vrste i podvrste (podela industrije na metalnu, hemijsku, drvnu, tekstilnu, elektro itd.). Op ta i posebna podela obavljaju se na nivou drutva, a vezujemo ih jo i za period prvobitne zajednice. Pojedinana podela rada je raspodela rada unutar jednog privrednog subjekta, preduzea, pogona, radionice i slino, prema zadacima. U istorijskom smislu ova podela je najmlaa jer nastaje u periodu manufakturnog kapitalizma. Pojeidnana podela rada uslovljava pojavu specijalizacija i profesija. Treba spomenuti jo i teritorijalnu podelu rada, koja moe biti nacionalna, regionalna i meunarodna. Podela sadri geografsku podelu rada prema razliitim kriterijumima: klimatskim, demografskim, stratekim i drugim.

12 13

Socioloki leksikon (1982), Savremena dministracija, Beograd, str. 245. Marks, K. (1965): Kapital, Prosveta, Beograd, str. 378.

13

Diplomski rad Jedna od manifestacija podela rada je podela rada na vrste tj. oblike rada. Posebno su znaajne podele na: fiziki i intelektualni rad, proizvodni i neproizvodni, upravljaki i izvrilaki, materijalno produktivan, duhovno produktivan rad i drutvene usluge. Savremenu podelu rada karakterie i pojava kolektivnog timskog rada, primene kontrole i odluivanja. Umesto jedne radne funkcije uvodi se rotacija, kao naizmenino vrenje radnih funkcija od strane lanova radne grupe.ova pojava je pre svega posledica dinaminog razvoja tehnikih dostignua ali i izraz traenja reenja za zainteresovanost proizvoaa za rad i stvaralatvo.

14

Diplomski rad

III OBLICI I TENDENCIJE SAVREMENOG PROCESA RADA

1. Svojina
Svojina se u svakodnevnom govoru poistoveuje sa vlasnitvom. U pitanju je drutveni izraz prisvajanja prirode i vlasti nad predmetima. Svojina izraava vlast pojedinca ili drutvenih zajednica nad stvarima koje mogu biti proizvodna ili potrona dobra. Dva su osnovna shvatanja svojine. Prvo formalistiko shvatanje svatanje definie kao odnos oveka i stvari. Po ovom shvatanju svojina je individualnog odnosa oveka i stvari tj. u pitanju je fiziko posedovanje ko, koja i kakva prava ima nad stvarima. Drugo nauno shvatanje, odnos oveka i stvari posmatra samo kao pojavni oblik svojine. Svojina je po ovom shvatanju bitan drutveni odnos. Ljudi koriste, poseduju i raspolau stvarima po razliitim osnovama. Svojina je osnov koji sadri najpotpunija ovlaenja ljudi u raspolaganju stvarima. Taj osnov su drutveni odnosi izmeu ljudi povodom stvari.14 Ljudi imaju onoliko prava i ovlaenja na stvarima koliko im dozvoljava drutveni odnos. Svojina je dakle, proces prisvajanja predmeta iz prirode od strane ljudi u drutvenoj proizvodnji odnosno radu. Ovaj proces prisvajanja, koji obuhvata preradu i doradu predmeta iz prirode, za cilj ima njihovu kasniju raspodelu i potronju. Drutveno prisvajanje sadri dva elementa: - prirodni, kao svesni uticaj oveka na prirodu primenom rada i sredstava rada; izraava se stepenom razvoja proizvodnih snaga; - tehniki, koji prikazuje drutveni aspekt prisvajanja; u procesu svesnog uticaja na prirodu ovek ne nastupa sam ve u zajednitvu sa drugim pojedincima, preko vlastitih drutvenih odnosa.15

14 15

Keetovi, (1999): Sociologija,VUP, Beograd, str. 89. Mandra, A. (2001): Osnovi sociologije, CID, Podgorica, str. 134.

15

Diplomski rad Prisvajanje je drutveni proces koji obuhvata odnose ljudi prema spoljnoj prirodi i meusobne odnose izmeu ljudi prema prirodi. Prisvajanje je ukupnost svih drutvenih odnosa u procesu drutvene proizvodnje i raspodele proizvoda. Iz navedenog proizilazi i definisanje svojine kao prirodno i drutveno uslovljenog procesa i odnosa koji u sebi sadri celokupnost odnosa ljudi prema prirodi i izmenu njih samih, kojima se proizvode i za ljudsku potronju raspodeljuju materijalna dobra, prelazei put od proizvodnje do potronje kroz raspodelu. Svojina se ispoljava kroz dva aspekta: ekonomski i pravni.16 Ekonomski aspekt svojine, pojam je ekonomskog korienja prisvojenih stvari, kao sredstava za proizvodnju predmeta za potronju. Ekonomsko korienje je korienje stvari kao upotrebnih dobara za ljudske potrebe i izjednaava se sa pojmom prisvajanja. Prisvajanje i jeste ekonomski proces, tj. drutveno ekonomski odnos koji u sebi sadri ekonomsku svrhu procesa drutvenog rada, kao i troenje i korienje predmeta iz prirode za razne ljudske potrebe. Pravni aspekt svojine sadri pravno oblikovanje ekonomskog prisvajanja. Pravne norme drutva odreuju ekonosmko prisvajanje i drutveno ekonomske odnose koj proizilaze iz prisvajanja. S jedne strane, pravo fiksira oblik prisvajanja, a s druge, titi taj oblik. U osnovi pravnog aspekta svojine je obezbeivanje onakvog stanja i pravca razvoja ekonomskog prisvajanja, kakav odgovara interesima drutvenih krugova koji su na vlasti i u ijem interesu se i vri prisvajanje. Pravni aspekt svojine obuhvata celokupnost pravnih instituta i normi kojima se reguliu razna prava raspolaganja sredstvima za proizvodnju i proizvoda. Za razliku od ekonomskog aspekta koji je opta i stalna kategorija, pravni aspekt je promenljiva i istorijska kategorija. Razlikuju se oblici svojine i istorijske manifestacije svojine. Prema prvom kriterijumu, svojina moe: 1. privatna; 2. lina i 3. drutvena.17

16 17

Ibid. str. 142. Keetovi, (1999): Sociologija,VUP, Beograd, str. 120.

16

Diplomski rad Privatna svojina je takav oblik ekonomskog prisvajanja u drutvu koje se zasniva na neijem individualnom (najee monopolskom) raspolaganju i korienju sredstava za proizvodnju i samim tim individualnom raspolaganju predmeta potronje. Lina svojina se odnosi na prisvajanje predmeta potronje, za razliku od privane svojine koja se odnosi na sredstva za proizvodnju. Drutvena svojina je oblik prisvajanja koji ne sadri posebno pravo nekog pojedinca ili grupe, ve se ona kolektivno tj. drutveno prisvajaju (kolektivna svojina je jedan od istorijskih oblika drutvene svojine).

17

Diplomski rad

2. Otuenje
Po otuenjem se podrazumeva odreeni poloaj ili stanje oveka u kome se proizvodi njegovog rada ili njegove ideje, moralna ili religiozna naela, postal njemu neto strano, tue, samostalno, nezavisno od njegove delatnosti i egzistencije.18 Otuenje (alijenacija) nastaje kada se ovekovo vlastito delo ili drugi ovek javljaju kao neto njemu tue i ak mu se suprotstavljaju kao sila nad njim. 19 Po Hegelu, u osnovi otuenja je da ovek ne ovladava svetom, nego svet sve vie ovladava njime, posredstvom tehnike. ovek postaje suvian a slepa zavisnost tehnike determinie njegov ivot. Otuenje je kategorija marksistike sociologije. Graanska socioloka misao retko pominje pojam otuenja, ali se zato pominju neki pojmovi kojima je obuhvaen pojam otuenja. Marksov koncept otuenja odnosi se na otuenje ovekove drutvene sutine u politikoj dravi i na otuenje individue u sistemu kapitalistikih prozvodnih odnosa. ovekova generika sutina svedena je na redukovane proizvodne naravi ljudskog bia u kome potreba za radom postaje sredstvo pukog odravanja sopstvene egzistencije kao biolokog bia. Rad se otuuje kroz nehumane, eksploatatorske drutvene odnose. Ukidanjem eksploatatorskih odnosa ovek se konomski razotuuje, to je prethodni uslov njegovog svestranog oslobaanja kroz slobodno razvijanje stvaralakih i praktinih mogunosti. Otuenje istorijski nastaje odvajanjem drutvenih pojava od ovekove vlasti i kontrole. Drutvene pojave postale su sila za sebe koja se razvija po sopstvenim zakonitostima, nezavisno od volje oveka i kao slepa nunost vladaju ovekom i drutvom. U procesu otuenja ovek gubi svoje ljudske dimenzije koje su osnova njegovog razlikovanja od drugih prirodnih pojava. Otuenje se tako pojavljuje kao drugo ime za odsustvo ljudske generinosti. Kako je jedno od generikih svojstava oveka drutvenost, ona se ispoljava kroz formiranje takvih drutvenih odnosa kojima je svrha da ovek oveku postane cilj. U uslovima drutvenog otuenja, ovek oveku postaje sredstvo za ostvarenje njegovih linih ciljeva. to drutvene
18 19

Peujli, M. (1991): Savremena sociologija, Slubeni list SFRJ, Beograd, str. 177. Ibid. str. 180.

18

Diplomski rad odnose ini neljudskim, a to je u suprotnosto sa ovekovom generinou. Otuenje se moe pojaviti u dva oblika: 1. kao uskraivanje mogunosti da se neto objektivno mogue ostvari i 2. kao oduzimanje i otuivanje od oveka ono to je stvorio. Ne otuuje se samo proizvod u materijalnoj proizvodnji niti se otuuje samo vlast nad proizvodom, procesom rada. Otuuje se celokupna nadgradnja i celokupna oblast drutvenih odnosa i pojava. Izvitoperenost svesti nastaje us led nemogunosti sagledavanja celine stvari. A otuenje je, pre svega, gubitak ljudskosti. ovek koji je otuen gubi svaku autonomiju, a njegova delatnost, gubi svaki trag samodelatnosti.20 Razotuenje ne moe biti delimino, ono se moe ostvariti jedino celovito a to znai da se tek ukidanjem eksploatacije i klasnih odnosa moe stvoriti drutveni okvir za puno ovekovo otuenje. Osnovni oblici otuenja su: 1. Ekonomsko otuenje, kao prisvajanje tueg rada, tj. njegovo ostvarenje; 2. Socijalno otuenje, kao odnosi meu ljudima posredstvom stvari umesto direktnog, neposrednog odnosa izmeu ljudi. Najvii izraz socijalnog otuenja je vladavina novca i kapitala, u kojima ovek zavisi od stvari i onih koji tim stvaima raspolau. Ekonomsko otuenje uvek prerasta u socijalno, u osnovi koga je pretvaranje oveka u robu. 3. Politiko otuenje, kao osamostaljivanje drave i politike u sile koje vladaju ovekom i drutvom. 4. Religijsko otuenje, kao negovanje iluzija o vladavini natprirodnih sila prema kojima je ovek ponizan i nemoan, zbog ega trai milost kako bi dobio njihovu naklonost.21 Za Marksa, osnovni oblik otuenja je konomsko otuenje, svi drugi oblici su izvedeni. Meu savremenim shvatanjima o perspektivama dezalijenacije izdavaja se tumaenje po kome e automatizacija dovesti do ukidanja mnogih radnih operacija, pa e radnikovo uee u proizvodnji svesti na odravanje maina, za koje je potrebno visoko struno znanje i specijalizacija. Nasuprot ovoj fu nkciji, funkcija nadzora nee biti praena odgovarajuom specijalizacijom, zbog ega e
20 21

Fridman, N. (1974): Sociologija rada, , Veselin Maslea, Sarajevo, str. 201. Ibid. str. 210.

19

Diplomski rad vlasnici kapitala vremenom morati da ustupe mesto rukovoenja obrazovanim radnicima. Uz to, ukinue se brojne profesije, a kasnije i funkcija rukovoenja, jer e automatizacija dovesti do povezivanja radnih operacija. Budunost oveka i dezalijenacija su u postindustrijskom drutvu. Drugo savremeno shvatanje ukazuje da kapitaslitiki sistema sve vie umanjuje ulogu radnika, zbog ega je neminovan slom kapitalizma. Nove tehnologije i informacioni sistemi smanjie ulogu radnika i slubenika i zavladae dominacija mrtvog rada nad ivim ljudskim radom. Razvoj nauke dovee do vee specijalizacije i podele rada i smanjene mogunosti za samoupravljanje. Predstavnici ovog shvatanja su pesimisti u pogledu budunosti ljudskog drutva i ovekovog razotuenja progniziranjem poveanog intenziteta eskploatacije i ukidanjem svake mogunosti za revoluciju.

20

Diplomski rad

3. Savremeno obrazovanje i podela rada

Drutveni rad kao ukupna koliina materijalnih dobara koja se proizvedu u jednom drutvu, zavisi od velikog broja faktora, kao to su: prirodni uslovi, razvijenost sredstava za proizvodnju (sredstva za rad i predmeta rada), karakteristike ljudskog faktora, duina radnog vremena, intenzivnost rada, produktivnost rada i drutveni odnosi u proizvodnji). Od svih navedenih inilaca, najbitniji su subjektivni inioci i od njih zavise proizvodni rezultati. Radno sposobno stanovnitvo, zavisno od toga gde je angaovano, deli se na proizvodno i neproizvodno stanovnitvo. Proizvodno stanovnitvo koje s emoe posmatrati prema akonomskoj strukturi i kvalifikacionoj strukturi ima obavezu da stvori materijalna dobra ne samo za sopstvenu reprodukciju, nego i za radno sposobno stanovnitvo koje je angaovano van proizvodnje, kao i za izdravano stanovnitvo. Strukrura radnog procesa zavisi od drutvene podele rada, a sastav radnih sposobnosti stanovnitva zavisi od profesionalnih karakteristika i kvalifikacija. Ove meutim, neposredno zavise od obrazovanja, kao to i produktivno st (proizvodnost) rada zavisi od strunosti proizvoaa, razvijenosti nauke, tehnike i organizacije rada. Od razvijenosti proizvodnih snaga (koje ine ljudi sa svojim proizvodnim sposobnostima i sredstva za rad) zavisi podela rada na profesije i zanimanja koja ljudi obavljaju. Podela rada obezbeuje relativnu samostalnost proizvoaima pojedinih materijalnih dobara, ali izaziva i podstie ekonomske veze i meuzavisnost proizvoaa razliitih dobara, ime se obezbeuje jedinstvo drutvenog procesa proizvodnje. I kao to je za odranje proizvodnje nuan srazmeran raspored drutvenog fonda rada na pojedine delatnosti, tako je za njenu reprodukciju potrebna odreena srazmera u obezbeivanju proizvodnih i potronih dobara za itavu zajednicu i njen razvoj i irenje. Struktura rada zavisi od razvijenosti obrazovnog sistema a ovaj od ekonomske razvijenosti privrede i drutva, ciljeva obrazovanja, demografskih, geografskih i drugih karakteristika drutva. Obrazovni sistem je rezultat postignutog nivoa drutvene podele rada i konkretnih drutvenih uslova od kojih
21

Diplomski rad zavisi proizvodnja i potrebe za obrazovanjem. Sa druge strane, obrazovanje podstie razvoj podele rada i dalje diferenciranje kvalifikacione strukture prema pojavi novih poslova, zanimanja i specijalizacija. Podela rada istovremeno znai pojavu novih poslova i radnih operacija u procesu rada, novih kvalifikacija. irenje zanimanja zahteva pripremu i osposobljavanje ljudi koji e obavljati poslove u procesu rada. Zavisno od sloenosti i prirode tih poslova, od sastava i rasprostranjenosti zanimanja i njihovih kvalifikacionih obeleja, razvija se sistem obrazovanja i osposobljavanje ljudi za profesije u okviru drutvene podele rada. Posedovanje odreenih znanja, sposobnosti i vetina za obavljanje odreenih zanimanja jedna je od osnovnih karakteristika svake profesije, pod uticajem razvoja proizvodenje, podele rada i neprekidnog diferenciranja poslova i ljudskih aktivnosti, broj zanimanja i profesija je u stalnom porastu. Prema popisu stanovnitva u Engleskoj 1841. godine je bilo 430 zanimanja; sto godina kasnije u SAD- u je bilo 25 000 zanimanja, a u registrima UN belei se oko 30 000 profesija danas.22 Popis zanimanja u naoj zemlji datira iz 1986. godine kada je u okviru popisa stanovnitva evidentirano oko stotinak razliitih zanimanja u Srbiji. Prva znaajnija nomenklatura uraena je 1956. godine kada je utvreno oko 5 000 zanimanja (svrstanih u 9 grupa, 52 podrupe, 258 vrsta i 971 skupinu). Kasnije su izvrene izmene i dopune, a 1990. godine utvrena je nova jedinstvena nomenklatura zanimanja sa 3273 zanimanja.23 Menjanje profesija i zanimanja je posledica promena u procesu rada i ova injenica pokazuje tesnu povezanost drutvene podele rada i obrazovanja. Naime, krupne promene u oblasti tehnologije i u procesu rada utiu na stvaranje novih poslova i zanimanja. Radna snaga mora da se priprena i prilagoava za korienje novih tehnologija kao to su: komunikacione tehnologije, robotika, mikroprocesori, biotehnologija itd. Zastarevanje znanja je jedan od velikih problema obrazovanja. Stopa zastarevanja znanja ili moralno rabaenje znanja i strunih kvalifikacija, koje prema nekim procenama iznosi i 10% godinje, zahteva proces inoviranja i obnove
22 23

Socioloki leksikon (1982), Savremena administracija, Beograd, str. 750. Ivanovi, Stanoje (2003): Sociologija obrazovanja, Uiteljski fakultet u Jagodini, Jagodina, str. 103.

22

Diplomski rad znanja. Zastarevanje znanja i sposobnosti koje nastaje pod uticajem nauno tehnolokog progresa moe biti: - profesionalno; - specijalistiko i - upravljako.24 Profesionalno zastarevanje je zaostajanje strune kompetentnosti pojedinaca od trenutnih dostignua u odreenoj profesiji. Specijalistiko zastarevanje je zaostajanje znanja specijalistikih strunjaka od ukupnih znanja u odreenoj specijalistikoj oblasti. Upravljakko zastarevanje je raskorak izmeu znanja rukovodilaca i nivoa znanja potrebnih za uspeno upravljanje i rukovoenje. Odliv strunih i obrazovnih kadrova u druge zemlje tzv. odliv mozgova je jo jedna pojava koja dodatno optereuje ekonomski razvoj jedne zemlje. Migracija strune snage iz nerazvijenih u razvijene zemlje sve vie zhavata najperspektivije strune kadrove. To jo vie pogaa njihovu ekonomiju i poveava razlike izmeu ovihh zemalja. Otklanjanje i suzbijanje negativnih posledica ovih pojava podrazumeva izdvajanje veih sredstava za obrazovanje, modernizaciju obrazovnih programa i trajnp inoviranje znanja i sposobnosti pojedinaca.

24

Ibid. str. 210.

23

Diplomski rad

ZAKLJUAK
Rad ima fundamentalno drutveno znaenje za celokupnu egzistenciju svakog pojedinca i drutva u celini - uslov bez koga se ne moe. Ljudski rad predstavlja dakle bazinu sferu egzistencije oveanstva koja u krajnjoj instanci odreuje sve ostale sfere drutvenog delovanja. Rad je proces kroz koji pojedinac razreava ivota. ovekov rad postaje radom samo kroz zajednitvo sa drugim pojedincima pa je rad po svojoj sutini drutvena kategorija. Samo kroz rad ovek prisvaja prirodu i menja svoju poziciju prema njoj. Rad je i kriterijum drutvenog vrednovanja pojedinca. ovek se potvruje i dokazuje u drutvu svojim radom. Socijalne i individualne patologije povezane su sa radom jer je rad materijalni i duhovni milje ljudskog otuenja i razotuenja. Istorija drutva za veinu sociologa je istorija razvojnih oblika rada. Via podela rada i specijalizacija raaju brojnije i raznovrsnije potrebe. Razvojem drutva i rada, nekad luksuzne potrebe, postaju egzistencijalne, ali je i vea mogunost da se zadovoljavanje jasne potrebe zameni drugom potrebom. Sveukupni drutveni i ljudski ivot proet je potrebama koje se svode na rad. Drutvena podela rada je raspodela ukupnog fonda drutvenog rada na pojedine oblasti, grane, vrste i podvrste ljudske delatnosti. Moe se definisati i kao razlikovanje razliitih delatnosti u drutvu. Osnovna podela rada se najee ispoljava kroz tri, meusobno proete podele na prirodnu, drutvenu i tehniku. Opta podela je podela na velike drutvene proizvodnje. Posebna podela rada je raspodela unutar jedne grane drutvene proizvodnje na vrste i podvrste (podela industrije na metalnu, hemijsku, drvnu, tekstilnu, elektro itd.). Pojedinana podela rada je raspodela rada unutar jednog privrednog subjekta, preduzea, pogona, radionice i slino, prema zadacima. Treba spomenuti jo i teritorijalnu podelu rada, koja moe biti nacionalna, regionalna i meunarodna.

24

Diplomski rad Jedna od manifestacija podela rada je podela rada na vrste tj. oblike rada. Posebno su znaajne podele na: fiziki i intelektualni rad, proizvodni i neproizvodni, upravljaki i izvrilaki, materijalno produktivan, duhovno produktivan rad i drutvene usluge. Struktura rada zavisi od razvijenosti obrazovnog sistema a ovaj od ekonomske razvijenosti privrede i drutva, ciljeva obrazovanja, demografskih, geografskih i drugih karakteristika drutva. Obrazovni sistem je rezultat postignutog nivoa drutvene podele rada i konkretnih drutvenih uslova od kojih zavisi proizvodnja i potrebe za obrazovanjem. Sa druge strane, obrazovanje podstie razvoj podele rada i dalje diferenciranje kvalifikacione strukture prema pojavi novih poslova, zanimanja i specijalizacija. Menjanje profesija i zanimanja je posledica promena u procesu rada i ova injenica pokazuje tesnu povezanost drutvene podele rada i obrazovanja. Naime, krupne promene u oblasti tehnologije i u procesu rada utiu na stvaranje novih poslova i zanimanja. Radna snaga mora da se priprena i prilagoava za korienje novih tehnologija kao to su: komunikacione tehnologije, robotika, mikroprocesori, biotehnologija itd.

25

Diplomski rad

LITERATURA

1. orevi,M., (1992): Sociologija, Nauna knjiga, Beograd. 2. Fridman, N. (1974): Sociologija rada, , Veselin Maslea, Sarajevo. 3. Ivanovi, Stanoje (2003): Sociologija obrazovanja, Uiteljski fakultet u Jagodini, Jagodina. 4. Marks, K. (1965): Kapital, Prosveta, Beograd. 5. Keetovi, (1999): Sociologija,VUP, Beograd. 6. Mandra, A. (2001): Osnovi sociologije, CID, Podgorica. 7. Panteli,V. S., (2004): Savremena sociologija, SF, Beograd. 8. Peujli, M. (1991): Savremena sociologija, Slubeni list SFRJ, Beograd. 9. Radenovi, P. (2004): Opta sociologija, Teorijske kontroverze, Beograd. 10.Socioloki leksikon (1982), Savremena dministracija, Beograd.

26