OSNOVNE SOCIOLOKE I EKONOMSKE KATEGORIJE

seminarski rad iz socilogije

I UVOD II RAD III ROBA IV ROBNI FETIIZAM V NOVAC I FETIIZAM NOVCA VI ZAKON VREDNOSTI VII ZAKON VREDNOSTI I OPTI DRUTVENI ZAKONI VIII VIAK VREDNOSTI

I UVOD
Kategorije koje su od znaaja kako za sociologiju, tako i za ekonomiju su rad, roba, novac, zakon vrednosti i viak vrednosti. Njih treba da posmatramo ire i zato emo detaljnije eksplicirati njihove dimenzije. Prvo emo ove kategorije analizirati sa sociolokog stanovita, tj. prouiemo njihovu vezu sa drutvenom sveu i optim drutvenim zakonima. Takodje, znaajan inilac koji nam je bitan jeste metodoloki postupak dijalektike analize i sinteze, a koji je postupak koristio Marks prilikom izuavanja ekonomskih pojava.

II RAD
Rad je povezan i sa drugim sociolokim i ekonomskim kategorijama. Proizvodnja ini sastavni deo rada, materijalne i duhovne delatnosti i ona je uslovljena ljudskom delatnou. Glavni momenti procesa rada su sam rad, predmet na kome se radom deluje i sredstva kojima se deluje. Kako je svaki ljudski rad okrenut odredjnom cilju, on predstavlja svesnu delatnost. Piui o radu kao osnovnoj kategoriji Marks i Engels su pojasnili i ostale drutveno ekonomske i psiholoke pojave, od kojih emo ovde navesti: 1. Uloga rada u nastanku oveka 2. Rad i materijalna proizvodnja (apstrktni i konkretni rad, potreban rad, viak rada, radna snaga, najamnina i ostalo) 3. Rad (otudjenje i razotudjenje) 4. Rad (kategorija prakse) 5. Podela rada Sociolozi si razmatrali rad u raznim relacijama. Tako, npr. H. Lefebre navodi da je rad osnova razvoja pojedinaca u drutvenoj praksi, te da rad povezuje pojedinca sa drugim radnicima (u radionici, u drutvenoj klasi, u

drutvenoj celini), a i sa spoznajom, on doivljava, zahteva, omoguava politehniko obrazovanje koje dominira celinom procesa proizvodnje i drutvenom praksom. Rad kao socioloka kategorija deluje na oveka viestruko: a) povezuje zaposlene u svetu rada, sve one koji stvaraju, a zatim ih povezuje sa klasom, grupom, drutvenom celinom b) omoguava im spoznaju c) daje im i omoguava politehniko obrazovanje Tako parcijalizovan rad stvara i odredjene tekoe kod radnika i otudjuje ih. Postavlja se pitanje kako savladati ove tekoe. Po Marksu jo uvek postoji carstvo nunosti. S one strane njega poinje razvitak ljudske snage, koji se svrha sam sebi, pravo carstvo slobode, ali koje moe da procveta samo na onom casrtvu nunosti kao svojoj osnovi. Skraenje radnog vremena je osnovni uslov. Razvitak potrebe za dokolicom i potreba dokolice ima, po Marksu, duboko znaenje. Lefebre je s pravom ukazivao na injenicu da uveanje rast, odnosno rast slobodnog vremena u kapitalistikom drutvu samo delimino ublaava teinu i tekou parcijalizovanog rada, ukazujui na to da su nune i neophodne duboke i sveopte promene kapitalistikog sistema da bi se linost oslobodila otudjenja u procesu rada, ali i u oblasti dokolice. Ipak, da bi se obavila analiza drutveno ekonomskih, umetnikih, ideolokih pojmova, treba imati u vidu da su kategorije rada metodoloko polazite. Rad, pre svega, kao socioloko ekonomska kategorija moe biti kolektivan ili individualni, zatim fiziki,materijalni i duhovni, ali bez obzira na to kakav rad bio i kakav oblik ima, on je uvek drutveni. Bilo kao pojedinci ili kao mikro grupa, individue uvek u procesu rada stupaju u uzajamne odnose i uvek uspostavljaju komunikaciju (medjusobno se sporazumevaju, razmenjuju iskustva, saradjuju upueni su jedni na druge, izgradjuju kulturu odnosa, unapredjuju jezik i time stvaraju drutvenu istoriju). Zato je rad polazna kategorija u sociologiji.

III ROBA
Roba ima svojstva da zadovolji ljudske potrebe, koje mogu biti veoma raznovrsne. U stvari, roba predstavlja masovnu pojavu kapitalistikog drutva. Objanjavajui ta je to roba Lenjin navodi da marks u Kapitalu najpre analizira najporostiji, obini, osnovni, najmasovniji, milijardu puta susretan odnos buroaskog (robnog) drutva razmenu roba. Analiza otkriva u toj najprostijoj pojavi (u toj eliji buroaskog drutva) sve protivrenosti modernog drutva. Marks u robi otkriva dva svojstva: upotrebnu i prometnu vrednost. Svojstvo robe je da zadovolji neku ljudsku potrebu, kojih ima puno, mogu biti fizike i duhovne. Ako proizvod ljudskog rada ima svojstvo zadovoljenja neke ovekove potrebe, ali on ne moe biti roba, jer takav proizvod niko nee kupiti. Proizvodi ljudskog rada imaju zadatak da zadovoljavaju ljudske potrebe iako nisu roba. Marks je ukazao da neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. Takvi su npr. vazduh, neobradjivano zemljite, prirodnalivada, drvo to divlje raste i sl. Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudkog rada, a da ne bude roba. Tako, onaj ko svojim proizvodom zadovoljava vlastitu potrebu, stvara upotrebnu vrednost, ali ne stvara robu. Da bi proizvodio robu, mora proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, ve upotrebnu vrednost za druge, tzv. drutveno upotrebnu vrednost (i to ne samo prosto za druge). U srednjem veku seljak je proizvodio ito za dau feudalnom gospodaru i ito za desetak popu, tako da to ito nijebila roba iako su bili proizvedeni za druge. Da bi proizvod postao roba mora se putem razmene preneti na drugo lice kome e sluiti kao upotrebna vrednost. Bitne su razlike u primitivnim i razvijenim drutvima kada je u pitanju roba. Naime, u primitivnim drutvima sve to se proizvodilo, troilo se. Nisu se razmenjivali proizvodi sa drugima. Medjutim, sa razvojem orudja za rad i vika proizvoda stvorena je mogunost za razmenu. Tada proizvod ljudskog rada postaje roba i on ima: 1) svojstvo zadovoljenja neke ljudske potrebe 2) svojstvo da se razmenjuje za ostale proizvode koje ovek stvara Znai, svojstvo robe jeste da se ona medjusobno razmenjuje, tj. da se jedna upotrebna vrednost menja za drugu upotrebnu vrednost, i one imaju neto zajedniko. To zajedniko u robama jeste da se omogui razmena, a sve to uslovljava prometnu vrednost. A to je ,svakako, ljudski rad. Medjutim, postavlja se pitanje dali je to konkretan ili apstraktni rad. Napomenuemo da to nije konkretan ljudski rad koji stvara upotrebnu vrednost (obuarski, sajdijski, tkaki) ili neki drugi proizvod oveka i njegovog rada, ve je to apstraktni rad i

do njga se moe doi i dolazi sa apstrahovanjem ulnih svojtava proizvoda rada, odnosno zanemarivanjem upotrebnih vrednosti. Kako smo ve rekli, rad ima dvojaki karakter: konkretan i apstraktan. Konkretan rad je taj koji stvara upotrebnu vrednost, a apstraktni rad opteljudski rad stvara vrednost. Marks navodi da ono to je preostalo od proizvoda rada jeste ista avetinjska predmetnost, prosto smesa bezrazlinog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog troenja. Te stvari predstavljaju jo samo to da je nanjihovo proizvodjenje utroena ljudska snaga, da je u njima nagomilan ljudski rad. Kao kristali ove drutvene supstance, koja im je zajednika, one su vrednosti robne vrednosti. U samom odnosu robne razmene, javila nam se njihova prometna vrednost, kao neto skroz nezavisno od njihovih upotrebnih vrednosti. Ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene, ili u prometnoj vrednosti, jeste njena vrednost. Doavi do kategorije vrednosti, Marks analizira prometnu vrednost tako to pokazuje kako se robna vrednost ispoljava kroz prometnu vrednost. Ve smo napomenuli da je neto upotrebna vrednost zato to ima vrednost, jer je unjoj materijalizovan opredeljen apstraktni rad. Postavlja se pitanje, kako se meri veliina vrednosti neke upotrebne vrednosti? Naime, ona se meri koliinom rada koji je sadran u njoj, a sama koliin arada se uglavnom meri njegovim trajanjem, jer radno vreme ima odredjena merila, kao to su npr. nedelja, dan, as, minut. Nesumljivo je da koliina rada utroena za proizvodnju neke robe ne moe biti uveana vie nego za onoliko koliko je potrebno za njenu izradu. Ukoliko to ne bi bilo tako, tada bi neumeniji i lenju ljudi stvarali veu vrednost poto su utroili veu koliinu rada, tj. potroili su vie vremena dok su radili na izradi odredjenog proizvoda. Za proizvodnju neke robe treba proseno i drutveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno vreme je promenljiva kategorija. Vreme potrebno za izradu nekog proizvoda se menja, tp zavisi od razvoja proizvodnih snaga, tehniko tehnolokog progresa i sl. Proizvodnju snagu rada odredjuju razne okolnosti, izmedju ostalog, prosean steen umenosti radnika, stepen razvoja nauke i njene tehnoloke primenljivosti, drutvena organizacija procesa proizvodnje, obima i delotvornost sredstava za proizvodnju,kao i prirodne okolnosti. Kada je razvoj proizvodnih snaga bri, vrednost robe e biti manja, nia, odnosno, roba e biti jeftinija.

IV ROBNI FETIIZAM
Nepoznavanje drutvenih odnosa (drutveno potrebno radnog vremena,koliin epotrebnog rada za proizvodnju neke konkretne stvari, vrednosti) radja fetiizam. Iza proizvedene stvari u koju je uloen ljudski rad, kriju se odnosi medju ljudima. Ti drutveni odnosi izmiu ljudima, dok je roba ulna stvar, ali se ona pretvara u neulnu. Ona postaje nadulna, jer je drutvena stvar robni oblik i odnos vrednosti proizvoda rada, u kome se on ispoljava, nemaju apsolutno nikakva posla sa njihovom fizikom prirodom i onim odnosima izmedju stvari koji iz nje proistiu. Ovde se dogadja samo to, da odredjeni drutveni odnos medju samim ljudima uzima za njih fantasmogorian oblik odnosa medju stvarima. Zbog toga, da bismo nali analogiju, moramo pribei regionima verskog sveta. U njemu proizvodi ljudskih glava izgledaju da su samostalni oblici, obdareni vlastitim ivotom, i koja se nalaze u odnosima medju sobom, kao i sa ljudima. Ovako je i sa proizvodima ljudskih ruku u robnom svetu. Ovo predstavlja fetiizam, koji prianja za proizvode rada, im s eproizvode kao robe, i koji je zbog toga nerazdvojno povezan sa raobnom proizvodnjom. Ljudi su se veoma rano poeli interesovati za karakter fetiizma. Da bi se dolo do nekih saznanja, potrebno je da se i pojave razviju, jer samo tako je mogue uoiti i otkriti dublje odnose koji ih odredjuju. Zato s pravom Lefebre kae bogatstvo, novac, roba, kapital samo su odnosi izmedju ljudskih bia, izmedju ljudskih individualnih i kvalitativnih radova. Pa ipak ti odnosi dobijaju privid i oblik stvari koje su spoljanje ljudskim biima. Privid postaje stvarnost; tj. fetii, jer ljudi veruju da postoje izvan njih i da zaista deluju kao objektivne stvari. U stvari, roba i ostale ekonomske kategorije izraavaju odnose izmedju ljudi. Zato je zadatak nauke da te odnose otkrije, kako bi se ljudi oslobodili fetiizma, odnosno, pripisivanja natprirodnih sila stvarima koje nemaju, i koje ne poseduju. Naime, potrebno je otkriti objektivne procese koji deluju u drutvu nezavisno od ljudske svesti, kao i da se otkrije istina o drutvenim odnosima. Da bi se sve ovo postiglo potrebno je da se robna proizvodnja potpuno razvije, pa da iz samog iskustva potekne nauno saznanje da se privatni radovi, vodjeni nezavisno jedan od drugog, ali koji su u svestranoj medjusobnoj zavisnosti, stalno svode na svoju srazmernu drutvenu meru, jer se u sluajnim i stalno kolebljivim odnosima razmene njihovih proizvoda, radno vreme potrebno za njihovu proizvodnju sprovodi silom kao regulator prirodni zakon, kao recimo, zakon tee. Stoga je injenica da se veliina vrednosti odredjuje radnim vremenom tajna koja se skriva vidljivim kretanjima relativnih vrednosti roba.

Otkrivanje ove tajne ukida privid isto sluajnog odredjivanja veliine vrednosti proizvoda rada, ali nikako ne ukida i materijalni oblik tog sluajnog odredjivanja. Zahvaljujui nauci i njenom saznanju, roba i njene upotrebne vrednosti su osvetlile odnose koji su prisutni izmedju ljudi prilikom proizvodnje datih stvari. Saznanje se ne zadrava na spoljnim pojavama. Ako bi se ostalo na stvarima i njihovim ulnim svojstvima dobila bi se netana slika drutvene stvarnosti.

V NOVAC I FETIIZAM NOVCA

Novac nastaje sa razvojem proizvodnje i on pretstavlja specifinu robu, jer se novcem razmenjuju sve druge robe. Postavlja se pitanje kakva je to roba za koju se razmenjuju sve druge robe. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta Marks Postavlja se i pitanje kako je dolo do toga da novac igra tu ulogu, a zatim i kako se ispoljava fetiizam novca. Kako bismo odgovorili na prvo pitanje potrebno je dati kratku skicu razvoja oblika vrednosti. Marks je u Kapitalu analizirao tri oblika vrednosti: prost i sluajan oblik vrednosti; potpun,odnosno razvijen oblik vrednosti i opti oblik vrednosti. Prost ili sluajan oblik vrednosti se javlja kada se u procesu razmene jedan proizvod direktno razmenjuje za neki drugi proizvod. U ovom sluaju obavlja se razmena robe za robu. Potpuni, odnosno razvijeni oblik vrednosti je u odnosu na prethodni oblik sloeniji. Naime, sa razvojem proizvodnje i pojavom vie proizvoda procesi razmene su sve sloeniji i sloeniji. Trai se roba ija vrednost moe biti merilo za odredjen broj roba. Za jedan artikal robe moe se zameniti vei broj stvari. Razvojem proizvodnje dolo je do veeg broja robe na tritu, ali i formiranja opteg oblika vrednosti. Traena je roba za koju e se razmenjivati ostale robe, odnosno koje e igrati ulogu opteg ekvivalenta. Taj ekvivalent je bio razliit kod razliitih naroda. Tako je npr. platno kao roba postalo opta roba i za to isto platno razmenjivale su se sve vrste robe. Po Marksu prosti ili pojedinani relativni oblik vrednosti neke robe ini neku drugu robu pojedinanim ekvivalentom razvijeni relativni oblik vrednosti. To izraavanje vrednosti jedne robe u svim drugim robama, daje svima oblik raznovrsnih

posebnih ekvivalenata. Na kraju, jedna naroita vrsta robe dobija oblik opteg ekvivalenta, zbog toga to su je sve druge robe uinile materijalom svog jedinstvenog opteg oblika vrednosti. Opti oblik vrednosti, takodje, postaje ogranien sa daljim razvojem proizvodnje. Taj razvoj uslovljava proirenje trita, to je i bio preduslov za nastajanje sveopteg ekvivalenta, odnosno novca. Ali, treba imati u vidu da je jedna odredjena roba istorijski osvojila povlaenja umesto da igra ulogu novca, odnosno sveopteg ekvivalenta a to je zlato. Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih ve istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent u inovima razmene, i to kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata, tj. roba. Postepeno, zlato je poelo funkcionisati kao opti ekvivalent, i im je osvojilo monopol, postalo je novana roba. Dajui objanjenje robnog fetiizma, ujedno odgovaramo i na pitanje ispoljavanja fetiizma novca, jer su dati bitni elementi objanjenja i fetiizma novca kao opteg ekvivalenta, odnosno robe za koju se mogu razmeniti ostale robe. Nemogue je razumeti svet robe, ako se ne razume da u ovom svetu svaki objekat postaje znak. Tako znak svih objekata uopte,novac, funkcionie na takav nain da i sam moe biti zamenjen svojim zancima, znacima drugog stepena u neku ruku, novanicama, menicama, ekovima i sl. Svaka je roba u izvesnom smislu znak. im se u drutvenim svojstvima koje stvari porpimaju vide jo samo prosti znaci, odmah im se pridaje i smisao konvecionalnih funkcija. Samo otkrivanjem odnosa iza znakova i to putem dijalektike analize, moe se doi do drutveno odredjenog rada. Iza znaka lei vrednost, a iza vrednosti drutveno odredjeni rad koji, u stvari, stvara tu vrednost. Novac ima svoje i pozitivne i negativne osobine. Negativne osobine se ogledaju u tome to novac utie na deformaciju ovekove linosti, determinie neke oblike otudjenja i to na antropolokom planu. Po Marksu predmeti mogu razliito uticati na razvoj strasti i uivanja kod oveka, pa prema tome i na zadovoljenje njegovih potreba. Ali naroito je snaga novca znaajna u vezi zadovoljenja potreba. Time to ima svojstvo da sve kupuje i to ima svojstvo da prisvaja sve predmete, novac je predmet u eminentnom posedu. Univerzalnost njegovog svojstva je svemo njegovog bia, te stoga, novac vai kao svemono bie, predstavlja svodnika izmedju potrebe i predmeta, izmedju ivota i ovekovih sredstava za ivot. Svojstvo novca je da, pored ekonomske funkcije, u procesu razmene robe poseduje i neke druge funkcije koje se odraavaju negativno na ovekovu svest i stvaranju izopaenih stvari, i to pre svega strast za posedovanjem i gomilnjem novca i drugih hipertrofiranih potreba koje se ispoljavaju i danas. Marks kae: Ako je novac veza, koja se vezuje na ljudski ivot, na drutvo, sa prirodom i ljudima, nije li novac veza svih veza. Ne moe

li on razreiti i vezati sve veze. Nije li on zati i opte sredstvo raspravljanja. On je pravo sredstvo razdvajanja, kao to je i pravo sredstvo veze, galvano hemijska snaga drutva.

VI ZAKON VREDNOSTI
Zakon vrednosti nastaje jo prvom pojavom robe i robne razmene, ali do punog izraaja dolazi u kapitalistikom nainu proizvodnje. Kako M. Perovi kae zakon vrednosti je kako mu ve i sam naziv kae, zakonitost vezana za kategoriju vrednosti, jer se sa njom javlja, kroz nju deluje,i konano, sa njom e i nestati. Svi odnosi koji se ispoljavaju kategorijom vrednosti zasnivaju se na delovanju zakona vrednosti. Poto je vrdnost materijalizacija drutvenih odnosa, to je i zakon vrednosti splet drutveno ekonomskih veza i odnosa koji se zasnivaju n akategoriji vrednosti, reguliu se i ispoljavaju kroz nju. Bitna osnova zakona vrednosti je merenje i razmena robe prema koliini i njima utroenog ljudskog rada, drutveno potrebnog za njihovu proizvodnju, odnosno reprodukciju. Prostije reeno, razmena robe prema vrednsoti je sutina osnove na kojoj deluje zakon vrednosti. Primer: Imamo tri grupe proizvodjaa prva grupa je utroila 14 sati rada prilikom proizvodnje jednog para cipela, druga je utroila 12 sati, dok je trea grupa utroila 10 sati, postavlja se pitanje ta e se desiti na tritu. Trea grupa proizvodjaa e najbolje proi, jer je potronja najmanje radnog vremena prilikom proizvodnje jednog para cipela. Na tritu su su faktori ponude i potranje veoma bitni. Ukoliko je potranja vea nego ponuda, tada e trea grupa najbolje proi, jer je utroila najmanje radnog vremena da bi proizvela dati proizvod. Pnp to je takodje bitno jeste da zakon vrednosti ujednauje razliite individualne radove na proseni rad, odnosno, na proseno drutveno potrebno vreme koje se utroi za dati proizvod. Da ponovimo, ako je ponuda vea od potranje, tada dobro prolazi samo trea grupa proizvodjaa koja je proizvela proizvod uz najmanji utroak radnok vremena. Prva i druga grupa e prodavati cipele ispod cene, poto im drutvo nee priznati utroeno radno vreme prilikom proizvodnje cipela.

VII ZAKON VREDNOSTI I OPTI DRUTVENI ZAKONI

Zakon vrednosti izaziva i odredjen posledice, a ovde emo navesti samo najvanije: 1. Kako postoje vie grupa proizvodjaa na tritu, a ono je nemilosrdno opstaju samo one grupe proizvodjaa ija roba na tritu ima prodju 2. Kapital ide iz jedne grane u drugu, odnosno u onu granu iji se proizvodi bolje prodaju i imaju dobru prodju. Vri se raspodela ili preraspodela celog drutvenog rada na vie grana proizvodnje 3. Kako je konkurencija sve prisutnija, proizvodjai su primorani da usavravaju i unapredjuju sredsstva za proizvodnju zbog jeftinije proizvodnje nekih proizvoda. Tako zakon vrednosti doprinosi ukupnom razvoju proizvodnih snaga, a koja je i najvanija pokretaka snaga drutvenog razvoja. Timemoemo rei da je zakon vrednosti povezan sa optim drutvenim zakonima. Zahvaljujui usavravanju sredstava za proizvodnju dolazi se do razvoja proizvodnih snaga, a kako je ve poznato, da proizvodne snage na odredjenom stepenu razvoja ne trpe spore proizvodne odnose koji neminovno postaju konica njihvog razvoja, to one i utiu i odredjuju razvoj novih proizvodnih snaga. Stoga zakon vrednosti u velikoj meri deluje na razvoj proizvodnih snaga u datim istorijskim uslovima.

VIII VIAK VREDNOSTI

Fridrih Engels kae pod dananjim drutvenim odnosima kapitalista nalazi na robnom tritu jednu robu koja im a osobito svojstvo da njeno upotrebljavanje predstavlja izvor nove vrednosti, predstavlja stvaranje nove vrednosti, a to je roba radna snaga. Dolazimo do pitanja kako se to meri vrednost radne snage? Radna snaga se meri radom, a oslikava se u liku ivog radnika. Da bi radnik i njegova

porodica opstala neophodna je odredjena koliina ivotnih sredstava. Zato radno vreme, potrebno da se proizvedu ova ivotna sredstva, predstavlja vrednost radne snage. Kapitalista ga plaa nedeljno i kupuje time upotrebu radnikovog rada od nedelju dana. Radna snaga se prodaje na tritu i nju kupuje kapitalista. Kako se stvara viak vrednosti posle kupovine radne snage koju je kapitalista kupio na tritu? Kapitalista je kupio radnu snagu i on odredjuje radniku posao koji treba da obavlja. Primer: U nekom odredjenom vremenu, radnik e dati toliko rada koliko je bilo pretpostavljeno u njegovoj nedeljnoj najamnini. Ako uzmemo da nedeljna najamnina predstavlja tri radna dana, onda je radnik, koji j epoeo rad u ponedeljak ujutru, u sredu uvee naknadio kapitalisti punu vrednost plaene najamnine. Ali da li on tada prestaje da radi? Ne, nikako. Kapitalista je kupio njegov nedeljni rad, i radnik mora raditi i ostala tri dana od nedelje. Ovaj radnikov viak rada preko vremena koje je potrebno za nadoknadu njegove najamnine predstavlja izvor vika vrednosti i profita. Radnik u procesu proizvodnje nadoknadjuje samo jedan deo najamnine radnog vremena. Ali on radi mnogo vie nego to je plaen za taj posao i n ataj nain proizvodi viak vrednosti koji pripada kapitalisti. Marks je prilikom istraivanja vika vrednosti i u analizi robe koristio metod apstrakcije. Apstrahovanjem je zanemario razne pojave kako bi analizirao viak vrednosti u njegovom istom obliku. Tu je on apstrahovao specifine oblike nakoje se deli viak vrednosti. Nije poao od emprijski datih deliminih oblika bez radnog dohotka: trgovakog i industrijskog profita, zemljine rente, kamate i tome sl. Idealno ih je sloio u zajedniki oblik, viak vrednosti i na osnovu toga zasnovao vlastitu analizu. Marks je analizu usmerio na proces proizvodnje poto se u njemu stvara viak vrednosti. Izvrio je redukciju dobiti (zemljina renta, kapital, kamata, profit) apstahujui modifikaciju veliine vrednosti koja nastaje spoljnom trgovinom. Iskljuio je iz analize i takve drutvene grupe kao to su krupni i sitni trgovci, zemljine rentijere, dravne inovnike. Ove grupe je nazvao gotovinskim grupama koje uestvuju u raspodeli vika vrednosti, dok ne uestvuju u njenom stvaranju. Njegovo istraivanje je bilo usmereno na suprotnosti koje su prisutne izmedju kapitaliste i radnike klase, odnosno n aproizvodni proces, gde se i stvara viak vrednosti.