Analiza pojmova: kultura i drutvo Vrednosti, i norme, kulturna raznovrsnost, socijalizacija, identitet, drutvena promena Drutvo vs kultura Drutvo

- sistem meusobnih odnosa koji povezuje pojedince i grupe. Nain na koji su lanovi drutva organizovani i na koji su drutveni odnosu strukturisani zavisi od jedinstvene kulture. Ni jedna kultura ne moe postojati bez drutva, i obratno. Osnovni aspekti kulture Nematerijalni verovanja, ideje i vrednosti, koje ine sadraj kulture Materijalni objekti, simbolika, tehnologija, kroz koje se sadraj kulture izraava Vrednosti i norme Vrednosti apstraktne ideje koje odreuju ta se smatra vanim, vrednim i poeljnim daju znaenje i slue ljudima kao vodi u njihovim aktivnostima i interakciji sa svetom koji ih okruuje Norme konkretna pravila ponaanja (ne nuno zapisana) koje odraavaju vrednosti jednog drutva Kulturna raznovrsnost Monokulturna drutva retka u savremenom svetu globalnih komunikacija, velike pokretljivosti ideja, ljudi, novca Multikulturna drutva karakteristino za indusrijalizovana drutva, iako u razliitoj meri (primer Japana) Subkultura - karakteristike bilo kog segmenta stanovnitva (najee posebne etnike ili jezike grupe) koji se razlikuje od prostalog veinskog dela drutva po svojim kulturnim obrascima. razliitog obima: od subkulture hakera, hiphopa do navijaa nekog fudbalskog kluba izraz potrebe za kreativnom promenom preovlaujueg sistema vrednosti i normi Kontrakultura kada promoviu alternative dominantnoj kulturi Kulturni relativizam pretpostavka valjanog prouavanja kulturnih osobenosti nekog drutva: fokusom na njena specifina znaenja i vrednosti a ne poreenjem sa sopstvenom kulturom. tekoe posmatranja i razumevanja stvari iz jednog sasvim drugaijeg ugla Kulturni imperijalizam nametanje sopstvenih standarda kulture onima koji ive u veoma razliitim drutvenim kontekstima Socijalizacija Proces pomou kojeg deca ili drugi novi lanovi drutva (imigranti , na primer) stiu znanja o nainu ivota u drutvu u kome ive. obezbeuje prenos kulutre kroz vreme i generacije traje itavog ivota, jer se ljudsko bie stalno oblikuje kroz drutvene interakcije Posrednici ili agensi socijalizacije su grupe ili drutveni okviri u kojima se odigravaju procesi socijalizacije. Primarna socijalizacija rano detinjstvo period najintenzivnijeg uenja kulture (usvajanje osnovnih obrazaca ponaanja, kao osnova daljeg procesa uenja). U ovom procesu porodica je kljuni agens. Sekundarna socijalizacija kasniji period detinjstva, i u toku sazrevanja. Agensi socijalizacije koji preuzimaju neke od obaveza porodice su: kola, vrnjaci, razliite organizacije, mediji, a kasnije i radno mesto. Kroz proces socijalizacije ljudi ue drutvene uloge drutveno definisana oekivanja koja bi pojedinci u datoj drutvenoj situaciji trebalo da slede, bez obzira na lino miljenje ili gledite Funkcionalisti smatraju da drutvene uloge ne podrazumevaju pregovaranje i kreativnost ljudska bia u procesu socijalizacije pasivni subjekti koji se programiraju/poduavaju. Teorija strukturacije interaktivnost ljudskog delanja i struktura (postojeih vrednosti i normi) kretaivnost pojedinaca u procesu socijalizacije (ali oblikovana postojeim) Identitet Viedimenzionalan pojam u sociologiji. nain na kako ljudi razumevaju sebe, i ta je za njih znaajno. Vani izvori identiteta: rod, seksualna orijentacija, nacionalna ili etika pripadnost, drutvena klasa Socioloko razlikovanje samoidentiteta i drutvenog identiteta Drutveni identitet osobine koje pojedincu pripisuju drugi ljudi, kojim ga stavljaju u odnos s drugim pojedincima koji dele te iste osobine kolektivna dimenzija (pojedinci su svrstani u kategorije istih drugih pojedinaca) ukljuuju vie atributa: majka, Muslimanka, profesorka (potencijalni izvor konflikta) organizovanje iskustva i znaenja oko jednog primarnog (atributa) identiteta Samoidentitet (ili lini identitet) proces razvitka oseaja nas samih i naeg odnosa prema svetu koji nas okruuju. Tradicija simbolikog interakcionizma proces meusobnog odnosa sopstva (jastva) i drutva

 Promene u samoidentitetu - otklon od fiksiranih, naslednih faktora koji su dirigovali formiranje identiteta, iji je uticaj sada mnogo raznovrsniji i slabiji. Vea drutvena i prostorna pokretljivost doprinele slabljenju vrsto povezanih i relativno homogenih zajednica i strogo utvrenog naina prenosa obrazaca kulture sa generacije na generaciju. Refleksivna modernost veliki znaaj samoidentiteta kao distinkcija savremenog drutva. Drutvena promena Uoiti znaajnu drutvenu promenu podrazumeva pokazati stepen promena u osnovnoj strukturi drutva ili dela drutva, promene u osnovnim institucijama u odreenom vremenskom periodu (evolitivne vs. revolutivne promene). Ubrzanje procesa promene u modernom periodu (od 18. veka), dominatno pod uticajima: ekonomskih, politikih i kulturnih faktora. Kultura modernog drutva dominacija racionalnog pogleda na svet. Dominantne vrednosti: samousavravanje, sloboda, jednakost i uee u politikom ivotu nastale u protekla dva do tri veka. Ideje koje se ne mogu vezati za tradiciju, jer pretpostavljaju neprestano menjanje naina ivota Vrednosti u savremenom drutvu Individualizacija i pojam graanstva. Problem kolektivnog delanja. Post-socijalistiki kontekst graanskih vrednosti Individualizacija Refleksivna modernost veliki znaaj samoidentiteta kao distinkcija savremenog drutva. Individualizacija: stalno redizajniranje ivotnih opcija - naspram uniformnosti i predvidivosti ivotnog toka - povezano sa fenomenom viestrukih identiteta i diskontinuitetom identiteta u ivotnom ciklusu Dominatne vrednosti: samousavravanje, sloboda, jednakost i uee u politikom ivotu vrednosti modernog doba Pojam graanstva Savremeni pojam graanstva ima tri meuzavisne komponente (tri vrste prava) koje omoguuju i podravaju proces individualizacije: 1.Civilna - trina ekonomija 2.Politika - omoguila prodor industrijske srednje a potom i niih klasa u sferu moi aristokratskih slojeva 3.Dravu blagostanja - pravo na osnovne standarde u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zatiti, stanovanju i dohotku mogunost participacije u ostalim oblicima graanskih prava Individualizacija - graanstvo Graanstvo omoguava da indivudue naprave izbore van limita klasne pripadnosti - povezano sa sekularnim pojmom pravednosti i egalitarnosti Egalitarizam ne kao ukidanje individualnih razliitosti ve kao promocija prava na jednake mogunosti Graanski status preduslov integrisanosti u drutvenu zajednicu onih drutvenh grupa koje imaju manjak kulturnog i ekonomskog kapitala (Marshall) Opasnost drutvene anomije Individualizacija svedena na racionalne (egoistine) izbore dovodi u pitanje drutvenu koheziju, soldarnost i poverenje, bez kojih nije mogue funkcionisanje drutva Ukoliko se potrebe i elje pojedinaca ne rukovode vrednostima uvaavanja ire zajednice, drutvo zapada u stanje anomije (Dirkem) Problem kolektivnog delanja Teorija racionalnog izbora Rukovoenje linim interesima - kooperativna akcija je malo verovatna u oblastima gde individualni doprinos nije presudan, kada pojedinac nema poverenja da e se drugi ukljuiti u kolektivnu akciju, procenjujui da e neposredni lini troak biti vei od potencijalne (kolektivne) dobiti. Klasian primer briga o okruenju kao javnom dobru, ija je potronja nevidljiva (na primer, vazduha), a vrednost se ne moe odrediti individualnim (trinim) preferencama Kakav tip moralne regulacije odgovara individualizovanim drutvima? Komunikativna racionalnost ukazuje se kao neophodna dopuna instrumentalne racionalnosti (Habermans). Za razumevanje ovog tipa racionalnosti bitno je razlikovanje: sistemske integracije - posredovana novcem i indstitucionaizovanom politikom moi (instrumentalna); socijalne integracije - domen komunikativne akcije u kojem je drutvena reprodukcija ostvarena kroz meusobno razumevanje (kulturna reprodukcija i socijalizacija - komunikativna)

Opasnost da se socijalna integracija konvertuje u sistemsku, jer su komunikativne akcije orijentisane na medjusobno razumevanje zamenjene stratekom akcijom orijentisanom ka uspehu. Graani se svode na klijente (dravne institucije u javnoj sferi, gde se masovna lojalnost postie kroz socijalne programe) odnosno potroae (u privatnoj sferi ). Drutvena stratifikacija i nejednakosti Drutvena pokretljivost Socijalna stratifikacija ili drutvena slojevitost Unutar drutva postoje mnoge skupine koje zauzimaju razliito mesto na hijerarhijskoj lestvici. Poloaj na lestvici drutvene stratifikacije jedan je od oblika drutvene nejednakosti, koje poivaju na nejednakoj koliini materijalnog bogatstva, moi i ugleda. Klasna stratifikacija Po osnovu posedovanja bogatstva i tipu zanimanja. 1. u osnovi poloaj nije pripisani ve steen - intenzivnija drutvena pokretljivost klasnog u odnosu na druge tipove stratifikacije (na primer, kastinski, gde su odluujui neekonomski faktori religija, i sl) 2.bezlinog karaktera (nejednake plate i uslovi rada ne odreuju se individualno ve za sve ljude u okviru iste kategorije zanimanja, delatnosti, preduzea i sl dominacija racionalnog naspram obiajnom pravu) Teorije o klasi i stratifikaciji Marksistika teorija 1.Pripadnici jedne klase imaju istovetan odnos prema sredstvima za proizvodnju industrijalci ili kapitalisti (poseduju sredstva za proizvodnju) vs. radnici koji zarauju za ivot prodajui svoju radnu snagu (rad). 2.Klasni odnos je eksploatatorski prisvajanje vika rada (vika vrednosti - proizvoda) po osnovu prava vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, konstantno relativno osiromaenje radnika koncentraciju bogatstva u klasi kapitalista (porast nejednakosti i pored relativnog porasta ivotnog standarda niih klasa odnosno radnike klase) Teorija Maksa Vebera viedimenzionalno shvatanje stratifikacije. Pored ekonomskog bogatstva kao osnove razlikovanja, uvodi jo dva askepta: status i partija. Klasne podele ne nastaju samo usled posedovanja ili neposedovanja kontrole nad sredstvima za proizvodnju, nego i zbog pozicije na tritu rada, razlika koje nemaju neposredne veze sa imovinom: struno znanje, tip radnog mesta - prave razlike unutar onih koji prodaju rad da bi iveli Status produkuje razlike izmeu drutvenih grupa po osnovu potovanja koji im se pripisuje na osnovu nekih drutvenih vrednosti. ispoljava se kroz stilove ivota: mesto stanovanja, nain odevanja, govora. statusne grupe dele zajedniki identitet (zatvaranja) status moe varirati i nezavisno od klasnog poloaja (primer gubitka bogatstva ali ne i ugleda, i sl). Partija se definie kao grupa popjedinaca koji zajedno rade na neemu, jer su im ciljevi ili interesi zajedniki nesvodivost grupisanja u partije po klasnoj pripadnosti (trina pozicija). Teorija Erika Olina Rajta kombinuje Marksa i Vebera Tri dimenzije kontrole nad ekonomskim resursima u modernoj kapitalistikoj proizvodnji, na osnovu kojih definie tri glavne klase: 1.kontrola nad investicijama ili novanim kapitalom 2.kontrola nad fizikim sredstvima za proizvodnju (zemljite, fabrike, poslovni prostor) 3.kontrola nad radnom snagom Kapitalisti imaju kontrolu na sve tri dimenzije, Manuelni radnici (plavi okovratnici) ni na jednoj, Srednji slojevi: menaderi i beli okovratnici (posedovanje vetina i strunog znanja), imaju protivrean klasni poloaj (imaju kontrolu u nekim dimenzijama ali ne svim) zbog znaaja za kapital, ali i tee kontrole od strane kapitala, lojalnost se kupuje odgovarajuim nagraivanjem Merenje klase Veina klasnih shema je nastala na osnovu strukture zanimanja Klasne podele generalno korespondiraju s kljunim materijalnim i socijalnim nejednakostima (stepen drutvenih privilegija, slinost naina ivota, ivotnih ansi, materijalne udobnosti...) Goldtorp identifikuje klasne pozicije po osnovu dva faktora:

1.trina situacija: nivo primanja, sigurnost radnog mesta, izgledi napredovanja indicira materijalne nagrade, i ukupne ivotne anse 2.situacija na radnom mestu stepen autonomije i sveukupnost odnosa kontrole koji utie na poloaj zaposlenog Varijacije: poslodavac, privatnik, stalno-privremeno zaposleni, itd. Problem klasifikovanja poloaja ekonomski neaktivnih Problem razlika u vlasnitvu i bogatsvu (mimo prihoda) Pitanje viih klasa(e) koncentracija bogatstva, poreklo bogastva (nasleeno, steeno radom, kupovinom deonica, tehnolokim dostignuima), promenjivost sastava (ulaz izlaz), relativno homogena i malobrojna Srednja klasa najvea heterogenost profesionalizam, interesna udruivanja (ugled), kontrola uzlazne pokretljivosti, razlike u zavisnosti od sektora rada (privatni vs. javni) Radnika klasa smanjivanje tradicionalne radnike klase manuelnih zanimanja, porast rutinskih servisnih funkcija Teza poburoaziranja radnike klase rast ivotnog standarda ali instrumentalne orijentacije, bez ideje linog postignua (vie usmereni na kolektivne sindikalne akcije poboljanje nadnica i uslova rada) Pojam potklase na samom dnu klasne strukture nezaposleni, beskunici, primaoci socijalne pomoi marginalizovani ili iskljueni iz naina ivota kakav vodi veina populacije Nain ili stil ivota kao distinkcija socijalnog poloaja Aklcentovanje na dimenzijama potronje ( a ne zanimanja) Potroako drutvo kljuni mehanizam drutvene integracije kroz potronju prevazilaenje klasnih razlika? Vani elementi konstrukcije ivotnog stila: Relativno stabilan model organizacije svakodnevnog ivota unutar zadate ivotne situacije, Indikatori u oblasti organizacije: domainstva rada potronje (slobodnog) vremena planovi za budunost ivotni stil se moe posmatrati i kao polje intenzifikacije socijalnih razlika Burdije uvodi pojam distinkcije Potroa pravi izbore koji su odgovarajua kombinacija posedujuih kapitala: Ekonomskog (novac, materijalno bogatsvo) Humanog ( radne sposobnosti i postignua u karijeri) Kulturnog (akumulirane vetine u potronji) Potronja specifino polje socijalne distinkcije u ijoj osnovi stoji hijerarhija znanja potronju radnike klase obeleava neophodnost, zbog materijalnih ogranienja i niskih kulturnih resursa u pogledu poznavanja drugih ukusa srednja klasa inklinira kulturnom eksperimentisanju U sluajevima odsustva uoljive diferencijacije meu drutvenim grupama u potronji (na primer, kod lanaca brze hrane) distinkcija se ispoljava upravo u poznavanju i korienju velikog broja opcija Drutvena pokretljivost Pomeranje pojedinaca i drutvenih grupa u socijalnom i fizikom prostoru promena mesta rada, zanimanja, napredovanje ili nazadovanje u poslu, promena mesta i tipa stanovanja, bogaenje ili siromaenje, sticanje ili gubljenje moi i ugleda, promene u nainu ili stilu ivota. Dva tipa pokretljivosti: horizontalna i vertikalna (idealno tipska, uslovna u realnosti)

1.Horizontalna promene u sferi drutvenih uloga koje ne povlae znaajnije promene u drutvenom poloaju 2.Vertikalna sve promene koje povlae pomeranje na hijerarhijskoj lestvici drutvenih poloaja. Moe biti uzlazna i silazna. Obe vrste pokretljivosti posmatraju se: 1.unutargeneracijski (u toku radnog i ivotnog veka jednog oveka ili generacije) i 2.meugeneracijski (razlike na relaciji jedne generacije prema drugoj (najee dece u odnosu na roditelje). to je drutvo razvijenije ono je i otvorenije restrukturacija zanimanja, potrebnih znanja i vetina. Pitanje kanala vertikalne pokretljivosti, koji je ine manje ili vie legalnom i legitimnom: 1.nasleivanje 2.obrazovanje, 3.bavljenje politikom, 4.sklapanje braka 5.estrada 6.ilegalna ekonomija (anomijske situacije). Meritokratija : problem selekcije u drutvenoj pokretljivosti Efikasnost i organizovanost kao osnovni principi funkcionisanja kapitalistike privrede u naelu zahtevaju da najsposobniji, najkvalifikovaniji pojedinci zauzimaju kljune pozicije u privredi i drutvu. Liberalni koncept drutvenih jednakosti - jednakost u ansama da se razviju potrebne sposobnosti i kvalifikacije. Pitanja nasleenih prednosti u socijalnom i kulturnom kapitalu, koji olakava uslove za proces obrazovanja i adekvatnih vetina sociodemokratski koncept jednakosti jednakih mogunosti (kritika: rentijersko - klijentilistiko ponaanje) Strukturna kontura drutva u Srbiji Savremeno (post)insdustrijsko drutvo koje slabi u razvoju: 1.Opadanje obima i zatvaranje rukovodeeg sloja 2.Suavanje reprodukcijske osnove elite na strunjaki sloj i bive rukovodioce (konverzije kapitala) 3.Konstituisanje i uveanje sloja sitnih preduzetnika (u poetku alternativna strategija strunjaka) 4.Promena pozicije poljoprivrednika iz uloge socijalnog rezervoara (radnitva i drugih slojeva) u ulogu egzistencijalnog utoita (pre svega radnitva i niih srednjih slojeva) 5.Pojaavanje samoreprodukcije srednjih slojeva Uticaj neformalne ekonomije veina slojeva zauzima slinu poziciju u paralelnom sisitemu kao i u zvaninom diferencijacija jo naglaenija dualna stratifikacija drutva, pojaanje klasnih nejednakosti Konzumerizam Industrijalizam tehniki omoguio da sfera potronje postane kljuni mehanizam dominacije U periodu rane moderne bila je neophodna standardizacija vrednosti kako bi se nivelisale razlike manjih tradicionalnih zajednica i pospeila adaptacija na nove, moderne obrasce ponaanja, te ima autora koji moderno doba karakteriu rigidnom socijalizacijom od strane dravnih institucija (Fuko). Doba kasne moderne, meutim, afirmie individualizaciju potronje, prisvajanje privremenih identiteta, to se u sociologiji konceptualizuje kao hiperrealnost (Bodrijar) a ispoljava kroz stalno zavoenje potroaa novim simbolikim znaenjem proizvoda. Moderno drutvo je u konzumerizmu nalo funkcionalni ekvivalent ideologiji smanjuje mogunost artikulacije bilo kakvog koherentnog opozicionog gledita sve se konzumira, pa i sam otpor konzumerizmu U takvom svetu ivot preuzima karakter igre sa nultom sumom ishoda (neminovnost dobitnika i gubitnika), bez sigurnosti dobitka ali sa uvek otvorenom mogunou dobijanja igre u novoj partiji, to znaajno redukuje solidarnost Komunikativna racionalnost reafirmacija graanstva Premisa: delanje u privatnoj sferi ima javne posledice Moj ivot utie na druge, prema kojima ja imam obaveze (bez obzira da li ih neposredno poznajem) Reafirmie pojam posveenog graanina - bez zainteresovanih i/ili zabrinutih graana, mnoga pitanja kvaliteta ivota ne bi postala tema politikog polja modernog drutva Takav tip graanina prevazilazi i graanina klijenta, odnosno potroaa, iji se protestni kapacitet iscrpljuje na zatitu linih interesa (i kroz udruenje potroaa i sl), i indiferentnog graanina, koji je malo ili nimalo vezan za zajednicu, bez oseaja graanske odgovornosti i poverenja u vlast. Graanske vrednosti u postsocijalistikom drutvu

Drutva u tranziciji odnosno transformaciji Tranzicija oznaava tipsku promenu izmeu dva reima, koji su normativno odreeni (na primer, od partijske drave ka viepartijskoj parlamentarnoj demokratiji, od planske ekonomije ka trinoj privredi) Transformacija ukazuje na realne promene drutvenih struktura i institucija od jednog ka drugom tipu Tranzicija definie cilj transformacije, dok transformacija kao niz konkretnih promena odreuje karakteristike tranzicije u datom drutvu. Graanstvo tokom socijalizma Pasivizam Nezainteresovanost za politiku participaciju Antiindividualistika kulturna orijentacija Slaba radna inicijativnost i odgovornost. Post-socijalistika transformacija se moe smatrati i kao transformacija od dominantno pasivnog ka dominatno aktivnom drutvu Post-socijalistiki kontekts Populizam i voluntarizam degradiranje demokratskih institucija Korupcija Nepoverenje u institucije Vrednosti i stabilizacija drutva Da bi se nove institucije stabilizovale potrebno ne samo ubrzati privredni rast, nego i izmeniti dominantnu politiku kulturu i preovlaujue vrednosne obrasce Potrebno afirmisati normativno vrednosni kompleks generalizovanog poverenja, ograniene solidarnosti i reciprociteta Iz kolektivizma u individualizam Poputanje totalitarnih stega - prostor za jaanje konkurentskih vrednosnih sistema mnotvo identitetskih polja - poveanje mogunost identifikacije pojedinaca sa razliitim vrednostima Konzumerizam kao privlana opcija manini konzumerizam graani potroai (Graanske) Vrednosti u Srbiji Vidljiv trend opadanja autoritarnih i tradicionalnih vrednosti dok vrednosti politikog liberalizma jaaju Ekonomski liberalizam nema podrku - veliki deo stanovnitva je zagledan u dravu, ne kao garanta novih drutvenih i privrednih odnosa, nego kao garanta ekonomske sigurnosti smanjuje preduzetnike inicijative graani klijenti Opstajanje tranzicione anomije dominantna prihvaenost stava da sam pojedinac titi svoje interese (da to ne ine ni drava, ni politike stranke, ni sindikata, profesionalna udruenja, porodica itd), to smanjuje mogunost konstituisanja graanske akcije i porast socijalne kohezije Siromatvo i socijalna iskljuenost Siromana podruja Siromani pojedinci ili porodice su oni iji su resursi (dobra, novani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora) toliko mali da ih iskljuuju iz minimuma prihvatljivog naina ivota u dravi lanici u kojoj ive (EU Council, 1975). U definiciji socijalne iskljuenosti bitne su tri dimenzije: 1.iskljuenost sa trita (rada); 2.iz graanskog statusa (dravne redistribucije problemi pristupa i/ili stigmatizacije); 3.iz zajednice ili recipronih odnosa (Hutchinson 2002: 172). ta je dodatna vrednost pojma socijalna iskljuenost omoguuje dinamiku analizu ,ukazuje na procese i posledice, multidimenzionalnost fenomena usmerava panju na prisustvo socijalne nepravde i poricanje irih socijalnih prava, kao i pitanje diskriminacije etiri stuba moderne kapitalistike socijalne drave : 1.Novi oblici solidarnosti - socijalna prava graana 2.Demokratija - graanska i politika prava demokratski smislena samo ukoliko su dopunjena socijalnim pravima 3.Institucionalizacija socijalnog dijaloga i zatita prava na radu. 4.Univerzalno pravo na obrazovanje (Esping-Andersen, 1999: 7-8). Socijalni reim Institucionalni sklop koji u datom drutvu definie shvatanje socijalne pravde i socijalne integracije, i podrava specifine obrasce stratifikacije (Taylor-Gooby, 1996:199). Razliiti socijalni reimi

Razlikuju se po nainu na koji je regulisanje socijalnih rizika rasporeeno izmeu glavnih aktera : drave, trita i porodice, i po stepenu dekomodifikacije intervencija drave (socijalnim politikama i programima) kojom se omoguava pristupanost robe ija je cena previsoka za odreene socijalne grupe pribavljanje robe i usluga ispod realne trine cene Esping-Andersen (1990, 1999) Redistribucija Primarni koncept socijalne drave drava kao kljuni akter prualac usluga od javnog interesa znaaj socijalnih prava (pravo na obrazovanje, rad, zdravstvenu zatitu, stanovanje) Kritika : klijentilistiko ponaanje i visoki trokovi Nova paradigma: osnaivanje aketra Socijalna drava nije troak ve pretpostavka ekonomskom rastu, (fleksibilizacija ekonomije, postindustrijske strukture, ekonomija znanja) doprinosi preduzetnitvu ljudi investicije u ljudske resurse poveavaju kapacitet ekonomije da se adaptira (EU Lisabonska strategija) Povlaenje drave iz uloge glavnog pruaoca usluga ka regulativnoh funkciji: privatizacija javnog sektora diverzifikacija aktera koji pruaju usluge u razliitim sektorima svojine Postsocijalistika transformacija? institucionalni kolaps (nema kontinuiteta od provajdesrkog ka regulativnom tipu) nekontrolisano raubovanje resursa i degradacija ivotne sredine nezapsolenost, beskunitvo, bespravna gradnja..... porast prostornih razlika Naslee od uticaja u traganju za novim konceptom socijalne drave: Marginalizovanje privatnog sektora u domenu obezneivanja usluga od javnog interesa i poimanja institucije javnog dobra Objekti drutvenog standarda Ulaganje prema urbocentrinim kriterijumima broj stanovnika/korisnika, zaposlenost, sektor zaposlenja i objekti osnovnog obrazovanja u seoskim naseljima izgraivani samodoprinosom predkolske ustanove na selu nisu predviene!!!! Ukupan rast stanovnitva bio koncentrisan u zoni 5-15 km oko gradova (optinskih centara) dok su se periferni delovi praznili prostorna matrica naseljavanja u direktnoj vezi sa matricom investicija u ulaganja i ove objekte Usluge od javnog interesa: 1.obrazovanje (kole, univerziteti, kampusi); 2.zdravstvo (domovi zdravlja, bolnice, komunalna infratsruktura, zelene povrine); 3.zapoljavanje (poslovni objekti, ekonomski inkubatori, mala i srednja preduzea); 4.kultura (institucije kulture na razliitim nivoima, od nacionalnih do kulture u kvartovima); 5. socijalno stanovanje (razliiti modaliteti stanovanja); 6. javni transport (transportna infratsruktura, utie na efikasnost i efektivnost prethodnih usluga) Siromatvo ljudi, siromani prostori Siromatvo ljudi nekog podruja - ljudi sa niskim dohotkom nastanjuju neke oblasti ali nemaju nizak dohodak zato to tu ive Siromatvo prostora - stanovnitvo odreenog prostora izloeno preprekama socijalne promocije zbog prostorne (ne)dostupnosti razvojnih mogunosti (ivotne anse), to utie na vane aspekte identiteta onih koji u depriviranim prostorim ive Rezidencijalna dimenzija Marginalizovana susedstva -monofunkcionalna i socijalno homogena nepovezana sa ekonomskom (trite rada) i drugom infrastrukturom (transport, komunalna, obrazovanje, zdravstvo) liena bilo kojih atributa centralnosti ili socijalne vidljivosti (markera za grad/graane) (Castells and Borja 1997:146) Indeks deprivacije ruralnih oblasti (SeCons, 2010) etiri dimenzije: 1.objektivnog nivoa opremljenosti naselja, 2. udaljenosti od najblieg administrativnog centra, 3.udaljenosti uslunih sadraja od kue ispitanika

4.percepcije problema vezanih za komunalne usluge i bezbednost u naselju. Objektivni nivo opremljenosti naselja Devet znaajnih institucija/usluga u naselju: doma zdravlja, osnovne kole, obdanita, prodavnice hrane, veterinarske ambulante, poljoprivredne apoteke, pote, doma kulture i linije gradskog prevoza. Linija deprivacije definisana je strogo, samo ukoliko naselje ima manje od dva objekta Udaljenost od najblieg administrativnog centra Depriviranim smatrana samo naselja koja su udaljena 20km i vie od najblieg administrativnog centra. Udaljenost uslunih sadraja od kue ispitanika Obuhvatila je 6 elemenata Prodavnica prehrambene robe, pota, ambulanta, apoteka, osnovna kola Kao uslov depriviranosti smatrana je udaljenost za koju je potrebno vie od 30 minuta prevozom. Samo je za usluge javnog prevoza kriterijum postavljen na vie od 30 minuta peke Percepcija problema vezanih za komunalne usluge i bezbednost u naselju Obuhvatila je sledee elemente: nezadovoljavajui kvalitet vode (navodi 41,8% ispitanika), vazduha (21,9%), zemljita (25,6%), neodnoenja ubreta (37,6%), nedovoljna osvetljenost (47,1%), nedovoljna bezbednost (14,2%) nedostatak asfaltiranog puta (48,4%) Depriviranim su smatrana ona domainstva koja navode vie od pet problema Na osnovu dobijenih vrednosti kompozitnog indeksa - domainstva koja se suoavaju sa dve i vie dimenzije oznaena su depriviranim Rairenost deprivacije podruja u Srbiji Svaki peti stanovnik sela suoen je sa deprivacijom u naselju Stanje je najbolje u Vojvodini - 5,8% stanovnitva najloije u Zapadnoj Srbiji - 40,2% stanovnitva deprivirano u naselju u Jugoistonoj Srbiji - 19,9% Osobe koje ive u starakim domainstvima sa najviim procentom deprivaranih u naselju - najgore opremljena naselja ujedno i populaciono najmanje vitalna. Stambena politika Socijalno stanovanje, beskunitvo Stambena politika Institucija modernih drava neminonvni korektiv drutvenih nejednakosti u stanovanju nastalih delovanjem trinih mehanizama Cilj : da se stanovanje uini (trokovno) dostupnim i adekvatnim (u pogledu higijenskih i standarda naseljenosti) pripadnicima svih socijalnih slojeva Principi: ekonomska efikasnost (opseg budetskih optereenja i doprinos optimalnom zadovoljavanju postavljenih ciljeva) socijalna efektivnost (obuhvat onih socijalnih grupa kojima je pomo potrebna, i svih pojedinaca/domainstava koja se nalaze u stanju potrebe) Najvei deo subvencija usmeren ka materijalno dobrostojeim domainstvima a ne najsiromanijim I dravna regulativa stanovanju kreira specifine nejednakosti koji tip stanovanja je dominantno subvencionisan u odredjenom drutvu Stanovanje kritini element prenosa socijalnih nejednakosti u prostorne Neminovnost dravne intervencije u stanovanju 25-30% domainstava bez mogunosti da plati punu trinu cenu materijalna deprivacija Pojam i vrste subvencija 1.Objektivne - namenjene podsticanju izgradnje stanova - regulisanju ponude stanova po pristupanim cenama Ciljna grupa - akteri stambene provizije 2. Subjektivne namenjene olakavanju kupovine ili iznajmljivanja stana odnosno podsticanju stambene tranje Stambeni dodatak, subvencije na stambene kredite

Ciljna grupa - vlasnici ili zakupci stanova Socijalno stanovanje Ua definicija stanovi u javnom rentalnom sektoru namenjeni domainstvima 1.sa (naj)niim dohotkom 2.i sa najizraenijom potrebom za drutvenom intervencijom (nezaposleni, samohrani roditelji, domainstva sa hendikepiranim lanovima, staraka domainstva) U irem smislu Bilo koji tip stanovanja ukljuujui i stanovanje u privatnom vlasnitvu (neprofitni sektor) koje jem bezbedjeno uz znaajnu pomo budetskih sredstava Uslovi efektivnosti socijalnog rentalnog stanovanja: 1.javna kontrola nivoa renti sa efikasnom upotrebom subvencija, 2.javna kontrola alokacije stanova, 3.neprofitni karakter vlasnika (ulaganje celokupnog prihoda u stanovanje). Dekonstrukcija socijalistikog stambenog sistema Privatizacija stanova - ideoloki kontekst, opseg, akteri, efekti 1.problem dostupnosti 2.bez socijalnog stanovanja u regionu Sociologija Urbanizacija u Jugoslaviji/Srbiji Urbanizacija - definicija Poveanje broja stanovnika u gradskim naseljima irenje gradskog naina ivota Urbanost/urbanitet Karakteristike i osobenosti vezane za gradove, gradski ambijent i gradski nain ivota Kulturoloka komponenta Ureenost / pristojnost / civilizovanost Urbanitas (1) gradski ivot, posebno u Rimu, (2) fino obrazovanje, fino vladanje, ispravan i uglaen nain govora, duhovit, otrouman Urbanus gradski, velegradski (to se Rima tie) Urbani (orum) gradski stanovnici, posebno stanovnici Rima Ljudi nastanjenih krajeva Definicija grada - kriterijumi Uee nepoljoprivrednog stanovnitva Gradske funkcije Razvijenost usluga Administrativno-upravne funkcije Struktura aktivnosti (primarne, sekundarne, tercijarne....) Jugoslavija posle II svetskog rata Drava kao osnovni subjekt/akter procesa urbanizacije Monopolska pozicija dravne/drutvene svojine i aktera u ovom sektoru svojine Politiko odluivanje i kriterijumi u procesu donoenja razvojnih odluka (investicije, planovi, prioriteti...) Dominacija urbocentrinih modela (primereni podrujima sa viim gustinama naseljenosti) Usmerenost ulaganja u optinski centar javne slube, stambena izgradnja, infrastruktura Neprekidno poveavanje razlika u uslovima ivota izmeu seoskih i gradskih naselja dostupnost i kvalitet usluga obrazovanja, zdravstvene zatite, kulture, zapoljavanja, stanovanja...) Podsticanje migracije ka gradskim naseljima (od dnevnih migracija do bespravne izgradnje) Politika subvencioniranog grada i usluga u gradskim naseljima (stanovanje, komunalne usluge...) Marginalizacija sela Suzbijanje i ponitavanje ekonomske moi sela i politike nezavisnosti seljaka Uvoenje zemljinog maksimuma Zabrana poseda traktora i poljoprivrednih maina za domainstva do 1960 godine Dravna zadruga kao okosnica organizacije sela Stigmatizacija imunih seljaka

 Odsustvo predstavnika sela i poljoprivrede u predstavnikim telima (poslanici i dr.) Prvi savez seljaka u Sloveniji 1989. godine. Vezivanje socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava za radni status zaposlenost u dravnom/drutvenom sektoru Interes poljoprivrednih domainstava da imaju bar jednog zaposlenog u dravnom/drutvenom sektoru Fenomen seljaka industrijskih radnika Dnevni migranti Rast meovitih domainstava u selima sa dvojakim izvorima prihoda (zaposlenje u dravnom sektoru i poljoprivreda) Feminizacija poljoprivrede Beg enskog stanovnitva sa sela Odnos prema selu Izvor hrane za gradsko stanovnitvo (kontrolisane cene poljoprivrednih proizvoda) Podrka neekonomskom razvoju gradova dispariteti cena, kontrola cena, obavezni otkupi Dezinvestiranje sela (bez kredita i bilo kakve podrke ulaganja, investicije) Javne slube Komunalna infrastruktura (primer telefona, putevi) Samodoprinos kao osnov investicija u selu Kontrola zadrugarstva i njegovo unitavanje Regionalne razlike u politikama prema selu u Jugoslaviji (Slovenija kao izuzetak) Rezultati: Naputanje sela Procesi starenja Pranjenje teritorije Urbanizacija Modeli podurbanizovanost vs. hiperurbanizovanost - hipourbanizovanost, globalni vs. obini gradovi Pojam urbanizacije (1)nastanak i ekspanzija gradova; (2)proces promene stila ivota (pojava i irenje oblika ponaanja koji se smatraju tipino gradskim) (3)proces irenja ideja, normi i ivotnih obrazaca iz gradskih sredita na okolne zone. Kljune faze savremene urbanizacije razvijenih zemalja Prva faza koncentracija - tesno povezana s procesima industrijalizacije Druga faza suburbanizacija - specifini karakter ranih industrijskih gradova velika koncentracija radnikih kvartova u blizini fabrika, nizak nivo zadovoljavanja potreba stanovnitva i neefikasan, spor i skup sistem javnog prevoza -porast znaaja vrednosti kao to su individualizam, nezavisnost, sloboda i preduzetnost. Nakon urbane dekoncentracije, koja je obeleila procese suburbanizacije i dezurbanizacije tokom osamdesetih godina XX veka, primetan je suprotan trend oznaen kao reurbanizacija lagani porast stanovnitva centralnih gradskih podruja (inner cities) povezanost sa strukturnim karakteristikama postindustrijskog drutva i izmenama u ivotnom stilu razliitih socijalnih grupa - procesi deindustrijalizacije i dentrifikacije centralnih gradskih podruja Nova internacionalna podela rada - tri simultana procesa: 1.osnaivanje metropolitenske hijerarhije u itavom svetu jaanje postojeih uporinih centara, 2.opadanje starih industrijskih regiona koji nisu bili uspeni u transformaciji ka postindustrijskoj ekonomiji, 3.pojava novih regiona kao dinamikih ekonomskih centara (poput azijskog Pacifika) Globalni gradovi (Sasen) Razvijeni telekomunikacioni sistem omoguuje Decentralizaciju aktivnosti ali zahteva i Veu centralnu kontrolu i koordinaciju Prednosti aglomeracije benefiti povezanosti razliitih aktivnosti infrastrukturni kapaciteti - kljuna trita globalnog finansijskog kapitala i produkcionih servisa (inovativni kapaciteti) 90% transakcija u Japanu odvija se u Tokiju, u NY 2/3 finansijskih transakcija u US, a u Londonu veinu transakcija u UK... Globalni i globalizovani gradovi izloenu procesu dualizacije (Kastels) Globalni gradovi sedita najprosperitetnijih ekonomskih sektora i najotrije polarizacije dohotka (Sasen) Porast rada u neformalnoj ekonomiji - treesvetizacija gradova razvijenog sveta(Sasen)

Gradovi treeg sveta Mega gradovi veliki ali ne i moni demografski ekspanzivni (hiperurbanizacija) ali infrastrukturno siromani (hipourbanizacija) Obeleja urbanizacije (Kastels) velike aglomeracije bez razvijene urbane mree (prostorno ekonomsko povezivanje) nepostojanje kontinuiteta u urbanoj hijerarhiji dispariteti prema tipu naselja dva grada u aglomeracijama autohtonog i zapadnjakog Postkolonijalizam i grad klonirani gradovi Komparativna tradicija 1.periodi u kojima su gradovi treeg sveta i prvog sveta konvergirali (1880-1930) 2.divergencija do 1980ih, ( sa slomom kolonijalne politike kontrole) 3.od 1980ih sa globalizacijom nova konvergencija privatizacija urbanih servisa bez prethodne univerzalizacije Koncept obinih gradova Promena analitike perspektive ( sa pogleda odozgo, iz perspektive svetskih/globalnih gradova ka pogledu odozdo, iz perspektive konkretnih gradova) Gradovi shvaeni u svojoj raznolikosti, kreativnosti, osobenosti, refleksivnosti - jednako potreban globalnim/svetskim gradovima, kao i gradovima Treeg sveta Omoguava upravljanje metropolom jer prepoznaje raznolikost socijalnih mrea Rezidencijalna segregacija Suburbanizacija i dentrifikacija Rezidencijalna segregacija Jedna od osnovnih pravilnosti razvoja gradova prostorno izolovanje odreene grupe ljudi specifine po nekom drutvenom obeleju (statusnom, klasnom, etnikom) radi spreavanja i/ili kontrolisanja kontakata sa drugim grupama razliitih obeleja. znaaj simbolikog kapitala susedstva kompenzacija relativno otvorene socijalne stratifikacije (izborna i prislina) Socijalna mapa rezidenacijalnih kompleksa viih klasa 1.via i servisna klasa suburbana i elitna centralna gradska podruja dentrifikovani grad ograene zajednice 2.srednja standardizovane suburbije Procesi distanciranja (od drugih socijalnih grupa) ili ponovnog osvajanja (izgubljene pozicije u urbanom prostoru) revanistiki grad Korporativna srednja klasa nosilac suburbanog stila ivota Sinteza masovne potronje i porodinog stila ivota - u SAD politiki projekat podran sistemom poreskih olakica za kupovinu kue, gradnju infrastrukture, za automobilsku industriju i industriju aparata za domainstvo i sl. Nova servisna klasa - dentrifikacija Postfordistiki period - promena drutvenog poloaja nosilaca onih zanimanja koja podrazumevaju visoko obrazovanje i obavljanje specifinih funkcija za potrebe kapitala Potraga za simbolikim kapitalom Dentrifikacija - prva velika manifestacija postmodernog grada stil ivota nove servisne klase: hedonistiki individualizam i negacija ili odlaganje braka kao i/ili roditeljstva vea potronja no tednja velika prostorna mobilnost horizontalna intenzivno korienje urbanih resursa (kulturnih, rekreativnih, zabavnih, potroakih) - grad koji ivi 24 asa. tranja za udobnim i bezbednim prostorima, mogunost da se bude sam ali u grupi, - kapuino kultura, kultura brzog ivota i zahteva za multifunkcionalnim prostorima Suburbanizacija vs. Dentrifikacija tradicionalna (suburbana, korporativna) srednja klasa - rezidencijalni model karakteristina je za industrijski period masovne proizvodnje i standardizovane potronje srednja klasa se postepeno izmetala naputajui delove grada sa ekolokim i socijalnim problemima, posebno zbog potreba dece u doba stabilne nuklearne porodice sa jednim zaposlenim roditeljem oblici socijalizacije moderne (uz znaajno angaovanje javnog sektora i dravnih subvencija) zamenjuju se kompetitivnim individualistikim oblicima trine potronje,

 kulturni pokret protiv otuenog ivota suburbije i elja za autentinim urbanim iskustvom dentrifikacijski projekti promoviu se kao urbana sela (urban villages) - ekoloke prednosti ( relaksiranje od stresa) u neposrednoj blizini urbanih simbola moi - potraga za simbolikim kapitalom: bitne tri dimenzije: 1.ega ima (kombinacija karakteristika izgraene sredine i prirodnog okruenja), 2.koga ima (koji tip ljudi ivi u susedstvu i ko ga poseuje) 3.ta se dogaa (raznovrsnost moguih aktivnosti, u kojoj meri i na osnovu kojih sadraja je susedstvo atraktivno) dentrifikacijskim projektima se u velikoj meri dekontekstualizuje lokalno, iskljuuju se izvorne aktivnosti preanjih stanovnika, kao i samo stanovnitvo. retoriki cilj - socio-ekonomski diverzitet, do 10% stanova u javnom rentalnom sektoru za potrebe lokalnog stanovnitva brie se lokalna istorija a nudi eksluzivno susedstvo uzurpacija dela javnih prostora (dokovi, marine i sl) Specifini uslovi dentrifikacije 1.Ponaanje aktera koji determiniu tranju (promene u ivotnom stilu i potroakim modelima) 2.Strukturne promene urbane ekonomije i tendencije pomeranja kapitala izmeu razliitih sektora ekonomije i delova grada (profitabilnost investicija) Ko su osnovni akteri, Gde se proces odvija (deo grada) i Kada (u kakvom reimu akumulacije i regulacije kapitala) Pionirska, profitabilna, dentrifikacija podstaknuta javnim sektorom Pionirska od kasnih 1950ih a posebno tokom 1970 - obrazovana srednja klasa, posebno u oblasti umetnosti, nastanjuje i renovira propale zgrade - kulturni kapital Porast vrendosti lokacija i posledino izmetanje stanovnitva nieg dohotka preduzetniki interesi daljeg razvoja simboliki kapital Stvaraju kulturnu infrastrukturu nastajue ekonomije simbola -pripremili teren za yapies i privatni sektor u oblasti urbane obnove Podrka javnog sekotra Znaaj humanog kapitala za urbani razvoj (Florida) u amerikim gradovima, urbana politika podrava dentrifikacijske projekte - povratak stanovnitva sa visokim dohotkom na centralne lokacije, iji je odlazak uslovljavao i fiskalne krize u evropskim - ustupanje javnog zemljita ili posredovanje u razreavanju vlasnikih pitanja, promoviu se humanizacijom preindustrijskih dokova ili industrijskih lokacija Porast udela dentrifikovanih i getoiziranih susedstva U periodu 1970-2000 1.Tradicionalna susedstva radnike klase smanjena su sa 45% na 14% 2.Stabilna susedstva srednje klase opadaju sa 41% na 34% 3.Dentrifikovana susedstva u zaetku 1970ih, u 1980im - 11% a 1990im - 21% susedstava 4.Getoizirana susedstva - izraziti porast sa samo 3% u 1970-im, na 23% u 1980, i na 31% u 1990 Rezidencijalna segregacija Pojam geta, slama Vakanova definicija geta Ograniena rasno i/ili kulturno uniformna socio-prostorna formacija zasnovana na (1)prisilnom koncentrisanju (2)negativno klasifikovane populacije (kao Jevreji u srednjovekovnoj Evropi i Afroamerikaci u danasnjim SAD), pri emu ova populacija (3)razvija sistem paralelnih institucija - funkcionalna zamena i zatita od dominatnih institucija lokalnog drutva (4)supstitucija se odvija na nedovoljnom i inferiornom nivou, stavljajui one koji se na nju oslanjaju u poziciju strukturne zavisnosti Kultura siromatva Adaptacije i reakcija na marginalnu poziciju u klasno raslojenom individualizovanom kapitalistikom drutvu Proces socijalizacije deca usvajaju subkulturne vrednosti i nisu psihosocioloki pripremljena da koriste potencijalne opcije deca bez ambicija i radne etike Od klasinog ka iskljuenom getu Klasian Virtov pojam (ikago poetkom 20.veka), postepena adaptacija i integracija u trite rada (uglavnom imigranata)

 Iskljueni u gotovo svim dimenzijama U 1950im (kada je ikago bio na vrhuncu industrijskog razvoja) crnaki geto je imao stopu nezaposlenosti na nivou proseka za ikago, danas je odnos ovih stopa u ogromnom raskoraku povezanost sa izgledom naselja, stepenom kriminala, opadanjem solidarnosti Getoizacija ukljuuje proces separacije od stigmatizovanih drugih, a unutra geta se formiraju paralelne institucije i socijalne strukture Getoizacija radi bezbednosti , integriteta i konfora onih koji su van granica geta Slam Pored nehigijenskih uslova stanovanja, naglasak na kultrnoj i ekonomskoj deprivaciji u mega gradovima urbana involucija: kompaktno povezane nie preivljavanja, spiralnost samo-eksploatacije uprkos stalno smanjenim prihodima, dokle god se ostvaruje bilo kakav prihod Etniki vs. rasni geto Razlika u ne potie od koliine raspoloivih resursa ve od porekla resursa: stigmatizacija rasnog geta (dravna davanja)u drutvu koje vrednuje autonomiju i trine aktere etnike zajednice sa sposobnou privatne inicijative (preduzetnitva) koja podstiu institucije lokalnog drutva Koncept kulture siromatva (kojim se objanjava geto) suprotstavljen etnikoj kulturi (enklava), Ekonomija etnike enklave (Portes) Obino zapoljavaju lanovi iste etnike grupe, ali se i usluge pruaju dominatno potroaima iz iste etnike grupe paternalistiki nain radnih odnosa i jaka solidarnost zajednice Tri pretpostavke 1.prisustvo znaajnog broja imigranata sa poslovnim/preduzetnikim iskustvom iz zemlje porekla; 2.dostupni izvori kapitala; 3.dostupna radna snaga. Enklava jeste koncentrisana i prostorno jasno definisana upravo da bi se lake realizovali navedeni uslovi Promene u tretmanu etnikih etvrti odraavaju modifikacije predstave o drugom od strane (bele) veine - kroz kulturno poimanje sopstvenog identitea, granica, statusa, privilegija efekat globalizacije Primer: razliit tretman kineske etvrti u Vankuveru 1880-1930, distrikt zla... nemoral 1930-1940, pored patologije pominje se i turistika egzotika, mali ugao dalekog istoka 1950-1960, modernistiko planiranje - otklonjanje slamova (diskurs zdravlja socijalnih prava gradjanstva) etnika specifinost etvrti gotovo unitena urbanom obnovom 1970te, etniki i distrikt sa istorijskim nasledjem, vrednovan upravo zbog prisustva Kineza, radikalno drugaiji tretman (diskurs etnikog pluralizma) Pored toga, promene dravne odgovornosti u sferi socijalnih davanja uslovile su da se podri lokalno preduzetnitvo i drugi oblici samopomoi etnikih zajednica 1.programi urbane obnove: normalizacija siromatva (otklanjanjem prepreka u korienju stanovanja, obrazovanja, zdravstva, kulture kroz uniformne programe) 2.projekati urbane revitalizacije: prevazilaenju siromatva podsticanjem zapoljavanja na lokalnom tritu rada i aktiviranjem mrea podrke lokalne zajednice (susedstva) Programi socijalno heterogena naselja - smanjenje stigmatizacije i negativnih efekata po socijalizaciju mladih sistem kvota: u projektima javno-privatnog partnerstva (30% stanovnitva mora biti imigrantskog porekla a 15% primalaca socijalne pomoi) - onemoguavaju nastanjivanje novopridolih imigranata gde je dostignuta kvota programi meovitog vlasnikog statusa i kvaliteta stanovanja gradnja luksuznijeg stanovanja u depriviranim susedstvima - spreavanje odlaska srednje klase ili njeno privlaenje u susedstvo programi olakavanja mobilnosti depriviranih domainstava u susedstva koja su opremljenija i naseljena srednjom klasom (moving to oportunities) Programi socijalne inkluzije na prostornom nivou 1.naglasak na obuci i podsticanju zapoljavanja (looking in strategije) 2.fokus na socijalne i kulturne dimenzije ukljuenosti, kako bi se ojaale veze izmeu iskljuenih i institucija graanskog drutva (looking out strategije) Eksluzivistiko ponaanje vodeih institucija vaniji uzrok propadanja nego opadanja socijalnog kapitala

 nedovoljna kompetentnost socijalnih aktera sa neadekvatnim resursima (za delanje u irem institucionalnom kontekstu) kvalitet kola i obuhvat dece kolovanjem - kritina taka nastanka socijalnog kapitala, preduslov liderstva i komunikacije sa institucijama Ameriki vs francuskom getu Ameriki 1.funkcionie prvenstveno na rasnom principu (pomognut dravnom politikom), rasno i kultuno je monoton 2.malo javnih institucija i one su niskog kvaliteta (to poveava fiziku i socijalnu nesigurnost stanovnika) 3.teritorijalna stigmatizacija - opadanje interpersonalnog poverenja i slabljenje lokalne socijalne solidarnosti francusko naselje 1.profilisano klasnim obelejem stanovnika, delimino pogorano kolonijalno-imigranstkim statusom - heterogenije 2.jako prisustvo javnih institucija (zdravstvo, obrazovanje, kultura, agencije za zapoljavanje) 3.teritorijalna stigmatizacija - predstavlja odstupanje od francuske ideologije jedinstvenog graanina, strategija ostavljanja linog utiska i lake sprovodiva no u amerikom getu ( zbog vee etnike i klasne heterogenosti naselja) Rasna dimenzija rezidencijalne segregacije opstaje u amerikom drutvu i pored porasta srednje klase meu obojenim stanovnitvom Konvergencija u dohotku izmeu crnaca i belaca nije praena konvergencijom po mestu stanovanja i kvaliteta stanova i kola. Crnaka populacija (Afroamerikanci) ima najmanje mogunosti (u poreenju sa drugim manjinama) da konvertuje socioekonomska postignua u rezidencijalnu pokretljivost -kako zbog strukturnih prepreka na stambenom tritutako i zbog zatvorenosti lokalnih zajednica U evropskim gradovima slabija i indirektnija povezanost neije pozicije na tritu rada i drugih socijalnih indikatora iskljuenosti (no u amerikim gradovima) gubitak posla ne povlai nuno 1. nizak dohodak (zbog dareljivijih nadoknada za nezaposlenost) 2.pomeranje ka marginalnom segmentu trita stanova u odvojenoj oblasti grada (zbog razvijenijeg, kvalitetnijeg i bolje lociranog socijalnog stanovanja) Rezidencijlna segregacija u postsocijalistikom kontekstu Suburbanizacija i dentrifikacija u post-socijalistikom kontekstu Socijalistiko nasledje: suburbanizacija kroz kolektivnu potronju (oficijelno) - planerska zapostavljenost individualne gradnje (ilegalna po obodu); ekonomija nestaice u okvirima industrijskog drutva i urbane ekonomije (odsustvo dentrifikacije: po oba osnova profitabilnosti lokacija i ivotnog stila servisne klase) Promene u na strani ponude - teorija rentnog raskoraka Profitabilnost - privlanost 1.Podurbanizovanost zapostavljenost rentnog mehanizma sadraji na centralnim gradskim lokacijama 2.Starost stambenog fonda na centralnim lokacijama 3.Nedovoljna izgraenost lokacija Faktori koji umanjuju privlanost investitorima (Bela knjiga) 1.Dravna svojina nad gradskim graevinskim zemljitem rezultirala ilegalnim transakcijama pravom korienja bankiranje zemljita kroz proces privatizacije dravnih preduzea na povoljnim lokacijama 2.Nerazvijena ili nesinhronizovana regulativa: Novi Zakon o planiranju i izgradnji (09.2009) nedovoljna regulacija neophodnog transfera vlasnitva nad zemljitem procedura, pretpostavke transfera (kadastri....) 3.Infrastrukturna podrazvijenost, industrijska kontaminiranost 4.Koruptivne prakse Ocena prostornog planera o suburbanom individualnom stanovanju izostaje komercijlna ponuda, strani kapital infrastrukturne pretpostavke, adekvatna tranja ..... Mislim da se govori o gradnji zapadnog modela suburbanog stanovanja u Surinu.... Ali veliko je pitanje kako e trite reagovati ... Periferne lokacije obino privlae stanovnike niih klasa jer nemaju reputaciju poeljnog mesta.... .....Vlast mora da uini ozbiljna ulaganja u infrastrukturu... Da bi ljudi eleli da se tamo presele, na periferiju. To ne bi bila samo kolosalna promena u mentalitetu viih slojeva... i infratsruktura mora biti znaajno poboljana .......... Promene na strani tranje Promena stambenih preferenci srednjih klasa sa promenom reima provizije 1.Vii ealoni (nova preduzetnika klasa) gradi nove vile kao individualne investicije, za sebe

2.Srednja klasa nije dobila na brojnosti da bi postala znaajan segment diverzifikovane tranje sporo formiranje kreativne klase (nacionalne i internacionalne) 3.Izostaje pionirska dentrifikacija : slaba platena mo aktera 4.Izostaje i dentrifikacija inicirana i voena javnim sektorom Romi geto, slam, etnika enklava? Pluralistika/Asimilacionistika manjina Siromano stanovanje - 593 naselja - 52,7% u gradovima Ilegalno 34,6%, delimino legalno 35,5% Slamovi 43,5% Bez struje oko 10%, sa tekuom vodom u stanu 47,1% a sa kanalizacionom infratsrukturom samo 24,2% Oko 70% Roma ivi u romskim naseljima Samo 5% Roma stanuje u javnom sektoru (u poreenju sa 3% ukupne populacije), pri emu je najee re o najmanje kvalitetnom segmentu ovog fonda (radnike barake i sl, koje Centri za socijalni rad koriste za raseljavanje Roma) Udeo Roma koji se suoavaju sa problemima siromanog stanovanja je 64,1% ( u poreenju sa 14,7% u ukupnoj populaciji) Obeleja socijalne iskljuenosti Roma 7.5 puta izloeniji riziku od siromatva od ukupne populacije Udeo nezaposlenih 4 puta vei no kod opte populacije Oko 20% Roma starosti 35-44 zaposleno sa punim radnim vremenom u poredjenju sa 60% u optoj populaciji 90% zaposlenih Roma bez kvalifikacija Dve treine Roma bez formalnog obrazovanja, 23% sa osnovnom a 11% sa serdnjom kolom, samo 1% sa viim nivoom obrazovanja (sekundarni i tercijarni u optoj populaciji - 41% i11%) Prezastupljenost romske dece u specijalnim kolama oko 80% UNDP (2006): 66% romskih porodica bez regularnog dohotka Prema svim dimenzijama socio-ekonomskog statusa mogue ih je smatrati specifinom etno- potklasom (Djordjevi 2004) Veliki broj Roma bez linih dokumenata, nije registrovan u vitalnoj statistici ili drugim administrativnim evidencijama neophodnim za ostvarivanje osnovnih ljudskih i socijalnih prava Akcioni plan stanovanja Dekada Roma Kvantifikovani ciljevi 2005-2015: 1.Donoenje planskih dokumenata i regulacije vlasnitva za 240 naselja 2.Reavanje urgentnih problema raseljavanje slamova - 30 naselja 3.Odriva rehabilitacija i poboljanje uslova ivota u 120 naselja Do sada bez definisanih budetskih linija na nacionalnom a ni na loklanom nivou Pilot projekti Uglavnom inicirani od strane NVO po osnovu stranih donacija Faktori primera dobre prakse 1.Spremnost lokalne vlasti na saradnju planska dokumenta i politika participacija 2.Ukljuivanje romske zajednice u aktivnosti obnove 3.Lokacija naselja (vei izgledi perifernih naselja) Diskriminacija Roma na individualnim i na institucionalnom nivou. 1.Protesti graana u odnosu na programe koji ciljaju na poboljanje nekih uslova ivota Roma socijlna distanca kultura siromatva 2.Rasportranjenost siromatva doprinose da se Romi stigmatizuju kao nezasluni siromani, za koje se socijalni trokovi smatraju uzaludnim ili se socijalni programi smatraju privilegijom u odnosu na veinu. 3.Institucionalna diskriminacija - odlaganje ili odbijanje programa koji su namenjeni Romima, slabost stratekih dokumenata (bez adekvatnog zakonskog i finansijskog okvira). 4.Dugotrajno tolerisanje ilegalnih naselja na javnom hzemljitu i odbijanje da se ona ukljue u formalne okvire prostornih planova. 5.U okviru programa raseljavanja nastaju nova geta zasnovana na principima segregacije - pravo na stan ali ne i na drutvenu integraciju. 6.Bez dovoljno kapitala za podsticanje ekonomije etnike enklave. Urbanizam i urbana politika Socioloko itanje pojmova Distribucija drutvene moi

 Prostor - odraava kontradikcije kapitalistikog naina proizvodnje - znaaj u odravanju kapitalistikog sistema Grad - mesto u kome se stvara i koncentrie viak vrednosti Urbanizam (i urbano planiranje) - produena ruka drave, sredstvo socijalne kontrole i manipulacije Regulisanje kolektivne potronje (stanovanja, obrazovanja, zdravstva, transporta u javnom sektoru po subvencionisanim uslovima), sniavaju se trokovi rada, i ostvaruje integracija i dominacija nad klasama kojima se vlada Castells (1942-) Kastels definie grad kao rezidencijalnu jedinicu radne snage odnosno jedinicu kolektivne potronje a predmet urbane sociologije vidi u urbanom planiranju podruje politike (moi) Lefebvre (1901-1991) Lefevr ukazuje na instrumentalizaciju prostora: 1.postaje apstraktan (roba) a sve manje odredjen svojim geografskim, fizikim karakteristikama i neposrednom upotrebnom vrednou 2.poveava se deo vika vrednosti oblikovanog i ostvarenog u spekulaciji nekretninama i u izgradnji nekretnina - sporedni tok zamenjuje glavni Urbanizam je udna meavina ideologija i prakse pod patronatom drave i trita Urbanizam omoguava segregaciju drutvenih grupa, prostora i funkcija Iezavanje stare proleterske bede ali i nastanak bede habitata (monotonija, funkcionalnost), to doprinosi gubitku smisla za urbano (kreaciju, upotrebnu vrednost) Harvi (1935-) Koncept rente: teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru cirkulacija vika vrednosti koji se iz industrijskog sektora premeta u sektor nekretnina (prostor) Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, politika drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu kue porast tranje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domainstvo i sl.. Fordistiki model - uloga drave kao kreatora tranje da bi se reio problemi prekomerne akumulacije u industrijskom sektoru .... Stvaranje ogromne koliine fiksnog kapitala ija se prometna vrednost smanjuje Analogno razreavanju krize u industrijskom sektoru neophodno obezvreivanje fiksnog kapitala i potroakih fondova prazni poslovni prostori i bankrot gradova su iste vrste posledica bazinih protivrenosti kapitalizma Gradovi i druge prostorne jedinice belee cikline uspone i padove Kontinuirana potraga za prostorom postaje kljuna za vitalnost kapitalizma kompresija prostora - opasnosti od destrukcije masovnih razmera da bi se (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija Urbani menaderijalizam Drava ne funkcionie nuno i striktno u skladu sa kapitalistikom logikom Urbana politika podruje u kome postoji mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti kreiranih po osnovu pozicije na tritu rada (u sferi proizvodnje), nasleenih privilegija i sl. klasni naspram gradjanskog statusa - mogunost da individue naprave izbor (u sferi potronje) i van limita klasne pripadnosti dekomodifikacija razliitih oblasti (stanovanja, kolstva, zdravstva, transporta) za graane koji nisu u mogunosti da plate njihovu trinu cenu Lokalni nivo je od presudnog znaaja za ostvarivanje socijalnih prava Nema direktne jednakosti izmedju 1.socijalnih prava definisanih zakonom 2.legtimnih oekivanja gradjana 3.konkretnih (lokalnih) resursa Pahl (1935-2011) Fokus na urbani menadment redistribuciju (upravljanje) urbanih resursa Urbani resursi: zemljite; izgraena sredina: stanovi, poslovni i proizvodni objekti; socijalna infrastruktura: saobraaj, obrazovanje, zdravstvo, rekreacione povrine.... Grad karakterie retkost resursa - nejednaka dostupnost stanovnitvu moe znaajno odreivati neije ivotne anse Uloga menadera zavisi od: ciljeva i vrednosti kojima se rukovode stepena autonomije moi - ko ih i na koji nain kontrolie (vii nivoi upravljanja, privatni sektor i sl) tipa vlasnitva nad resursima kojima upravljaju ili koje reguliu

Urbano pitanje bi se moglo definisati kroz tenzije izmedju 1.interesa baziranih na proizvodnji i onih na potronji (prometna vs. upotrebna vrednost) 2.lokalnih i centralnih nivoa vlasti 3.potreba i socijalnih prava naspram profita i privatnog vlasnitva Urbani reim Od shvatanja moi kao socijalne kontrole ka razumevanju moi kroz socijalnu produkciju. Umesto pitanja ko upravlja i/ili vlada? - Ko ima sposobnost delanja? Promena fokusa sa pitanja subordinacije i dominacije na pitanja sposobnosti (kolektivne) akcije i ostvarivanja ciljeva Mo da, a ne mo nad Proces odluivanja sve vie van tradicionalne institucionalne strukture lokalne vlasti Akteri od uticaja na upravljanje gradom: 1.predstavnici transnacionalnog kapitala 2.poslovne asocijacije (komore) 3.lokalna preduzea 4.banke 5.istraivaki instituti, univerziteti 6.sindikati, uz mogue ukljuivanja i socijalnih pokreta, lokalnih zajednica Miel Basan - etiri tipa aktera : 1.politiari komandna moc, strateki ciljevi urbanog razvoja, optimalna ravnotea preduzetnikih ciljeva ekonomskog rasta i optijih ciljeva drutvenog razvoja, budetska ogranienja 2.ekonomski akteriprimarno iz privatnog sektora, neophodnost urbanih resursa za obavljanje aktivnosti 3.strunjaci strategije urbanog razvoja kroz prakse urbanog planiranja, uskladiti potrebe svih aktera 4.graani multifunkcionalni korisnici grada Efikasni partneri 1.moraju posedovati strateko znanje o socijalnim transakcijama, 2.sposobnost delanja na bazi tog znanja, 3.kontrolu resursa koja ih ini atraktivnim koalicionim partnerom (Stone 1993:21) Kljuni partneri - predstavnici lokalne vlasti i biznisa Ako je sposobnost upravljanja postignuta, mo se moe uspeno praktikovati bez obzira da li postoji masovna politika podrka etiri tipa reima: 1.reim odravanja 2.razvojni reim (iziskuje mnogo resursa) 3.progresivni reim srednje klase (u kome dominira briga o zatiti ivotne sredine) 4.reim sa mogunosu ekspanzije uticaja niih klasa (zahteva masovnu mobilizaciju) (Stone) Koncept urbanog reima investitorski urbanizam u Srbiji/Beogradu veze izmedju politike i ekonomske elite i dalje pod dominacijom komandne moi - reim odravanja sa specifinim obelejima razvojnog reima bez klasinog javno-privatnogpartnerstva (JPP) neadekvatan zakonodavni okvir, vlasniki odnosi inhibirana participativnost graana Preduzetniki i postmoderni grad Privatizacija i komercijalizacija javnog prostora Koncept preduzetnikog grada Ukazuje na 1. Neophodnost saradnje lokalne vlasti sa privatnim sektorom i civilnim drutvom - JPP 2.Promene u sferi socijalne odgovornosti javnog sektora (privatizacija, deregulacija i decentralizacija) Razlika izmedju 1.gradova koji raznim povlasticama tei da privuku nove poslove ( bussines friendly) 2.gradova koji su angaovani u inovaciji Preduzetniki je samo onaj grad koji institucionalno i organizaciono moe da nudi starteki prostor za inovaciju.

postie se sloenom mreom institucija koja produkuje preduzetniku kulturu - sve vie i vie ukljuuje i faktore koji su ranije smatrani van ekonomskim (kao to su obrazovanje, nauka, zdravsto) Koncept postmodernog grada Naglasak na 1.znaaju koji kultura (industrija kulture i ekonomija simbola) ima u (ekonomskoj) promociji grada (tenja ka glokalizaciji) 2.znaaj gradskih prostora potronje i urbanih stilova ivota kao elemenata socijalne integracije (kroz konzumerizam) Dizni urbanizam (Zukin) Dizni svet postao idealni tip novog javnog prostora - simbolizuje novi pristup reavanju pitanja materijalnih nejednakosti u gradu estetizacijom razliitosti i kontrolom straha Tip utopije u kojoj se paljivo programira brisanje neeljenih i negativnih elemenata urbane realnosti Dominacija nemesta (Oe) Mesto definisano relaciono, istorijski, u vezi sa identitetom Nemesto karakterie odsustvo identiteta za ljude koji se kroz njih svakodnevno kreu ali tu ne ive/stanuju Tranzitne zone, aerodromi, molovi stalno na putu, repetitivna sadanjost Principi organizacije M od odloene ka trenutnoj gratifikaciji anticipacija potronje, koja se esto doivljava kao vee zadovoljstvo no sam akt potronje utoite od savremenih rizika - zadovoljstvo imaginacije, nesvakidanjosti i sveanosti kontrolisani prostori - moe da participira samo socijalno prihvatljiva publika fleksibilizacija molova odsutsvo lokalne specifinosti - rigorozno ponavljanje proizvoda najpoznatijih trgovinskih lanaca, koji se mogu nai u bilo kom drugom oping molu; nemesta - homogenost maskirana ponudom iskustva razliitih kultura i razliitih istorijskih perioda, skrivaju relacije lokalnog konteksta molovi danas usvajaju teme da bi dali identitet nemestima urbanizam Diznilenda - ideju o posebnim mestima pretvara u skup univerzalnih bezmesnosti Molizacija urbanih prostora Generalizovanje principa M peake zone sa istom koncentracijom radnji, restorana, kafea i/ili muzeji koji dupliraju formate oping molova nudei mogunost kupovine robe asocijativno povezane sa eksponatima Generalizovani miljei Generiu znaajan stepen praktike kompetentnosti koja omoguava uspesno suoavanje sa promenama u socijalnom okruenju - nesvesna selekcija aspekata koji ine okruenje poznatim i prihvatljivim 1.slue osnovnim potrebama globalnih pojedinaca na organizovani i standardizovani nain 2.lokalni milje ljudi vezanih za jedan prostor postaje mesto generalizovanih miljea drugih - ukljuivanje u globalni konzumerizam subjektivno znaenje potronje - oseaj pripadanja amerikoj (zapadnoj) kulturi, nainu ivota i vrednostima znaaj brendiranja - limitiraju protivrena itanja i upuuju na eljeno razumevanje specifinih znaenja i vrednosti Neautentini grad Beskrajno ponavljanje urbane vizije nemesta - redukuje unikatnost urbanih identiteta, iako zahtevi za istim stalno rastu (Zukin ) Planiranje vs reklamiranje Kolektivna potronja postaje rezidualna kategorija Spekulativni razvoj potiskuje pitanja socijalne pravde Meke lokacije: luke, priobalja, javno stanovanje, devastirani javni prostori, industrijski i vojni objekti na centralnim lokacijama Brendiranje prostora, specifina osmanizacija Simbolika vs. politika ekonomija Produkcija dominatne slike o gradu znaajnija od analize uslova ivota razliitih drutvenih grupa - karnervalizacija Vitalnost finansijskog sektora kroz gradnju najveeg muzeja, revitalizaciju dokova (industrijskih sadraja) u ekskluzivne rezidencijalne oblasti simbol ekspanzije kreativne klase Kvartovanje grada Traga za urbanim redom bez striktnog planiranja i razdvajanja urbanih funkcija i sadraja (to je bio projekat modernog industrijskog grada) Dominantna naracija konzumerizma kroz diskurse kosmopolitizma i multikulturalizma - kontaktiranje sa drugima ostaje na povrini Identine reprodukcije idealnih tipova (kineska etvrt, dentrifikovani distrikti)

Krajnji rezultat je grad fragmenata (fragmentisana trita rada i stanova) omeenih materijalnim ili simbolikim zidovima Socijalna udaljenost ovih svetova je daleko vea no njihova prostorna distanca Ugroenost javnih prostora i javnosti Javnost: pojavna i simbolika-virtualna Podsticajnost socijalne interakcije u odreenim prostornim matricama Javni prostor: reflektuje kulturu, vrednosti, obiaje, prakse tipovi gradova Polovinom prolog veka (sa afirmacijom socijalne drave i kolektivne potronje) demokratizacija javnog prostora je dostigla svoj maksimum Porast ekskluzivnosti (sa procesima privatizacije i deregulacije): ureenje i upravljanje javnim prostorima prenosi se na aktere privatnog sektora, koji bitno odreuju sadraj i korisnike ovih prostora Erozija javnog prostora i naruavanje osnovnih principa njegovog funkcionisanja javni nadzor i otvoren pristup, reprezentacija razliitosti urbanog ivota Akteri postmodernog grada? Preduzetniki imid reflektuje odluke (elite) o tome ta i ko moe biti vidljiv u prostoru uklanjanje nepoeljnih, ekonomija simbola prostori potronje: potroa konstruie svoje sopstvene realnosti do limita sposobnosti plaanja Ekologija straha Enklave bogatih - oblici fizike i socijalne zatvorenosti i potpune privatizacije prostora ograene zajednice (gated communities) - oseaj nesigurnosti i erozije poverenja u savremenom drutvu, gubitak ontoloke sigurnosti (Giddens) i porast neizvesnosti svakodnevnog ivota moralni minimalizam, problemi drutva nisu vie i njihovi problemi totalni nain ivota (ukljuuju ogroman spektar servisa i usluga) i smanjuje neophodnost kontakta sa okruenjem dovode u pitanje samu ideju univerzalnih ljudskih prava, na kojoj je legitimizovana moderna koncepcija javnog prostora. Makro pristup: ponuda i tranja gating maina koalicija interesa izmeu preduzetnog javnog sektora(smanjeje trokova javne sigurnosti i servisa) i entuzijastikog privatnog sektora (profit investiciona stabilnost) produkt profitabilne industrije koju podrava (ili joj se ne suprotstavlja) javni sektor Obeleja potranje Sigurnost - strah od kriminala, od drugih (klasna, etnika, rasna linija) Status socijalna homogenost, ograde kao simbol ivotni stil servisi visokog kvaliteta privatni klubovi (iskljuenost nelanova) Pro et contra Ekonomska efikasnost - obezbeuju diverzifikovane usluge prostorno koncentrisanim solventnim potroaima to sniava operativne trokove (Webster 2002) Demokratski deficit: nisu oblicima graanskog samoorganizovanja (unutar koncepta participativne demokratije i novog reima upravljanja) ve strategijom lokalne vlasti da snize javne trokove (McKenzie 2005). Pojam privatopie - projekti koji nastaju spregom interesa preduzetnika i asocijacija privatnih vlasnika kua/stanova potpuno potiskuju lokalnu vlast ( zatitu javnih interesa u prostoru) uprava po metodu rada Dizni kompanije, mimo politiki izabrane strukture, iako sa strogim propisima, obezbeenjem i sl. uspeno lobiraju za promenu pravila lokalnog planiranja - izolacija susedstava, pomau strunjaci (planeri) i snage reda (policija) - ograniavanje kretanje ili ponaanja 30 miliona Amerikanaca oslanja se na programe samoorganizovanja u zatiti susedstva, dok bi se samo 3% Francuza oslonilo na takve programe Postsocijalistiki gradovi Ekspanzija privatizovanih prostora i ograenih rezidencijalnih objekata raslojavanje drutva (5-10% populacije sa dohotkom koji premauje resurse ostalih 70% stanovnitva) porast broja siromanih uz istovremeno slabljenje kvaliteta javnih servisa simbolika oslobaanja od egalitarizma, pokazivanje individualnog postignua i privatnog vlasnitva postaju znaajni motivi fragmentacija (atomizacija) drutva - svi segmenti stanovnitva u velikoj meri preputeni individualnim stategijama snalaenja, kod viih slojeva strategije ograivanja i privatne provizije. Urbana politika Pojam javnog dobra, znaaj urbanistike norme Pojam javnog dobra Artefakti i vrednosti koje zajedniki koristi veliki broj potroaa-korisnika

 Nerivalski odnos potronja od strane jednog korisnika ne smanjuje koliinu dobra za druge (dobra namenski izgraena, postavljena da budu dostupna svim graanima) Neeksluzivnost jednom kada je na raspolaganju nije mogue ograniiti njegovo korienje Nematerijalne vrednosti kao javna dobra u gradu (isto: urbana matrica, memorija grada, gradski simboli, siluete grada)... Klasina definicija javno dobro je rezultat dravne intervencije (vrednosno-ideoloki varijateti) Privatizacija, deregulacija JPP: promene u razumevanju ko obezbeuje odnosno stvara javna dobra i ko utvruje status i reime korienja javnog dobra Artefakti nastali kao rezultat privatnih aktivnosti i privatnih interesa vremenom zbog svog znaaja i znaenja mogu postati i postaju javno dobro Slian proces dovodi i da se prirodna dobra odgovarajuim procedurama i formalno proglaavaju za javna dobra Proizvodnja javnog dobra kroz multiakterski pristup javni, privatni, civilni sektor partnerski odnos javnost i transparentnost mehanizmi da se javno dobro i javni interes ne definiu samo od strane jednog aktera (makar i drave) U demokratskim i pluralistikim dravama koncept javnog dobra se povezuje sa nivoom kvaliteta ivota zatita ak i po cenu mnogih prava i aktivnosti koja su nekada smatarna neotudjivim pravom pojedinaca ili grupa (reim korienja i odravanja objekata u privatnoj svojini graana, na primer) Svojinski status u javnom i/ili privatnom vlasnitvu bitna regulacija statusa i naina korienja koji sadraji i kako se koriste prema propisima koje sprovodi nadlena institucija Zavod za zatitu spomenika kulture i sl.)- muzeji , i sl. U zakonskoj regulativi Srbije javni interes i javno dobro se primarno definie prema svojinskom statusu, a tek potom prema drugim atributima (istorijska i kulturna vrednost itd) suava pojam (iskljuuje odreene objekte, dobra, vrednosti) opasnost da se u procesu promene svojinskog statusa (privatizacija dravne svojine) izgube objekti graeni za potrebe pruanja usluga od javnog interesa - zakon ne odreuje pod kojim uslovim anovi vlasnik moe da promeni namenu objekta Opti interes legitimizacijska osnova planiranja Pretpostavlja konsenzus veine kljunih aktera u okviru postavljenih normi i praksi Paradigme opteg dobra Habermansova : legitimne potrebe i individualni interesi koji se mogu pooptiti prenebregava da je prinuda nuna, da bi se ograniila mo, potrebna je neka druga jaa mo Fuko: konflikti jednom legitimizovani od praktine koristi primena demokratskih postupaka potencijalno destruktivne konflikte prevodi u kosntruktivne - motor drutvene dinamike Marksistika paradigma: mogunost generalizacije individualnih interesa u dve meusobno konfliktne grupacije Liberalistika pluralistiki model: legitimnost svih pojedinanih interesa (naelno, ako nisu destruktivni!!) Problem najmoniji parcijalni interes tei hegemoniji Izvori javnog interesa opte javno mnjenje (ko ga oblikuje i kako) najartikulisaniji najglasniji stavovi stavovi najjaih interesnih grupa (se nuno ne poklapaju sa najglasnijim) stavovi manjina odnosno deprivilegovanih neiskazani stavovi apatine javnosti ije (kojih aktera) dobro je ujedno i zajedniko dobro Kako se na najbolji nain dolazi do saglasnosti o zajednikom dobru u procesu donoenja kolektivnih odluka ta je sadraj zajednikog dobra R.Dahl Zastupniki stav planera Zastupanje nekog pojedinanog ili posebnog interesa sa racionalizacijom da se time podie ukljuenost nekih grupa u drutveni ivot, suprotstavljanjem interesima koji se zaklanjaju iza javnog interesa a zapravo podstiu socijalni iskljuenost, ili sl. Dva pristupa u planiranju Kritiki pragmatizam vs. Novi menaderijalizam Kritiki pragmatizam planera (graanin kao steikholder) Nastoje da obezbede nesmetanu komunikaciju i informisanost aktera, ciljaju na politizaciju postupka Novi menaderijalizam upravljanja u javnom sektoru (graanin puki potroa usluga u javnom sektoru)

Postupak participacije sveden na proceduru, javni sektor sagledan kao sistem isporuke zasnovane na tritu (ojaanje potroaa od stega politike i sindikata odnos trokovne efikasnosti naelno na liniji depolitizacije odluivanja u javnom sektoru) Problem personalne i interesne afilijacije politikih nomenklatura i strunih elita sa novoformiranom poslovnom i ekonomskom klasom Znaaj socijalnog kapitala koji je temelj civilnog drutva i uslov socijalne odrivosti Uloga NGO usluge, monitoring, lobiranje... otvaranje politikih mogunosti, dostupni resursi Pitanje kvalifikovane javnosti adekvatnost materijalnih i nematerijalnih resursa graana- socijalnih aktera Nepotovanje urbanistike norme u Beogradu Osnov oblikovanja, razvoja i urbaniteta naselja Kulturni i civilizacijski krugovi razliite norme u oblikovanju naselja regionalne i istorijske klasifikacije gradova Uruavanje urbaniteta Ilegalna gradnja sa uzrocima u: 1.Kriminalizovana drava 2.Nekompetentna i neodgovorna struka-profesija 3.Nefunkcionisanje pravne drave i njenih mehanizama Zloupotreba instituta privremene urbanistike i graevinske dozvole Strategije legalizacije Ilegalna gradnja Promena aktera, lokacija, tipa stanovanja lanovi elite (politike i ekonomske) na ekskluzivnim lokacijama, individualni tip stanovanja (Dedinje, Senjak) Izbeglice, privatni preduzimai srednje do nisko dohodovne grupacije na celom podruju grada, individualno i kolektivno Ilegalno zaposedanje zajednikih prostora u kolektivnom ili semi individualnom stanovanju srednja ka nioj klasi celo gradsko podruje Kreiranje potpuno novih podruja ilegalne gradnje (obodno ili poguivanjem ) Sredinom 1990ih broj ilegalno graenih stanova izjednaen sa brojem izgraenih stanova u formalnom sektoru Nova teritorijalnost i savremena globalizacija Novi regionalizam Glokalizacija nacionalne drave Sutinska protivrenost: prostori cirkulacije kapitala podignuti na vie nivoe, a regulacija produkciono-potroakih odnosa potisnuta na nie (lokalne, regionalne) promena balansa moi (Swyngeduwa) Klasni konflikt i distribucioni antagonizam refokusirani na pitanja teritorijalne i skalarne organizacije (Brenner) Rastua socijalna izofrenija: kontradikcije iviotnog prostora i (apstraktnog) prostora ekonomije(Friedman) Regioni nekada i sada Prolost: Regioni postojali pre uspona nacionalne drave potom upravljanje manje ili vie odozgo, ipak, tesno povezano sa istorijskim i kulturnim kontekstom Danas: regionalizacija povezana sa internacionalnom podelom rada, novim tehnologijama i globalizacijom trita, socijalne prakse i diskursi (u ekonomiji, kulturi, upravljanju) odvijaju se na razliitim prostornim nivoima, koji se povezuju na kompleksan nain Identitet regiona produkt 1.dugotrajne svesti o pripadanju svih aktera (homogenizovano iskustvo unutar regiona) ili 2.moi odreenih aktera da nametnu neku strukturu znaenja Regioni produkt socijalnih aktivnosti i borbi, reflektuju asimetrine odnose moi (Smith 1993, Massey 1995) Regionalne armature : prostorno politiki izraz hegemenog socijalnog bloka u Gramijevom znaenju (MacLeod 1999: 237) Stari-novi regionalizam Stari 1.naglasak na spoljanjim stimulansima 2. javne investicije u infrastrukturu 3. osnovni cilj redistributivni top down, u odgovornosti (kompetenciji) drave 4.regioni se stavljaju u direktnu kompeticiju u odnosu na dravna sredstva ali meusobno ostaju izolovani malo panje povezivanju, medjuzavisnosti, prelivajuim efektima

Novi koncept unutranjeg rasta 1.poveanje unutarnjih kapaciteta - territorijalni kapital: inovativni milje, posebno u mekim dobrima: odnosi aktera, percepcija potencijala, identifikacija sa lokalnim i sposobnost kretaivnog delanja (Storper 1997; Giffinger 2009). 2. lokalne komparativne prednosti uz sinergiju meu lokalnim akterima: funkcionalna povezanost izmedju kljunih gradova i njihovog zaledja - urbani regioni od medjuregionalne konkurencije (i antagonizma) ka kolaborativnom okviru (socijalni, humani, kulturni, pored ekonomskog i fizikog kapitala) U nekim dravama EU regioni su instrumenti dravne moi, manje ili vie definisani odozgo, iako znaajni u oblasti upravljanja, ostaju kulturoloki tanki. U drugim sluajevima, duboko su ukorenjeni sa jakim kulturnim identitetima, ispoljenih ne samo u narativima identiteta ve i u socijalnim i kulturnim institucijama. Lokalni kapaciteti - proces uenja kroz strategije (Henderson and Thomas, 1999) razumevanje regionalnih kapaciteta i odgovarajueg sistema podrke, monitoring razvoja u skladu sa postavljenim ciljevima, akcije zasnovane na lokalnom iskustvu (Storper, 1997). Uspenost ove strategije zahteva 1.Vostvo i viziju razvoja lokalnih aktera i administracije 2.Jasno definisane razvojne ciljeve 3.Participaciju graana u kreiranju socijalnih mrea, podizanja lokalnog socijalnog kapitala konsenzus, poverenje 4.Administrativna decentralizacija i devolucija moi Institucionalni i pravni aspekt Uspostavljanje novog nivoa dravne organizacije umreavanje na horizontalnom nivou treba da umanji znaaj odluivanja po vertikalnom modelu, iako centralni nivo ima odgovornost u sloenim odnosima i nedostajuim resursima Helsinka Deklaracija (2002) smatra regionalizaciju delom irek procesa decentralizacije koji doprinosi ekonomskom rastu, odrivom razvoju, kvalitetu javnih servisa, demokratskoj participaciji. Budimpetanska Deklaracija (2005) iznosi argumente za regionalizaciju povezujui je sa kapacitetom revitalizacije demokratije, opadanjem demokratskog deficita (niska odgovornost politikih lidera i graanske participacije), sa lokalizacijom politikih konflikata i poboljanjem javnih servisa, itd. Regionalizacija moe doprineti direktno ispoljavanju identiteta i potreba - promocija manjina (koje u odreenim regionima dobijaju veinu i poboljavaju ostvarivanje svojih interesa (Brinkerhoff & Azfar 2006). Argumenti protiv regionalizacije Ugroava direktnu demokratiju jer umnoava birokratiju i opasnost od korupcije, uspostavljanje novih ealona elite, mo se pomera sa centralnog na regionalni nivo (North 2002, Russel Barter 2000), to je posebno sluaj kada se regionalizacije uvodi odozgo. Rizik separatizma i umanjenog dravnog suvereniteta, pod uticajem supranacionalnih i subnacionalnih centara moi (Maddocks 2002). Reteritorijalizacija i glokalizacija nacionalne drave odozgo formiranje posebnih razvojnih regiona, u duhu neoliberalne strategije sa porastom dispariteta i slabljenjem socijalne kohezije igra sa nultim sumom ishoda Nestabilnje i kontradiktorne forme nastale iz potrebe upravljanja krizom - drava nastavlja da igra centralnu ulogu u upravljanju, kontroli i transformaciji prostora, ak iako su nivoi na kojima je organizovana ta borba denacionalizovani (Brenner). U ovom kontekstu regionalizacija povezana sa tri procesa: 1.Denacionalizacija drave : od obezbeivanja balansiranog nacionalnog sistema do imperativa da se postigne internacionalna ekonomska konkurentnost 2. Destatizacija politikog sisitema (od vladanja ka upravljanju) 3.Internacionalizacija politikog reima (a) strateki znaaj internacionalnog i globalnog konteksta u kojima akteri drave deluju; (b) znaaj internacionalnih zajednica i mrea; (c) brza internacionalizacija politikog transfera (welfare workfare) Evropske drave decentralizovane 1.u ime modernizacije 2.kao odgovor na pritisak regionalnih politikih pokreta 3.kao sredstvo poveanja moi nacionalnih drava prenosom odreenih nadlenosti na lokalne i regionalne nivoe Pojava regiona koji su graanski razvijeni odnosno nisu razvijeni U regionima sa razvijenim civilnim drutvom i institucionalnim miljeom za ostvarivanje postojeeg sistema graanskih prava, opravdano govoriti o regionalnom graanstvu koje ini deo vieslojne celine

Nasuprot tome regioni sa graanskim deficitom, erozija socijalnih prava, ogranienje mogunosti politike i graanske participacije Dve opcije 1.Neoklasina postavka da e brzi rast u prvom momentu usloviti rastue disparitete a potom rezultirati konvergentnom razvoju ostalih regiona 2.Dravna podrka teritorijalnom kapitalu najnerazvijenijih regiona) mogue itanje teze novog regionalizma: mobilisati lokalne resurse kako bi se razvile koparativne prednosti koje generiu pozitivne efekte u lokalnoj ekonomiji Nova teritorijalnost Promena teritorijalnih identiteta? Od identiteta ostrava ka identitetu proimanja umesto frontalnog odvajanja selektivna asocijacija Globalizacija i EU postepeno menjaju tradicionalne i fiksne oblike teritorijalnosti - novi sistem prepliuih autoriteta i lojalnosti (Anderson 1995). Promene lojalnosti mnogostruke, da li i neminovno hijerarhizovane? Dekonstrukcija teritorijalne hijerarhije nacionalne drave meu regionalna saradnja mimo centralne vlasti policentrizam novi regionalizam Fluktuacije u teritorijalnom identitetu sporije od fluktuacija administrativne/politike organizacije prostora (izgradnja nacionalnog, regionalnog, EU identiteta) Stari lokalizam Neminovnost, prirodnost, distanca prema drugima, izolacija Novi lokalizam (?) Nameravan, voljan, otvoren prema drugaijem.... Individualizacija i diferencijacija (disembedding) Lokalna zajednica postaje najneposredniji nivo identiteta, Nacionalna drava postaje udaljeniji drugi nivo, Regionalni i evropski nivo znaajno slabiji: jaaju sa obrazovanjem i veliinom naselja, a slabe sa starou Kontinentalna Evropa: transformacija teritorijalne organizacije nije brza ve spora geografija, u kojoj teritorijalne i prostorne lojalnosti stalno oblikuju politiku i svakodnevni ivot Balkanski kontekst 1.Odsustvo tradicije regionalnog i lokalnog razvoja malo sutinske panje novom regionalizmu (Monastiriotis & Petrakos 2009). Koncentracija humanih i fizikih resursa u glavnim urbanim centrima, tranzicioni problemi periferirnih gradova Regionalizacija nametnuta od strane EU nije zasnovana na ekonomiji prostora lokalni antagonizmi 2.Dominacija starog lokalizma opasnost da regionalizacija neminovno vodi secesionistikim zahtevima Regionalni disparitetu u Srbiji Indeks razvojnog rizika: Izmeu najrazvijenijeg i najmanje razvijenog okruga (NUTS3 nivo) - 1:7 Na nivou optina (NUTS4) odnos je 1: 15 (Strategija regionalnog razvoja 2005:89) Dohodovni dispariteti u 2008 - 1:12 (NUTS 4). Efekti tranzicijskog siromatva: 20 industrijskih gradova izgubilo je 40% dohotka i vie od 50% zaposlenih u industriji ako se porede 2008 i period 1990ih (Tosic & Maksin-Micic 2009: 161-63). Velika koncentracija kapitala u regionu Beograda i Novog Sada: na 7% teritorije Srbije , 27% populacije, 42% zaposlenih i 46% nacionalnog dohotka (Vujosevic et al 2009: 24-25) Odsustvo regionalne politike najbolja regionalna politika Nizak potencijal novog regionalizma regionalne armature nerazvijene Javno mnjenje pre za decentralizaciju nego za regionalizaciju 48% graana Centralne Srbije slae se sa stavom da Podela Srbije na regione vodi dezintegraciji drave (23% se ne slae; 29% ne zna) 44% se slae da bi Raspodela politike moi izmeu republikog, regionalnog i lokalnog nivoa vodila demokratskijem, transparentnijem i pravednijem upravljanju (samo 15% se ne slae ali se znaajan procenat dvoumi: 41% ne zna odgovor) Urbani socijalni pokreti Pravo na grad i urbano graanstvo Urbanitet - mesto susreta, razmene razliitosti, stimulacije, tolerancije multikulturalizam vs. interkulturalizam Prioritet upotrebne vrednosti - prisvajanja Pravo na grad Superiorna forma prava- pravo na slobodu, na individualizaciju, socijalizaciju

artikulacija identiteta kroz i u procesu prisvajanja i kreiranja prostora ta su urbani socijalni pokreti Mobilizovanje odreenih grupa koje specifinim urbanim zahtevima dovode u pitanje postojee politike i prakse oblikovanja i upotrebe urbanog prostora prepoznavanje zajednikih problema- interesa situacioni karakter upotreba neisntitucionalizovanih metoda nemaju formu niti ambicije politikih partija Urbani zahtev zahtevi u sferi kolektivne potronje zatita susedstva od fizikog/socijalnog ugroavanja zahtevi za veim uticajem u politikim institucijama i kreiranju servisa koje te institucije obezbedjuju uticaj na lokalne poreze Ispoljavanje specifinog identiteta u prostoru Mogua objanjenja uspona i padova teorija deprivacije/relativne deprivacije implikacija da uestvuju samo najdepriviraniji teorija klasa zapostavlja pitanja neposrednih razloga mobilizacije aktera na akciju vrednosna promene Inglehartova teza o postmaterijalistikim vrednostima kao osnova novih socijalnih pokreta principi samoostvraivanja i brige za kvalitet ivota ekspanzija/segmentacija srednje klase ... teorija participacije u protestu Olsonova teorija kolektivne akcija racionalna individua je free rider na akcijama drugih Hirman: participacija nema za primarni cilj postizanja beneficije ve ispoljavanja identiteta politiki kontekst tranzicija reima u fazama kolapsa autoritarnih reima i pre uspostavljanja politikih partija limitirane mogunosti politike opozicije, reim tolerie pokrete koji nisu eksplicitno politiki ili antireimski (ekoloki na primer) tradicija razvijenosti civilnog sektora nerazvijenost gradjanskih inicijativa u post-socijalistikim gradovima odnos partija pokret pokreti inherentno privremeni, dok njihove ideje ne pruzmu stranke pitanja specifina za odredjene lokalitete teko postaju deo agende politikih stranaka institucionalizacija tendencija institucionalizacije pokreta koncept javno-privatnog partnerstva (akteri civilnog sektora kao partneri vlasti) Promena urbanih pokreta Kontekst privatizacija potronje, erozija tradicionalnih socijalnih prava, ekspanzije lokalne uprave u formi urbanog reima Neoliberalna perspektiva homogenog graanskog drutva - bez znaajnin interesnih sukoba Rekonceptualizacija drutvenih nejednakosti od vertikalne ka horizontalnoj perspektivi (ukljueni-iskljueni) Iz polja politike u sferu civilnog drutva Ukljuivanje treeg sektora u proviziju socijalnih servisa - promena naglaska pokreta sa kreiranja zahteva na administriranje i sprovodjenje programa (institucionalizacija instrumentalizacija pokreta) Podrka strategija 'snalaenja' (t.j. izlaenja na kraj sa svojom situacijom marginalizovanosti) a ne 'napredovanja' (t.j. prevazilaenja marginalizovanosti) Zamke geto ekonomije - doprinose daljem izolovanju ugroenih zajednica, uvlae ih u kruenje kapitala koje je ogranieno na lokalno podruje i nije povezano sa dominantnom ekonomijom Zato marginalni ljudi i prostori ostaju dugo tihi 1. kome se obratiti kompleksnosti urbane uprave sa telima koja nisu direktno birana 2. sa kime se udruiti

 klasna dekompozicija socijalno prostorna disperzija i fragmentacija prostorna podeljenost srednje klase kao stoera socijalnih pokreta separacija srednje klase od radnike, bez zajednikih teritorijalnih interesa urbana sirotinja stigmatizovana kao grupa od koje svi ele da se distanciraju.... Problemi uspenosti lokalnih pokreta u doba globalizacije Uslovi reflektovani u lokalnim okvirima ishode sa razliitih nivoa odluivanja i tokova resursa - dominira lokalizacija i minijaturizacija kolektivnih akcija Favorizovanje zahteva globalnog kapitala oseaj bespomonosti lokalnih aktera Tribalizam marginalnih grupa -zatvaranje u odredjene prostore u ijoj kontroli nalaze poslednje uporite protiv sila koje oblikuju njihove ivote, a na koje one nemaju uticaja to je vea stigmatizacija, nezadovoljstvo se vie ispoljava kroz individualno distanciranje i/ili urbano nasilje izraz kolektivnog nepoverenja u drutvo nedostatak kulturnog i socijalnog kapitala spreava ove aktere da se angauju u organizovanom protestu veih razmera medju domicilnim stanovnitvom pothranjuje anti-imigranstke stavove porast represivnosti dravnog aparata sigurnost, bezbednost grada/graana/svojine/investicija Pokreti srednjih slojeva Porast obrazovanja i irenje postmaterijalizma tokom 1970ih - teza o jaanju (urbanih) socijalnih pokreta oslabljena pod talasom novog konzumerizma NIMBY odbrana i pragmatini napori da se sauvaju postojee privilegije i kvalitet ivota odbijanje neeljenih sadraja Nema socijalne klase koja ima monopol na ekskluzivistikim akcijama (korisnici socijalnog stanovanja) Skvotiranje Politika dimenzija (radikalna levica) - protesti protiv politike urbanog rasta trinih spekulacija afirmiu pravo na stan i urbani prostor Kulturoloka dimenzija - ciljevi ouvanja istorijskih graevina i spreavanje njihovog ruenja (u cilju izgradnje globalizovanih nemesta) Slogani: svako ima pravo na krov nad glavom; svakom oveku kua, svakoj kui ovek; stan pripada onom ko u njemu ivi; zauzmi, naseli, oivi; kada iveti postane liksuz, skvotiranje je tvoje pravo Najrazvijenije u gradovima Zapadne Evrope i June Amerike U panskim gradovima deo su ireg antikapitalistikog pokreta od 1996. skvotiranje krivino delo masovna iseljavanja (na skvotere se ak primenjuje i zakon protiv terorizma - zatvor i do 15 godina) krajem 1980ih pootravaju se reakcije lokalne vlasti - primenjuju i mere vanrednog stanja (na primer, u Hamburgu 1986.) Indikatori aktivizma izlazak na lokalne izbore kontakti sa lokalnom upravom u proteklom perioudu, uzimanje uea u politikim protestima (ako i kada su se dogodili), lanstvo u drutvenim organizacijama koje politiki deluju, personalne mree kroz koje pojedinac diskutuje o politici (pokuaj merenja politikog kapitala kao razliitog od socijalnog), zadovoljstvo lokalnim servisisma, uverenje da lini nagaman obezbedjuje da politiki sistem odgovori interesima graana poverenje u iskrenost motiva lokalne vlasti/lokalnih aktivista da rade u javnom interesu stepen poverenja u lokalnu vlast, organizacije, graane Kanali uticaja na loklanom nivou u Srbiji - 2007 politike partije (32.6%) poslanici u skuptini optine (26.2%) line veze i korupciju (21.7%) mesna zajednica (7.2%) sindikati (11.9%)

nevladine organizacije (1.1%) peticije graana (0.8%) Stavovi Likertova skala Blisko mi je angaovanje u lokalnoj zajednici Ako su ljudi u mom susedstvu neto planirali o tome mislim kao o neemu to smo mi radili a ne oni eleo bih da radim zajedno sa drugima na neemu to bi poboljalo moje susedstvo Mogao bih da utiem na susedstvo ako bih eleo susedstvo spada u zajednice 1. iji je elementarni osnov uspostavljanja odnosa (kao prvi kriterijum klasifikacije) prostorna bliskost i koje u tom smislu sadre element neminovnosti (za razliku od druge velike grupacije zajednica koje se elementarno baziraju na izboru), 2. u kojima je primarni razlog interakcija (drugi kriterijum klasifikacije) zasnovan na zajednikim aktivnostima (a ne na uverenjima) 3. u kojima je frekvencija interakcija (trei kriterijum klasifikacije) relativno visoka (Brint 2001:10)