KULTURA I

DRUŠTVO
MERSIJA MEHMEDOVIĆ
• UVOD

• Kultura se sastoji iz više elemenata: norme, vrednosti, navike, običaji, simboli, jezik.

• Navike i običaji se usvajaju nesvesno, stičemo ih procesom socijalizacije.

• Čovek ne stremi ka tome da ima određenu naviku, ali tu radnju usvaja nesvesno, značenje ne može
da objasni ali ipak to radi, ponavlja određenu radnju.

• Tako se kod pojedinca stvara tradicionalni stil života, bez promena.

• KULTURA

• Nema sumnje da je kultura jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija karakteristika čoveka i

ljudskog društva uopšte.

• Ovo je jasno jer nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu.

• Takođe je jasno da se kultura može izraziti samo ako se posmatra s obzirom na društvenu sredinu
i u njihovoj međusobnoj interakciji.

• „To nikako ne znači da kultura i kulturni fenomeni ne sadrže komponentu individualnosti

pojedinačne ličnosti, već da je kultura u celini i po svom značenju suštinski društveni fenomen.
• POJEDINAC I KULTURA

• Odnos kulture i pojedinca nije jednosmeran događaj.

• Kultura utiče na pojedinca na snažan i prodoran način i time doprinosi stabilnosti društva i
njegove kulture; pojedinac utiče i na kulturu i tako doprinosi promeni društva.

• Pojedinac i njegova kultura su složeno povezani.

On može delovati kao kreator kulture svoje grupe, ali i kao nosilac, realizator, kreator svoje kulture.
Kao proizvod kulture, pojedinac je visoko motivisan da se ponaša na odgovarajući način u svakoj
situaciji.
Kultura i karakteri

Kultura oblikuje ljude, dajući im prepoznatljiva obeležja u odnosu na druge,

ali ipak sadrže dovoljno individualnosti, što ih čini drugačijima i na
individualnom planu.

Individualnost ličnosti je rezultat delovanja mnogih faktora, od urođenih i

genetskih do društveno stečenih. Individualne karakteristike su zapravo
poželjne i vredne za svaku kulturu, jer su, na ovaj ili onaj način, bogate.

Veliki uticaj na kulturu od strane jakih i tzv istorijskih ličnosti, koje, prilično
često, ''prekidaju organski rast' specifične kulture i preusmeriti je u drugom
pravcu.
• POJAM DRUŠTVA

• Pojam društvo potiče od latinske reč societas, u značenju prijateljske veze sa drugima.
• Latinsko societas se izvodi iz socius (partner).
• U sociologiji postoji mnoštvo različitih odredjenja I definicija društva.
• Definisanje društva kao predmeta proučavanja sociologije vršeno je u svim sociološkim teorijama,
koje su nastojale da ga objasne kroz njegovu statiku i dinamiku.
• Društvo je veoma kompleksan i apstraktan pojam
• U najširem smislu društvo se može definisati kao celokupnost odnosa ljudi prema prirodi I
medjusobnih odnosa ljudi.
• SOCIJALIZACIJA

• Socijalizacija je složen i slojevit proces koji planski i sistematski sprovode porodica, škola i
društvena zajednica kako bi se socijalno nezrela deca postepeno osposobila za život u socijalnoj
zajednici.
• „Osnovni cilj procesa socijalizacije je da novi članovi društva putem učenja i u interakciji sa
roditeljima, nastavnicima i ličnostima iz kulturnog i javnog života, nauče onaj tip ponašanja i
međuljudskih odnosa, koji su karakteristični za datu kulturu, uz široku mogućnost adaptacije na
nove životne uslove.
• Agensi socijalizacije

• Često su takvi agensi socijalizacije i osobe koje nemaju nameru da deluju na nekog i da ga
socijalizuju svesno ali ipak, najčešće su to osobe koje svesno deluju na formiranje ponašanja
deteta i sa kojima su deca u afektivnom odnosu-roditelji i nastavnici.
• Agensi socijalizacije mogu biti i različite institucije, škola i sredstva masovnih komunikacija.
• ZAKLJUČAK

• Na kraju, možemo slobodno reči, neki oblik kulture, bilo da je materijalni ili duhovni, prožima
svaki aspekt našeg život I kao pojedinca I kao člana društva, to jest društvenog bića. S druge
strane, čovek je taj koji je stvaralac kulture, I ona jedino u ljudskom društvu I postoji.
• Kulturom čovek nastoji da pobedi prirodu, da uzdigne sebe iznad biološkog I nagonskog I da
olakša sebi život I opstanak u prirodi. Kulturom čovek nadomešćuje ono što mu je priroda
oduzela, a to je fizička snaga.