Visoka škola strukovnih studija vaspitača i trenera

Subotica

Strukovni vaspitač

Umetničko delo (Zvezdana noć)

(Seminarski rad)

Metodika likovnog obrazovanja

Profesor: Student:

Prof.dr Nora Evet Džejla Čuljević

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

1.VINSENT VAN GOG..................................................................................................................4

2.UMETNIČKO DELO „ZVEZDANA NOĆ“...............................................................................6

3.OPIS SLIKE “ZVEZDANA NOĆ”..............................................................................................8

ZAKLJUČAK................................................................................................................................10

LITERATURA..............................................................................................................................11

2
UVOD

Umetničko delo ne treba samo posmatrati, umetničko delo treba razumeti. Sadržaj slike i
okolnosti pod kojima je ona nastala nisu nevažni, ali ne treba dopustiti da zavedu posmatrača do
te mere da sliku posmatra samo sa tog stanovišta. Umetnik ne stvara u transu, niti u afektu, niti
bez promišljanja u svom radu, ne bez rešavanja problema forme. Pravi estetski doživljaj i
istinska analiza jednog umetničkog dela mogu se postići samo preko razumevanja upravo tog
likovnog aspekta u delu. Ako je umetnost stanje duha, odnosno složen psihički proces
balansiranja potencijala ličnosti, onda je umetničko delo hipnogeni objekat koji izaziva
hipnogeni efekat, nalik na san, što ga upravo i izdvaja od svakodnevnog, običnog zbivanja i što
ga razlikuje od ostalih, običnih, neumetničkih stvari.

Umetničko delo je individualna kreacija, predstavlja ono što je umetnik lično zamislio i doživeo.
Umetničko delo reflektuje moralne principe i razmišljanja umetnika.

Zvezdana noć je remek-delo postimpresionističkog slikara Van Goga. Naslikano je 1889. godine,
tehnikom ulje na platnu. Slika prikazuje pogled sa istočnog prozora njegove azilantske sobe
u Sen Remi de Provansu, neposredno pre izlaska sunca, sa dodatkom zamišljenog sela. Danas se
nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, gde se čuva od 1941. godine, nakon što je
privabljena preko Lili P. Bekvest. Nadaleko poznata kao Van Gogov magnum opus, Zvezdana
noć je jedna od najprepoznatljivijih slika u zapadnoj umetnosti.

3
1.VINSENT VAN GOG

Van Gog je bio sin protestantskog sveštenika, a i on sam je neko vreme bio propovednik.
Njegova dela su zapažena po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, te je
zahvaljujući tome postao jedan od vodećih umetnika 19. veka. Nakon dugog i bolnog problema
sa anksioznošću i učestalim problemima mentalnih bolesti, umro je od prostrelne rane metkom u
svojoj 37. godini. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je izvršio samoubistvo, iako pištolj iz koga je
pucano, nikada nije pronađen.

Njegov rad je za vreme njegovog života bio poznat samo nekolicini ljudi, a samo par ga je cenilo
i poštovalo. Najveća podrška je ipak bila porodica, dakle rođeni brat Teo je bio najveći oslonac
slikara, što svedoče mnoge prepiske kroz pisma. Prema određenim izvorima se pretpostavlja, da
je za života prodao svega jednu sliku, autorski rad, iako je u određenom periodu bio zaposlen kao
prodavac reprodukcija, ali i dela drugih autora, u prodajnoj galeriji, gde je imao priliku detaljno
da istraži, a zatim i u pismima bratu do detalja opiše svoje impresije dela velikih autora
slikarstva, koji su svoju slavu stekli pre nego što je on mogao možda da nasluti uspeh svojih
dela, gde se u stilu pisanja prepoznaje izuzetan intelekt i istančan ukus, zatim velika ljubav
prema umetnosti.

Van Gog je počeo da crta kao dete, a nastavio je kroz godine kada je odlučio da će biti umetnik.
Slikanjem se počeo baviti tek u kasnim dvadesetim godinama, a mnoge od njegovih
najpoznatijih dela je završio poslednje dve godine svog života. On je 1886. otišao iz Holandije u
Pariz i svoja dela je izlagao tamo. Tokom boravka u Parizu, prestao je da slika ozbiljne i okrenuo
se slikanju vedrijih tema veselijim bojama . Godine 1888. Van Gog se preselio u Arl, u kom su
nastala njegova najlepša dela. Taj gradić je bio prava inspiracija za umetnika i to predstavlja
mesto u kom je živeo skromno i srećno slikao. Za nešto više od deceniju, stvorio je više od 2100
dela, uključujući 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Njegov rad
obuhvata autoportrete, pejzaže, mrtvu prirodu i portrete, a najčešći motivi su čempresi, polja
pšenice i suncokreti.

Van Gog je crtao i slikao sa vodenim bojama dok je bio u školi — mada je mali broj tih slika
sačuvan, a i autorstvo je dovođeno u pitanje za neke od njih. Kad se posvetio umetnosti kao
odrasla osoba, on je počeo na elementarnom nivou, kopirajući Cours de dessin, kurs crtanja koje

4
je uredio Šarl Barg. U toku dve godine on je počeo provizije. Proleća 1882, njegov ujak,
Kornelis Marinus, vlasnik dobrostojeće galerije savremenih umetnosti u Amsterdamu, zatražio je
od njega crteže Haga. Van Gogov rad nije zadovoljio očekivanja njegovog ujaka. Marinus mu je
ponudio drugi posao, ovog puta dajući detaljan opis predmeta, ali je još jednom bio razočaran
rezultatom. Uprkos toga, Van Gog je istrajao. On je poboljšao osvetljenje svog studija
instaliranjem raznih šalona i eksperimentisao je sa mnoštvom materijala za crtanje. Više od
godinu dana je radio na pojedinačnim ličnostima – visoko razrađenje studije „crnom i belom“,
kojima je u to vreme zaradio samo kritike. Danas, oni su priznati kao njegova prva remekdela.

5
2.UMETNIČKO DELO „ZVEZDANA NOĆ“

Vinsent van Gog je ovu sliku naslikao tokom boravka u duševnoj bolnici u Sen Remiju. Datirana
je sa jun 1889. godine, mesec dana nakon njegovog dolaska na kliniku i 13 meseci pre
samoubistva. Umetnik je svom bratu Teu o tom razdoblju napisao:

„Moja me kukavna bolest tera da radim s nemim besom, veoma polako, ali bez prekida od jutra
do mraka ... Verujem da će mi to pomoći da ozdravim.”

Nakon sloma 23. decembra 1888. godine koji je rezultirao samopovređivanjem njegovog levog
uva, Van Gog je na dobrovoljnoj bazi smešten u duševnu bolnicu Sent-Pol de Muzol 8. maja
1889. godine. Locirana u bivšem manastiru, sanatorijum Sent-Pol de Muzol je služio bogatima i
bio je manje od pola kapaciteta popunjen kada je Van Gog stigao, što mu je omogućilo da
zauzme ne samo spavaću sobu na drugom spratu, već i da sobu u prizemlju koristiti kao slikarski
atelje.[13]

Tokom godine koju je Van Gog boravio u azilu u Sen Remi de Provansu, nastavila se plodna
proizvodnja slika koje je započeo u Arlu. Tokom ovog perioda, proizveo je neka od najpoznatijih
dela svoje karijere, uključujući Irise iz maja 1889, koji se sada nalaze u muzeju J. Pol Geti, i
plavi autoportret iz septembra 1889, u muzeju Orse. Zvezdana noć je naslikana sredinom juna
oko 18. juna, datuma kada je pisao svom bratu Teu da kaže da ima novu studiju zvezdanog neba.

Slika prikazuje seoski pejzaž noću, s ravnim brežuljcima u pozadini. To nije tiha, mirna noć, već
prizor uznemirenog treperenja elemenata prirode i ljudskog sveta, dok se selo pruža prema nebu
uz spiralne i zapletene pokrete.

Jednostavna otvorena kompozicija, u kojoj tamnoplavo nebo zauzima dve trećine slike,
usredsređena je na odnos između okomitih linija čempresa i zvonika i snažnih izvijenih poteza
kistom (kratki, debeli i naočigled neprekinuti) koji, pojačavajući ritam sleva nadesno i vodeći
posmatračevo oko, nanose snažan i dinamičan udarac liniji horizonta. U sredini neba se nalazi
kružni vrtlog boje koji svojim položajem i veličinom postaje središnjim motivom kompozicije.
Oblik vrtloga podseća na taoistički krug (Yin-Yang) koji je sastavljen od dva suzolika dela,

6
pozitivnog i svetlog Yangа i negativnog i tamnijeg ženskog Yinа, koji utiču na sudbinu. Prava
izražajna snaga kompozicije proizilazi iz boje – čiste i snažne, s neočekivanom svetložutom koja
naglašava hladnoću plave. Poetski sjaj zvezda, određen svetlijim bojama, razvija se u mahnito i
neprekidno pulsiranje (poput treptanja pravih zvezda). Može se reći da je ovo najuspešniji rani
pokušaj da se slikarstvu doda još jedna dimenzija – vreme.

Van Gogov originalni način slikanja ogleda se u slikarskom jeziku, u odvažnosti nanošenja boje,
prožimanju površine pokretom i stvaranju kompozicije s dinamičnim kontrastima. Tako su na
slici tamnozeleni čempresi naslikani širokim potezima prošarani posvetljeni odsjajima crvenih i
žutih linija, a svetlo nebo je određeno tamnim obrisom brda.

7
3.OPIS SLIKE “ZVEZDANA NOĆ”

Slika Zvezdana noć prikazuje seoski pejzaž noću, sa brežuljcima u pozadini. Stvoren je prizor
uznemirenog treperenja elemenata prirode i ljudskog sveta, dok se selo pruža prema nebu uz
spiralne i zapletene pokrete.

Tamnoplavo nebo zauzima dve trećine slike. Nebo je ispunjeno vrtložnim oblacima, zvezde su u
plamenu sopstvene svetlosti, a polumesec je svetao. Centralna tačka sela je visok toranj crkve,
koji daje utisak veličine i izolacije i stvara osećaj stabilnosti selu. Sa leve strane veliki čempres
razvija još izraženije osećaj veličine i izolacije.

Jednostavna otvorena kompozicija slike je usmerena na odnos između vertikalnih linija čempresa
i tornja i snažnih izvijenih poteza četkicom. Izražajnu snagu kompozicije stvaraju boje. Čiste i
snažne boje neba, sa neočekivanom svetložutom naglašavaju hladnoću plave boje. Dominacija
plave boje je uravnotežena narandžastom bojom elemenata noćnog neba Tamnoplava i zelena
boja su dopunjene malim dodirima mint zelene koja pokazuje odraz meseca. U sredini neba se
nalazi kružni vrtlog boje, koji svojim položajem i veličinom postaje središnji motiv kompozicije.
Sjaj zvezda, stvoren svetlijim bojama, postaje neprekidno pulsiranje. Upotrebom bele i žute boje
stvoren je spiralni efekat koji skreće pažnju na nebo. Vertikalne linije, kao što su stabla čempresa
i crkveni toranj meko razbijaju kompoziciju. Kuće u centru slike su mali blokovi žute,
narandžaste i zelene sa primesama crvene boje. Krive linije stvaraju osećaj dubine na slici.

Postoje različita tumačenja slike Zvezdana noć. Van Gog koristi konture oblika kao sredstvo
izražavanja i prenošenja emocija. Mnogi osećaju da se njegova burna potraga da prevaziđe svoju
bolest iskazuje u zamućenom noćnom nebu. Selo je naslikano tamnim bojama, ali su osvetljeni
prozori koji stvaraju osećaj spokoja. U odnosu na dramatično noćno nebo selo je mirno i tišina
noći može skoro da se oseti na slici. Crkveni toranj dominira selom i simbolizuje jedinstvo u
njemu. Neki smatraju da slika prikazuje nadu. Čini se da je Van Gog ukazivao da je čak i u
tamnoj noći, kao što je ova još uvek moguće da se vidi svetlo na prozorima kuća. Osim toga, sa
sjajnim zvezdama na nebu, uvek postoji svetlo koje može da vodi čoveka.

8
Iako su karakteristike na slici Zvezdano nebo Vinsenta van Goga preuveličane, prikazana je
scena u kojoj se većina ljudi oseća prijatno i opušteno. Postoji mirna esencija koja kao da teče iz
kompozicije slike. Možda i hladne tamne boje i vatreni prozori izazivaju sećanja na tople godine
detinjstva ispunjene maštanjem o onome što postoji u noći i na tamnom zvezdanom nebu.

9
ZAKLJUČAK

Danas znamo da je slavni umetnik patio od jednog oblika epilepsije, stanja praćenog čestim
halucinacijama, kao i anksioznošću i naletima visoke energije ili depresije. Njegova bolest je,
veruju istoričari, verovatno izazvala način na koji je Van Gog stvarao. Međutim, naučnici su tek
nedavno otkrili nešto drugo na slici "Zvezdana noć".

Nakon analize teleskopskih slika koje prikazuju prirodno kretanje svetlosti u i oko zvezda,
primetili su da je to veoma slično načinu na koji se svetlost kovitla oko nebeskih tela na Van
Gogovoj slici.

Nakon detaljne analize, otkriveno je da je umetnik na svojim slikama sa neverovatnom

preciznošću prikazao turbulenciju, jednu od najnejasnijih i najkomplikovanijih pojava u dinamici
fluida, koja i danas zbunjuje fizičare i astronome.

Ovaj neverovatan fenomen primećen je na nekoliko drugih Van Gogovih slika, a ono što je još
intrigantnije je da je umetnik uspeo da precizno prikaže turbulenciju tek kada je stvarao tokom
psihotičnih napada. To je sposobnost koju normalan ljudski mozak jednostavno nema.

10
LITERATURA

1. Frojd S. Iz kulture i umetnosti, Sabrana dela, knjiga 5, Matica srpska, 1981

2. Malchiodi C. Depth Psychology of Art. Psychology Today.

https://www.psychologytoday.com/

3. Panić V. Psihologija i umetnost, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012

4. Erić M, Bjekić J, Stojimirović E, Živanović M. Opšta kreativna sposobnost i aspekti

kreativnog mišljenja kod umetnika i neumetnika. Primenjena psihologija, 2012,5(2):169-
182

5. Dedić G. Medicinska etika. Beograd: Medija centar Odbrana; 2015 ISBN 978-86- 335-
0455-3

11