SREDNJA MEDICINSKA ŠKOLA „NIKOLA TESLA“

TUTIN

1. SPROVOĐENJE ZDRAVSTVENE NEGE KOD

NEPOKRETNOG BOLESNIKA
2. SPROVOĐENJE DIJAGNOSTIČKIH TERAPIJSKIH
PROCEDURA KOD BOLESNIKA SA OSIPOM NA
KOŽI

BASILA TUTIĆ

Tutin, 2023.godine.
 1. SPROVOĐENJE ZDRAVSTVENE NEGE KOD NEPOKRETNOG BOLESNIKA

Problem nepokretnosti dovodi do  smanjenja  funkcionalne sposobnosti.  Zavisno od uzroka i

trajanja nepokretnosti mogu se razviti različiti problemi. Od velike važnosti je preduzeti mere
prevencije.

Kako sprečiti ili ublažiti komplikacije usled nepokretnosti?

ISHRANA I UNOS TEČNOSTI

 Unos tečnosti  je veoma važan (najmanje 1,5l dnevno)

 Prilagoditi vrstu hrane mogućnostima gutanja bolesnika (sitno iseckana,

kašasta) i hraniti ga u sedećem položaju

 Tablete izdrobiti, a kapsule davati sa pudingom, kiselim mlekom ,

pavlakom…

 Uvek nakon hranjenja proveriti usnu duplju da nema zaostale  hrane

NEGA KOŽE

 Svakodnevna  higijena kože (kupanje ) ili prebrisavanje kože

 Redovna  masaža tela je važna radi  poboljšanja  cirkulacije, na taj način

se koža obogaćuje kiseonikom

 Upotreba krema za negu kože

 Pratiti boju kože da nema promena ( crvenilo , plikovi )

 NEGA RUKU I NOKTIJU

Osim redovnog umivanja, bolesnik mora oprati ruke pre svakog jela, i uvek posle
vršenja nužde. Ako je bolesnik slab i ne može to učiniti sam, ruke mu pere osoba
koja ga neguje. Nokti na rukama i nogama treba da su čisti i kratko podsečeni.

NEGA KOSE

Bolesnik treba da je uvek uredno očešljan. Slabe bolesnike, koji to ne mogu sami
da urade, treba da očešlja druga osoba. Za bolesnika je najbolje da ima kratko
podsečenu kosu.

Bolesnica sa dugom kosom treba da se češlja sa razdeljkom na sredini glave, i da

se sa svake strane iza uva načini jedna pletenica, koja se položi prema ramenu.
Tako uređena dugačka kosa ne smeta pri ležanju.

Bolesniku.koji leži dugo vremena treba oprati kosu u krevetu. Za ovo su potrebni
lavor, bokal sa toplom vodom, sapun ili rasto- pljena sapunica, malo sirćeta, 2
mušeme, 2 peškira i kofa za prljavu vodu. Soba mora biti dovoljno zagrejana,
prozori zatvoreni.

Bolesniku stavimo jedan jastuk pod zatiljak, i preko njega stavimo mušemu i
peškir.

Bolesnik se na krevetu malo iskosi tako da mu glava bude na ivici kreveta. Vrat
bolesnikov zaštitimo peškirom i mušemom. Drugi kraj mušeme spustimo u kofu
koja služi za prljavu vodu. Ivice mušeme treba saviti da bi zadržavala vodu.
Glavu prati sapunom ili sapunicom, polivajući malo pomalo vodom i trljajući.
Kad se Prva sapunica ispere, ako je potrebno, može se kosa još jednom nasapuniti
i trljati. Zatim je treba osušiti trljanjem toplim suvim peškirom, i pažljivo
očešljati.

PRANJE NOGU BOLESNIKU KOJI STALNO LEŽI

Da bismo bolesniku oprali noge, potrebni su nam lavor s toplom vodom, sapun,
četkica, makaze i peškir. Na prostrtu mušemu stavimo lavor sa vodom, previjemo
noge bolesniku u kolenu (ako se to može)tako da su mu tabani u vodi. Otvrdnulu
kožu na tabanima posle pranja nanažemo vazelinom i omotamo da omekša. Posle
pranja nogu treba uvek urediti i podseći nokte.

KUPANJE BOLESNIKA U KUPATILU

Ako je bolesnik slab i nesiguran na nogama, onda mu pomažemo i pri ulasku u

kadu i pri izlasku iz nje. Kraj kade stavimo stolicu i na nju jastuk ili ćebe,
bolesnik sedne na stolicu, rukama se uhvati za kadu, pomognemo mu da stavi
noge u vodu i posadimo ga potom na ivicu kade. Sada ga uhvatimo ispod pazuha i
pomognemo mu da polako sedne u vodu. Po završenom kupanju opet mu
pomognemo da izađe iz kade. Najpre ga uhvatimo ispod pazuha pomognemo mu
da se podigne i da sedne na ivicu kade, pa na stolicu. Tu mu pomognemo da se
izbriše i obuče, zatim ga smestimo u pripremljen krevet.

KUPANJE  BOLESNIKA U KREVETU

Ako bolesnik ne može da ustane i da se opere u kupatilu ili nad umivaonikom,

onda mu se donese u krevet sve što je potrebno za pranje, pa se pere sam, uz
pomoć osobe koja ga neguje.

Ako bolesnik ne može da sedi u krevetu radi umivanja, onda čitavo pranje treba
da izvede druga osoba. Bolesnička soba mora da bude dovoljno zagrejana, sa
zatvorenim prozorima. Pre nego što počnemo sa pranjem bolesnika treba da
pripremimo: sud s toplom vodom, trljačice, sapun, četkicu, čaršav i peškir za
brisanje. Sa bolelesnika skinemo pokrivače a pokrijemo ga samo jednim
čaršavom, ispod glave mu ostane samo jedan jastuk. Bolesnika svučemo, a onda
ga ovim redom peremo: lice, vrat, uši, ruke, prsa, trbuh, leđa, bokove, natkolenice
i, na kraju, predeo polnih organa. Prilikom pranja bolesniku otkrivamo samo onaj
deo tela koji peremo. Pri pranju treba obratiti pažnju da nema početnih znakova
dekubitusa.
DEKUBITUS

Rana koja nastaje usled dugotrajnog pritiska na jedno mesto zove se dekubitus.
Pritisak može biti izazvan tvrdom podlogom, naborima čaršava, pritiskom
gipsanog zavoja, udlagama i sl. Stvaranje dekubitusa olakšavaju vlaga, znoj,
mokraća, stolica i svaka nečistoća tela. Najviše izložena mesta dekubitusu jesu:
krstača, bokovi, pete, laktovi, lopatice, unutrašnja strana kolena, glava, uši, tj. sva
ona mesta na kojima nema mišića, već se kost nalazi odmah ispod kože. Usled
pritiska, na tim mestima nastaje slabije proticanje krvi. Najpre se pojavljuje
kratkotrajno bledilo, posle toga dotično mesto pocrveni, otekne i boli. Ako se
pritisak, koji je to zapaljenje izazvalo, ne otkloni, mesto pomodri, postane hladno
i neosetljivo, a to je znak da je tkivo na dotičnom mestu obamrlo. Posle nekoliko
dana obamrlo tkivo počne da otpada i pojave se, veće ili manje, rane. Ove rane se
leče i previjaju kao i sve ostale rane.

Dekubitusu su skloni paralizovani i besvesni bolesnici, kao i svi oni koji pod sebe
vrše nuždu, zatim, bolesnici s.visokom temperaturom, kao kod tifusa, i svi
bolesnici koji boluju od raznih dugotrajnih bolesti, i koji su dugo vremena vezani
za krevet.

SPREČAVANJE DEKUBIHUSA

Dekubitus je posledica rđave nege bolesnika. Zapravo, za bolničara je sramota

ako mu bolesnik dobije dekubitus. Dobrom i pravilnom negom on se može
sprečiti. Pored redovnog umivanja, bolesnicima koji dugo vremena leže treba
izložena mesta dvaput dnevno oprati mlakom vodom i sapunom, dobro osušiti i
lako izmasirati alkoholom, zatim napudrovati dečjim puderom-talkom (nikako ne
parfimisanim puderom za lice). Na taj način koža očvrsne. Moramo, dalje, voditi
brigu da odstranimo sve što stvara povoljne uslove za dekubitus. Krevet mora da
bude uvek suv i čist, čaršavi i podloge dobro zategnuti i poravnjeni. U krevetu ne
sme biti mrvica od hrane ili slično.
2. SPROVOĐENJE DIJAGNOSTIČKIH TERAPIJSKIH PROCEDURA
KOD BOLESNIKA SA OSIPOM NA KOŽI

Neprijatan osećaj koji izaziva želju za češanjem ili trljanjem kože nazivamo svrab. Suva koža,
alergije, lekovi, hemioterapija, radioterapija i povećanje tumora su česti uzročnici svraba u
terminalnoj fazi bolesti. Promene na koži mogu biti veoma neprijatne i izazvati nemir, nervozu,
rane na koži i infekcije. Кoža može biti suva, crvena, gruba, može se pojaviti blagi ili
rasprostranjeni osip. Češanjem se može raskrvariti koža ili prouzrokovati rane na koži.

Kada je svrab izražen bez primetne promene na koži, kao uzrok treba uzeti u obzir suvu kožu
(posebno kod starijih osoba), sistemske bolesti i lekove. Sistemske bolesti koje izazivaju
generalizovani svrab su bolesti praćene holestazom, uremijom, verom policitemijom i
hematološkim malignitetima. Svrab se takođe može javiti u kasnijim mesecima trudnoće.
Barbiturati, salicilati, morfijum i kokain mogu izazvati svrab. Manje definisani uzroci svraba su
hiper- i hipotireoza, dijabetes, nedostatak gvožđa i razne vrste karcinoma unutrašnjih organa.
Svrab je retko psihogene etiologije.

Istorija:

Važni delovi istorije uključuju uzimanje lekova i informacije o zanimanju i hobijima. Fizički
pregled: Pregled treba da bude usmeren na otkrivanje osnovne kožne bolesti. Otkrivanje
promena može biti otežano zbog crvenila, formiranja papula, ekskorijacija, fisura, lihenifikacije i
hiperpigmentacije, a sve to može nastati kao posledica trajnog češanja. Istraživanja: Kada svrbež
prati pronađenu promenu kože, potrebno je uraditi biopsiju. Kada se očekuje sistemska bolest,
testovi uključuju KCS, testove jetre i bubrega, kao i funkciju štitne žlezde i odgovarajuću obradu
kako bi se otkrio osnovni malignitet.

Lečenje

Svaka osnovna bolest se leči. Potporni tretman uključuje odgovarajuću negu kože i lokalne i
sistemske lekove, kao i fizičke procedure. Nega kože uključuje pranje hladnom ili mlakom
vodom (ali ne vrućom); ograničena upotreba sapuna, ograničeno trajanje i učestalost pranja;
obilna primena emolijensa kao što je beli vazelin ili drugi preparati na bazi ulja; vlaženje suvog
vazduha i izbegavanje odeće koja iritira i sputava. Lokalni preparati mogu ublažiti ograničeni
svrab. To mogu biti kamfor/mentol losioni ili kreme koje sadrže 0,125–0,25% mentola,
doksepin, 0,5–2% fenola, pramoksina, eutektičke mešavine lokalnih anestetika (EMLA) i
kortikosteroida. Lokalnu primenu difenhidramina i doksepina treba izbegavati jer mogu izazvati
senzibilizaciju kože.

Primena lekova

Sistemska primena lekova je indikovana za svrab celog tela ili ograničen svrab koji ne reaguje na
lokalnu primenu lekova. Najčešće korišćeni i efikasni antihistaminici su hidroksizin 10–50 mg
PO svaka 4 h po potrebi. Antihistaminici starije generacije moraju se pažljivo koristiti kod
starijih jer izazivaju prekomernu sedaciju i mogu dovesti do padova; Smatra se da su noviji
nesedativni antihistaminici, kao što su loratadin, feksofenadin i cetirizin, korisni za svrab, ali
njihovi efekti nisu proučavani.

Ostali lekovi su doksepin (za atopiju), holestiramin (za otkazivanje bubrega, holestazu, veru
policitemiju), antagonisti opijata kao što su naltrekson i nalmefen (za žučni svrab), kromolin (za
mastocitozu) i eventualno gabapentin (za hepatični pruritus). Fizička sredstva koja mogu biti
efikasna u lečenju pruritusa uključuju ultraljubičastu (UV) fototerapiju, transkutanu električnu
stimulaciju nerava (TENS) i akupunkturu.