Zdravstvena nega (matura)

1.Standardne mere opreza, imunizacija I postekspoziciona zaštita

zdravstvenih radnika
-Prevencija predstavlja skup metoda I postupaka koji se sprovode u cilju
sprečavanja bolesti I poremećaja.
-Nivoi prevencije:
1. Primarni- Prevencija predstavlja skup metoda I postupaka koji se
sprovode u cilju uklanjanja uslova koji dovode do bolesti ili poremećaja
(otvaranje kreativnih centara)
2. Sekundarno-skup metoda I postupaka koji se sprovodi u cilju ranog
odkrivanja I dijagnostikovanja (pregled dojki)
3. Tercijarna-skup metoda I postupaka koji se sprovode u cilju ublažavanja
posledica (rehabilitacija psihijatrijskih bolesnika)
-Imunizacija:
-Predstavlja namerno izlaganje uzročniku I bolesti u cilju podsticanja organizma
da stvara antitela protiv te bolesti.
-Imunizacija se postiže vakcinacijom. Vakcine sadrže atenuisane
mikroorganizme.
-Postekspoziciona zaštita:
-Predstavlja zaštitu nakon incidenta ili nesreće. Organizam se može zaštititi
primenom seruma ili lekova. Serumom se dobijaju gotova antitela koja štite od
uzročnika bolesti, tj. ekspoziciona zaštita ima efekta od 24 do 48 sati nakon
incidenta.
4.Dezinfekcija
-Je skup mera i postupaka kojima se delimično uništavaju mikroorganizmi sa
kože, površina, predmeta, materijala koji su bili ili će biti u kontaktu sa
pacijentom.
-Vreme sprovodjenja:
1)profilaktička dezinfekcija- radi smanjenja broja mikroorganizama. Sprovodi
se svakodnevno kako ne bi došlo do bolesti.
2)tekuća dezinfekcija-u toku bolesti (kako bi se sprečilo širenje)
3)završna dezinfekcija-radi uništavanja mikroorganizama nakon otpusta
bolesnika, smrti ili premeštanja na drugo odeljenje.
-Dejstvo dezificijensa zavisi od njegove koncentracije i količine, temperature
sredine, čistoće površine koja se dezinfikuje, kontaktnog vremena, vrste
mikroorganizama i njihove otpornosti, prisustva organskih materija.
-Metode dezinfekcije:
1.Fizička:
 prirodne metode (UV zračenje-sunčeva svetlost, kvarc lampe, taloženje i
filtracija vode)
 termičke metode (spaljivanje, kuvanje, peglanje, pasterizacija)
2.Mehanička:
 Čišćenje, pranje, brisanje, četkanje, struganje, usisavanje, provetravanje.
 Radi se pre fizičke ili hemijske dezinfekcije.
3.Hemijska:
-Podrazumeva primenu hemijskih dezinfekcionih sredstava.
1. Alkohol 70% i 96%:
-To je bistra bezbojna i isparljiva tečnost, karakterističnog mirisa.
-Deluje baktericidno posle 1-2 minuta.
-Ne deluje na spore.
-Za dezinfekciju kože pre aplikacije lekova i vakcinacije, za čuvanje sterilnih
instrumenata, u pripremi operativnog polja, prevenciju dekubitusa, obradu
okoline rane.
2.Oksidaciona sredstva:
a)Vodonik peroksid 3% (hidrogen)-bistra bezbojna tečnost koja penuša. Za
dezinfekciju kože, ispiranje gnojnih rana, ispiranje usne duplje i ušiju (0,3%).
Duboke rane koje krvare ne treba ispirati hidrogenom jer može doći do
vazdušne embolije.
b)Kalijum-permanganat 1% (hipermangan)-u obliku kristala tamno
ljubičaste boje koji kad se rastvori sa vodom postaje roze boje. Za ispiranje rana
i dezinfekciju sluznice, kod dermatititsa i gljivičnih infekcija stopala i šaka, za
kupanje beba kod kožne infekcije.
3.Halogena jedinjanja:
a) Jod 10% i 1% -Ima baktericidno, virocidno i sporocidno dejstvo.
Povidon jod rastvor i pena (vodeni rastvori joda) za dezinfekciju kože pre
hirurške intervencije, pre punkcija, za obradu opekotina i rana.
b)Hlor-Ima baktericidno dejstvo. Safe tablete na 5l vode stavlja se tableta od
2g. Za dezinfekciju površina, kuhinja, sanitarnih prostorija, bazena. Gas
hloramin je za dezinfekciju vode (0,5%), dezinfekciju podova i predmeta (1-
5%).
4.Borna kiselina 3%
-Za ispiranje šupljih organa (bešika, vagina, rektum), za obloge kod opekotina i
ulcelacija i za gljivična oboljenja kože i sluzokože. Koristi se u obliku
masti,krema i praška.
5.Asepsol
-Baktericidno deluje na bakterije, alge, gljivice i viruse. Ne deluje na bacil
tuberkuloze i na spore.
-5% (nerazblažen) je za čišćenje radnih površina, podova, zidova, uredjaja
(15min).
- 2% razblažen je za predmete, masnoće i organske nečistoće (1sat)
6.Formaldehid-formalin
-Deluje baktericidno, ubija i spore u roku od 6sati.
-Koristi se kao konzervans u patologiji i za balzamovanje tela.
7.Gencijana Violet 1% i Rivanol 0,1promila
-Za terapiju infekcija sluzokože izazvane gljivicama i za ispiranje rana koje
gnoje.
-Rivanol je rastvor žute boje i boji kožu, tkiva i rublje.
8. Savremena sredstva za dezinfekciju
-Gigasept 5% je za dezinfekciju instrumenata, endoskopa. Izbegavati kontakt
sa kožom. Kontakno vreme 15min.
-Oktanisept je za kožu, sluzokožu, opekotine i rane, pre kateterizacije, pre
uvodjenja braunile. Kontaktno vreme 1min. Ne koristiti ga sa jodom.

-Osobine dobrog dezinfekcionog sredstva:

Da deluje na što širi spektar mikroorganizama,da deluje u što manjim
koncentracijama,da deluje brzo,da ne deluje tokstično na ljude i životinje,a ne
iritira kožu,ne sme biti kancerogeno,da se ne resorbuje kroz kožu i sluzokožu,da
ne ostećuje površinu i da joj ne menja boju,da je rastvorljivo u vodi,da nema
neprijatan miris,da je jeftino,da se lako nabavlja i jednostavno čuva.

5.Etika zdravstvenih radnika

1-Zdravstveni radnik nastoji da spreči pojavu bolesti
2-Najvažnija vrednost je ljudski život.
3-Sestra aktivno učestvuje u zdravstvenom vaspitanju naroda.
4-Povredjenom i obolelom mora pružiti pomoć i odkloniti životnu opasnost.
5-Obaveza čuvanja medicinske tajne.
6-Sestra mora de neguje bolesnika, savesno i požrtvovano.
7-Princip u radu mora biti primumnon nocere (ne naškoditi)
8-Medicinska sestra treba da bude suzdržana, nesebična i skromna.
9-Zdravstveni radnici ne smeju potcenjivati, pocenjivati i vredjati svoje kolege i
saradnike.
10-Sve medicinsko-tehničke radnje koje se sprovode moraju da budu u skladu
sa medicinskom naukom.
11-Pre izvodjenja svake procedure, psihička priprema je neophodna kao i
pismena saglasnost za primenu pojedinih dijagnostičkih metoda.
12-Sestra ne može samovoljno da napusti službu ili da izostane sa posla.
13-Sestra mora uvek da vodi računa o sebi, o ugledu svoje profesije i svoje
ličnosti.
14-Sestra mora imati sve kvalitete kojima se odlikuje zdravstveni radnik.
6.Sterilizacija
-Skup mera I postupaka kojim se u potpunosti uništavaju mikroorganizmi i
njihove spore sa predmeta, materijala i instrumenata koji su bili ili će biti u
kontaktu sa pacijentom.
1.Fizičke metode:
1)Sterilizacija vlažnom toplotom:
a)Kuvanje-četkicom se opere i ispere instrument, osuši se, potopi se u
dezinfekciono sredstvo na 2h, opet se prosuši, potapa se u destilovanu vodu i od
momenta ključanja čeka se 30minuta.
b)vrela vodena para-Autoklav
-Vrela vodena para pod pritiskom gde sterilišemo:
 Guma-120stepeni-1,5bara-20minuta
 Instrumenti-134stepena-2,5bara-7minuti
 Hirurško rublje-134stepena-2,5bara-15minuta

2)Sterilizacija suvom toplotom:

a)Suvi sterilizator-metalni instrumenti, predmeti od vatrostalnog stakla,
stavljaju se u kasete poluotvoreni. Izvodi se na:
 160 stepeni-2sata
 180stepeni-1sat
 200stepeni-30minuta
-Sterilizacija počinje od trenutka dostizanja temperature.
b)Spaljivanje-Metalni instrumenti, samo u vanrednim situacijama 3-5 minuta.

2.Hemijske metode
1)Hladna sterilizacija-potapanje predmeta u rastvore dezinficijensa.20 minuta
pa 15 minuta.
2)Etilenoiksid-gumeni i plastični predmeti, aparati za anesteziju, predmeti koji
se ugradjuju u bolesnikovo telo. Na 60 stepeni-5,5bara. Vlažnost 50-60% 2-
4sata.

3.Savremena sterilizacija (radijacija, ultrazvuk, UV zračenje, gama zraci)

 7.Kontrola sterilizacija
1.Fizička-provera temperature termometrom, pritiska manometrom i vremena
satom.
2.Hemijska-Lepljenje indikator traka unutar paketa sa materijalom koji se
steriliše. Trake menjaju boju kada je postignuta određena temperatura.
3.Biloška-Paketići sa sporama bakterija se stavljaju izmedju doboša nakog čega
se šalju u laboratoriju. Ako nema porasta kulture na podlozi sterilizacija je bila
uspešna.

9.Subjektivni i objektivni znaci bolesti

-Simptom označava subjektivnu tegobu koju doživljava obolela osoba, sve ono
što pacijent oseća (bol, nesanica, nelagodnost).
-Znaci bolesti su objektivne promene koje mogu da se utvrde kod obolele osobe
(npr. povišena telesna temperature). Objektivni znaci bolesti se uočavaju
posmatranjem vitalnih finkcija, stanje svesti, izlučevine, položaj i izgled
pacijenta.
-Inspekcijom uočavamo:
1)Stanje svesti (somnolencija, sopor, sinkopa, koma)
2)Položaj pacijenta (aktivan, pasivan, prinudan)
3)Konstitucija (astenička, atletska, piknička)
4)Rast (patuljast, džinovski)
5)Uhranjenost (podhranjenost, gojaznost)
6)Hod
7)Boja kože i njen izgled-crvena, bleda, žuta, petehije, ospa, suvoća
8)Glava-oblik, veličina, ćelavost
9)Lice-boja,bolan izraz, uplašen, otoci
10)Oči-boja beonjača, izgled očnih jabučica, funkcija zenica
11)Nos-sekrecija,otežano disanje, deformiteti
12)Uši-deformiteti, sekrecija, nošenje slušnih aparata
13)Usta-zubi, proteza, karijes, vlažnost usana, cijanoza, bledilo, obložen jezik
naslagama
14)Vrat-simetričnost, pokretljivost, otok
15)Grudni koš-oblik, pokreti rebara, dojke i njihov oblik
16)Trbuh-bol, nadutost, grčevi, redovna stolica ili ne, izgled kože (strije, ospe,
mladeži, venski crtež, ožiljci od operacija)
17)Ekstremiteti-pokretljivost, otoci, nedostatak, roširene vene, deformiteti.

10. Temperatura
-Predstavlja stepen zagrejanosti organizma. Centar za termoregulaciju je u
hipotalamusu. Normalna temperature merena aksilarno 36-37℃, a rektalno je
viša za 0,5-1℃, sublingvalno do 0,5 ℃.
-Temperatura može biti:
 Klinička smrt-ispod 34℃
 Subnormalna-ispod 36℃
 Normalna-36-37℃
 Subfebrilna-37-37,9℃
 Febrilna-38-38,9℃
 Visoko febrilna-39-42℃
 Koagulacija belančevina CNS-a-iznad 42℃
Mesta za merenje:
 kožni nabori (ispod pazuha, ingvinalno)
 prirodni otvori (usta,vagina, rektum)
Meri se 2 puta dnevno (po potrebi I češće zavisi od vrste odeljenja), vrednosti se
zapisuju u temperaturnu listu tačkicama ili brojčano, a spajanjem tih tačkica
dobijamo temperaturnu krivulju:
1.febris remittens-temp koja varira više od 1 stepena ali nikada ne pada ispod
37℃. Kod sepse.
2. febris intermittens-dnevne oscilacije od 2-3 stepena. Kod malarije.
3. febris septica-dnevne oscilacije veće od 1 stepena, nagli skokovi i nagli
padovi, obilno znojenje i dehidratacija.
4. febris recurrens-smena visoko febrilne i normalne temp koja traje nekoliko
dana.
5. febris continua-oscilacije unutar jednog stepena danima ili nedeljama. Kod
pneumonije i trbušnog tifusa.
6. febris inversus-kada je jutarnje temperatura viša od popodnevne.

11.Puls
Puls predstavlja odraz srčanog rada na perifernim arterijama.
Može se osetiti (palpacija) i čuti (auskultacija).
Mesta palpacije su:
 a. temporalis
 a. carotis communis
 a. axillaris
 a. brachialis
 a. radialis
 a. femoralis
 a. poplitea 
 a. dorsalis pedis

Palpacija se vrši jagodicama drugog, trećeg I četvrtog prsta, merenje traje 1

minut, a dobijene vrednosti se upisuju grfički ili brojčano u temperaturnu listu.
1 kockica= 4 otkucaja
Frekvencija predstavlja broj otkucaja u jednoj minuti i normalna je 60-80
otk./min.
Tahikardija – više od 100 otk./min
Eukardija 60-80 otk./min
Bradikardija – manje od 60 otk./min
Ritam pulsa je pokazatelj srčanog rada i predstavlja naizmenično smenjivanje
sistole i dijastole u određenom vremenskom intervalu.
Ritam može biti:
  Ritmičan- regularan
 Neritmičan- iregularan
Kvalitet pulsa predstavlja jačinu pritiska krvi na zid krvnog suda.
Može biti:
 Pulsus magnus- visok
 Pulsus parvus- nizak
 Pulsus filiformis- visokofrekventan, sitan, aritmičan puls
 Pulsus celer- nagao i brz
 Pulsus tardus- trom, razvučen
 Pulsus durus- tvrd
 Pulsus mollis- mek
Poremećaji koji se mogu registrovati palpacijom:
 Sinusna bradikardija- kod sportista se javlja fiziološki, a patološki kod
povećanog intrakranijalnog pritiska, hipotireoidizma, akutnog infarkta
miokarda.
 Sinusna tahikardija- kod fizičkih i psihičkih naprezanja, šok,
krvarenja, insuficijencija srca, hipertireoidizam.
 Paroksizmalna tahikardija- bisokofrekventna tahikardija koja se javlja
u napadima.
 Ekstrasistole- prevremene kontrakcije srca koje se registruju
palpacijom.
 Apsolutna aritmija-potpuno nepravilan puls.

12.Disanje
Disanje predstavlja razmenu gasova između organizma i spoljašnje sredine i
odvija se u plućima. Centar za disanje se nalazi u produženoj moždini.
Respiracija se sastoji od udaha (inspirijum), izdaha (ekspirijum) i pauze (apnea).
 Frekvencija je broj respiracija u jedinici vremena:
 Tahipnea- ubrzano disanje
 Eupnea- normalno, kod dece 20-22, odrasli 18-20, stariji 16-
18.
 Bradipnea- usporeno disanje
Beleži se u temperaturu listu zelenom bojom. Jedna kockica= 2 respiracije.
Dispnea- otežano disanje
Apnea- prestanak disanja
Ortopnea- otežano disanje koje se olakšva postavljanjem u sedećem položaju
(ortopnoičan položaj)

Patološki oblici:
 Kusmaulovo- duboke aplitude, odsustvo pauze, čujno je uz
aktivaciju pomočne disajne muskulature. Kod trovanja.
 Čejn-Stokovo- u početku površno, pa postaje dublje dok ne
dostigne maksimum. Zatim dubina postepeno opada, amplitude su
sve manje dok ne nastane pauza koja traje 10-40 sekundi. Kod
srčane insuficijencije i povreda CNS).
 Biotovo- potpuno nepravilno i haotično disanje. Kod odoljenja
CNS, meningitisa, povreda…
Povećanje temperature za 1℃, ubrzava puls za 8-10/min., a broj respiracija za
4/min.

13.Krvni pritisak
Arterijski krvni pritisak je pritisak krvi na zidove arterija i pritisak zidova
arterija na cirkulišuću krv.
Sistolni- maksimalan, 120-140mmHg.
Dijastolni- minimalan, 60-90mmHg.
Hipertenzija- iznad ili jednaka 140/90mmHg.
Tipovi hipertenzije:
 Sistolni tip- povišen samo sistolni pritisak. Kod ateroskleroze.
 Konvergentni tip- povišen i sistolni i dijastolni. Kod renalne
hipertenzije.
 Divergentni tip- povišen sistolni, a snižen dijastolni. Kod
hipertireoze, insuficijencije aorte...
Za merenje TA koristi se:
 Riva Rocci- aparat sa živinim stubom
 Po Pashonu- aparat sa manometrom
 Digitalni
Palpatornom metodom se može izmeriti samo sistolni pritisak, dok
auskultacijom moze i sistolni i dijastolni.
Vrednosti TA se upisuju u temperaturnu listu.

Venski pritisak je merenje pritiska u gornjoj šupljoj veni i deskoj pretkomoti

pomoću katetera.
Normalne vrenosti- 3-10cm vodenog stuba.

14.Mokrenje, kontrola, evidencija i posmatranje urina

Mokrenje je fiziološka funkcija pri kojoj se iz organizma izlučuje mokraća
preko urogenitalnog sistema. 3-5 puta u toku 24h.
 Nikturija- često mokrenje noću
 Dizurija- bolno mokrenje
 Polakiurija- često, obilno mokrenje uz osećaj peckanja
 Enureza- nevoljno mokrenje noću
 Inkontinencija- nekontrolisano, bezvoljno mokrenje
 Retencija- zadržavanje mokraće
 Diureza- količina izlučene mokraće u toku 24h, normalna 1200-
1500ml/24h, specifična težina 1015-1025
 Poliurija- više od 2000ml u toku 24h. Kod prekomernog unosa tečnosti,
dijabetesa i bubrežne insuficijencije.
 Oligurija- manje od 500ml za 24h. Kod bubrežne insuficijencije, dijareje,
povraćanja
 Anurija- potpuni prestanak lučenja urina. Kod akutne bubrežne
insuficijencije, hemolize, intoksikacije, glomerulonefritisa.
 Proteinurija- prisustvo belančevina u urinu.
 Glikozurija- prisustvo šećera u urinu.
 Hematurija- prisustvo eritrocita u urinu.
 Bakteriurija- prirustvo bakterija.
Kateterizacija je plasiranje katetera u mokraćnu bešiku.
Indikacije:
 Pražnjenje mokraćne bešike
 Evakuacija koaguluma
 Uzimanje rezidualne mokraće
 Ubacivanje lekovitih, kontrastnih sredsava
 Retencija
 Inkontinencija
 Operacije
-Centar za mokrenje se nalazi u slabinskom delu kičmene moždine.
-Boja,izgled I ostale osobine mokraće mogu se menjati zavisno od patoloških
stanja. Mokraća tamno žute boje je kod žutice zbog prisustva bilirubina;crvena
je kod krvarenja; alkalna reakcija javlja se kod dugotrajnog povraćanja, a jako
je kisela zbog konzumiranja velikih količina belančvina.
15. Defekacija i posmatranje stolice
-Defekacija je fizioloka funkcija organizma ,pri čemu se prazni sadržaj
završnog dela debelog creva. Do defekacije dolazi usled fizičkog pritiska
fekalnih masa na zid creva, čime se pojačava peristaltika pa se crevni sadržaj
potiskuje kroz rektum prema anusu.
-Akt defekacije je uslovna radnja I obavlja se po pravilu u isto vreme. Centar za
defekaciju je u lumbo-sakralnom delu kičmene moždine.
-Posmatranje stolice-feces je nesvaren, neresorbovan sadržaj creva.
1)Makroskopskim pregledom:
a)Količina-zavisi od unete hrane. Za 24h varira od 100-500 grama.
b)Boja-potiče od sterkobilina ,normalno je smedja. Na boju utiču uneta hrana i
neki lekovi ili krvarenja. Prisustvo svetle krvi je znak krvarenja iz donjih delova
digestivnog trakta. Aholična stolicaje masna stolica sivo- bele boje; kod žutice.
Melena je katranasta, sjajna, crna, lepljiva stolica-kod krvarenja iz
gastroduodenuma.
c)Konzistencija-Zavisi od količine vode koju sadrži. Razlikujemo formiranu,
tvrdu, kašastu I retku. Može se javiti opstipacija zbog oslabljene peristaltike
creva što dovodi do dužeg zadržavanja fekalnih masa I potpune resorpcije vode.
Dijareja-pri ubrzanoj peristaltici. Kašasta-sadrži više vode.
-Dispepsija vrenja je nedovoljno varenje ugljenih hidrata,pa se u kolonu
stvaraju velike količina ugljen dioksida. Defekacija je eksplozivna, praćena
nelagodnošću a stolica je retka, svetlo žuta, kiselkastog mirisa i penušava.
-Dispepsija truljenja je povećanjo prisustvo nesvarenih belančevina u kolonu.
Nastaje truljenje i oslobadjaju se gasovi izuzetno prijatnog mirisa.
-Masna dispepsija nastaje usled preteranog unošenja masne hrane. Stolica je
bleda, obilna, masna, kisele reakcije, penušava.
d)Miris-Zavisi od količine i vrste bakterija.
e)Prisustvo crevnih parazita.
2)Mikroskopski pregled:
a)Biohemijski pregled-radi se kada se sumnja na krvarenje koje ne može da se
vidi golim okom. 3 dana za redom se uzima uzorak.
b)Mikrobiološki pregled-traženje parazita ako se sumnja na crevnu infekciju.
Samo 3 negativne analize potvrdjuju da je osoba zdrava.
c)Bakteriološki predleg-koprokultura;zasejavanje stolice na hranjivu podlogu.
17. Oksigenoterapija
-Je terapijska primena kiseonika. Omogućava se dovoljna primena kiseonika
kada je organizam doveden u stanje smanjene oksigenacije.
-Anoksemija je stanje smanjene količine kiseonika u krvi, a ako je manjeg
stepena naziva se hipoksemija.
-Anoksemija dovodi do nedostatka kiseonika u tkivima tj. do anoksije, a ako je
manjeg stepena to je hipoksija.
Indikacije: udisanje vazduha u kome nema dovoljno kiseonika, anemija,
trovanje ugljendioksidom, oboljenje srca i pluća, edem pluća, infarkt miokarda,
povrede glave, grudnog koša i abdomena, akutna oboljena mozga, post-
operativno lečenje usled anoksije.
-Količina kiseonika,meri se u litrima na minut,a doza zavisi od stanja gasova u
arterijskoj krvi.
-U slučaju hipoksije daje se kiseonik i do 10 l/min.
-U slučaju hiperkapnije 1-2l/min.
Primena kiseonika može biti
 neograničena:preko maske ili nazalnog katetera
 ograničena (daje se bolesnicima sa hroničnim bronhitisom)
18.Lumbarna punkcija
-Vrši se u terapijske i dijagnostičke svrhe ubodom igle u subarahnoidalni
prostor kičmenog kanala.
 U dijagnostičke svrhe se izvodi kod meningitisa, encefalitisa, tumora
mozga, apscesa, povrede lobanje...Dijagnoistički materijal je likvor i
makroskopskim pregledom potvrdjuje se da li je zamućen, gnojav,
krvav...
 U terapijske svrhe se izvodi kod: tetanusa, tuberkuloznog meningitisa,
povećanog intrakranijalnog pritiska.
-Likvor je bistra bezbojna tečnost koja se stvara u moždanim komorama,
dnevna sekrecija likvora iznosi 60-300 ml. Normalan pritisak likvora je 70-
180mm/Hg u zavisnosti od položaja boleskina (sedeći, ležeći)
-Punkcija se izvodi u sedecem položaju, telo je malo savijeno unapred a
slabinski deo je isturen tako da se kičmeni pršljenovi mogu napipati, a
medjupršljenski prostor je dobro izražen. Gornji deo ličnog rublja se skida, a
donji se štiti kompresom.
-Bolesnik sedi na ivici stola, a medicinska sestra drži bolesnika ispod pazuha,
hvata ga za nadlaktice i u isto vreme potiskuje grudni koš unazad.
-Ako se punkcija vrši u ležećem položaju, bolesnik zauzima desni bočni položaj
uz samu ivicu stola. Kolena su mu privučena prema trbuhu, a glava je savijena
unapred tako da glavom skoro dodiruje kolena.
-Ubod je izmedju 3 i 4 lumbalnog pršljena. Likvor se može uzeti za ctitološki,
hemijski i bakteriološki pregled, kao i za pregled sedimenta likvora na maligne
ćelije. Po završenoj punkciji bolesnik se smešta u postelju u horizontalan
položaj bez jastuka. Bolesnik miruje 2-24h uz stalnu negu i kontrolu medicinske
sestre i lekara.
19.Normalna ishrana
Omogućava pravilan razvoj organizma, sprečava nastajanje bolesti, ubrzava
lečenje i sprečava nastajanje komplikacija, pomaže rehabilitaciji obolelih.
Vrste životnih namirnica: ugljeni hidrati, belančevine, masti, minerali, vitamin I
voda.
1.Ugljeni hidrati- su izvor energije u organizmu. Žitarice, pšenčno i kukuruzno
brašno, krompir, pirinač, pasulj, grašak, šećer, med. Dnevni unos za odraslu
osobu je oko 200-400g.
2.Belančevine-Gradivne materije koje su važne za rast i regeneraciju. Nemasna
mesa, posni sirevi, mleko, belance jajeta. Dnevni unos 70-100g.
3.Masti-služe kao izvor energije u organizmu. Nalaze se u svim namirnicama
koje sadrže belančevine. Dnevni unos 50-120g.
4.Minerali- neophodni su za obavljanje niza životnih funkcija (održavanje
sistema srca, ravnoteže, neuromišićne funkcije, nervnog sistema). To su:
kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum.
-Kod ishrane u bolničkim uslovima potrebno je:da svaki bolesnik dobije obrok
u posebnom sudu, da se na zahtev bolesnika mogu dodati začini ukoliko to
priroda njegovog oboljena dozvoljava. Prljavi sudovi se sakupljaju kada svi
bolesnici završe sa jelom.
21.Intervju
-To je razgovor izmedju 2 osobe. Spada u individualne metode rada, a po
savremenoj podeli metoda spade u komunikacione metode.
-Može biti: rutinski ili informativni, dijagnostički, terapijski ili savetodavni.
-U razgovoru primenjujemo princip humanosti i poštovanja ličnosti.
-Intervju sprovodimo u bolničkoj sobi, ordinaciji, prijemnom odeljenju,
sestrinskoj sobi, operacijonoj sali…
-Razgovaramo u prijatnom ambijentu. Ne ismevamo pacijenta i ne sugerišemo
odgovore.
-Ako skrene sa teme pitanjem ćemo ga vratiti na temu razgovora. Razgovor
vodimo u skladu sa pacijentovim stepenom obrazovanja i godinama starosti.

24.Kućna poseta
-Kućna poseta spada u najsloženije oblike rada u zdravstvenom vaspitanju.
Kućna ili patronažna poseta podrazumeva planski skup u rešavanju postojećih
zdravstvenih potreba porodice, osposobljavanja majke, a zatim i ostalih članova
porodice za rešenje zdravog načina života, prihvatanje mera prevencije bolesti
ili povreda, zbrinjavanje povreda, samopomoć ili kućnu rehabilitaciju…
-Ove posete sprovodi patronažna sestra koja koristi različite metode
zdravstveno-vaspitnog rada rada, uz obaveznu životnu demonstraciju.
-Prilikom posete ona i prati da li su postignute planirane promene ponašanja.
25.Životna demonstracija
-je učenje kroz aktivnosti, ponavljanjem i vežbanjem uz potrebne korekcije
savladava se samostalno merenje TA, glikemije, dojenje, širok povoj,
pregledanje dojki...
-Izvodi se u kući bolesnika, školi, bolesničkoj sobi ili savetovalištu.
26.Izložbe
-Spadaju metode i sredstva. Mogu biti opšte i specijalizovane. Ostvaruju se kroz
postavku i praktičnu demonstraciju, a postavljaju se u savetovalištima,
dispanzerimja, čekaonicama, školama, fakultetima...
-Postoji mogućnost grupnih poseta sa obaveznom diskusijom, a nedostatci su:
najskuplje sredstvo, zahteva mnogo prostora, vremena i angažovanja stručnjaka,
kao i dobru reklamu.
27.Panel diskusija
-Grupna metoda rada, gde se grupa stručnjaka okupi u radio ili tv emisiji i
razgovaraju o aktuelnoj temi. Emisiju vodi stručnjak iz te oblasti a u rad se
mogu uključiti gledaoci ili slušaoci. Osobe sede za okruglim stolom-
medjusobna jednakost. Odgovara se na pitanja.
 31. Zdravstveno vaspitni rad na rešavanju problema narkomanije
-Droga je izraz za preparipane produkte biljaka i minerala. Opojne droge deluju
na nervni system, a kod ponovljenog uzimanja stvaraju zavisnost.
-Akutna intoksikacija nastaje posle uzimanja većih količina lekova ili droga.
Kod predoziranosti, ako se na vreme ne preuzme hitna medicinska pomoć
nastupa smrt.
-Stanje hronične intoksikacije se javlja ako se nastavi sa uzimanjem odredjene
supstance. To su narkomanija i toksikomanija...
-Zloupotreba=uzimanje psihoaktivne supstance bez razvijene psihičke ili fizičke
zavisnosti.
-Psihička zavisnost=potreba da se uzme odredjena supstanca, osoba preduzima
mnogobrojne aktivnosti da bi do nje došla.
-Fizička zavisnost=potreba organizma da unese supstancu na koju je navikao jer
će su u suprotnom ispoljiti apstinencijalni sindrom.

Podela psihoaktivnih supstanici:

1)supstance koje se koriste u medicini-psihofarmaci i analgetici
2)supstance čija je upotreba raširena u društveno-legalna (duvan, alkohol, kafa)
3)supstance čija je upotreba društveno nelegalna-hašiš, heroin
-Prema delovanj u na CNS razlikujemo:
1)depresore
2)stimulanse
3)halucinogene
-Primarna prevencija je unapredjenje zdravlja i prevencija odredjenih bolesti.
-Sekundarna prevencija-skraćenje trajanja bolesti, ranom dijagnozom i što
efikasnijim tretmanom.
-Tercijalna prevencija-ima za cilj da smanji oštećenja, pomogne osobi da
funkcioniše u odnosu na njegove sposobnosti i potencijale.
 32. Zdravstveno vaspitni rad na rešavanju problema pušenja
-Pušenje duvana je jedna od najraširenijih pandemija. Sam akt pušenja možemo
podeliti na dve faze:
1.Samotrovanje-pušač stvara negativan pritisak u usnoj šupljini, proizvodi
vazdušnu struju koja se kreće iz spoljašnje sredine preko gorućeg dela cigarete,
preko ne sagorelih dela duvana do usne duplje. Temperatura žara cigarete je
850℃. U ustima struja prelazi preko žara, podstiče sagorevanje, nastaje process
destilacije i stvara se druga velika grupa otrova, a redja grupa nastaje procesom
pirolize i pirosinteze. Tako stvoreni aerosol prelazi u usnu duplju pušača, u
respiratorni trakt, pa dalje krvotokom u sve delove tela.
2.Zagadjivanje okoline pušača

-Pušenje i zdravlje:
1)menja imuni sistem čoveka
2)dovodi do malignih oboljenja
3)osoba koja puši ima sopstvenu fabriku ugljen-dioksida, nema dovoljno
kiseonika u krvi i brzo se zamara
4)dovodi do aterosklerotičnih promena
5)hronični bronchitis
6)koronarna bolest, hipertenzija
7)trudnice koje puše radjaju decu sa manjom telesnom težinom, deca imaju
promene u srčanoj akciji

-Dužnosti zdravstvenih radnika u odvikavanju od pušenja:

-Mladi sve više puše, zato je potrebno kontinuirano sprovoditi i pružiti podršku
mladima. Organizovati tribune, predavanja, sastanke u školama. Idealan put
zdravstvenog vaspitanja je put primera zdravstvenih radnika.

34.Prva pomoć kod cerebro-vaskularnog insulta

-Cerebro-vaskularni insult- promene na krvnim sudovima mozga. Predstavlja
fokalni (ima žarište) poremećaj moždane funkcije.
-Uzročnici:
1)prolazna ishemija mozga- zbog sužavanja krvnih sudova mozga, a simptomi
su: hipotenizija, oduzedost ili utrnulost jedne ruke, gubitak govora, prolazno
slepilo. Vraćanjem pritiska na normalni simptomi se gube u potpunosti. Sve ovo
traje 24h.
2)infarkt mozga-razmekšanje moždanog tkiva zbog tromboze ili embolije.
Ishemija traje 3-8min. Simptomi su: bledilo, cijanoza, grčevi, somnolencija,
sopor, koma, hemiplegija (paraliza jedne strane dela). Ako preživi i ne upadne u
komu, potpuno se oporavlja ali ruka ostaje oduzeta.
3)intrakranijalne hemoragije-naglo nastaje, naglo prestaje, simptom je
glavobolja.

-Pomoć na terenu:
1)stanje svesti
2)prohodnost disjnih puteva
3)stanje disanje
4)stanje cirkulacije
5)stanje zenice
6)koma položaj
7)zubna proteza se vadi ako je ima
8)pratiti vitalne znake

-Prva pomoć u bolnici:

1)neurološki pregled
2)uspostavljanje intravenskog puta
3)uzimanje krvi za analize
4)KPR
5)oksigeno terapija
6)hitna medikamentozna terapija
 35.Prva pomoć kod statusa epileptikusa
-Predstavlja naglo nastali, prolazni, poremećaj funkcije mozga, naglo prestaje,
može se ponavljati.
-Ako napad traje duže od 20min ili se javi više napada izmedju ,to se zove
status epileptikus.
Uzroci:
1)neredovno uzimanje terapije
2)tumor i apsces mozga
3)zapaljenja
4)konzumiranje alkohola

-Klinička slika:
-Napad nastaje iznenada, samo kod malog broja ima prodromalni stadijum.
Nakon tog stadijuma nastaje epileptična aura u vidu halucinacija, bol u trbuhu u
predelu srca ka grlu. Ako napad počinje bez toga, bolesnik iznenada pobledi,
izgubi svest i naglo pada. Bolesnik dok pada ispušta krik zbog spazma mišića
grla, trbuha i grudnog koša. Javlja se grč celog tela, zenice su proširene, disanje
zaustavljeno u ekspirijumu, sve traje 20-60sekundi. Nakon toga počinju
kontrakcije mišića tela i to je klonična faza. Bolesnik nekontrolisano pokreće
ruke i noge, kontrahuje se jezik-pena+krv(ako se ugrize), može nevoljno da
ispusti mokraću i stolicu što je bitno u anamnezi jer je to jedina razlika u
histeričnom i epi napadu. Sve traje 1-2min. Posle napada bolesnik je zbunjen
pospan i ne seća se ničega.
-Prva pomoć:
1)bolesnika staviti na tvrdu podlogu i staviti nešto mekano pod glavu
2)otvoriti venski put na podlktici
4)kada se napad završi obavlja se intubacija
36.Prva pomoć kod psihičkog nemira
-Psihomotorni nemir predstavlja poremećaj volje i motorike koji su vrlo česti
kod psihijatrijskog bolesnika, a ispoljavaju se abnormalnim držanjem tela ili
motorikom.
-Nastaje zbog poremećaja psihičkog stanja, zastoja u razvoju, trauma...Kreću se
od potpunog stupor (nepokretljivosti) do najjačeg psihomotornog nemira
(ekscitacije), neočekivano psuju, viču, grde, vredjaju, nasrću na ljude. Mogu
povrediti i sebe i druge.

Oblici poremećaja motorike su:

1)Katatoni stupor-kada bolesnik zauzima neki neprirodan stav i ostaje u njemu
satima ili danima. Ne jedu, ne komuniciraju sa osobljem, ali su svesni i prate
naše pokrete.
2)Mutizam-kada bolesnik ne govori danima ili nedeljama. Sve prati i razume,
ali ne želi da razgovara.
3)Negativizam-osoba se pravi da ne čuje i sve radi suprotno.
4)Stereotipije-ponavlja neku radnju ili rečenicu koja nema smisla.
5)Eho simptomi-osoba pasivno ponavlja tudje radnje, ponavlja govor ljudi iz
okoline, ponavlja mimiku.
6)Manirizam-poseban oblik hoda, mimike, izražavanja...
7)Psihomotorni nemir-uznemiren, stalno u pokretu, hoda, viče, trči, svadja se.
8)Katatona pomama-jak psihomotorni nemir nastaje iznenada u katatonom
stuporu...

Prva pomoć:
1)fizikalni pregled
2)uzeti krv za analize+toksikološki test
3)dati lek po nalogu lekara, hospitalizacija

37.Prva pomoć kod anksioznog stanja

-Anksioznost predstavlja teškobu i strah praćen unutrašnjom napetošću,
strepnjom, uznemirenošću, nemirom.
Može biti:
1)Normalana-kada postoji razumljiv razlog koji uzrokuje realan strah (zmija,
operacija, rat...)
2)Patološki strah-je van granica razuma. Uzrok je nepoznat. Ne može se
savladati, intenzivan je i može biti u napadima ili da traje dugo. Praćen je:
jezom, drhtavicom, obilnim znojenjem, sušenjem usta, promenim boje glasa,
nesvesticom, nesanicom, anoreksijom, proširenim zenicama, poremećajem
srčanog ritma, tremorom, osećaj gušenja, nemogućnost disanja, poremećaj
funkcije creva-dijareja, slutnja trenutne smrti...

Prva pomoć:
1)fizikalni pregled-da li postoji povreda
2)uveriti osobuda mu ne preti nikakva opasnost, da će sve biti dobro i da ćemo
mu pružiti pomoć
3)dati anksiolitike po nalogu lekara (bromazepam, diazepam)
4)zbog hiperventilacije može da upadne u respiratornu alkalozu, dajemo kesu da
diše u nju
39.Prva pomoć kod Status asmatikusa
-Asmatični status predstavlja najteži oblik asmatičnog napada koji traje
najmanje 12h i ne reaguje na primenu bronhodilatatora. Bolesnici su u teškom
stanju, izrazita otežanost disanja, uplašeni, zauzimaju ortopnoičan položaj,
znoje se, bledilo, cijanoza kože, kasalj. Disanje je čujno, produžen je
ekspirijum.

Prva pomoć:
(sprovodi se u jedinici intenzivne nege)
1)postavljanje u polusedeći položaj/Fovlerov položaj
2)davanje 2-4l O2/min
3)davanje aminofilina i kortikosteroida odmah
4)nastavlja se oksigenoterapija uz čestu kontrolu gasnih analiza.
5)primena bronhodilatatora
6)sedativi se NE daju, jer mogu dovesti do prestanka disanja
-Ako ovim postupcima ne dodje do poboljšanja bolesnik se intubira i stavlja se
na respirator.

41. Prva pomoć kod akutnog iskrvavljenja

-Krvarenje je isticanje krvi iz cirkulacije, usled oštećenja krvnog suda ili

miokarda.

Prema mestu:

1. Spoljašnja (rane, hamatemeza, hematurija, hemoptoa, melena)

2. Unutrašnja:

a) Intrakavitalna (u telesnim supljinama)

b) Intraparenhimatozno (jetra, slezina, mišici)

-Oštećenja krvnog suda i krvarenja najčešće nastaju povredom, ali mogu se

javiti usled nedostatka nekog od faktora koagulacije (hemofilija, vit. K , Tr )

Prema vremenu:

1. Primarna- nastaju odmah posle traume;

2. Sekundarna- kraće ili duže nakon traume.

Klinička slika:

-Bledilo, orosen hladnim znojem, konfuzan, nemiran, hipotenzija, tahikardija,

tahipnea, oligurija, niske vrednosti CRP-a.

Prva pomoć na terenu:

- ustanoviti mesto krvarenja i uraditi hemostazu (digitalnu kompresiju,

kompresivni zavoj, Esmarhova poveska)

- utopliti bolesnika
- polozaj autotransfuzije

- ringerlaktat ili NaCl 0.9%

- Kontrolisati vitalne funkcije, transport u zdravstvenu ustanovu.

- kod unutrasnjih krvarenja operativno se leci

- O2 se daje

- krv se uzima za analize

- regulisanje metabolicke acidoze

- diuretici i antibiotici se daju

- endotraehalni tubus p.p.

43. Prva pomoć kod vanmatericne trudnoće

-Vanmaterična trudnoća označava razvitak trudnoće izvan materične šupljine.

-Najčešća lokalizacija je jajovod, jajnik, čak i trbušna šupljina.

-Predstavlja po život opasno stanje, najvise zbog obilnog krvarenja u trbušnu

šupljinu i šok usled iskrvarenja.

-Nastaje kada postoje nepravilnosti i prepreke na putu jajne ćelije ili nepravilne
peristaltike jajovoda.

Klinička slika:

1. Ako je trudnoća u ampularnom delu – tubarni abortus

2. Ako je trudnoća u istmicnom delu – tubarna ruptura

Prvi simptomi su:

-Jednostrani bolovi u donjem delu trbuha, krvarenje tamne boje, izostanak

menstruacije

-U težim slučajevima peritonealni šok, kolaps i ako se na vreme hirurski ne leče

– smrt.
DG se postavlja na osnovu:

- anamneze

- vaginalnog (palpira se adneksalna masa) i UZ pregleda (gde se vidi prazna

materična

šupljina i prisustvo slobodne tečnosti)

- punkcije duglasa

Prva pomoć:

-Sprecavanje hemoragijskog šoka davanjem rastvora elektrolita kroz i.v.

kanilu velikog kalibra.

Nalaz Rh faktora i krvna grupa, kateterizacija mokraćne bešike, uzeti urin za

analize, hitno

pozvati ginekologa i pripremiti pacijenta za operaciju.

45. Prva pomoć kod akutnih ginekoloskih krvarenja

Krvarenja iz materice mogu biti:

1. fiziološka (menstrualno)

2. patološka:

a) pre puberteta (hematurija, rani pubertet, povrede genitalija, strano telo,

tumor, menarha)

b) krvarenja u reproduktivnom dobu (poremecaji ciklusa, metroragije, abortus,

trudnoća, endokrini poremećaji, zapaljenja, tumori, ciste, miomi)

c) krvarenja u postmenopauzi (maligni tumori, povrede, hormonska terapija)

Prva pomoć:

- pozvati ginekologa

- izmeriti puls i pritisak

- zbrinjavanje povreda
- smestiti u ležeći položaj

- utvrditi postojanje šoka i zbrinuti.