Хигијена руку

Татјана Зубац
Бр. индекса 423
 УВОД
Лична хигијена је важан стуб опште
хигијене народа. Још у старом веку њој се
и у Грчкој и у Риму поклањала велика
друштвена пажња: грађена су и кућна и
јавна купатила, а подизани су и стадиони
за спортска вежбања и надметања. Још
тада је била позната максима:
у здравом телу - здрав дух.
 ХИГИЈЕНА РУКУ
Правилна и редовна хигијена, односно
правилно и редовно прање руку добар је,
једноставан и најјефтинији начин спречавања
ширења многих заразних болести које се
могу пренети нечистим рукама као што су
обична прехлада, грип, заразна жутица,
инфекције (уношење изазивача инфекције –
болести храном или водом).
Хигијена руку
 Улога прљавих руку у ширењу цревних
заразних болести је толико важна и очита
да се цревне заразне болести (тифус,
паратифус, дизентерија и др.) називају
„болести прљавих руку“. Од свих органа
нашег тела руке су, с обзиром на своју
функцију, највише изложене прљању.
Болести прљавих руку
 Микроорганизми су: 
бактерије, вируси, гљивице и
праживотиње. Неки од њих могу бити
узрочници болести. Површина наше коже
није стерилна – на њој се налазе
микроорганизми који су стални становници
наше коже и називају се резидентна
микрофлора. Они имају велику улогу у
заштити од патогених микроорганизама,
односно, оних који могу изазвати болест. 
 Током свакодневних активности, руке се контаминирају
мноштвом микроорганизама из околине – преко контаката
с контаминираним површинама, предметима, људима,
животињама, итд. 

Те микроорганизме који нису стално присутни

на кожи руку, него се повремено на њој накупљају,
контактом називамо транзиторна микрофлора. 

Потенцијални узрочници болести могу се путем

контаминираних руку унети у организам крозпробавни
систем (уста), дисајни систем (нос), спојницу ока или преко
оштећене коже (веће или мањеране на кожи, огреботине).
Болести прљавих руку” се најбрже преносе у
великим колективима, као што су између
осталих и основне школе.

Деца, поготово у млађим разредима, се

често разбољевају и изостају са часова због
неадекватног спровођења или неадекватних
услова за спровођење хигијене руку.
Руке треба прати што чешће, чак иако
изгледају чисте. Обавезно их треба опрати:
• после коришћења тоалета,
• после кашљања и кијања,
• пре припремања хране,
• пре јела,
• после додиривања новца,
• после играња у дворишту.
 КАКО МОЖЕМО ДА СПРЕЧИМО ШИРЕЊЕ
ПАТОГЕНИХ МИКРООРГАНИЗАМА?

Редовно и правилно прање руку спречиће

ширење већине заразних болести које се
могу пренети нечистим рукама. 
Навику редовног прања руку треба усадити у
навике понашања већ у раном детињству.
Заштитите ране (посекотине, огреботине)
завојима, фластерима или заштитним
рукавицама, јер је оштећена кожа
осетљива на инфекције. 
Да би руке биле опране исправно треба
урадити следеће:
• руке наквасити топлом водом,
• насапуњати,
• око 10 секунди трљати дланове,
надланице, врхове прстију и између прстију,
• темељно испрати топлом водом,
• обрисати сувим папирним убрусом,
• затворити воду користећи папирни убрус.
Правилно прање руку водом и сапуном
ЗАШТО ЈЕ ДЕЛОТВОРНО ПРАЊЕ РУКУ САПУНОМ
И ТОПЛОМ ВОДОМ?

Сапун растапа слојеве прљавштине и

микроорганизме који се задржају у масноћи
коже шака. Темељним трљањем скидамо те
слојеве са коже. Млаз топле воде спира са руку
прљавштину и масноћу са микробима, а
додатним брисањем сувим убрусом се још
већи број микроорганизама који остаје на
рукама уклања.
 ЗАКЉУЧАК

За спречавање болести прљавих руку

потребно је предузети хигијенске мере, а
те мере су: поучавање, како деце, тако и
одраслих у вези са основним елементима
хигијенског понашања при коришћењу
санитарних инсталација и личне хигијене.
Хвала на пажњи!!!