VEKTORI

KRPELJI

• Krpelji su hematofagni (hrane se krvlju) paraziti ptica, divljih i domaćih životinja i čoveka.

• Na osnovu građe leđa podeljeni su na one sa tvrdom leđnom površinom (Iksodide ili šumske
krpelje) i meke (Argaside ili stajske krpelje).

• Krpelji imaju četiri razvojna stadijuma: jaje, larva, lutka i odrasli oblik.

• Oplođenje ženke se vrši na koži životinje. Pošto se ženka nasisa krvi, otpada sa domaćina i
polaže nekoliko hiljada jaja na na zemlju. Iz jajeta se razvijaju larve, koje se penju na vrhove
stabljika trave i sitnog žbunja, gde čekaju životinju/čoveka da se za njega zakače. Larve su
izuzetno male, teško vidljive golim okom, veličine zrna susama. Sisajući krv domaćina
transformiše se u veći razvojni oblik-lutku. Nakon presvlačenja iz lutke nastaje odrastao
krpelj.

• Inficiran krpelj ne boluje niti umire od infekcije, već je prenosi transtadijalno i transovarijalno.

• Kad dođe u kontakt sa kožom, krpelj se kreće po njoj 1-2 sata dok ne nađe pogodno mesto
gde će da se zakači, rilom probije kožu domaćina i počne da sisa krv. Ako je zaražen
(borelijom zaraženo oko 30% krpelja), da bi infekciju preneo na čoveka/životinju potrebno je
da sisa krv izvesno vreme (za lajmsku bolest najmanje 24 sata), tokom kog izlučuje boreliju iz
pljuvačnih žlezda.

• Kako u pljuvačnim žlezdama ima supstancu anestetičkog dejstva, domaćin ga ni ne oseti pre
nego se nasisa krvi i sam spadne sa kože.

• Uklanjanje krpelja sa kože

• Usni aparat krpelja uhvatiti pincetom što je moguće bliže koži ubodenog, blago pritisnuti
nekoliko sekundi i polako izvući, vodeći računa da se ne otkine glava.

• Ne premazivati benzinom, alkoholom, jer uništava telo krpelja i onemogućava pregled.

Odstranjenog krpelja staviti u posudu sa nakvašenom vatom, zatvoriti i odneti na pregled u
referentnu laboratoriju.

• Mesto uboda ne dezinfikovati, jer se tako podstiče resorpcija uzročnika, već samo oprati
vodom i sapunom i zaštititi flasterom.

• Pratiti da li ima promena na mestu uboda, ako ce javi crvenilo koje se koncentrično širi javiti
se lekaru i započeti antibiotsku terapiju.

• Rod iksodes

• Za naše područje epidemiološki najznačajniji

• Vrsta Iksodes ricinus hrani se na divljim, domaćim životinjama i čoveku

• Vektor je virusnih zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, Q-groznice (Rikecija burneti),

tularemije (Francisela tularensis), lajmske bolesti (Borelija burgdorferi)...

• INSEKTI
 • Hematofagne vrste insekata koje se hrane krvlju su najznačajniji vektori uzročnika zaraznih
bolesti:

 Vaši

 Buve

 Stenice

 Muve (glosine)

 Flebotomusi

 Ženke komaraca

• Životni ciklus svih insekata ima 4 stadijuma: jaje, larva, lutka i odrasli

• VAŠI

• Ektoparaziti su čoveka i nekih sisara

• “Svaka vaška obaška”- na čoveku parazitira 3 vrste vaši, od kojih svaka ima posebnu
lokalizaciju:

1. vaš glave

2. vaš tela

3. stidna vaš

4. Bela vaš tela ili odeće: nalazi se u šavovima i naborima odeće i rublja gde polaže jaja-gnjide.
Hrani se krvlju, ubodom kože čoveka, 2-3 puta dnevno. Sisajući krv, istovremeno defecira.
Čovek se zbog svraba češe i utrljava feces sa rikecijama u lediranu kožu, a može
kontaminiranim prstima da inficira i konjuktive. Vektor je uzročnika pegavog tifusa (Rikecija
provazeki); rovovske groznice (Rikecija kvintana) i vašljivog rekurensa-Bril Zinserova bolest
(Rikecija provazeki, recidiv hronične latentne infekcije). Zbog povećane T obolelog od
pegavog tifusa, vaš napušta bolesnika i prelazi na zdravu osobu, šireći lanac infekcije.
Uništavanje vaši je depedikulacija: povećati stepen higijene, redovno prati (T kuvanja) i
presvlačiti odeću i posteljinu, a kod epidemije pegavog tifusa primeniti insekticid.

5. Vaš glave: samo molestant, ne prenosi uzročnike zaraznih bolesti. Viđa se u svim socijalno-
ekonomskim slojevima, za razliku od vaši tela koja prati uslove niske higijene. Izaziva svrab,
pa zbog češanja može da se ošteti koža i dođe do sekundarne bakterijske infekcije. Prenosi se
direktnim kontaktom, kapom, posteljinom. Gnjide/jaja su pričvršćene za koren dlake.
Terapija: 1% permetrin koji deluje i na gnjide, 10 min na čistu osušenu kosu i ispere se (ako se
vaši ne unište ponoviti postupak za 7 dana, a u slučaju rezistencije koristiti 5% permetrin).
Moraju se lečiti i svi članovi domaćinstva. Gnjide se uklanjaju gustim češljem.

6. Stidna vaš: samo molestant, ne prenosi uzročnike zaraznih bolesti. Spada u seksualno
prenosive bolesti, retko se može preneti preko posteljine, toaleta. Ponekad se mogu videti
van stidnih dlaka: na obrvama, trepavicama, brkovima, pazuhu. Lečenje je isto kao kod vašiju
glave.

Mere prevencije pegavog tifusa:

 1. Fizičke metode: visoka temperatura [spaljivanje rublja i posteljine; vreo vazduh, vrela voda ili
vodena para; T>60°C ubija odrasle vaši, a gnjide i jaja ubija T od 90-100°C (suvi sterilizator,
autoklav, mašina za pranje veša, posude za iskuvavanje veša)]

• “Srpsko bure” je drveno bure sa izbušenim dnom u koje se ubaci rublje i poklopi, a ispod
njega se stavi kazan u kome se zagreva voda do ključanja, pa vodena para prolazi kroz rupe
bureta i ulazi unutra, struji između odeće i uništava vaši i gnjide.

• “Partizansko bure” je metalno bure od benzina u koje se sipa voda a iznad vode se
postavljaju metalne rešetke na koje se slaže odeća vašljivih osoba, bure se poklopi, a ispod
njega se loži vatra i takođe stvara vodena para.

2. Hemijske metode: dezinsekcija insekticidima

Komarci

• Tri roda komaraca su najvažniji vektori:

• 1. Anofeles (kosmopolita,i do 2.500 nadmorske visine) prenosi malariju (uzročnik:

Plazmodijum-parazit), virusne meningoencefalitise i filarijazu.

• 2. Kuleks (kosmopolita) prenosi virusne meningoencefalitise i filarijazu.

• 3. Aedes (kosmopolita) u tropima prenosi žutu groznicu (virus žute groznice), dengu (virus
denge), virusne meningoencefalitise i filarijazu.

• Ženke polažu oplođena jaja na površini mirnih voda.Razvoj komarca se dešava u vodi, tek
odrasli žive na kopnu. Porast gustine komaraca nastaje posle kišnih perioda u toploj klimi.
Ženka se hrani krvlju čoveka, sisara, ptica, gmizavaca... u sumrak, noću i u rano jutro.
Mužjak se ne hrani krvlju, već biljnim sokovima i nektarom.

Epidemiologija malarije

- Bolest se javlja u krajevima gde klimatski uslovi pogoduju uzročniku bolesti, parazitu,
plazmodijumu (vlažna i topla klima). Uzročnik inekcije je protozoa plazmodijum (4 vrste):

plasmodium vivax (Malaria tertiana), plasmodium malariae (Malaria quartana), plasmodium ovale
(Ovalna malarija), plasmodium falciparum (Malaria tropica).

- Izvor infekcije je zaražen čovek.

- Vektori (prenosioci) su ženke komarca iz roda Anofeles. Ređi putevi prenosa mogu biti i
transfuzija krvi, kontaminirane igle i sa majke na plod.

- Blizu polovine svetske populacije danas živi u malaričnim područjima (Afrika, Azija, Srednji
Istok,Centralna i Južna Amerika.

Terapija: Antimalarični lekovi (kinin i njegovi derivati)

Hemoprofilaksa malarije: Svi putnici u malarična područja, uključujući odojčad, decu i ranije
stanovnike ovih područja, mogu da se zaštite uzimajući antimalarične lekove i prevenirajući ujede
komaraca .Uprkos riziku, redovno uzimanje adekvatnih lekova može u potpunosti sprečiti malariju.
4-6 nedelja pred put posetiti lekara i izabrati antimalarični lek. Lekove uzimati redovno jer
propuštena doza povećava rizik od nastanka malarije. Lekovi se piju od 7 dana do 4 nedelje po
povratku sa puta.
Nespecifična prevencija:

- eradikacija malaričnih žarišta

- repelenti za okolinu i ljude

Mere kojima se uskraćuju uslovi za razvoj i održavanje vektora u blizini čoveka

• Građenje higijenskih naselja sa kompletnom sanitacijom

• Zaštita i uređenost reka i vodotokova, održavanje kupališta

• Plansko zbrinjavanje ispusnih otpadnih voda

• Uredno održavanje podrumskih prostorija, zaštita od prodora voda u podrumske

prostorije, zaštita na prozorima

• Isušivanje stajaćih voda (močvare, bare, saksije, žardinjere, automobilske gume, šahte,
podrumi) gde komarci mogu da polože ogroman broj jaja

• Pokrivanje bunara u dvorištima

Mere kojima se prevenira kontakt sa vektorima

1. Zaštita od krpelja: košenje trave i šiblja žbunja na izletištima; pregled i uklanjanje krpelja sa
domaćih životinja; u prirodnom žarištu nositi belu odeću sa dugim rukavima i nogavicama
koje se uvlače u čarape; obavezan pregled osobe po izlasku iz te zone; repelentima mazati
otvorene delove tela; insekticidi za uništavanje krpelja se primenjuju na manjim
prostorima ukoliko druge mere nisu efikasne

2. Zaštita od komaraca: stavljanje mreža na vrata, prozore i oko kreveta (okca na mrežama
moraju biti manja od 1mm, da ne mogu proći ni flebotomine); mreže mogu biti
impregnirane repelentima ili insekticidima; zvučni rasterivači; aparati sa magnetnim
vibracijama

3. Zaštita od vašiju i buva: visok nivo lične i kolektivne higijene; redovno presvlačenje i pranje
posteljine i rublja na visokim T; šišanje kose

Mere kojima se prevenira kontakt sa vektorima

 Repelenti: materije biljnog ili sintetskog porekla koje svojim mirisom odbijaju artropode.
Koriste se za teranje komaraca, flebotomina i krpelja

• Nanose se na otvorene delove kože ili se njima impregnira odeća, posteljina, mreže na
prozorima i mreže oko kreveta

1. Prirodni repelenti: eterična ulja lavande, kantariona, limuna, bosiljka

2. Sintetski repelenti: benzil-benzoat, permetrin, deltametrin (sva 3 se koriste za

impregnaciju; npr. odeća se potopi u rastvor repelenta, ostavi 10 min., ocedi i osuši;
višestrukim pranjem odeće ne gubi se dejstvo)

• Mogu pružati različitu dužinu zaštite: 24h, jednu do tri sedmice

• Najveći broj repelenata za premazivanje kože obezbeđuje zaštitu do 24h; oni sa dugim
dejstvom su za impregnaciju odeće, zavesa i mreža oko kreveta; permetrin i deltametrin su
 istovremeno i insekticidi; postoje i industrijski proizvedena impregnirana odeća i mreže za
zaštitu od artropoda

Mere kojima se redukuje brojnost vektora

1. Mehaničke metode: mehaničko otklanjanje čišćenjem i pranjem, ubijanje mlatilicama,

lepljivim klopkama, češljevi za depedikulaciju gde je promer zubaca manji od promera
gnjida

2. Fizičke metode: visoka T: spaljivanje rublja i posteljine; vreo vazduh, vrela voda ili vodena
para; T>60°C ubija odrasle vaši, a gnjide i jaja ubija T od 90-100°C (suvi sterilizator,
autoklav, mašina za pranje veša, posude za iskuvavanje veša: 1. “Srpsko bure” je drveno
bure sa izbušenim dnom u koje se ubaci rublje i poklopi, a ispod njega se stavi kazan u
kome se zagreva voda do ključanja, pa vodena para prolazi kroz rupe bureta i ulazi unutra,
struji između odeće i uništava vaši i gnjide; 2. “Partizansko bure” je metalno bure od
benzina u koje se sipa voda a iznad vode se postavljaju metalne rešetke na koje se slaže
odeća vašljivih osoba, bure se poklopi, a ispod njega se loži vatra i takođe stvara vodena
para.

3. Biološke metode: prirodni neprijatelji za ubijanje larvi komaraca u vodi (gljive, bakterije,
virusi, alge, više biljke, ribe, valjkasti crvi)

Hemijske metode /dezinsekcija (hemijskim sredstvima-insekticidima)

• Insekticidi treba da zadovolje sledeće kriterijume: da daju dobre efekte pri što manjim
koncentracijama aktivne supstance; da dobro podnose svetlost i temperaturu; da su
hidrostabilni; da imaju selektivnu toksičnost za artropode, odn. da malo ili ni malo ne
deluju na čoveka i životinje; da su neškodljivi za biljke i okolinu; idealan ne postoji!

• Dugotrajnost delovanja zavisi od brzine razgradnje u prirodnim uslovima:

visokoperzistentni >2 god., perzistentni 6 mes-2god., srednje perzistentni 1-6 mes., nisko
perzistentni do 1 meseca.

• Insekticidi koji dugo opstaju u prirodi se akumuliraju preko hrane u ljudima i životinjama i
izazivaju štetne efekte, kao što je slučaj sa DDT-jem. Zato su najbolji niskoperzistentni do 1
mes.

• Da bi se sprečio razvoj rezistencije insekticide treba koristiti kao poslednju meru, menjati ih
povremeno ili kombinovati više njih

• Prema hemijskom sastavu se dele na: biljne, neorganske sintetske, organohlorne,

organofosforne, karbamatske i sintetske piretroidne

• Insekticidi biljnog porekla: nikotin iz duvana; piretrin iz cveta biljke buhača...Problem je

njihova toksičnost za druge životinje i ljude, a i osetljivost na dejstvo spoljnih faktora, pa
brzo gube aktivnost. Buhač je u I svetskom ratu korišćen za suzbijanje vašljivosti tela;
kasnije je iz njega izolovan piretrin.

• Neorganski sintetski: jaki otrovi za čoveka i životinje; jedinjenja arsena (glodari), fluora (u
šumarstvu za impregnaciju drveta), borne kiseline (5% rastvor borne kiseline za suzbijanje
vašiju glave; tetraborat za suzbijanje bubašvaba i mrava)

• Organohlorni: DDT, lindan, hlordan (ciklični ugljovodonici stabilni u spoljnoj sredini). DDT je
najstariji i zahvaljujući njemu je eradikovana malarija u razvijenom delu sveta. Pošto ima
 višemesečno rezidualno dejstvo uz preteranu upotrebu u poljoprivredi muve, komarci i vaši
su stekle rezistenciju na DDT. Iz istih razloga se nagomilava u telu životinje i čoveka i može
izazvati hronično trovanje. Simptomi akutnog trovanja su: vrtoglavica, poremećaj
ravnoteže i konfuzija, a hroničnog oštećenje jetre i nervnog sistema. Zato je zabranjena
upotreba DDTja u poljoprivredi.

Organofosforni: malation, bromofos, fention, temefos; imaju najširu upotrebu; sintetska jedinjenja
na bazi fosfora; inhibiraju enzim acetilholin esterazu koja razgrađuje acetilholin (nema prenosa
nervnog impulsa između dve nervne ćelije); rad se dozvoljava samo zdravim ljudima koji su
propisno edukovani, uz zaštitnu odeću, kombinezon, rukavice, čizme, respirator sa propisanim
filtrima; služba mora imati skraćeno radno vreme; simptomi trovanja: od pada krvnog pritiska,
usporenog rada srca, do cijanoze, grčeva, kome i smrti (kod prvih simptoma radnik treba da izađe
na svež vazduh, skida se radno odelo, kontaminirani delovi kože se peru vodom i sapunom ili 5%
rastvorom sode bikarbone, a oči se ispiraju 3% rastvorom sode bikarbone; ako je otrov progutan
treba izazvati povraćanje, popiti rastvor medicinskog uglja.

Karbamatski: Karbaril (dubinsko dejstvo i produžena aktivnost u spoljnoj sredini do dve nedelje;
širok spektar dejstva na buve, vaši, krpelje, pacove; može se koristiti za uništavanje ektoparazita na
kućnim ljubimcima);

Piretroidni sintetski: permetrin; deltametrin; cipermetrin;sintetisani su iz piretrina i nove

generacije su fotostabilne i imaju dugo rezidualno dejstvo i veoma širok spektar dejstva. Simptomi
trovanja su tremor, gubitak refleksa, grčevi, hipersalivacija. Antidot je atropin.

GLODARI

• Tri vrste komensalnih glodara imaju veliki epidemiološki značaj: norveški pacov, crni pacov
i kućni miš

1. Norveški pacov: komensal u EU, Severnoj Americi, Mediteranu; pravi rupe i hodnike u
zemlji u blizini izvora vode i hrane, deponija za smeće, drenažnih kanala, rečnih odvoda,
magacina hrane, gde god ima organskog otpada; oboleva od kuge (bakterija Jersinija
pestis) u područjima gde je endemski prisutna, jer mu je prenose divlji glodari, a onda je
može preneti na čoveka

2. Crni pacov: prirodno je spretan za penjanje po drveću i krovovima; u umerenim klimatskim

zonama naseljava zgrade gde ima hrane (špajz, magacin, salaš, ambar) i brodove; rezervoar
i izvor infekcije kuge za buve i ljude

Domaći miš: manji epidemiološki značaj za širenje kuge, ali je značajan u širenju hemoragijske
groznice sa bubrežnim sindromom (Hantavirus) jer svojim sekretima kontaminira okruženje

• Uzročnici se održavaju u prirodnom žarištu među divljim glodarima, odakle se prenosi na

komensalne glodare, koji žive u okolini čoveka, a sa njih na čoveka, preko artropoda,
aerosola ili izlučevina.

• Zaštita od glodara: građevinske mere koje osiguravaju objekte za stanovanje i skladišta

hrane, lučke objekte, brodove; redovno otklanjanje organskog otpada i udaljavanje
deponija smeća od naselja.

• Uništavanje glodara je deratizacija i radi se rodenticidima. Danas se najčešće koriste

antikoagulantna sredstva koja dovode do unutrašnjih krvarenja i smrti glodara. Rizik od
trovanja drugih životinja i ljudi je mali, ali za zadesno trovanje antidot je K vitamin.
 • Drugi način uništavanja glodara je fumigacija (insekticid u gasovitom stanju - cijanvodonik,
etilenoksid... ) koja istovremeno uništava insekte, krpelje i glodare. Svi fumiganti su otrovni
za ljude. Obično se koriste za dezinsekciju i deratizaciju u velikim stovarištima, silosima,
magacinima, lučkim objektima, brodovima.

• Brojnost pacova i miševa se procenjuje na osnovu broja rupa i hodnika na terenu na kome
se nastanjuju. Insekticidi u vidu praška kojima se posipaju rupe i putevi glodara efikasno
suzbijaju ektoparazite na glodarima, jer oni pokupe prah na dlaku, što onda uništi buve.
Pacovska buva nakon smrti pacova od kuge napušta uginulog i prelazi na živog pacova ili
drugog domaćina (životinju, čoveka), tako kuga stigne do naselja, tako da se istovremeno
mora vršiti dezinsekcija i deratizacija, jer će buve bežeći sa mrtvih pacova brže proširiti
epidemiju.

• U magacinima hrane, marketima, bolnicama koriste se kavezi za mamke sa atraktantima i

rodenticidima, a otvor na kavezu se zaprašuje insekticidom koje pacov pokupi i odnese u
svoje gnezdo ubijajući ektoparazite na sebi i u samom gnezdu

Buve

• Ektoparaziti su čoveka i toplokrvnih životinja, hematofagne, vrlo snalažljive i nisu

probirljive, lako menjaju domaćina, odn. Odlaze sa uginulih pacova/glodara na životinje
koje žive u blizini čoveka i na samog čoveka. Vrlo su pokretljive zbog jakih zadnjih nogu
(“skok u dalj” 30cm). Sezonski porast gustine buva je najveći tokom jeseni.

• “Pacovska buva”- epidemiološki najznačajnija jer prenosi uzročnika kuge (Jersinija pestis)
među pacovima i sa pacova na čoveka. Mehanizam prenosa kuge je takav da buva povrati
želudačni sadržaj zajedno sa jersinijom na kožu životinje/čoveka, koji onda zbog svraba
češanjem utrlja povraćeni sadržaj. Za samu buvu uzročnik kuge nije patogen, pa ostaje
inficirana doživotno. U prenos kuge se uključuje i ljudska buva koja živi na čoveku. Ženka
polaže jaja tokom cele godine u prašinu, pukotine u podu, prostirke u stanu...

• Rezervoar jersinije pestis su sitni glodari koji hronično oboljevaju i umiru:pacovi,

miševi,kunići, zečevi, lasice, mrmoti, veverice. Među njima jersiniju pestis prenosi buva.
Buva ne umire od kuge, ali glodari da, a oni preživeli beže ka naseljenim mestima i prenose
i buve i jersiniju na domaće glodare i pacove, koji onda kugu prenose na domaće životinje,
kućne ljubimce (pse, mačke-plućna kuga) i ljude.

• Kada se razvije plućna kuga glavni izvor infekcije je čovek (aerosol).

Kuga- prevencija

• SZO ne preporučuje vakcinu opštoj populaciji, samo osobama u visokom riziku

(laboratorijski i zdravstveni radnici, epidemije). Ne vakcinišu se putnici u međunarodnom
saobraćaju.

Mrtva - formalinom ubijena vakcina. Upotrebljavala se u SAD od 1940. godine (vakcinacija vojske)
kroz 3 revakcinacije unutar 2 meseca

• Postoji i živa atenuisana vakcina, koja se uglavnom koristila u bivšem Sovjetskom Savezu i
bivšim Francuskim kolonijama; nije bezbedna (smrtnost od vakcine je oko 1%), mada pruža
dobru zaštitu; nema licencu.
• Subjedinična vakcina koja sadrži prečišćene proteinske antigene (F1).

• povećanom smrtnošću sitnih sisara

• Uništiti prvo ektoparazite pa glodare

• Obolelim od plućne kuge obezbediti maske kako ne bi inficirali okolinu i obavezno ih

izolovati

• Zaštita od kontakta sa sekretima (rukavice) i njihova dezinfekcija

• Oboleli, njegova odeća i prtljag treba da se podvrgnu dezinsekciji (insekticid)

• Hemoprofilaksa (tetraciklini, hloramfenikol) za kontakte sa obolelim od plućne kuge uz

zdravstveni nadzor od 7 dana

• Prijava SZO: svaki slučaj se procenjuje na nivou države; ako se pojavi na mestima gde je
ranije nije bilo; ako postoji rizik od međunarodnog širenja

• Luke, aerodromi, brodovi – onemogući pristup glodarima, sistematska dezinsekcija i

deratizacija

• Bioterorizam!!!

Preventivno-medicinska zaštita putnika u međunarodnom saobraćaju

• putnici u mеđunаrоdnоm sаоbrаćајu vакcinišu sе ако putuјu u zеmljе које zаhtеvајu
оdrеđеnu vакcinаciјu i prеmа еpidеmiоlоšкim indiкаciјаmа, prоtiv slеdеćih bоlеsti:

1. žutе grоznicе;

2. mеningококnоg mеningitisа;

3. drugih zаrаznih bоlеsti (hеpаtitisа А i B, trbušnоg tifusа, dеčје pаrаlizе, diftеriје, tеtаnusа,
mаlih bоginjа, vаričеlе i dr.)

• Vrši se procena rizika od izloženosti na određenoj destinaciji, sagledavanje vakcinalnog

statusa i zdravstvenog stanja putnika

• Dobija se međunarodni žuti karton

• Treba se javiti 6-8 nedelja pre puta u tropske i subtropske regione

• Tri su grupe vakcina za putnike:

1. Obavezne: protiv žute groznice (za putnike u endemsko područje ili u zemlju koja želi da
spreči importovanje bolesti) i protiv meningitisa (za hodočasnike u Saudijsku Arabiju, Meku
i Medinu)

2. Selektivne: prema epidemiološkim indikacijama uz procenu rizika (vakcine protiv influence,

meningokoknog meningitisa, hepatitisa A i B, besnila, TB, trbušnog tifusa, pneumokoka,
japanskog B encefalitisa)

3. Rutinske: razvijene zemlje zahtevaju dokaz o vakcinalnom statusu od sistematskih

vakcinacija zavisno od uzrasta
 4. Vakcina protiv žute groznice:

5. Za putnike u područja u kojima endemski vlada žuta groznica

6. Neophodan je “međunarodni sertifikat o vakcinaciji”(žuta knjižica) koja važi 10 dana nakon

izvršene vakcinacije i traje 10 godina

7. Vakinacija je živom vakcinom (atenuisani virus), moguća kod dece starije od 9 meseci,
subkutano, u 1 dozi (At se javljaju za 10 dana)

8. Postvakcinalne komplikacije: anafilaksa, oboljenja jetre i mozga (stariji, oboljenja timusa);

ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, obolelim od AIDSa

Ako putnik nema žutu knjižicu, a dolazi iz endemskog područja pri ulasku u zemlju može biti
sproveden u karantin u trajanju od 6 dana

• Žuta groznica:

• U manjem % obolelih može biti teška bolest sa poremećajem koagulacije krvi i masivnim
krvarenjem (iz nosa, desni, sa povraćanjem krvi i krvlju u stolici), žuticom, oštećenjem jetre
i bubrega i visokim letalitetom

• Inkubacija do 6 dana

• Uzročnik bolesti je flavivirus

• Rezervoar i izvor infekcije: ljudi i životinje

1. Urbana (čovek)

2. Ruralna/silvatična (divlje životinje: majmuni, ježevi, lenjivci, mravojedi, oposumi)

3. Mešovita

• Put prenošenja: ubod komarca Aedes (africanus/aegipti), preko krvi obolelog ili umrlog

• Meningokokna bolest:

• Uzročnik je bakterija najserija meningitidis (kosmopolita)

• Rezervoar: čovek (privremeni asimptomatski nosioci (5-10%) u NF ili oboleli)

• Prenos: direktan kontakt i respiratorni sekreti (produžen kontakt sa obolelim u

epidemijskom području)

• Najugroženija su deca 5-14 godina (kod odraslih najčešće do 30. godine)

• Meningokokna bolest počinje 1–10 dana po ekspoziciji u ≥50% slučajeva kao meningitis (T,
glavobolja, povraćanje, ukočen vrat, fotofobija, psihičke promene)

• Oko 40% obolelih razvije meningokoknu sepsu

 • Meningokokna vakcina:

• Za putnike u endemo-epidemijska područja (Saudijska Arabija i subsaharska Afrika u vreme

sušnog perioda: decembar-jun)

• Vakinacija je kvadrivalentnom (4 serotipa sadrži) konjugovanom vakcinom (MenACWY),

kod ≥ 2 godine subkutano, u 1 dozi (At se javljaju za 10 dana); kod dece ≥ 2 meseca u više
doza; revakcinacija za putnike po potrebi nakon 5 godina

• Postvakcinalne komplikacije: blage (vakcina je inaktivirana pa se daje i IC- HIV, nedostatak

slezine, komplementa)

• Hepatitis A: zarazna žutica ili epidemijski hepatitis

• Uzročnik je RNK virus HAV (kosmopolita)

• Rezervoar: čovek (luči HAV fecesom)

• Infektivna doza je veoma mala→ higijensko-sanitarne mere apsolutne: pranje ruku, zaštita
hrane i vode od fekalne kontaminacije, komunalna higijena (vodovod i ispravno uklanjanje
otpadnih materija) i higijena ishrane

• Prenos: fekooralni put (najčešće deca, sveža kontaminacija prstiju fecesom); kontaktom;
indirektno-predmeti opšte upotrebe; eksplozivne hidrične epidemije; alimentarne
epidemije (nedovoljno termički obrađena hrana ili naknadna kontaminacija)

• Hepatitis A: zarazna žutica ili epidemijski hepatitis

• Inkubacija: 2-6 nedelja

• Endemo-epidemijski u zemljama niskog socio-ekonomskog statusa (Afrika, Srednja

Amerika, Azija) u dečijem uzrastu (prokuže se deca do 10. god.)

• U razvijenim zemljama nema imuniteta usled prokužavanja, pa primoinfekcija nastaje

kasnije u životu

• Za putnike u endemska područja vakcinacija: monovalentna HAV za ≥12 meseci u 2-doze;

kombinovana HAV i HBV za ≥18 godina.

• Vakcina se koristi i za postekspozicionu profilaksu

• Kod obolelih pasivna zaštita HIG (trudnice, IC)

• Trbušni tifus:

• Endemska područja su Azija, Afika, Karibi, Centralna i Južna Amerika

• Postoje 3 komercijalne vakcine za osobe koje putuju u endemska područja, ali nijedna
vakcina nije pokazala dovoljnu efikasnost (50-80% vakcinisanih):

1. Mrtva celoćelijska: S. typhi ubijena toplotom, koja se koristi od XIX veka. Daje se
subkutano u 2 doze, i procenjuje se da je osoba zaštićena oko 6 meseci

Živa atenuisana oralna vakcina Ty21a; Uzima se u 4 doze, nema ozbiljnih komplikacija

Najnovija licencirana je Vi kapsularna polisaharidna vakcina (ViCPS), za parenteralnu upotrebu

• Trbušni tifus:
  Put prenošenja: fekooralni (direktno sa čoveka na čoveka i indirektno unošenjem
kontaminirane vode i hrane)

 Rezervoar i izvor infekcije je čovek (bolesnik ili kliconoša koji izlučuje bakterije
stolicom ili mokraćom)

 Inkubacija: 10-14 dana

 Terapija: cefalosporini, hloramfenikol, hinoloni, kortikosteroidi

Kolera:

 Kolera je od davnina prisutna kao endemsko oboljenje u Indiji ( doline reka

Ganga i Bramaputre.

 Endemična u Aziji, na srednjem istoku, Africi, južnoj i centralnoj Americi, duž obale
Meksičkog zaliva

 Izazivač‫ ׃‬bakterija vibrio kolere

 Rezervoar i izvor‫ ׃‬čovek ( oboleli ili kliconoša - 5% slučajeva, vibrioni ostanu u

žučnoj kesi )

 Način prenosa‫ ׃‬prljave ruke,voda i hrana (plodovi mora) kontaminirana ljudskim

fecesom, izuzetno retko direktan kontakt (osobe koje brinu o obolelom) zbog
velikog inokuluma109‫ ׃‬vibriona potrebno za infekciju

 Od asimptomatskog kliconoštva do teško obolelih (5-10% obolelih; 80% smrtnost)

 Inkubacija 2-3 dana

 Tri stadijuma bolesti:

 Kolerička dijareja (2-5 dana): bol u stomaku, mučnina, nekoliko smrdljivih stolica,
završava se ozdravljenjem ili prelazi u sledeći stadijum.

 Kolerički gastroenteritis (2-4 dana): povraćanje i sve češće tečne stolice, bezbojne
(kao pirinčana voda), pad pritiska, smanjeno mokrenje, gubitak u težini, izrazita
malaksalost; završava se ozdravljenjem ili prelazi u sledeći stadijum.

 Algidni stadijum: klasična teška kolera sa smrtnošću oko 80%; broj stolica
ekstremno raste na 40-50 dnevno, pa pacijent gubi 15-20 L vode dnevno;
povraćanje i žeđanje se nastavlja; izraženi su znaci teške dehidratacije i
hipovolemijskog šoka; izražen je “facies hippocratica

• Vakcina protiv kolere-Vakcina za putnike u endemska područja: komercijalna vakcina od

somatskih antigena 2 glavna serotipa vibriona.

• Parenteralna aplikacija

• Mere prevencije putničkih proliva-Korišćenje flaširane vode ili prokuvane vode i termički
obrađene hrane koja je vrela servirana

• Pranje ruku ispravnom vodom i sapunom ( 70% alkohol ), varikina ( 2 kapi na L vode 30
min. ), tablete joda...
 • Pre puta proučiti uputstva i poneti rastvore za za oralnu rehidrataciju (rastvori glukoze i
soli)

• U slučaju jačih proliva samolečenje antibioticima (ciprocinal 500 mgx2/dan tri dana

ANTRAKS

• Uzročnik antraksa (crni prišt, prostrel – životinja pada kao ustreljena): fakultativno
anaerobna sporogena bakterija Bacillus anthracis

• Rezervoar : Antraks je tipična zoonoza, bolest biljojeda (ovaca i goveda, ređe koza i konja).
Kod životinja je bolest akutnog toka i ima smrtni ishod (2-3 dana). Životinja se zarazi na
paši sporama (ukleti pašnjaci-spore u zemlji opstaju decenijama), koje prodiru kroz
povrede na sluzokoži usne duplje i creva, prelaze u vegetativni oblik i za kratko vreme u
krvotok (sepsa).

• Izvor infekcije za čoveka : bolesna ili uginula stoka; proizvodi obolelih životinja (meso,
vuna); biološko oružje.

• Put prenosa na ljude:

• Unosom spora kroz lezije na koži (95% infekcija)

• Ingestijom vegetativne forme bacila – termički nedovoljno obrađeno meso obolele stoke

• Inhalacijom spora – aerogeni put

• Kožni antraks:

• Najčešće na glavi i rukama

• Počinje sa razvojem bezbolne papule na mestu inokulacije koja brzo napreduje u ulceraciju
okruženu vezikulama a zatim u krustu čijim otpadanjem ostaje ožiljak.

Sistemski znaci – bolna limfadenopatija i masivni edem

Kožni antraks na licu: Bezbolan pihtijast otok očnih kapaka – maligni edem

Plućni antraks: Posle udisanja, spore dospevaju do donjih respiratornih puteva i medijastinalnih
limfnih čvorova.

Simptomi: temperatura, neproduktivan kašalj

Gastrointestinalni antraks: Nastaje posle unošenja nedovoljno termički obrađenog mesa. U

organizam se unose vegetativni oblici, (jer životinje oboljevaju u septičnoj formi), tako da je
inkubacija kratka.

Simptomi: muka, povraćanje krvi

• Epidemiologija:

• Endemski se javlja u poljoprivrednim oblastima Južne i Istočne Evrope, Centralne i Južne

Amerike, Subsaharske Afrike, Azije i na Karibima.

• Epizootije među stokom mogu nastati korišćenjem koštanog brašna porekla uginule
obolele stoke i ispašom na pašnjacima kontaminiranim sporama.
Sporadični slučajevi/epidemije među ljudima mogu nastati kod
poljoprivrednika/stočara/lovaca/mesara/veterinara u kontaktu sa obolelim životinjama ili
konzumiranjem termički nedovoljno obrađenog zaraženog mesa; radnika u tekstilnoj industriji -
‘’bolest sortirača vune.

• Prevencija:

• Meso i mleko obolelih životinja se ne sme konzumirati, niti se od takvih životinja praviti
koštano brašno, takve životinje treba žrtvovati, duboko zakopati ili spaliti.

• Rukovanje sa obolelim/uginulim životinjama sa sumnjom na antraks uz posebne mere

zaštite (gumene rukavice, partikularna maska, zaštitne naočari, odeća).

• Industrijski pogoni u kojima se prerađuje vuna, krzno ili koža životinja treba da budu
opremljeni gorenavedenom zaštitnom opremom uz laminarne komore sa ugrađenim HEPA
filterima. Životinjske proizvode bi trebalo sterilisati u autoklavu ili dezinfikovati
formaldehidom kojim se mogu dezinfikovati i mašine. Mora se kontrolisati otpadna voda iz
pogona da spore ne bi kontaminirale okruženje.

U epizootijskom području se zabranjuje ispaša stoke na pašnjacima kontaminiranim sporama

• Vakcinacija:

1. Preekspoziciona zaštita: profesionalno izložene rizične grupe (18-65 godina starosti) –

zaposleni u laboratorijama za dijagnostiku antraksa, veterinari, sortirači vune, vojska u
riziku (i.m. 5 doza za 18 meseci; godišnja revakcinacija). Vakcina se ne sme davati
trudnicama.

2. Postekspoziciona zaštita: za osobe 18-65 godina starosti nakon udisanja spora (3 doze
vakcine u 4 nedelje + 60 dana hemioprofilakse antibiotikom).

Protivepidemijske mere:

3. Obavezna prijava svake obolele životinje i čoveka

4. Izolacija obolelih, tekuća i završna dezinfekcija i sterilizacija upotrebljenog materijala,

spaljivanje uginulih životinja

5. Osobe izložene antraksu vakcinisati i dati hemioprofilaksu

6. Naći i neutralisati izvor infekcije

ANTROPOZOONOZE

• Antropozoonoze (uobičajen termin zoonoze):

• Bolesti koje se sa životinja prenose na ljude

• Životinje su najčešće zdravi prenosioci infekcije

• Mikrobi koji su se adaptirali na životinje probiju barijeru vrste i nastane se na novom

domaćinu-čoveku

• Osetljivost je opšta, veća kod osoba oslabljenog imuniteta

 • Rizik od obolevanja:

• Raste zbog sve većeg kontakta čoveka sa divljom prirodom

• Rizičan je prostor koji su životinje kontaminirale svojim izlučevinama

• Konzumiranje neadekvatno obrađenih životinjskih proizvoda (meso, jaja, mleko, sir, riba)

• Ugrožene profesije (poljoprivrednici, stočari, lovci, istaživači pećina ili divljih životinjskih
vrsta, veterinari, laboratorijski radnici, vojska)

• U riziku mogu biti planinari i izletnici koji rekreativno borave u planinama

• Mere prevencije:

• Za sprečavanje i suzbijanje infekcije neophodna je saradnja svih zdravstvenih službi sa

poljoprivredom, šumarstvom...i edukacija stanovništva

• Mere prema izvoru zaraze:

 uništavanje obolelih životinja

 lečenje uz izolaciju domaćih životinja

 zabrana i kontrola uvoza sumnjivih i obolelih životinja i njihovih proizvoda

 vakcinacija životinja (antraks, besnilo, bruceloza)

 izolacija ljudi se primenjuje samo ako postoji opasnost od interhumanog širenja

• Mere prevencije:

• Mere prema putevima širenja:

 Izbegavanje kontakta sa sumljivim/obolelim domaćim ili divljim životinjama

 Veterinarska kontrola klanja stoke i prometa mesa

 Kontrola mleka i mlečnih proizvoda

 Pravilan uzgoj i čuvanje stoke

 Štale i torovi moraju biti obezbeđeni od pristupa glodara

 Ako se glodari pojave u blizini, uraditi deratizaciju

• Vakcinacija: masovna vakcinacija ljudi vrši se samo kod tetanusa, a ako postoje
epidemiološke indikacije vakciniše se protiv besnila, tularemije i Q groznice

• Ostale mere prevencije zoonoza:

 Izbegavanje spavanja u štalama, torovima i pojatama gde je boravila stoka

 Izbegavanje terena kontaminiranog fecesom životinja i glodara za rekreaciju, smeštaj i

sportske aktivnosti

 Čišćenje terena od niskog rastinja za boravak ljudi

 Zaštita hrane od kontakta sa glodarima

 Q-Groznica

• Uzročnik Kju groznice je Rikecia burneti , izuzetno otporna na toplotu i sušenje i dugo može
opstati u spoljnoj sredini (na vuni i u prašini 9 meseci; u obranom mleku 3,5 god.,
vodovodskoj vodi 3 god.; usoljenom mesu 3 meseca)

Rezervoar zaraze: divlje ptice, pernata živina, ovce, koze, goveda, konji, svinje, psi, mačke... kod
kojih infekcija protiče najčešće bez simptoma

• Među životinjama u divljoj prirodi je prenose krpelji, a sa životinje na čoveka je prenos na

sve moguće načine:

 Vazduh-dominantan put:udisanje prašine od zagađene vune, kože, slame

 Hrana: mleko, meso, mlečni proizvodi

 Zemljište: prašnjavi tereni kojima se kreće stoka

 Kontakt sa zaraženim mesom, kožom i placentom prilikom jagnjenja ovaca

 Nema interhumanog prenosa

 Ulazna vrata: Koža i sluzokože respiratornog i crevnog trakta

 Osetljivost: opšta, posle preležane bolesti imunitet samo godinu dana

Bolest ima sezonski karakter kada su ovce rezervoar zaraze (period jagnjenja, od januara do aprila),
a kada su krave izvor zaraze, bolest se javlja tokom cele godine

• Prevencija i suzbijanje:

• Edukacija visoko-rizičnih grupa (stočari, veterinari, mesari) o mogućem izvoru zaraze,

zaštitnoj opremi, dezinfekciji, pravilnom uklanjanju i rukovanju sa posteljicom životinje.

• Mesta za gajenje ovaca treba udaljiti od naselja (prašina se širi vazduhom).

• Osobe koje rade sa životinjama moraju imati zaštitnu opremu (zaštitna odeća, rukavice,
obuća, maske)

• Obavezna je prijava bolesti.

• Otkrivanje bolesti je naročito važno kod trudnica, imunokompromitovanih i osoba sa

oštećenjem srčanih zalistaka.

• Lečenje: tetraciklini per os 2-3 nedelje.

• Međunarodne mere: kontrola prilikom uvoza životinja i njihovih proizvoda

Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom

• Zoonoza čiji je uzročnik Hantavirus (nazvan po reci Hantan u J.Koreji).

Virus prirodno kruži i održava se među šumskim glodarima. Rezervoar uzročnika su razne vrste
mišolikih glodara: šumski, poljski, domaći miš
Zaraženi glodar preko svojih izlučevina (pljuvačke, mokraće i izmeta) zagađuje spoljnu sredinu
(zemljište, vodu i predmete). Ukoliko je dostupna, hrana privlači glodara i na taj način biva
eksponirana kontaminaciji izlučevinama glodara

• Ljudi se zaraze direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženim životinjama: udisanjem

kontaminirane prašine ili upotrebom hrane i vode koji su zagađeni svežim izlučevinama
zaraženih glodara kao i prilikom direktnog kontakta - hvatanje, ubijanje i slično.

• "Mišija groznica" se najčešće javlja kao blago oboljenje i bez laboratorijske potvrde se
teško može postaviti dijagnoza, te se pacijent vodi pod dijagnozom prehlade ili oboljenja
sličnog gripu.

• Ulazna mesta: sluzokože ili povređena koža

• Rasprostranjenost: Kina, Koreja, Rusija, Balkan, Severna i Zapadna Evropa, Južna Amerika,
Kanada...

• Kod nas se javlja sporadično, sezonski, u toplim mesecima kada je aktivnost glodara
najveća, najčešće među vojnicima, poljoprivrednicima, šumskim radnicima.

• Mere prevencije:

• Izbegavati boravak u prirodnim žarištima HGBS, naročito u "mišijim godinama".

• Izbegavati boravak u bujnoj vegetaciji niskog rastinja (gde se glodari razmnožavaju) i

terene koji su izrovareni mišjim rupama.

• Životne namirnice i vodu za piće obavezno zaštititi od glodara, naročito za vreme boravka u
šumi, polju, vikendici, na izletu i drugim mestima u prirodi. Ne ostavljati ih direktno na
zemlji!

Voće i povrće, koje je moglo da bude zagađeno izlučevinama glodara pre upotrebe, obavezno
oprati higijenski ispravnom vodom

Tularemija

• Uzročnik tularemije (zečja bolest, groznica glodara):bakterija Francisella tularensis

• Rezervoar i izvor: veliki broj divljih sisara (miševi, zečevi, veverice, dabrovi), ali se može
naći i kod domaćih životinja, ptica, reptila, riba, insekata koji se hrane krvlju (krpelji,
komarci i buve), kao i u kontaminiranoj vodi i mulju.

Otpornost bakterije: u hladnoj, vlažnoj sredini, kao što je voda

Epidemija među životinjama: Sitni glodari su najznačajniji u nastanku humane tularemije

• Put prenosa na ljude:

1. Kontakt sa inficiranom divljom životinjom [(zec, miš)-lov, dranje, ujed] ili predmetima koji
su kontaminirani njihovim izlučevinama.

2. Kontakt sa kućnim ljubimcem koji je uhvatio inficiranu životinju (pr. zeca).

3. Konzumiranje kontaminirane hrane (nedovoljno termički obrađeno meso, pr. zeca; voće i
povrće kontaminirano izlučevinama pacova/miševa) ili vode (najčešće miševima-bunarska,
tekuća-potoci); kupanje u vodi
 4. Inhalacija infektivnog aerosola (najčešći put u laboratoriji ili tokom sređivanja životinja;
prašina sa sena, slame...)

5. Ubod inficiranog insekta (najređi put)

Epidemiologija : osetljivost je opšta, oboljevaju najčešće profesionalno izložene osobe- lovci,

lovočuvari

• Prevencija:

1. Zaštita od glodara:

 redovno otklanjanje organskog otpada

 udaljavanje deponija smeća od naselja

 građevinske mere koje osiguravaju objekte za stanovanje i skladišta hrane

 kavezi za mamke sa atraktantima i deratizacija rodenticidima (antikoagulansi)

2. Zaštita od insekata:

 u prirodnom žarištu nositi belu odeću sa dugim rukavima i nogavicama koje se uvlače u
čarape

 repelentima mazati otvorene delove tela

 stavljanje mreža na vrata i prozore

 zaprašivanje terena insekticidima

 košenje trave i šiblja na izletištima, u seoskim dvorištima

Ostale mere prevencije:

 Zaštita vode i hrane od kontaminacije glodarima

 U prirodnim žarištima zabrana kupanja u potocima, rekama i kuvanje bunarske/tekuće

vode pre konzumiranja

 Termička obrada povrća u prirodnim žarištima i dobro pranje voća

 Termička obrada mesa divljači (zečeva)

Koristiti gumene rukavice za lov i dranje zečeva i masku (prilikom dranja i rada sa krznom

BESNILO

• Uzročnik infekcije: virus besnila - Lisavirus

• Rezervoar: životinja; Izvor zaraze: pljuvačka bolesne životinje ili čoveka

• U odnosu na rezervoar infekcije razlikujemo:

Urbano besnilo: prenosi se među psima

1. Silvatično besnilo: u Evropi je rašireno kod lisica, a u Severnoj Americi kod rakuna, tvora,
lisice...
 2. Arktičko besnilo: ima odvojen ciklus prenošenja među divljim životinjama na krajnjem
severu (polarna lisica, medved...)

Besnilo slepih miševa: rašireno je po celom Američkom kontinentu, u Južnoj i Srednjoj Americi
među slepim miševima vampirima

• Najčešći put infekcije čoveka je ujed besne životinje

• Ređi putevi prenosa su:

1. Direktnim kontaktom sa sluzokožom i povređenom kožom

2. Aerogeno - aerosolom koji stvaraju slepi miševi

3. Jatrogeno - transplantacijom rožnjače sa preminulog koji je umro od besnila koje nije

dijagnostikovano

4. Interhumano prenošenje besnila na članove porodice obolelog

• Mere prevencije humanog besnila

• Opšte mere:

1. Stalni rad veterinarske službe i službi komunalne higijene na uklanjanju pasa lutalica

2. Zdravstveno prosvećivanje stanovništva

• Specifične mere:

1. Preekspoziciona profilaksa

2. Postekspoziciona profilaksa:

 Dezinfekcija i obrada ujedne rane

 Primena antirabičnog imunoglobulina (IG) i vakcine (prema epidemiološkim indikacijama)

• Preekspoziciona profilaksa

• Sprovodi se kod lica koja su profesionalno izložena virusu besnila:

 laboratorijski radnici koji su neposredno izloženi virusu besnila (veterinari i veterinarski

tehničari, veterinarski higijeničari)

 zoohigijeničari

 lovočuvari

 šumari

 Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem tri pojedinačne doze

vakcine protiv besnila po šemi 0, 7 i 21 dan.

 Kontrola imuniteta je obavezna kod potpuno vakcinisanih u periodu od 2-4 nedelje nakon
poslednje date doze.

• Postekspoziciona profilaksa

• Obrada rane:
  Podrazumeva ispiranje vodom i sapunom i dezinfekcionim sredstvima (etanolom ili jodom).

 Ako je potrebno šiti ranu, prvo se mora infiltrovati IG.

 Postekspoziciona profilaksa

 Sprovodi se odmah po utvrđivanju indikacije, vakcinacijom protiv besnila:

• Po jedna pojedinačna doza: 0., (opciono 3. dana u slučaju multiplih ozleda), 7. i 14. ili 21.

Dana. Kontrola imuniteta je obavezna kod postekspoziciono potpuno vakcinisanih lica u

periodu od 2-4 nedelje nakon poslednje date doze.

• Ako je titar antitela protiv besnila ≥0.5 I.J./ml, nije potrebna revakcinacija.

• Ako je titar antitela protiv besnila <0.5 I.J./ml, lice se revakciniše jednom pojedinačnom
dozom vakcine u jednu nadlakticu, a lica sa dokazanom imunosupresijom revakcinišu se
istovremenim davanjem dve pojedinačne doze vakcine protiv besnila.

TETANUS

• Uzročnik infekcije: striktno anaerobni bacil tetanusa (Clostridium tetani)

• Rezervoar i izvor: bacil tetanusa je normalan stanovnik creva životinja i čoveka odakle
dospeva fecesom u spoljašnju sredinu i sporuliše (spore u slobodnoj prirodi opstaju >
20god.). Posebno se nalazi u zemlji koja se obrađuje i đubri stajskim đubrivom.

• Put prenosa: spore u tetanogenu ranu (uska, duboka, zaprljana stranim sadržajem,
nekrotična) dospeju:

 Ubodom na ekser, žicu, iver, trn, kontaminiranom iglom kod narkomana

 Ujedom životinja (pas, vuk, lisica)

 Perforacijom creva kod saobraćajnih nesreća

 Kod opekotina, ulkusa potkolenice

 Patogeneza: kad spore dospeju u tetanogenu ranu prelaze u vegetativnu formu i luče
toksin koji ima 2 komponente- tetanolizin i tetanospazmin (prvi razara eritrocite, a drugi
deluje na nervne ćelije kičmene moždine i izaziva spazam mišića)

 Inkubacija: 1 dan-nekoliko meseci (lokalizacija i obim rane)

 Epidemiologija: osetljivost je opšta, ne postoji prirodni imunitet, ni posle prebolevanja

tetanusa; novorođenčad su imuna ukoliko je majka vakcinisana, jer antitela prolaze
placentu.

Bolest je kosmopolitska, s tim što je uvođenjem vakcinacije gotovo nestala u razvijenim zemljama

• Terapija: imunoglobuln (serum) u velikim dozama + antibiotici (penicilin; metronidazol

tokom 7-14 dana), sedativi, mišićni relaksanti, veštačka ventilacija.

Prevencija: Sistemska vakcinacija stanovništva!!!

 U redovnom je kalendaru vakcinacije dece (DiTePer u 1. god. i prva revakcinacija u 2. god.;

druga revakcinacija u 7. god. DiTe; treća revakcinacija u 14. god. DiTe).
Revakcinacija tetalpanom na 10 godina, naročito važno za profesionalno ugrožene ( zemljoradnici,
radnici u kontaktu sa životinjama

• Postekspoziciona prevencija:

 Primarna hiruška obrada rane!!! (isprati i očistiti od nekrotičnog tkiva)

 Antibiotik 4-7 dana koji sprečava razmnožavanje bacila, ali nema dejstvo na već izlučeni
toksin

 U zavisnosti od vakcinalnog statusa povređenog odmah dati vakcinu i serum:

1. Osoba koja je kompletno vakcinisana/revakcinisana (potpuno vakcinisana osoba je primila

2 doze tetalpana u razmaku 1-3 meseca i treću dozu nakon 6-12 meseci; zaštićena je
narednih 10 godina) tokom pre najviše godinu dana, ne prima nakon povrede ni vakcinu ni
serum.

2. Ako je prošlo 1-10 god. povređenom se daje još jedna doza vakcine

3. Ako je prošlo > 10 god. daje se jedna doza vakcine + serum

4. Ako povređeni uopšte nije vakcinisan ili nema podatke vrši se kompletna vakcinacija +
serum

TOKSOPLAZMOZA

• Uzročnik infekcije: parazit - Toxoplasma gondii

• Domaćin:

1. Stalni - Felidae (mačke)

2. Prelazni - glodari, domaće životinje, ptice, čovek

• Put prenosa:

1. Ingestija parazita (oociste) iz fecesa mačke kojim su kontaminirane ruke, povrće, voće,
zemljište, voda

2. Ingestija parazita (ciste) iz termički neobrađenog mesa, mleka, jajeta

3. Sa majke na plod

4. Transplantacijom organa

5. Transfuzijom krvi i krvnih produkata

• Otpornost oocista parazita iz fecesa mačke:

1. Rezistentne na kiseline, baze, deterdžente

2. Gube infektivnost na 55o C za 30 min

3. Preživljavaju u zemlji i do 18 meseci

• Otpornost cista parazita u mesu (svinjsko, ovčije, goveđe):

1. Uništava ih termička obrada mesa

2. Uništava ih zamrzavanje (-6o C za 1 min, -21o C odmah) mesa

Rasprostranjenost infekcije: ruralna i urbana sredina

• Mere prevencije:

• Zdravstveno prosvećivanje i obrazovanje

• Izbegavanje kontakta sa mačijim izmetom

• Termička obrada mesa na najmanje 66°C

• Pranje povrća i voća

• Ruke i posuđe (kontakt sa presnim mesom i povrćem) dobro oprati toplom vodom i
sapunom ili koristiti zaštitne rukavice

• Zaštitne rukavice za trudnice i imunokompromitovane prilikom rada sa zemljom

• Vakcina - živa za ovce

LISTERIOZA

• Uzročnik infekcije: bakterija Listeria monocytogenes

L. monocytogenes je široko rasprostranjena u prirodi: u zemljištu, vodi i vodenim životinjama (ribe,

rakovi, školjke), domaćim (najčešće ovce i goveda, ređe svinje, koze, konji, živina, psi) i divljim
životinjama (sitni glodari, zečevi, srne, lisice, ptice).

Rezervoar infekcije : zemljište, humus, silaža, kanalizacija, divlje i domaće životinje, vodene
životinje, ljudi (oboleli i kliconoše).

Putevi prenošenja:

1. Kontaminirana hrana: termički neobrađeno meso i mesne prerađevine (dimljeno meso),

termički neobrađena riba i morski plodovi, nepasterizovano/nekuvano mleko i mlečni
proizvodi (sir, sirni namazi, sladoled), sirovo povće ili voće koje su kontaminirale životinje.

2. Infekcija ploda preko placente ili prolaskom kroz porođajni kanal

• Ulazna vrata: sluzokoža gastrointestinalnog trakta

• Rasprostranjenost infekcije: bolest je rasprostranjena širom sveta.

• Mere prevencije:

Sprečavanje kontaminacije i kontrola hrane tokom proizvodnje i pripreme od strane samih

proizvođača i uvođenje HACCP standarda (listerija se aktivno razmnožava na T frižidera 4°C,
toleriše visoke T, uništava je T pasterizacije, preživljava u zamrznutoj hrani).

• Termička obrada svih životinjskih proizvoda (mesa, jaja, mleka)

• Pasterizacija mleka, pravljenje mlečnih proizvoda od pasterizovanog/kuvanog mleka

• Temeljno pranje sirovog povrća i voća pre upotrebe

• Redovno pranje ruku, posuđa i alata nakon rada sa nekuvanom hranom

• Izbegavanje kontakta bez lične zaštitne opreme sa abortiranim fetusima i uginulim

životinjama na farmama.
• Bolest podleže obaveznoj prijavi

EHINOKOKOZA

Ehinokokus granulozus (pseća pantljičara)

• stalni domaćini (odrasli 3-5mm u tankom crevu) uglavnom psi, kojoti i vukovi koji se
inficiraju jajima iz tkiva životinja (termički neobrađeno meso)

• pas stolicom izbacuje jaja koja su infektivna za čoveka, iz jajeta se u crevu čoveka oslobodi
embrion koji probije zid creva i putem krvi dolazi do organa gde se formira larva (jetra,
pluća, mozak, kosti, oko)

• larvena forma (hidatidna cista-mehurasta, može da dostigne veličinu dečije glave) izaziva
oboljenje kod ljudi-ehinokokozu

• komplikacije: prskanje ciste i širenje novih cisti po organizmu (sekundarna ehinokokoza),

anafilaktički šok

• dijagnoza: preoperativno imunologija i PCR, postoperativno mikroskopija ciste i sadržaja

• terapija: antihelmintici

E. multilocularis

• Odrasla forma je slična E. granulosus.

• Razlikuje se larveni oblik (alveolarnog, sunđerastog tipa građe) .

Humane infekcije su retke

Prevencija ehinokokoze

• vođenje tačne evidencije o broju pasa

• sprovođenje obavezne dehelmintizacije pasa najmanje dva puta godišnje

• ispravno funkcionisanje službe za hvatanje pasa lutalica

• kontrola i obavezan pregled zaklanih životinja na klanicama

• uništavanje i neškodljivo uklanjanje ili prerada konfiskata u kafilerijama

• stalna edukacija stanovništa i sprovođenja zakonskih propisa veterinarske inspekcije

• Ako je ehinokokoza dijagnostikovana kod pasa oni se moraju podvrgnuti dehelmintizaciji,

čija se uspešnost mora proveravati nekoliko puta. Izmet izbačen u roku od 24 časa posle
tretmana mora da se skupi i spali,a pod opere vrelom vodom. Izmet pasa ne sme da
zagađuje hranu,vodu,a posebno ne dečije igračke.

• TRIHINELOZA

• Uzročnik trihineloze: tkivna nematoda (valjkasta glista) Trichinella spiralis, nativa, britovi

• Rezervoar: različite divlje (vuk, lisica, medved, divlja svinja) i domaće životinje (posebno
svinje) i pacovi. Mesožderi se zaraze jedući inficiranog pacova, a čovek se zarazi
konzumiranjem mesa životinje koja je pojela pacova.
 • Put prenosa: konzumiranje termički nedovoljno obrađenog mesa zaražene životinje koje
sadrži inkapsulirane larve T.spiralis. Nema interhumanog prenosa.

• Patogeneza: simptomi odgovaraju ulasku nematode u digestivni trakt i daljoj migraciji larvi
kroz organizam čoveka. Larve prodiru kroz sluzokožu tankog creva, razmnožavaju se i
cirkulacijom se šire po organizmu. U poprečnoprugastim mišićima (jezik, larinks, mišići
pokretači očnih jabučica, dijafragma, interkostalni i srčani mišić) se inkapsuliraju, a kapsula
zatim kalcifikuje.

Epidemiologija: trihineloza je kosmopolitsko oboljenje. Kod nas se javlja u manjim ili većim
epidemijama, povezanim sa konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog svinjskog mesa ili
mesnih prerađevina ( suvo ili dimljeno meso-šunke, pečenice, kulen, kobasice...). U zimskim
mesecima, nakon svinjokolja oboleli se registuju u okviru porodice

• Prevencija:

• Termička obrada mesa na 71°C (meso ne sme biti krvavo, već tamne boje)

• Zamrzavanje mesa: dužina zavisi od temperature i debljine isečka (na -15°C 15cm 20 dana,
a isečak 69 cm 30 dana)

• Zdravstveno prosvećivanje stanovništva: nakon svinjokolja obavezno odneti u veterinarsku

stanicu uzorke na pregled (trihineloskopija): mišićni deo dijafragme, međurebarnih mišića
ili mišića vrata (larva se zadržava u mišićima bogatim kiseonikom, tako da ako se odnesu
drugi delovi rezultat može biti lažno negativan)

• Prevencija:

• Epidemiološkim ispitivanjem otkriti izvor infekcije i zaraženo meso spaliti, a sve osobe koje
su ga konzumirale poslati na pregled

• Žrtvovati stada/krda zaraženih životinja

• Kod potvrđene trihineloze svinja u domaćinstvima/farmama obavezno je izvršiti

deratizaciju glodara

• Obore za svinje praviti od čvrstog materijala da se onemogući prilaz glodarima