BIOLOŠKE POVREDE

 Ujed zmije
 Ujedi životinja
 Ubodi insekata
 Ujed zmije
U našoj zemlji srećemo dve vrste zmija otrovnica- šarku i
poskoka. Svi ujedi zmija ne moraju poticati od otrovnica, a
osim toga i otrovnica može da ujede a da pritom ne ubrizga
otrov kroz ranu. Bez obzira na sve, svaki ujed zmije tretira se
kao ujed otrovnice.
 Na mestu ujeda vide se dve ubodne ranice razmaknute od 6-
10 mm, koju mogu malo da krvare. Rani simptomi su jak bol,
otok, koji se naglo uvecava i crvenilo na mestu ujeda. Otok
ubrzo zahvata čitav ujedeni ekstremitet, koji može da
udvostruči svoj obim ( ujedi zmija su najčešće na
ekstremitetima). Na koži se pojavljuju modre mrlje, a nekad
ceo otok pomodri. Regionalni limfni čvorovi (u pazuhu ili
preponama) su otečeni.
 Kasnije se javljaju simptomi opšteg trovanja:
slabost, drhtavica, vrtoglavica, ubrazano
površno disanje, ubrzan, ali oslabljen puls,
pad krvnog pritiska, mučnina, povraćanje,
ponekad proliv, poremećaj govora, poremečaj
vida (duple slike) , a u njtežim slučajevima
gubitak svesti. Smrt može da nastupi zbog
paralize centra za disanje. Ovi simptomi
zavise od količine i vrste ubrizgnog otrova,
broja ujeda, lokalizacije ujeda ( glava, vrat,
krvni sud) i dr.
 Prva pomoć
 Prva pomoć se sastoji u sledećem:
 Žrtvu treba smiriti i obezbediti strogo mirovanje
(kretanjem se ubrzava krvotok i raznošenje
zmiijskog otrova po organizmu)
 Ekstremitet na kojem je ujed treba imobilisati i
odrzavati u nivou ili ispod nivoa srca uz postvljanje
hladnog obloga na metu ujeda
 Najvažnije je da se povređeni što pre prenese u
zdravstvenu ustnovu, gde će dobiti serum protiv
zmijskog ujeda (antiviperini serum)
 Postoje velika neslaganja različitih autora u
zbrinjavanju zmijskog ujeda. Neki autori savetuju
podvezivanje ekstremiteta ispod i iznad mesta ujeda,
ali samo ako se očekuje da će do momenta davanja
seruma proteći viče od pola sata, pri čemu poveska
ne treba da bude jako stegnuta (samo toliko da uspori
vensku ili limfnu cirkulaciju).

 Isisavanje rane (preko plastične folije ili vakum

uređajima), i incizija (rasecanje) mesta ujeda neki
autori i dalje savetuju, ali i ove intervencije smeju da
rade samo obučeni spasioci jer opni koji nisu
obučeni mogu ugroziti sopstveno zdravlje.
 Ujedi životinja

 Životinjski ujedi izazivaju nagnječenja ili duboke ujedne rane

od zuba. Ove druge su naročito opasne jer unose infekciju
duboko u tkivo. Ponekad, posledica životinjskih ujeda može
biti defekt tkiva (otrgnut je deo tkiva), a uvek treba misliti i
na ogućnost da je životinja zaražena virusom besnila, koji se
virus prenosi pljuvačkom i može dovesti do smrtnog ishoda
kod povredjenog.

 Prva pomoć obuhvata kontrolu krvarenja pritiskom na ranu i

podizanjem ekstremiteta, sterilno previjanje rane i transport u
zdravstvenu ustanovu.
Ujed psa
 Ubodi insekata
 Pauk crna udovica je najopasniji pauk našeg podneblja.
Opasan je samo ubod ženke koja se poznaje po sjajnoj crnoj
boji i crvenim šarama na trbuhu. Ujed je mali, bezbolan i u
početku se ne primećuje. Simptomi se javljaju od 10-60
minuta a to su: jaki bolovi na mestu ujeda i u području
regionalnih limfnih čvorova. U narednim satima bol se širi u
trbuh, krsta i bedra ( karakteristični su grčevi mišića trbuha,
oni su tako tvrdi na dodir da se može posumnjati na neko
hitno hirurško oboljenje organa trbuha), a opšte stanje
povređenog se pogoršava. Javlja se znojenje, zajapureno lice,
poraćanje. Krvni pritisak je povišen a puls je u prvim satima
ubrzan a kasnije usporen. Prognoza je uglavnom dobra (retki
su smrtni slučajevi), ali je ovaj ubod posebno opasan zadecu,
starije, a naročito za srčane bolesnike.
Prva pomoć
-osobu postaviti u sedeći položaj, na mesto uboda staviti
hladne obloge i pozvati hitnu medicinku pomoć.
  Škorpioni
 Škorpioni koji žive u našim krajevima su uglavnom
bezopasni i izazivaju samo lokalnu reakciju. Ali postoje i
vrste koje izazivaju teško trovanje organizma. Ujed škorpiona
je jko bolan a kasnije se pojavljuje crvenilo i otok.U težim
slučajevima se posle 60 minuta javlja uznemirenost,
povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke, skok krvnog pritiska,
nekontrolisani trzaji mišića i otežano disanje.

 Prva pomoć je ista kao i kod uboda pauka.

 Pčela,osa i stršljen
-su insekti čiji su ubodi najčešće u našem podneblju. Na
mestu uboda javlja se bol,otok i crvenilo. Ako u
kratkom vremenskom periodu dođe do uboda većeg
broja insekata,pa se u telu nađe veća količina
otrova,mogu se javiti znaci trovanja sa oštećenjem
nervnog sistema
(groznica,grtoglavica,glavobolja,mučnina). Ovi ubodi
su bosebno opasnii za osobe alergične na njigoh otrov.
Tada se neposredno posle uboda javljaju crveni pečati
po telu,otoci u predelu lica i vrata,otežano disanje,a u
najtežim slučajevima može nastupiti smrt usled
gušenja(zbog otoka disajnih puteva).
 Prva pomoć
-ako je žaoka u koži,treba je okloniti pincetom, a na mesto
uboda staviti hladne obloge,čime se smanjuje bol i otok. Ako
je žaoka u ustima, dati povređenom da sisa led ili da “srče”
hladnu vodu. Osobe koje daju podatak da su alergične na ubod
ili se pojave znaci alergije,treba što hitnije transportovati u
zdravstvenu ustanovu.
 Krpelji

 Su insekti koji žive na zelenim površinama,a

hrane se sišući krv domaćina pošto se predhodno
zakače i prodru u kožu. Krpelj je mali i jedno
vreme moze biti nepimećen pošto je ujed
bezbolan. Kada se nahrani,može dostići veličinu
zrna graška. Zaraženi krpelji prenose infektivnu
bolest koja se naziva Lajmska bolest(u Beogradu
je oko 30% inficirano).
 Prva pomoc
-Naš stav je da krpelja treba da izvade isključivo
lekari. Ne treba ga premazivati nikakvim
sretstvima, a osobu uputiti u zdravstvenu ustanovu.
-Britanski autori savetuju da se krpelj može odstraniti
bincetom sa malim vrhom tako što se uhvti za
glavu(što bliže koži)i pažlljivo izvlači pokretima
napred-nazad. Voditi računa da prilikom
intervencije (ako se krpelj čupa naglo)ne ostane
glava krpelja u koži jer tada postoji opasnost da se
javi lokalna infekcija.Odstanjenog krpelja treba
odneti na analizu( da se utvrdi da li je zaražen).
HVALA NA PAŽNJI

SNEŽANA RISTIĆ l6